„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[ИгарЈ]

Не може. Знање кошта, преводи коштају.

 

[vučko]

Не може. Знање кошта, преводи коштају.

Igor nije popio kafu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Moram da se složim sa vučkom Igore nije ti neki odgovor. Mada si mogao jednsotavno reći da nemaš vremena trenutno.

 

[krinka5]

Moram da se složim sa vučkom Igore nije ti neki odgovor. Mada si mogao jednsotavno reći da nemaš vremena trenutno.

Šta ima najobičnijoj forumskoj budali bilo šta objašnjavati kad ovaj nije u stanju da razlikuje srkanje od sisanja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Šta ima najobičnijoj forumskoj budali bilo šta objašnjavati kad ovaj nije u stanju da razlikuje srkanje od sisanja.

Pa nije on kriv što mu je naš jezik stran.

S njegove strane jeste glupo to što, iako čak ni baš najbolje nešto ne pozna naš jezik, tu pokušava da se bavi filologijom.

 

[Mrkalj]

Šta ima najobičnijoj forumskoj budali bilo šta objašnjavati kad ovaj nije u stanju da razlikuje srkanje od sisanja.

1. Ne shvataš da čovek razlikuje srkanje i sisanje.
2. Ne shvataš da su obe reči ekspresionizmi, nastali oponašanjem datih radnji odakle fonološka sličnost.
3. Ne shvataš da se semantička razlika između srkati i sisati može APSTRAHOVATI kada zaključujemo na osnovu radnje koju različiti ljudi mogu različito da nazovu (up. cuclanje, ćapćanje, dudlanje, posanje).

Ko je, dakle, budala, ovde nije baš jasno.

- - - - - - - - - -

Pa nije on kriv što mu je naš jezik stran.

S njegove strane jeste glupo to što, iako čak ni baš najbolje nešto ne pozna naš jezik, tu pokušava da se bavi filologijom.

Kaže se "ne poznaje".

- - - - - - - - - -

Moram da se složim sa vučkom Igore nije ti neki odgovor. Mada si mogao jednsotavno reći da nemaš vremena trenutno.

IagrJ je, kao i svi ostali, selektivan u odgovorima, na šta, na kraju krajeva ima pravo. Premda nije lepo to što otvoreno pokazuje svu frustriranost koja je ekstraforumskog porekla, i na to ima pravo - svakom nekad dođe žuta minuta. Kad sam mu napisao "Ala se nekom svađa..." hteo sam da mu skrenem pažnju da se to vidi, ali, očigledno, nije upalilo.

 

[krinka5]

1. Ne shvataš da čovek razlikuje srkanje i sisanje.
2. Ne shvataš da su obe reči ekspresionizmi, nastali oponašanjem datih radnji odakle fonološka sličnost.
3. Ne shvataš da se semantička razlika između srkati i sisati može APSTRAHOVATI kada zaključujemo na osnovu radnje koju različiti ljudi mogu različito da nazovu (up. cuclanje, ćapćanje, dudlanje, posanje).

Ko je, dakle, budala, ovde nije baš jasno.




.

".




Definicija reči srkati:

srkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova

izsrébati -am tudi -ljem dov. (ẹ̄) s srebanjem izpiti, pojesti: izsrebati mleko

vsesati (srp. isisati) - 1. sa sisanjem stavljati nešto u sebe; 2. upijati, usrkati (vsrkati sloven.)

http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=srkati&hs=1


lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=el9jWw==


Srkati je isto što i sisati.



"

1. Vrlo je jasno da čovek ne pravi razliku između srkati i sisati jer je upravo semantički pokušao dokazati njihovu istovetnost.

Druge dve teze nemaju nikakvog smisla.

 

[Mrkalj]

1. Vrlo je jasno da čovek ne pravi razliku između srkati i sisati jer je upravo semantički pokušao dokazati njihovu istovetnost.

Druge dve teze nemaju nikakvog smisla.

Uvažavam tvoje pravo na sopstveno mišljenje, ali ne čitaš kontekst i zato pogrešno zaključuješ.

 

[Tandoori Masala]

Osjeca se opet nepodnosljiv zadah svjeze izasranih (Mrkaljevih) govana ("zakljucaka").

 

[ИгарЈ]

Igor nije popio kafu.

Moram da se složim sa vučkom Igore nije ti neki odgovor. Mada si mogao jednsotavno reći da nemaš vremena trenutno.

Нема смисла преводити онолике странице текста некоме ко нема језикословнога знања, и ко би написано једноставно занемарио и одбацио као све до сада.

1. Ne shvataš da čovek razlikuje srkanje i sisanje.
2. Ne shvataš da su obe reči ekspresionizmi, nastali oponašanjem datih radnji odakle fonološka sličnost.
3. Ne shvataš da se semantička razlika između srkati i sisati može APSTRAHOVATI kada zaključujemo na osnovu radnje koju različiti ljudi mogu različito da nazovu (up. cuclanje, ćapćanje, dudlanje, posanje).

Заиста је занимљиво како је други проблем потпуно занемарен:

Настрану проблеми семантичке природе које ова етимологија покреће („сркати” није исто шго и „сисати” мајчино млеко), она пада већ на формалном приговору да се разликује интонација коренског слога у Ср̏би, где je узлазна (сх. краткосилазни нагласак стоји на месту старог акута), и код глагола р. сербáт', слвнч. sŕbati, lit. sur̃bti, лат. sorbeo, грч. rhophéō итд., где имамо силазно интониран кратак слог.

Александар Лома - Неки славистички аспекти српске етногенезе, Зборник матице српске за славистику 43, Нови Сад 1993, 123

IagrJ je, kao i svi ostali, selektivan u odgovorima, na šta, na kraju krajeva ima pravo. Premda nije lepo to što otvoreno pokazuje svu frustriranost koja je ekstraforumskog porekla, i na to ima pravo - svakom nekad dođe žuta minuta. Kad sam mu napisao "Ala se nekom svađa..." hteo sam da mu skrenem pažnju da se to vidi, ali, očigledno, nije upalilo.

Фрустрира ме упала мозга звана српски аутохтонизам коју неки овде шире по форуму.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Фрустрира ме упала мозга звана српски аутохтонизам коју неки овде шире по форуму.

Slažem se, a bilo bi i najbolje kada bi se svi diskutanti vratili u tom smjeru.

Mrkalj je, sa strane učesnika foruma koji dijele autohtonističke interpretacije događaja, počeo na radu pružanjem nekakvih sveobuhvatnih sažetaka, ali je ostao isključivo na započetom poslu. Ja sam načeo neke od temeljnih stavki koje je izlistao i postavio neka podpitanja više puta, ali nisam zapazio da je ikada stigao odgovor sa njegove strane.

Na ovom blogu su neki dijelovi "skeleta" - http://forum.krstarica.com/entry.php/42200-Autohtonističke-crtice Zanimljivo za početak, no velikim dijelom nedorečeno - što je i za očekivati za svaki početni rad, ali i u smislu nedostatka odgovora na mnogobrojna pitanja i kritike koje su vremeno izašle.

 

[Mrkalj]

Фрустрира ме упала мозга звана српски аутохтонизам коју неки овде шире по форуму.

Originalno.

 

[Mrkalj]

„сркати” није исто шго и „сисати” мајчино млеко

Ovo je primer tipičnog naučnog nepoštenja. Pošten istraživač, ako već ogreza paušalnim opaskama napisao bi makar

„сркати” majčino mleko није исто шго и „сисати” мајчино млеко,

Dalji primer naučnog poštenja bio bi da se autor distancirao od potencijalnih značenja reči u vremenu od značaja, tj. u vremenu nastanka etnonima Srbalj (npr. baviti se, desiti se itd. u srpskoj prošlosti imaju različita značenja od njihovih današnjih srpskih značenja). Dodatano, primer poštenja bila bi primedba da srkati majčino mleko ipak može značiti sisati majčino mleko, ako neko na taj način (slikovitije) želi da predstavi oblapornog bebiconera.

Sve u svemu, nije vredno rasprave.

 

[cronnin]

Nema smisla očajnički se držati unazad izgrađene klasifikacije i koristiti je kao dokaz da je nešto neopozivo tačno ili netačno u tako ranoj fazi razvoja jezika. To mu dođe skoro kao potezanje građanskog procesnog prava do u doba neolita.
Niko nije izmislio neka jezikotvorna pravila pa da su ih se ljudi morali držati, već je za njihovo nastajanje kriv dobar sluh i sposobnost oponašanja. Ako bi dete dobilo više hrane u slučaju da gladan sam izgovara uz neobično kreštanje, uskoro bi i druga deca počela da neobično krešte, niskosilazno, dugouzlazno ili sa kratkougriznim akcentom...

 

[Slavan]

srebh-, sr̥bh-, serbh (i.e.)- to sip, swallow

srebati (srp., sloven.) - gutati, srkati, sisati

Još jedna slučajnost

А шербет (сорбе, сорбето)?

 

[vučko]

Šta ima najobičnijoj forumskoj budali bilo šta objašnjavati kad ovaj nije u stanju da razlikuje srkanje od sisanja.

Pa nije on kriv što mu je naš jezik stran.

S njegove strane jeste glupo to što, iako čak ni baš najbolje nešto ne pozna naš jezik, tu pokušava da se bavi filologijom.

1. Vrlo je jasno da čovek ne pravi razliku između srkati i sisati jer je upravo semantički pokušao dokazati njihovu istovetnost.

Dakle momci, idemo redom.

Ko vam dade diplome, *ebem vam diplome (nadam se da ih imate svi).


1. Kao prvo ne znamo tačno šta je značilo srebati u IE jeziku: Indoeuropean etymological dictionary: srebh-, sr̥bh- und serbh - to sip, swallow
http://indo-european.info/pokorny-etymological-dictionary/srebh-_sr̥bh-_und_serbh.htm


2. Kao drugo da vidimo šta današ znači srebati a šta sisati:

srébati [SIZE=-1]-[/SIZE] stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šumećih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

sŕkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

sisáti 1. sa vućenjem vazduha u sebe stavljati mleko iz mlečnih žlezda u usta in gutati: 4. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] usrkavati, upijati
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

A ekspr. tj. ekspresivno znači izražajno.
http://staznaci.com/ekspresivno


Dakle, srebati, srkati i sisati znači sa vućenjem stavljati u usta nešto tekuće i gutati, ali razlika je jedino da kod srebanja i srkanja zbog vućenja vazduha pri tome nastaju šumeći (kod srebanja) i šištajući (kod srkanja) glasovi.

Zato kod definicije sisanja imamo i ekspr. značenje usrkavati, upijati.

Zato imamo kod definicije lat. sorbēre značenje sisati, srkati:
lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=...d=el9jWw%3D%3D

Zato i imamo kod g. Snoja jednu od mogučnosti etimološkog objašnjenja sisati zapisano: "...ide. baze *seu̯-p/b- ‛sesati, srebati, srkati’, iz katere je še npr. stind. sū́pa- ‛juha’, stnord. súpa, ags. sūpan ‛srkati, piti’, stvnem. sūfan, nem. saufen ‛piti, žlampati’ (M. F. pri Be III, 229).
http://www.fran.si/193/marko-snoj-slovenski-etimoloski-slovar/4225463/sesati?View=1&Query=vsesati

Zato se i javlja u prevodima stranih jezika:
portugalski - sorver v. srebati (juho), sesati, srkati


I tako dalje...


3. I kao treće, učeni ljudi, mnogo učeniji od mene i čak i od vas bavili su se time i došli do tog zaključka.

"Павле Јосиф Шафарик: Имена Сјурб, Сјарб, Сјарбин, Себр, Себрин, Севр, Сибрин, Серб, Сервин, Срб, Србин само су разни облици имена Ср­бин са значењем: род, рођак, народ, уз друге синониме, управо као и ла­тинско: gens, natio, итд."
http://dereta.rs/cached/dereta.rs/Images/36b17ec8-fb5c-4f68-ac3d-9f46d5994055-0000047151205.pdf


"Ime slovan. plemena *Sъrby (ed. *Sъrbinъ) jeste prema objašnjenju najverovatnije nastalo od apelativa *sъrbъ 'onaj koji pije mleko od iste majke', tvorene od *sъrbati gutati (sloven. srkati), srebati (uporedi dijalekt. sloven. srbati, rus. sërbatъ). Originalno značenje 'onaj koji pije mleko iste majke' potrebno je u plemeskom imenu shvatiti kao 'pripadnik istog roda'. (Snoj, 2009, str. 535).

Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Založba Modrijan in Založba ZRC, 2009.

Indoeuropean etymological dictionary:

srebh-, sr̥bh- und serbh - to sip, swallow (srp. gutati, srkati tj. srebati)

Arm. arbi (*sr̥bh-) `ich trank', arb `Zechgelage'; gr. ῥοφέω (ion. ῥυφέω) `schlürfe' (auch ῥόφειν EM.), ῥοπτός `geschlürft', ῥόφημα (ion. ῥύφημα) n., ῥόφος m. `Brühe, dicker Trank'; alb. gjerp (*serbhō) `ich schlürfe', gjerbë `Tropfen'; lat. sorbeō, -ēre `schlürfen'; mir. srub `Schnauze' (*srobu-); lit. srebiù, srė̃bti `schlürfen' (auch sriobiù, sriaubiù, vielleicht auf Grundeines *srubiu), ablaut. surbiù, sur̃bti`saugen, schlürfen', lett. surbju, surbt`schlürfen' (-ur-Reduktionsstufe zu srobh- oder sorbh-?; vgl. auch poln. sarbać), lett. strebju, strèbt`schlürfen, auslöffeln', stręba `etwas zu Schlürfendes; ein Betrunkener'; urslav. *serbjǫ, *sьrbati `schlürfen', mit verschiedenen Ausgleichungen in sloven. srẹ́bati, čech. střebati usw.; vielleicht auch mhd. sürpfeln, sürfeln `schlürfen', isl. sarpr `Kropf der Vögel', aisl. als Spitzname (`*Schlund'), mit germ. p aus gemin. pp; auch ndl. slorpen, slurpen, nhd. schlurfen mit l nach schlucken.
References WP. II 704, 716, WH. II 561 f., Trautmann 294, Vasmer 2, 612; W. Schulze setzte *s(u̯)erbh-, *srubh- an.
http://indo-european.info/pokorny-etymological-dictionary/srebh-_sr̥bh-_und_serbh.htm

http://starling.rinet.ru/cgi-bin/et...=\data\ie\pokorny&text_recno=1859&root=config


Sorb / Sarb, односно Serb; овај изворни облик је у прасловенском је гласио *Sьrb(горњолужички, доњолужички Serbь, старочешки Sirb, источнословенски серб), односно *Sъrbъ (старолужички Sorb, доњолужички дијалекатски Sarb, пол. Sarb, српскохрватски Србин). Овде је вероватно у питању стари превој ъ : ь. Уз основу *srъb- / *sьrb-, исп. и словенске глаголе: пољ. s(i)erbać, s(i)orbać, sarbać 'сркати, мљацкати', рус. сербать, сербать 'исто', укр. сербати 'исто', белорус. сербаць 'исто', словеначки srbati 'исто', бугарски сърбам 'исто', црквенословенски сърбаније '(посркана) супа', полапски srabaněk 'ретка супа од крупице' (< *srьbanikъ-), поред горњол. srěbać 'сркати, мљацкати', доњолужичког srjebaś 'исто', кашупског strzebać 'исто', чеш. střebati 'исто', словачког strebat 'исто' (уметнуто -t- као у чешком stříbro 'сребро'), староруског серебати 'исто', српскохрватског дијалекатског сребати 'исто' и словеначког srebati 'исто' (< *serb-). Поред словенских језика, исп. лит. suřbti, лет. surbt, лат. sorbeō, -ēre, средњонемачки sürfen 'сркати', што се све изводи из индоевропске ономатопејске основе *serbh- / *sirbh- / *surbh- 'сркати, дојити, тећи'. У основи словенског етнонима *Sьrbь / *Sъrbъ лежи мотив за означавања који је везан за екстралингвистичку околност да је у раним етничким заједницама такозвано "сродство по млеку" и "братство по млеку" било веома раширено, а успостављано је између две особе које су имале исту дојиљу (и онда када нису биле у крвном сродству). Из тога су изведена секундарна значења: 1. онај ко припада истој породици (роду) (рођак), 2. припадник истог рода, племена (саплеменик) и 3. етноним (име народа, нације).
http://www.rastko.org.rs/rastko-lu/jezik/hsuster-srbin.html

Momci prvo da srknete tj. srebnete malo kafe pa da nastavimo.

 

[krinka5]

Dakle momci, idemo redom.

Ko vam dade diplome, *ebem vam diplome (nadam se da ih imate svi).


1. Kao prvo ne znamo tačno šta je značilo srebati u IE jeziku: Indoeuropean etymological dictionary: srebh-, sr̥bh- und serbh - to sip, swallow
http://indo-european.info/pokorny-etymological-dictionary/srebh-_sr̥bh-_und_serbh.htm


2. Kao drugo da vidimo šta današ znači srebati a šta sisati:

srébati [SIZE=-1]-[/SIZE] stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šumećih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

sŕkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

sisáti 1. sa vućenjem vazduha u sebe stavljati mleko iz mlečnih žlezda u usta in gutati: 4. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] usrkavati, upijati
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

A ekspr. tj. ekspresivno znači izražajno.
http://staznaci.com/ekspresivno


Dakle, srebati, srkati i sisati znači sa vućenjem stavljati u usta nešto tekuće i gutati, ali razlika je jedino da kod srebanja i srkanja zbog vućenja vazduha pri tome nastaju šumeći (kod srebanja) i šištajući (kod srkanja) glasovi.

Zato kod definicije sisanja imamo i ekspr. značenje usrkavati, upijati.

Spojler

Zato imamo kod definicije lat. sorbēre značenje sisati, srkati:
lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=...d=el9jWw%3D%3D

Zato i imamo kod g. Snoja jednu od mogučnosti etimološkog objašnjenja sisati zapisano: "...ide. baze *seu̯-p/b- ‛sesati, srebati, srkati’, iz katere je še npr. stind. sū́pa- ‛juha’, stnord. súpa, ags. sūpan ‛srkati, piti’, stvnem. sūfan, nem. saufen ‛piti, žlampati’ (M. F. pri Be III, 229).
http://www.fran.si/193/marko-snoj-slovenski-etimoloski-slovar/4225463/sesati?View=1&Query=vsesati

Zato se i javlja u prevodima stranih jezika:
portugalski - sorver v. srebati (juho), sesati, srkati


I tako dalje...


3. I kao treće, učeni ljudi, mnogo učeniji od mene i čak i od vas bavili su se time i došli do tog zaključka.





Momci prvo da srknete tj. srebnete malo kafe pa da nastavimo

.

Izgubljeni slučaju tvoja primedba (na koju sam reagovao) se odnosila na Lomu koji je pisao o semantičkom problemu poistovećivanja srkati sa sisati jer razme se ovo dvoje nema isto značenje. Nego tebi očigledno i dalje nije jasno da su to dve različite radnje.

 

[Tandoori Masala]

Dakle momci, idemo redom.

Ko vam dade diplome, *ebem vam diplome (nadam se da ih imate svi).


1. Kao prvo ne znamo tačno šta je značilo srebati u IE jeziku: Indoeuropean etymological dictionary: srebh-, sr̥bh- und serbh - to sip, swallow
http://indo-european.info/pokorny-etymological-dictionary/srebh-_sr̥bh-_und_serbh.htm


2. Kao drugo da vidimo šta današ znači srebati a šta sisati:

srébati [SIZE=-1]-[/SIZE] stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šumećih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

sŕkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

sisáti 1. sa vućenjem vazduha u sebe stavljati mleko iz mlečnih žlezda u usta in gutati: 4. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] usrkavati, upijati
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=vlečen&hs=95

A ekspr. tj. ekspresivno znači izražajno.
http://staznaci.com/ekspresivno


Dakle, srebati, srkati i sisati znači sa vućenjem stavljati u usta nešto tekuće i gutati, ali razlika je jedino da kod srebanja i srkanja zbog vućenja vazduha pri tome nastaju šumeći (kod srebanja) i šištajući (kod srkanja) glasovi.

Zato kod definicije sisanja imamo i ekspr. značenje usrkavati, upijati.

Zato imamo kod definicije lat. sorbēre značenje sisati, srkati:
lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=...d=el9jWw%3D%3D

Zato i imamo kod g. Snoja jednu od mogučnosti etimološkog objašnjenja sisati zapisano: "...ide. baze *seu̯-p/b- ‛sesati, srebati, srkati’, iz katere je še npr. stind. sū́pa- ‛juha’, stnord. súpa, ags. sūpan ‛srkati, piti’, stvnem. sūfan, nem. saufen ‛piti, žlampati’ (M. F. pri Be III, 229).
http://www.fran.si/193/marko-snoj-slovenski-etimoloski-slovar/4225463/sesati?View=1&Query=vsesati

Zato se i javlja u prevodima stranih jezika:
portugalski - sorver v. srebati (juho), sesati, srkati


I tako dalje...


3. I kao treće, učeni ljudi, mnogo učeniji od mene i čak i od vas bavili su se time i došli do tog zaključka.





Momci prvo da srknete tj. srebnete malo kafe pa da nastavimo.

Postavi video s xHamster stranice da se bolje vidi razlika izmedju sisanja i srkanja.

 

[ИгарЈ]

Dakle momci, idemo redom.
Ko vam dade diplome, *ebem vam diplome (nadam se da ih imate svi).

Постављаш наводе језикословаца, а немаш знања потребнога за разумевање тога шта тврде и како су дошли до закључака, некритички прихваташ што ти се свиђа и одбацујеш што ти не одговара. Исто тако без знања наклапаш о семантици, док проблем у погледу интонације потпуно занемарујеш. Лома је кратко и јасно сажео досадашње погледе на етимологију српскога етнонима, те изнео зашто неки од њих нису изгледни. Тако упоређујући одразе псл. корена *sьrb- можемо закључити како због нагласка у штокавици може бити само sȓb-, дочим у српском етнониму имамо sȑb-. Стога та хипотеза о пореклу српскога ентонима пада у воду, док се не понуди објашњење како је могло доћи до неправилнога одраза.

 

[vučko]

Postavi video s xHamster stranice da se bolje vidi razlika izmedju sisanja i srkanja.

Prvo ide sisanje, pa na kraju srkanje. Tako je i kod sisanja mleka.

 

[LeoneMontana]

Primećujete li nešto zanimljivo?

 

[vučko]

Постављаш наводе језикословаца, а немаш знања потребнога за разумевање тога шта тврде и како су дошли до закључака, некритички прихваташ што ти се свиђа и одбацујеш што ти не одговара. Исто тако без знања наклапаш о семантици, док проблем у погледу интонације потпуно занемарујеш. Лома је кратко и јасно сажео досадашње погледе на етимологију српскога етнонима, те изнео зашто неки од њих нису изгледни. Тако упоређујући одразе псл. корена *sьrb- можемо закључити како због нагласка у штокавици може бити само sȓb-, дочим у српском етнониму имамо sȑb-. Стога та хипотеза о пореклу српскога ентонима пада у воду, док се не понуди објашњење како је могло доћи до неправилнога одраза.

Igor, ne pravi se previše pametan.


Za početak barem pročitaj naslov, koji glasi: "Mišljenja o poreklu imena Srbi. Njegov verovatni praoblik."

Napisao sam ti već:
"...a sa jezičkog stanovišta Trubačovljeva etimologija je kadra da iz indoiranskih jezičkih sredstava objasni samo prvi član -ser 'glava' (stind. -siras, stiran. -sarah) no ne i glagolski elemenat -bi, budući da indoevropski koren *bhei- , udarati, seći' , koji je u našem ubiti, nem. Beil 'sekira' itd. nije potvrđen u indoiranskim jezicima."

A dalje Loma piše:
"Ja lično nisam sklon da prihvatim nijednu od do sada predloženih etimologija etnonima Srbi niti da u ovom trenutku sam predložim neku novu".

Što se tiče semantike, napisao sam ti, ali ti izgleda ne možeš da shvatiš.

A što se tiče intonacije, tj. naglasa (ako se ne varam), kakve sad to ima veze? Znam da ako naglas u jednoj reči premestiš na drugo slovo to može da menja značenje, ali ne uvek; a dosta puta i da kada ga promeni ima slično značenje.
Recimo u slovenačkom jeziku imaš stotine reči koje su iste kao i u srpskom, pri tome je naglasak na drugom slovu, ali je značenje potpuno isto. Evo recimo slovenački oblik reči oblak (naglasak na slovu a) i srpski oblik reči oblak (naglasak na o).

 

[vučko]

Izgubljeni slučaju tvoja primedba (na koju sam reagovao) se odnosila na Lomu koji je pisao o semantičkom problemu poistovećivanja srkati sa sisati jer razme se ovo dvoje nema isto značenje. Nego tebi očigledno i dalje nije jasno da su to dve različite radnje.

A o čemu ja ovde pišem? O klikerima?

Tebi nije jasno i izgleda ti nikada neće ni biti, da je srebanje deo sisanja.


srébati [SIZE=-1]-[/SIZE] stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šumećih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

sŕkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

sisáti 1. sa vućenjem vazduha u sebe stavljati mleko iz mlečnih žlezda u usta in gutati: 4. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] usrkavati, upijati
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

A ekspr. tj. ekspresivno znači izražajno.
http://staznaci.com/ekspresivno


Dakle, srebati, srkati i sisati znači sa vućenjem stavljati u usta nešto tekuće i gutati, ali razlika je jedino da kod srebanja i srkanja zbog vućenja vazduha pri tome nastaju šumeći (kod srebanja) i šištajući (kod srkanja) glasovi.

Zato kod definicije sisanja imamo i ekspr. značenje usrkavati, upijati.


Zato imamo kod definicije lat. sorbēre značenje sisati, srkati:
lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=...d=el9jWw%3D%3D

Zato i imamo kod g. Snoja jednu od mogučnosti etimološkog objašnjenja sisati zapisano: "...ide. baze *seu̯-p/b- ‛sesati, srebati, srkati’, iz katere je še npr. stind. sū́pa- ‛juha’, stnord. súpa, ags. sūpan ‛srkati, piti’, stvnem. sūfan, nem. saufen ‛piti, žlampati’ (M. F. pri Be III, 229).
http://www.fran.si/193/marko-snoj-sl...&Query=vsesati

Zato se i javlja u prevodima stranih jezika:
portugalski - sorverv. srebati (juho), sisati, srkati




Oćeš moći da shvatiš ovo iznad napisano?

 

[krinka5]

A o čemu ja ovde pišem? O klikerima?

Tebi nije jasno i izgleda ti nikada neće ni biti, da je srebanje deo sisanja.


srébati [SIZE=-1]-[/SIZE] stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šumećih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

sŕkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

sisáti 1. sa vućenjem vazduha u sebe stavljati mleko iz mlečnih žlezda u usta in gutati: 4. [SIZE=-1]ekspr.[/SIZE] usrkavati, upijati
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...%C4%8Den&hs=95

A ekspr. tj. ekspresivno znači izražajno.
http://staznaci.com/ekspresivno


Dakle, srebati, srkati i sisati znači sa vućenjem stavljati u usta nešto tekuće i gutati, ali razlika je jedino da kod srebanja i srkanja zbog vućenja vazduha pri tome nastaju šumeći (kod srebanja) i šištajući (kod srkanja) glasovi.

Zato kod definicije sisanja imamo i ekspr. značenje usrkavati, upijati.


Zato imamo kod definicije lat. sorbēre značenje sisati, srkati:
lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=...d=el9jWw%3D%3D

Zato i imamo kod g. Snoja jednu od mogučnosti etimološkog objašnjenja sisati zapisano: "...ide. baze *seu̯-p/b- ‛sesati, srebati, srkati’, iz katere je še npr. stind. sū́pa- ‛juha’, stnord. súpa, ags. sūpan ‛srkati, piti’, stvnem. sūfan, nem. saufen ‛piti, žlampati’ (M. F. pri Be III, 229).
http://www.fran.si/193/marko-snoj-sl...&Query=vsesati

Zato se i javlja u prevodima stranih jezika:
portugalski - sorverv. srebati (juho), sisati, srkati




Oćeš moći da shvatiš ovo iznad napisano?

Pošto su dosadašnji napori da shvatiš semantičku razliku između srkanja i sisana propali dopusti da ti ovako objasnim. Prvo pokušaj kašikom da posisaš tekućinu iz tanjira (kao što se srkanjem to može učiniti) primetićeš da ne ide a onda stavi nečiju kitu u usta i videćeš kako ćeš uspeti.

 

[vučko]

Pošto su dosadašnji napori da shvatiš semantičku razliku između srkanja i sisana propali dopusti da ti ovako objasnim. Prvo pokušaj kašikom da posisaš tekućinu iz tanjira (kao što se srkanjem to može učiniti) primetićeš da ne ide a onda stavi nečiju kitu u usta i videćeš kako ćeš uspeti.

Ako sam te dobro shvatio, na osnovu tvoga iskustva između sisanja i srkanja kite postoji razlika? Ajde dobro, verujem ti.


p.s. A iz čega su ljudi srebali pre izuma kašike?