„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

[Ahil71]

Slavene, Strategikon cara Mavrikija s kraja 6. vijeka (na kraju djela gdje se opisuju razni narodi) potvrdjuje da Sloveni ne zive unutar carstva (ispod Dunava, ispravi me ako grijesim sto se tice granica), nego povise "in their country".

Grešiš.
Možda dokazuje da ne žive u okolini Burgasa, na obali Crnog mora.
Ništa ne govori o tome ko živi u dolini Morave.

 

[Tandoori Masala]

Grešiš.
Možda dokazuje da ne žive u okolini Burgasa, na obali Crnog mora.
Ništa ne govori o tome ko živi u dolini Morave.

Sloveni sasvim sigurno ne jer iz tih predjela masovno izbjeglice se sklanjaju u Solun. Od svoje krvi, brace slovenske?

 

[vučko]

Još jednom,

6. obilje slovenskih toponima na području Albanije i Rumunije koje ukazuje na slovensko prvenstvo na tim područjima; ovi toponimi uključuju i slovenske mnogobožačke koji sigurno imali vremena da se ukorene u vremenu pre pokrštavanja Slovena

Da ponovim ono što sam već stavljao:

brég -a m, mn. bregóvi stil. brégi; mest. mn. stil. bregéh (ẹ̑) 1. pas zemlje ob vodi (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?n...sion=breg&hs=1)
ZNAČI DEO ZEMLJE KRAJ VODE. Ali ne znači samo to, nego znači i brdo 2. nagnjen svet, strmina (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=breg&hs=1)

Sa slovenske vikipedije:
"Bregenz (starinsko BREŽNICE)" - ne znam šta im to znači, možda su Slovenci nekada tako zvali ovaj grad. A reč BREŽNICE odnosno BREŽINA/ICA ima potpuno isto značenje kao i BREG. U Sloveniji ima još jedan grad sa nazivom BREŽICE (http://sl.wikipedia.org/wiki/Brežice).
brežína -e ž (í) 1. pas zemlje ob vodi; breg: priveslala je do brežine; morje bije ob brežine; peščena brežina 2. vzpetina nad ravnino: pognal se je po brežini; kmetija leži v brežini; prisojna, skalnata, strmabrežina // grad. strma poševna stran pri nasipu, useku: utrjevati, zavarovati brežine ♪
Piše da ovo ime dolazi još iz keltskog vremena i tada se zvalo Brigantion po boginji Brigantiji.

Znači Sloveni su pozajmili reč BREG od Kelta, od keltske reči "BRIG" koja je označavala brdo - "hill".
Ali Sloveni su onda izgovarali ovu reč BERG.
Da bi je kasnije metatezom likvida počeli izgovarati BREG?

Kelti su imali za slovensku reč BREG, reč BRIG. Našao sam da je na sanskrtskom jeziku ova reč glasila BRGU (http://budha2.blog.bg/drugi/2014/07/...boka-d.1285052), odnosno BHRGU (http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=10&t=2369).


Citat Original postavio Srebrena Pogledaj poruku
Proto—Indo—European *b[hiergIh]-/*b[hlorg[h]-/*b[h]rgih]— 'high; mountain, hill':
Sanskrit brhant— 'high, tall, great, strong'
http://books.google.rs/books?id=xAeY...20hill&f=false
Slično je na 664.str Bhrigu https://archive.org/stream/sanskrite...e/664/mode/2up, potomci Briga
Sakrij sadržaj
Bhrig (bhṛgu) je, ako dobro razumem, sveštenik nekog "Ognjeboga" iz vedskih vremena, savremenik Manija i zvezdoznanac koga smatraju začetnikom vedske astrologije, (osmi) Brahmin sin
http://en.wikipedia.org/wiki/Bhrigus
http://pl.wikipedia.org/wiki/Bhrygu
Negde ga identifikuju, u poznijim razdobljima, kao (Višnjeg Boga)- Višnu-a, a Višnu je vezan za mitsku planinu Meru, bitnu za vedsku legendu o stvaranju sveta (kad je stvaralac iskoristio planinu kao mandaru i zamešao kosmos do tačke zgružnjavanja vareći zvezde i planete..), legendu koja je, usput, prisutna kao apokrifni spis u srednjem srpskom veku u istom obliku, ali ne i sa istim imenima.



keltski jezik - BRIG
slovenski - BREG
sanskrt - BRGU/BHRGU

Koji je najstariji zapis reči "BERG" i kada je nastao i gde?
Ti meni samo stavljaš da je PIE reč glasila BERG, a nema je nigde zapisane...Možda i jeste tako glasila ali to je hipoteza. Kažeš i da su Sloveni preuzeli tu reč i kasnije je metatezom likvida okrenuli i BREG. Od koga su je uzeli?

Ako tebe dobro razumem, svi su izveli metatezu likvida od PIE reči BERG?

Ali ono što je najbitnije:
Kako to da u Sloveniji (možda i na čitavom Balkanskom poluostrvu) nije ostao nijedan toponim sa prefiksom BERG?
U Austriji i u Italiji postoje toponimi sa prefiksom BERG i BREG. Zašto u Sloveniji ne postoje oba prefiksa, ako su Sloveni negada izgovarali BERG?

Na ovo pitanje izgleda nikada neću dobiti odgovor, osim

Немаш благе везе с етимологијом.

»Kao što, po opasci Aleksandra Humbolta (u delu »Ansichten der Natur«), u arapskom i presijskom ima bezbroj karakterističnih naziva za različite tipove ravnica, stepa i pustinja, u španskom naprotiv, ima razvijena terminologija za fizionomiju planina, tako u slovenskim jezicima pada u oči bogastvo naziva za tekuće i stajaće vode, za izvore i studenice, jezera i brlje, baruštine i močvari; za šume, žbunje i gajeve. Protivno tome, retki su zajednički slovenski nazivi za oblik planina, te je lokalna terminologija u Karpatima, istočnim Alpima, u Karstu na Adriji i na Balkanu vrlo različita« (Jireček, 1988, str. 36).

Ovo što se tiče naziva za planine nije u pravu, ali to ćemo nekom drugom prilikom...

Da sada pogledamo Albaniju i samo neke od slavenskih toponima sa prefiksom BREG:
BREG SHKOZE
https://www.google.si/maps/place/Br...2!3m1!1s0x1351d33562906149:0x37b157842860a9d7
BREG LUMI
https://www.google.si/maps/place/Br...2!3m1!1s0x1352124fc0057e83:0x92ae414664984f02
BREGLUM
https://www.google.si/maps/place/Br...2!3m1!1s0x13523f1d5bd2c083:0x9ad7287a0d803401
BREGAS
https://www.google.si/maps/place/Br...2!3m1!1s0x1350a4aec2d0629d:0x61691d6f6524d239
BREGAS
https://www.google.si/maps/place/Br...2!3m1!1s0x135ac7aae3d18f31:0x5eccffdcadc802bc
BREGU I GJOBARIT
https://www.google.si/maps/place/Br...2!3m1!1s0x135ac6694919f8ed:0xf860ce51208e277e

A okolo njih slavenski toponimi. U Albaniji nisam našao nijednog toponima sa prefiksom BERG.A kada su Slaveni bili prisutni na prostorima centralne Albanije, odnosno kada su ti slavenski toponimi mogli nastati. U svakom slučaju pre "nekakve metateze likvida" 7., 8. ili 9. veka.


Игорь da li i dalje stojiš iza toga da su Slaveni pre "nekakve metateze likvida" današnju reč BREG, izgovarali BERG?

 

[Ahil71]

Sloveni sasvim sigurno ne jer iz tih predjela masovno izbjeglice se sklanjaju u Solun. Od svoje krvi, brace slovenske?

Emigriraju romanizovani stanovnici gradova.
Nije ceo Balkan emigrirao u Solun..

 

[krinka5]

Slavene kod Prokopija pored mnogo opisa ratovanja Slovena i Vizantinaca imaš i ovako nešto ;

" Cap. 38. У το време војска Словена (Σκλάβηνών στράτευμα) у којој се прикупило највише до три хиљаде људи, пређе реку Дунав без ичијег противљења и, прешавши реку Марицу (Εδρον) без икакве муке, раздарјише се. П-рви њихов одред имао "je хиљадуосамсто људи, a други преостале (тј. око хиљадудвеста) . Кад су са оба ова одреда, иако међусобно растављена, ступили у борбу архонти ромејске војске у Илирику и Тракији, били су неочекивано поражени, те неки на месту изгибоше, a други нИђоше ctlac разбежавши се у потпуном нереду. И пошто су тако оба варварска одреда, иако кудикамо бројно слабија, поразила све војводе (στρα-τηγοί), онај други непријатељски одред сукоб и се са Азбадом Kao гардист (δορυφόρος) цара Јустинијана овај човек, пошто je унапрeђен за кандидата, постављен je на чело коњичких јединица (καταλόγων), бројно јаких и елитних, које још од старих времена чине посаду у Цурулу", трачкој тврђави. Словени (Σκλαβηνοί) без икакве муке разбију и њих, те многе побију док су срамно бежали, a Азбаду, пошто га заробише, привремено поштеде живот, али га доцније бацише на разбуктани огањ и спалише, одеравши претходно ремење са леђа несрећном човеку. Обавивши то наставише још безбрижније са пљачкањем свих крајева, како трачких тако и илирских, и оба одреда опсадом заузеше много тврђава (φρούρια), иако пре нису ни ратовали око утврда нити се усуђивали сићи у равницу, пошто ови варвари нису никад ни предузимали да проваљују на ромејско земљиште . Али ни војском, чини се, нису никада били прешли реку Дунав, него (se. το чине) тек од времена ο коме напред говорим"
(Vizantiski izvori ...... knjiga I, 1955.)

Prokopije verovatno nije potpuno u pravu jer su moguće postojali neki raniji upadi ali se iz navedenog može jasno videti da Slovena nije bilo južno od Dunava.

 

[Tandoori Masala]

Emigriraju romanizovani stanovnici gradova.
Nije ceo Balkan emigrirao u Solun..

Logika je ti je jako glupa, kad sila nagrne, prvo sela ispastaju jer hrane gradove. Zar ne mislis da bi car Mavrikije spomenuo u svom Strategikonu domace (mislim na Slovene) uhode i spijune? Nije cijeli Balkan ali izvori govore da su ljudi bjezali sa prostora danasnje Morave, nekadasnje Dardanije, Dakije, donjeg Dunava, itd. Imas cijelu Lemerlovu knjigu o tome.

 

[vučko]

1. rasprostranjenosti slovenskih mnogobožačkih toponima;

»U Crnoj Gori kolje se, prilikom podizanja nove zgrade, ovan ili petao, da bi se ugao poprskao krvlju, a, prilikom otvaranja novoga izvora, jarac. U skasci se priča kako je knez Ivan Crnojević, u lovu pred jednom pećinom, ubio neobično velikoga divljeg jarca koji je sasvim mokar vodu stresao sa sebe; tada je iz pećine iznenada pokuljala čitava reka, današnja Reka Crnojevića. Ove pretstave podsećaju na nalaske kozijih rogova i naslikanih jaraca na oltarima ilirskoga boga Binda kraj jednoga izvora, u pokrajini Japoda« (Jireček, 1988, str. 95).

LITERATURA
Jireček K. Istorija Srba – politička istorija do 1537. god. knjiga I; preveo i dopunio Jovan Radonić. Beograd: IRO Prosveta; 1988.


БИНД, ИЛИРСКИ БОГ ИЗВОРА

Године 1895, приликом оправке пута из Бишћа у Голубић, код извора Привилице, недалеко од Бишћа, откривено је једно велико светилиште из римског доба.
На том месту нађено је више ара са вотивним натписима, од којих је једна украшена урезаним претставама јараца. У натписима, записаним на тим арама, спомиње се Бинд или Бинд Нептун
(Bindus, Bindus Neptunus),
божанство које пре ових налазака није било познато и чији споменици нигде више нису нађени. Реч Bindus није ни латинска ни грчка, и не налази се, као особено име или као епитет, ни у римском ни у грчком пантеону.
Како је Биндово светилиште нађено на илирској територији, у области племена Јапода, то ће ово божанство бити илирско. Натписи не дају никаква обавештења о Биндовим функцијама ни о култу вршеном у његову част, али чињеница да је Нептун његова interpretatio romana показује да је он био бог извора.Поред ара, нађено је много јарећих костију, што је јасан доказ да је ова животиња била жртвована Бинду. Из налазака код Привилице не може се ништа више дознати, али нам зато чињеница да су овом богу приношени јарци на жртву може послужити као полазна тачка за даља испитивања остатака Биндовог култа.
Најпре ћемо споменути један податак забележен, пред крај прошлог века, у Црној Гори, у крају, дакле, који је, као што је познато, некада чинио саставни део, чак и централни. део, велике илирске територије. Трагови старе илирске религије и митологије могу се и иначе наћи у данашњим веровањима и умотворинама нашег народа у Црној Гори и Херцеговини (нпр. у претставама и причама о демонима вода у коњском облику; о Дукљанину; о урочницама).
Случај који ћемо овде изнети односи се на веровање о демону извора. У својој студији о Црној Гори Ровински прича како Црногорци и данас, када се копа бунар или изводи вода од неког извора или када се нађе извор, уопште када се жели постати сопствеником какве воде, приносе крвне жртве. У свим тим случајевима се или коље животиња на жртву, или се крвљу из палца окрвави вода.
Пуштање крви из палца могла би бити супституција за људску жртву; а што се тиче животиње која се жртвује, ми иначе знамо да то треба да буде јарац. За то нам јасно говори лепа скаска о постанку Црнојевића Ријеке, у којој се прича како је та река потекла у оном тренутку кад су ловци Ивана Црнојевића, приликом неког лова, убили дивљега јарца (дикій козел) који је сав мокар пред њих изашао из пећине; такође и друга једна скаска о постанку Нове воде код Добрског села, која се појавила у тренутку када су неки људи ухватили једног јарца и отсекли му уво (Ровински, 537). Што се и у старом веку, и данас, у истој области, жртвује јарац нумену извора, то не може бити случајно. Очевидно је да ми у данашњем жртвовању јарца имамо један остатак старинске илирске религије, којим се чињенице из натписа илуструју и потврђују. (http://www.scribd.com/doc/253549300/Milan-Budimir-Bind-Ilirski-Bog-Izvora#scribd)

"Јаподи (лат. Iapodes, грч. Iapydoi) су венетско илирско племе..." (http://sr.wikipedia.org/sr/Јаподи).

Japodi su živeli može se reči na prostoru današnjih Slovenaca, kajkavaca. Drugo ime za Slovence u srednjem veku jeste V(B)INDI.

»Bogovi Ilira slikaju se; pominju još na natpisima iz rimskog doba: ratni bog Medaur (Medaurus) na vatrenom konju sa zavitlanim oružjem, bog vode i izvora Bind (Bindus) kod Japoda, boginje Latra u zemlji Liburna, Sentona, Irija i Ika u Istri itd.« (Jireček, 1988, str. 12).
»Bendis, tračka Artemida, prikazana je na slikama sa lukom i strelom kako jaše na jelenu, praćena lovačkim psima. Ali najpoznatiji bogovi behu Savadije ili Sabazije i srodni mu Dioniz…« (Jireček, 1988, str. 14).


»U izvorima, iz doba rimskog carstva, zovu se Sloveni Venedi, isto tako kao Winidi u Nemačkoj u srednjem veku; Nemci ih još i danas zovu u Saskoj i Istočnim Alpima Vendi, Vindi (Wenden, Winden). Sloveni nisu nikada upotrebljavali ovo ime, čije poreklo i značenje nije poznato« (Jireček, 1988, str. 37).

 

[Tandoori Masala]

Ne zna koji argument je gluplji, ovo je vrhunac kretenizma. Gdje su slovenska imena bozanstava u antici? Gdje je silna toponimija? Genetika dokazuja da smi svi dosli u Evropu (R1a je jako lose zastupljen, koliko sam i sam upucen, mutacija I2 Din North i South se odvila negdje na prostoru Ukrajine, kretenizam jos jedan.

Zavjera Vatikana, budalaste tvrdnje niko ne uzima u obzir. Vatikan je bio veoma naklonjen Srbima nakon Sizme, sve negdje do vladavine Dusana. Nasa drzavnost je pocela sa Svetom Stolicom, prvi ko nas je pokrsio u istoriji, bili su svestenici rimskog obreda. Njemacka zavjera, na blogovima se ovdje stavlja kako je Max Vasmer (Nijemac i jedan od najvecih slavista 20. vijeka), pisao ruske etimoloske rjecnike (da je pisao srpski, bio bi gotov), pobornik toboze BB skole, tzv. Hitlerove i Indogermanske, a covjek je rizikovao vlastiti zivot da izbavi svoje poljske, slovenske i jevrejske kolege iz koncentracionih logora (pisao pisma, molio nacisticke glavesine da ne ubijaju te ljude) i nikad se nije priklonio nakaradnoj Hitlerovoj ideologiji. Sram vas bilo, stoko jedna.

Tracki, dacki supstrati su nesto brojniji, postoje radovi bugarskih jezikoslovaca koji objasnjavaju rijeci u danasnjem bugarskom, ima dva cijela natpisa na trackom, kao i prsten. Iliri i ostala susjedna plemena (Peonci) su ostavili ukupno 11 (4 ilirske) glosa i mnostvo antroponima (niti jedan slovenski), dok Sloveni po prisku u 5. v. piju medos, Iliri locu "sabaiu", jedna od 4 navedene glose? WTF? Albanija je u gornjem centru suva sto se tice slovenskih toponima, na prostoru gdje su bili Illyrii Proprie Dicti Juzni dio, to je sve bugarsko-makedonsko-istocnoslovensko. Juzno do Dakije, 120 km (lupam, mozda ima vise) od dan. Bukuresta na istocnom Haemusu se isprsila Sabulente Kanalion, po Simokati isto, druga potvrda, vizantijski vojnici koriste latinski jezik odn. vulgarni latinitet (torna, torna poklic). Car Mavrikije govori o Slovenima, "in their land, in their country". Car toliko lud ne zna ni ko su mu podanici, a pise vojno-strateske prirucnike.
Iz dana u dan brukanje, Stara planina nije isla do Crnog mora, lavovi zivjeli kod nas (Herodot lijepo napisao da ih nema bas ovdje), Viden me pita gdje je Kanalion dolina, a covjek pise penju se prema Haemusu, inland valleys, dalje od Crnog mora (Marcianopolis), a opis mjesta po definiciji (koju moze shvatiti najtupaviji pripadnik ljudske vrrste) odgovara dolini.
Pozivanje na Kunstmanna i Trubaceva, Boze me sacuvaj... ova dvojica vide Srbe u azijskim stepama. Naucni autoriteti na polju istorije i njenih pomocnih nauka nisu skolovani ljudi, profesori na univerzitetima, naucni savjetnici (naravno, oni su podlozni kritici) nego masinski inzinjeri, propali antropolozi i strukturalisti, part-time dermatolozi, gerijatrijski doktori nauka (u 60. stekli diplome), mehanicari, pravnici tipa Jarcevic, Deretic, pijanica M. M. sto vjerovatno u kladionici pise istorije Srba, Vucetic, Prajs (sto vidi mungose na Mljetu u antici), Ristanovic (upozorava na jezicku i antropoloski slicnost Ilira sa svojom prekoatlantskom bracom u Gibsonovom Apocalyptu, poput lika Zero Wolf), itd.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sloveni sasvim sigurno ne jer iz tih predjela masovno izbjeglice se sklanjaju u Solun. Od svoje krvi, brace slovenske?

Hm. Nisam siguran da na šta tačno misliš.

U Strategikonu govori se o ratovanjima izvan teritorije, odnosno u ovom slučaju sjeverno od granice, što je i tema. O odbrani domaćih krajeva od napadača i nema nešto podataka, recimo.

 

[Tandoori Masala]

Hm. Nisam siguran da na šta tačno misliš.

U Strategikonu govori se o ratovanjima izvan teritorije, odnosno u ovom slučaju sjeverno od granice, što je i tema. O odbrani domaćih krajeva od napadača i nema nešto podataka, recimo.

Ahil me pitao ko zivi u dolini Morave. Buduce izbjeglice. Ima i kod Mavrikija nesto o ratovanju na domacoj teritoriji (ispod Dunava, prikradanje, taktika, gradnja camaca, mostova, itd.) bas u tom dijelu o Slovenima. Pogledaj 122. i 123. stranu Dennisovog prevoda (1984) .

 

[Mrkalj]

Slavistika jeste germanocentrički stvorena, Maks Fazmer jeste Nemac, a Sabulente ode u kanalizacijon. Da ne citiram Đuru, kazaću samo da što ne dobiješ u detinjstvu ne možeš nadoknaditi u srednjem dobu, a tu pre svega mislim na civilizovanost.

Samo si ponovio to što si napisao tako da ne vidim šta si namjeravao postići.

Kao što već napisah, da bi nešto uopšte moglo biti isključeno, ono prvobitno mora biti uključeno...



Zato što su naučna saznanja o doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo dobro potkrepljena u pisanim izvorima. Nije nemoguće, mada jeste teško zamislivo, da bi objektivnija istorijska slika mogla biti zapravo drastično drugačija od one koju je istorijska nauka utvrdila u ovom slučaju (uz potporu pomoćnih istorijskih nauka, kao što je recimo arheologija).

Br. 9 nije nikakva činjenica već samo tvoje lično mišljenje, za koje mogu reći da uopšte nije utemeljeno. Istoriografija kao nauka u pravom smislu značenja te riječi praktično da i ne postoji prije XIX stoljeća, tako da je argument o iskrivljivanju od pojave šizme (!) i posebno od tada potpuno nerealan. Br. 5 ne razumijem šta znači odnosno volio bih da ga primjerima argumentovano obrazložiš. Što se tiče genetičke genealnogije, ono što sam do sada pratio na ovom forumu nije ni na koji način ukazalo da treba odbaciti cjelokupna dosadašnja naučna saznanja kao nekakav opšti falsifikat kao posljedica teorije zavjere. Kljosov, ukoliko sam dobro razumio kolegek Kyrios i Tandoori Masala, uopšte nije uspješno dokazao to što si naveo i postoji određena razlika između onoga što tvrdi kao naučnik i što populistički piše po novinama ili govori u intervjuima i medijskim gostovanjima. Što se tiče Kunstamana, mislim da si prosto nekritički preuzeo ono što tvrdi Klaićka.

Šta konkretno ne razumeš kod broja 5?

 

[Игорь]

Игорь da li i dalje stojiš iza toga da su Slaveni pre "nekakve metateze likvida" današnju reč BREG, izgovarali BERG?

Скокни до Кашуба, Словинаца и Полабљана те се наслушај неметатезираних словенских речи. Посети нпр. Старгард Шчећински, Картошино, Карвију или језеро Гардно.

 

[Mrkalj]

Slavene kod Prokopija pored mnogo opisa ratovanja Slovena i Vizantinaca imaš i ovako nešto ;

" Cap. 38. У το време војска Словена (Σκλάβηνών στράτευμα) у којој се прикупило највише до три хиљаде људи, пређе реку Дунав без ичијег противљења и, прешавши реку Марицу (Εδρον) без икакве муке, раздарјише се. П-рви њихов одред имао "je хиљадуосамсто људи, a други преостале (тј. око хиљадудвеста) . Кад су са оба ова одреда, иако међусобно растављена, ступили у борбу архонти ромејске војске у Илирику и Тракији, били су неочекивано поражени, те неки на месту изгибоше, a други нИђоше ctlac разбежавши се у потпуном нереду. И пошто су тако оба варварска одреда, иако кудикамо бројно слабија, поразила све војводе (στρα-τηγοί), онај други непријатељски одред сукоб и се са Азбадом Kao гардист (δορυφόρος) цара Јустинијана овај човек, пошто je унапрeђен за кандидата, постављен je на чело коњичких јединица (καταλόγων), бројно јаких и елитних, које још од старих времена чине посаду у Цурулу", трачкој тврђави. Словени (Σκλαβηνοί) без икакве муке разбију и њих, те многе побију док су срамно бежали, a Азбаду, пошто га заробише, привремено поштеде живот, али га доцније бацише на разбуктани огањ и спалише, одеравши претходно ремење са леђа несрећном човеку. Обавивши то наставише још безбрижније са пљачкањем свих крајева, како трачких тако и илирских, и оба одреда опсадом заузеше много тврђава (φρούρια), иако пре нису ни ратовали око утврда нити се усуђивали сићи у равницу, пошто ови варвари нису никад ни предузимали да проваљују на ромејско земљиште . Али ни војском, чини се, нису никада били прешли реку Дунав, него (se. το чине) тек од времена ο коме напред говорим"
(Vizantiski izvori ...... knjiga I, 1955.)

Prokopije verovatno nije potpuno u pravu jer su moguće postojali neki raniji upadi ali se iz navedenog može jasno videti da Slovena nije bilo južno od Dunava.

Tako je i Milošević, sa srpskom vojskom, izvršio agresiju na Bosnu i Hercegovinu, što je dokaz da u Bosni i Hercegovini ne žive Srbi. A ćivava...

- - - - - - - - - -

Скокни до Кашуба, Словинаца и Полабљана те се наслушај се неметатезираних словенских речи. Посети нпр. Старгард Шчећински, Картошино, Карвију или језеро Гардно.

Pa to je upravo uticaj Germana sa kojima su se graničili. Vidiš li koliko je providan taj diskurs o premetu tečnika u 8. veku, odnosno spin o tome ko se tu zaista premetnuo?

 

[Pravi Vlah]

1. rasprostranjenosti slovenskih mnogobožačkih toponima;

Protiv toga ide antroponimija starih Balkanaca, koja nije slovenska


Agirrus
Agron
Andena (f., attested at Dyrrhachium), Andes, Andis, Andio, Andia
Annaeus/Annaius
Antis (f.)
Ballaios
Bardyllis
Bato, Batina, Batouna (perhaps means to strike similar to Latin battuere)[60]
Birkenna
Blodus, Bledis
Boiken
Boria, Bora
Breigos
Brykos
Cleitus/Kleitos (from Greek)
Daors
Dasius
Dazaios, Dazas, Dazos
Ditus
Epe(n)tinus (attested at Dyrrhachium; the name is adjectival, meaning "from Epetium", a town now known as Strobeč)
Epicadus
Epidius
Genthena, Genthios, Gentius
Glaukias (from Greek)
Glavus
Grabos
Laiscus
Madena
Messor
Monunius
Mytilus
Pinnes
Pleuratus
Pladomenus
Plare(n)s
Plator (in Liburnian as Plaetor; Venetic Plaetorius, cp. Latin Plaetorius)
Posantio
Pravaius
Scerdis
Skerdilaidas
Tatta
Temus, Temeia
Teuda
Teuta, Teutana means Queen in Illyrian.
Tito, Titus (also the Illyrian name of the river Krka)
Vendes
Verzo
Zanatis
Ziraeus

Andena, Andes, Andis, Andio, Andia
Aplis, Apludus, Aplus, Aplius
Apurus
Baezo
Beusas, Beuzas
Curbania
Cursulavia
Iato
Lavincia
Ledrus
Messor
Paio, Paiio
Panes, Panias, Panius (or Pantus, inscription unclear), Panentius
Pant(h)ia/Panto (f.)
Pinsus
Pladomenus
Platino
Samuntio
Seio, Seiio
Statanius, Staticus, Stato, Status
Sestus, Sextus, Sexto
Tito
Tizius
Tritus
Var(r)o

Bardurius.
Bato
Carius
Dasantilla
Dasas, Dazas
Dasto
Plator, Platino
Scenobarbus, Scenobardos (?)
Verzo
Verzulus


Acenica
Clevata
Darmocus
Germanicus (the native Delmatae stem Germanus, Germus, with the Venetic/Liburnian -icus suffix)
Labrico
Lunnicus
Melandrica
Turus

Bato (also common among the Delmatae)
Dasas, Dasius (also common among the Delmatae)
Scenobarbus (also common among the Delmatae)
Carvus
Laidus
Liccaius
Plator
Temans
Tueta
Varro
Verzo


Arbo
Arsa (possibly Thracian)
Callo
Daetor
Iauletis (genitive)
Pirusta
Proradus
Scirto
Vietis (genitive)

Bato
Breucus
Dases
Dasmenus
Licco
Liccaius

Takodje ni teonimija nije slovenska

Anzotica
Armatus[63]
Bindus[64]
Boria
Eia
Ica
Iria
Latra
Malesocus
Medaurus[65]
Sentona
Thana[66]
Vidasus[66]


http://en.wikipedia.org/wiki/Illyrian_languages

2. odsustva latinskog i bilo kog drugog neslovenskog jezičkog parastratuma do novovekovnog turskog, nemačkog i italijanskog u južnoslovenskim jezicima;

Naravno, kad nisu bili u dodiru sa latinskim.

 

[Mrkalj]

Pravi Vlaše,

1. moguće da su postojala i neslovenska plemena, moguće da su bila sesilna, moguće nomadska, moguće pljačkaško-divljačka.

2. za navedene reče se ne zna odakle potiču

3. za navedena imena

a) ne postoji potvrda iz kojih su mesta
b) ne postoji ni jedna dvostruka potvrda jednog imena

3. ne postoji koherentan stav zvanične nauke o pripadnosti navedenih imena i reči

 

[Pravi Vlah]

Pravi Vlaše,

1. moguće da su postojala i neslovenska plemena, moguće da su bila sesilna, moguće nomadska, moguće pljačkaško-divljačka.

Slabo je to verovatno u odsustvu ikakvog pomena dobro poznatih slovenskih imena koja pocinju da se pomene tek vekovima kasnije.

 

[Mrkalj]

Slabo je to verovatno u odsustvu ikakvog pomena dobro poznatih slovenskih imena koja pocinju da se pomene tek vekovima kasnije.

Kada kasnije? Koji je prvi pomen slovenskog imena, toponima ili reči uopšte, južno od Dunava i Save?

PS. Vikpedijski link koji si postavio je albanski agitprop. Ipak, ostaje jedna korisna napomena:

Suić and Katičić question the existence of a separate people of Illyrii. For them, Illyrii proprie dicti are peoples inhabiting the heartland of the Illyrian kingdom; Suić, M. (1976) "Illyrii proprie dicti" ANUBiH 11 gcbi 11, 179-197. Katičić, R. (1964) "Illyrii proprie dicti" ZAnt 13-14, 87-97 Katičić, R. (1965) "Nochmals Illyrii proprie dicti" ZAnt 16, 241-244. This view is also supported in Papazoglu, F. (1989) "L'organisation politique de l'Illyrie meridionale (A propos du livre de P. Cabanes sur "Les Illyriens de Bardylis a Genthios")" ZAnt. 39, 31-53.

Ako ne postoji ilirski narod, ne postoje ni ilirske reči, ilirski jezik, ilirska imena.

 

[Pravi Vlah]

Kada kasnije? Koji je prvi pomen slovenskog imena, toponima ili reči uopšte, južno od Dunava i Save?

Ne znam. Vazno je da ona imena koja se kasnije pominju juzno od Dunava i Save imaju veliku slicnost sa slovenskim imenima u ostalom slovenskom svetu. Na primer Milos, Milan, Elvis. Dobro, ne Elvis.

PS. Vikpedijski link koji si postavio je albanski agitprop.

Kao sto je onaj veliki Srbin, Cicero, rekao, kad nemas argumenata, napadaj licnost i motivaciju.

 

[Игорь]

Pa to je upravo uticaj Germana sa kojima su se graničili. Vidiš li koliko je providan taj diskurs o premetu tečnika u 8. veku, odnosno spin o tome ko se tu zaista premetnuo?

Ова тврдња препуна је рупа, но довољно је истакнути како она подразумева да су скупине ra, la, ro, lo, re, le испред и између сугласникā уклоњене у германским језицима, што није случај, и потпуно превиђа да стање супротно од словенскога налазимо у свим осталим индоевропским језицима.

 

[Mrkalj]

Ова тврдња ...

1. подразумева да су скупине ra, la, ro, lo, re, le између сугласникā уклоњене у германским језицима, што није случај

2. потпуно превиђа да стање супротно од словенскога налазимо у свим осталим индоевропским језицима.

1. Zašto tako misliš? Kako uopšte grupa čiji je drugi član vokal može biti između samoglasnika? Tvrdim da ne podrazumeva. Podrazumeva da su Germanima bile teške slovenske grupe suglasnik + ra, la, ro, lo, re, le - što je i dan danas slučaj (vide Mladen, čitaju Malden - anegdota o nastanku imena glumca Karla Maldena) pa su je premetali i u suglasnik + ar, al, or, ol, er, el.

2. Ako stanje suprotno od slavenskoga nalazimo u svim indoevropskim jezicima, zašto onda ne daš primer jedne reči koja to potvrđuje. Onaj ko je to što ti tvrdiš prvi ustvrdio, sigurno je dao primer.

 

[vučko]

Скокни до Кашуба, Словинаца и Полабљана те се наслушај неметатезираних словенских речи. Посети нпр. Старгард Шчећински, Картошино, Карвију или језеро Гардно.

Znao sam da neću dobiti odgovor na postavljeno pitanje, ali eto...nada umire zadnja.

 

[Игорь]

Podrazumeva da su Germanima bile teške slovenske grupe suglasnik + ra, la, ro, lo, re, le.
Ako stanje suprotno od slavenskoga nalazimo u svim indoevropskim jezicima, zašto onda ne daš primer jedne reči koja to potvrđuje.

Поводи и докази за твоје тврдње не постоје.
- речене скупине постоје у германским језицима
- свако може отворити стручну литературу и упоредити словенске речи с њиховим когнатима

 

[vučko]

Protiv toga ide antroponimija starih Balkanaca, koja nije slovenska

De ti meni molim te objasni koji su to slavenski toponimi pre 6. veka preko Dunava na severu?

Ili jadni Slaveni uopšte nisu bili pismeni; tek su ih u 9. veku opismenili civilizovani Grci, koji su pronašli slavensku azbuku "...što se u legendi predstavlja kao čudo i odkrovenje božije..." (Jiriček, 1988, str. 99).

 

[Ahil71]

Protiv toga ide antroponimija starih Balkanaca, koja nije slovenska
Dasius
Dasas, Dazas

Dasa je zanimljiv.
Znamo ko je Dasa, kod nas.
Za Indijske Arijevce Dasa su stanovništvo koje su zatekli i protiv kojih su ratovali. Kasnije je dasa postalo sinonim za roba (što li mi ovo zvuči poznato).

U jugozapadnoj Srbiji su živli Sarđani, i tu, na ono malo spomenika koji su ostali, imamo imana koja se i danas javljaju kod Srba.
Jaka, Jasa, Dasa, Perko, Tata, Hihdija, Viktor...

Naravno, kad nisu bili u dodiru sa latinskim.

Ovo je pogrešno.
Srpski je sličniji sa latinskim nego sa drugim slovenskim jezicima.

 

[Pravi Vlah]

Protiv toga ide antroponimija starih Balkanaca, koja nije slovenska

De ti meni molim te objasni koji su to slavenski toponimi pre 6. veka preko Dunava na severu?

De ti meni molim te objasni kakve veze tvoje pitanje ima sa onom gornjem? Jel znas sta znaci antroponimija? Od grckog άνθρωπος, covek, i ὄνομα, naziv. Drugim recima, licna imena.

A sta znaci toponimija? E to ti ostavljam za domaci zadatak.