Не него је Шпански.
-
- Popularno:
- Autokefalnost srpske Crkve 1219.
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Porijeklo srpskih i hrvatskih prezimena
- Sankcionisanje blokadera
- Miša telefonom srušio nadstrešnicu
- После санкција НИС-у, рампа и за...
- Plenković tvrdi: Pitanje vlasništva...
- Da li smo vece dno od Albanije?
- Potpisan vojni pakt Venecuele i Rusije
- Zaprosio devojku i ona rekla ne.
„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
- stanje
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
Jbg, sta da ti kazem, da si pazljivije procitao moje postove i pogeldao dijagram gore video bi da su su slovenski i balticki jezici verovatno nastali od jednog zajednickog jezika i da su se razdvojili oko 2000-1500 godine p.n.e. Sa stanovista lingvistike to ih cini vrlo bliskim.
Sto se tice istrazivanja srpskog ne znam dal je istrazivao i ne vidim potrebu za tim, savremeni srpski jezik je relativno vrlo mlad i potice od staro-slovenskog tako da bilo kakvo uporedjivanje srpskog i sanskrita sa stanovista lingvistike suvisno posto se uporedjuju vremenski najblizi oblici tj. sanskrit i staro-slovenski a ne sanskrit i srpski. To ti je isto kao kad bi uporedjivao danasnji francuski ili italijanski sa sanskritom a znamo da su oba jezika nastala od latinskog, dakle skroz suludo.
Prvo, blizu Litvanije su zivela i zive mnogobrojna slovenska plemena koja su vremenom postala Poljaci i Rusi, oni sa Srbima imaju isto veze ko sa Cesima ili Slovencima, a jezicki su blize njima nego Srbima. Dalje, kao sto rekoh srpski jezik je savremeni jezik, pre nekih 1500 godina svi sloveni su pricali jednim zajednickim jezikom zvanim slovenski, plemena je bilo vrlo puno i nisu se razlikovala po jeziku posto su sva pricala isti. Vremenom se plemena raseljavaju, doseljavaju, ujedinjuju, sve vise diferenciraju jedna od drugih prostorno i politicki i tako od jednog slovenskog jezika nastaju slovenski jezici, medju njima i srpski. Svi ti jezici vode poreklo od zajednickog jezika i njemu su vise ili manje slicni, srpski je samo jedan od njih manje-vise slican slovenskom ali potpuno drugi jezik, kao sto je i italijanski jezik razlicit od latinskog.
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Ko ne stavi u tabelu pruski jezik, koji je veoma definisan za razliku od tokarskog, i to na ono mesto koje mu pripada, odmah ga proglasim fašisoidnim germanskim falsifikatorom.
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
Svaka cast na objektivnosti, verovatno su imali nesto i protiv stotinjak savremenih indo-evropskih jezika u Indiji koje nisu stavili na listu, nekoliko iranskih ( luri, baludzi ), da ne spominjemo gotski, saksonski tj. donjonemacki, alzaski i frankonski, i verovatno jos gomilu drugih koji bi listu ucinili mnogo preglednijom nego sto jeste.
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
To su pisali Antoine Meillet, Cicerone Poghirc, Simeon Potter i mnogi drugi.
Dragon~Reborn
Iskusan
- Poruka
- 5.830
Босански, црногорски, буњевачки, шопски, торлачки, шатровачки, бАоградски...
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
»Jbg, sta da ti kazem, da si pazljivije procitao moje postove i pogeldao dijagram gore video bi da su su slovenski i balticki jezici verovatno nastali od jednog zajednickog jezika i da su se razdvojili oko 2000-1500 godine p.n.e. Sa stanovista lingvistike to ih cini vrlo bliskim.«
Ako jih čini vrlo bliskim, onda je moguče, da je su srpski i sanskrit veoma slični. Pa naveo sam ti dva največa sanskrtologa kod nas koji to tvrde. Ajde reci mi koji sanskrtolog tvrdi da srpski i sanskrit nisu veoma slični. A to što si napisao da bi trebalo proučavati staro-slovenski a ne današnji srpski jezik. Pa neznam, ali mislim da ovi naši sanskrtolozi sigurno nisu upoređivali turcizme ili koje več druge reči kod nas. Verovatno su uspoređivali sa starim srpskim rečima.
I da ne pričamo samo o Pavelu Šafariku; i Adam Mickijević, koji se smatra za največeg poljskog pesnika kaže, da su slovenski jezici zauzimali centralno mesto u grupi indo-evropskim jezicima, i da Sloveni oduvek žive na ovim prostorima.
U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: "Srbi predstavljaju tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283).
Dr. Franjo Rački, hrvatski političar i istoričar, član JAZU, dopisni član SANU i »otac hrvatske moderne kritičke istoriografije«; proučavao je dosta rimske arhive; piše za glagoljicu u knjizi »Pismo slovjensko«: »Ovo pismo slovjensko svojim izvanjskim, u mnogo obziru izvornim oblikom zaudara tolikom starinom, da ga mnogi učenjaci u starije i novije doba smatrahu za prastaro predkrstajnsko pismo naroda slovjenskoga niknuvše bud iz njegova, bud iz inostrana uma.«
U svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: »U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj. rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka pre Hrista«. A na strani 35 o Srbima u doba Hristovo rekao, kako su imali čak porotne sudove. (Hrvati u svetlu istorijske istine, Veliša Raičević).
Ako jih čini vrlo bliskim, onda je moguče, da je su srpski i sanskrit veoma slični. Pa naveo sam ti dva največa sanskrtologa kod nas koji to tvrde. Ajde reci mi koji sanskrtolog tvrdi da srpski i sanskrit nisu veoma slični. A to što si napisao da bi trebalo proučavati staro-slovenski a ne današnji srpski jezik. Pa neznam, ali mislim da ovi naši sanskrtolozi sigurno nisu upoređivali turcizme ili koje več druge reči kod nas. Verovatno su uspoređivali sa starim srpskim rečima.
I da ne pričamo samo o Pavelu Šafariku; i Adam Mickijević, koji se smatra za največeg poljskog pesnika kaže, da su slovenski jezici zauzimali centralno mesto u grupi indo-evropskim jezicima, i da Sloveni oduvek žive na ovim prostorima.
U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: "Srbi predstavljaju tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283).
Dr. Franjo Rački, hrvatski političar i istoričar, član JAZU, dopisni član SANU i »otac hrvatske moderne kritičke istoriografije«; proučavao je dosta rimske arhive; piše za glagoljicu u knjizi »Pismo slovjensko«: »Ovo pismo slovjensko svojim izvanjskim, u mnogo obziru izvornim oblikom zaudara tolikom starinom, da ga mnogi učenjaci u starije i novije doba smatrahu za prastaro predkrstajnsko pismo naroda slovjenskoga niknuvše bud iz njegova, bud iz inostrana uma.«
U svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: »U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj. rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka pre Hrista«. A na strani 35 o Srbima u doba Hristovo rekao, kako su imali čak porotne sudove. (Hrvati u svetlu istorijske istine, Veliša Raičević).
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Ovdje na Forumu imamo vrhunskog eruditu i neprikosnovenog strucnjaka za Baludzistan, posebice jezik i keramiku.
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
Sta su proucavali ne znam, ali ako je to proucavanje kao u onom '' recniku '' onda mi je jasno da nemaju pojma o istorijskim oblicima srpskog jezika a jos manje o poreklu reci tako da su mi i njihovi zakljuci u krajnjoj liniji sumnjivi. Dalje, sem ako uz sanskrit i srpski ta gospoda nisu i strucnjaci za bar jos 5-6 glavnih IE jezika meni onda njihove ideje ne znace nista. Da pojednostavim, kako neko moze da kaze da je srpski najslicniji sanskritu ako npr nije strucnjak i za ahajski ( mikenski ) grcki, hetitiski, latinski, proto-germanski, keltske i balticke jezike? kako moze da zna da ti jezici nisu slicniji ako ih ni ne zna? To je u krajnju ruku diletantski prilaz stvari koji ne moze da prodje iole ozbiljniju naucnu kritiku. Niko ne spori da su srpski i uopste slovenski jezici srodni ali tvrdnja da je bas srpski bas najslicniji od svih jezika i da su veoma slicni je neutemeljena i nedokazana i nije je izrekao ni jedan ozbiljni lingvista.
Srpski i sanskrit nisu veoma slicni, ni litvanski ni srpski nisu veoma slicni, oni su u dosta udaljenom srodstvu i pokazuju izvesne zajednicke crte, i to je to.
Sve autoritet do autoriteta. Sta li na to kazu svi oni silni lingvisti koji su definisali IE jezike, utvrdili osnovne zakone, rekonstruisali citav proteojezik i slicno, oni silni naucnici pocev od Bopa prek Grima nadalje? Sta je sledece, velicanje Ptolomeja kao najveceg i nepogresivog geografa? I samo da znas slicne stavove kao Safarik o Slovenima imale su i plejade nemackih lingvista i pesnika o Nemcima, naravno i njihove ideje su razvojem nauke otisle u zaborav i sad se samo spominju kao epizode u razvoju nauke.
Vrlo mi je dobro ovo poznato, lepa izjava nepoznatog franackog monaha koji je sastavljao hroniku, naravno imala bi neku tezinu kada bi taj nepoznati franacki monah imao visevekovni uvid u etnogenezu slovena, ovako to ostaje samo kao zapazanje o moci polapskih srba u jednom periodu i stvaranju plemenskog saveza pod vodjstvom srba.
Hvala bogu i od rackog je nauka napredovala dovoljno da se na njega i njegove postulate zasnovane na osetljivom njuhu vise ne oslanja.
Pazi koji je to bolesnik.
http://www.creemaginet.com/sajt/program-skc-od-26-oktobra-do-1-novembra-2008
Recezent svih njegovih knjiga je izvesna Ognjenka Mihajlovic. Bilo da pise o poreklu Srba, o starom srpskom veku ili izgubljenom blagu diljem svetskog mora i kopna - recezent je Ognjenka Mihajlovic. Kako covek mora biti debelo munjen da stavi svoj potpis na pozitivnu recenziju njegove knjige, zanimalo me ko je ta Ognjenka. Google o njoj zna tek toliko da je recezent knjiga barona Minhauzena.
A baron Minhauzen dodaje i da je redovni profesor Univerziteta u Liverpulu - http://forum.krstarica.com/showthre...reklu-Srba?p=17376880&viewfull=1#post17376880. Kad je izmisljeno sve sto je medju koricima, sto se ne bi naslo mesta i za jednog imaginarnog recezenta. 
krinka5
Buduća legenda
- Poruka
- 27.399
Kada se kaže da nešto potiče sa nekog područja to znači da je poreklom odatle , te dve reči su sinonimi.
Kakav crni treći mileniju pre nove ere. Bože ti sačuvaj , pa Pictet je živeo u XIX veku kakva su njegova saznanja u to doba u vezi porekla Kelta mogla biti ?, na kom nivou je bila arheološka nauka ? Sumljam da ima dokaza o keltskom postojanju pre halštatskog perioda , a zasigurno nema dokaza o njihovoj ekspanziji pre tog perioda. Kelti svoj razvoj doživljavaju tek u Latenu kada započinju svoju ekspanziju . Herodot (V vek p.n.e. ) kada opisuje Bakan na njemu ne pominje Kelte ali ih pomnje u Evropi. Kelti dolaze posle toga na Balkan. Evo jednog kratkog teksa o doseljavanju Kelta na istok Evrope i Balkan .
Toni Liversaž, Kelti u Evropi , Tekst Petra Popovića , Clio 2005.
Ovde se jasno govori o IV veku a indoarijska invazija indijskog kontinenta dešava se tamo nege recimo 16000-15000. godine pne.nove ere. I kako si ti povezao Kelte sa indoarijcima u tako ogromnoj vremensko-prostornoj provaliji ?
Puno pitaš , najverovatnije iz pokraine Gorgan ali ima i drugih teza. A pre toga iz severnih stepa. Pre dolaska u Indiju indoarijski se morao odvojiti od iranskog.
Ni to nije tačno , zavisi koji aspekt jezika gledaš , recimo prema nekim autorima (A. Schleicheru, kasnije T. Gamqrelidzeu, V.V.Ivanovu) , grčki jezik spada u istu grupu prajezika sa indoarijskim , takozvanim grčko-arijsko-jermenskim koji se kasnije deli na grčki i jermensko-arijski a ovaj zadnji na jermenski i iransko-indijski. Ili kada Adrandos govori o istorijskom razvoju IE jezika on grčki, jermenski i arijski svrstava u južnu grupu za razliku od baltoslovenskih koji spadaju u severnu skupinu.. Evropski IE jezici imali su samostalan put koji je sa indoarijskim jezikom povezan samo zajedničkim pretkom i ništa više. Zato je krajnje proizvoljno proglašavati srpski najbliži sanskritu.
Ima previše prepreka da bi ova teza bila istinita . Prva od njih je da su anadolski IE jezici koji su sasvim nešto različito i od evropskih IE jezika i od indoarijskih , a u Anadoliji su stigli pre nego što su indoiranci došli u iransko područje. To jedino ostavlja mogućnost da su pra-indo-iranci mogli stići samo sa severa, iz ruskih stepa. Uostalom to pokazuju arheo nalazi.
Baš lepo što si dao primer oganj. Pogledaj na latinskom istu reč gde sličnost sa saskritom postoji ne samo u izgovoru već pokazuju slične promene u različitim padežima
James P. Mallry. Indoevropljani , Školska knjiga 2006.
Ne znam koji put ti ponavljamo, sličnost srpskog , latinskog ili bilo kog drugog evropskog IE jezika sa sanskritom proističe iz zajedničkog pretka a ne direktnim uticajem ili zato što je neki jezik predak drugom (npr.sanskrit srpskom ili srpski sanskritu).
Romski jezik je nešto drugo, on je potomak sanskrita nastao kao moderni indoarijski jezik.
Poslednja izmena:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Ти си тај који другима једе време. Муљаш, вадиш ствари из контекста и сакриваш изворе одакле си то узео да се не би видео шири контекст. Тако је и са овим. Из контекста вадиш једну реченицу, која сама по себи скоро ништа не значи, а затим, надајући се да нећу знати одакле је та реченица извучена, уместо на прави извор упућујеш на неки сајт где је наведен само врло мали исечак из књиге "Ђорђе Јанковић, Српско Поморје од 7. до 10. столећа, Српско археолошко друштво, Београд, 2007" (http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-pomorje.pdf).
Међутим, ја сам ту књигу одавно прочитао, а захваљујући теби и теби сличнима недавно сам је прочитао још једном, још пажљивије, тако да у прсте знам где је шта написано од онога на шта се ви позивате, накарадно га тумачећи.
Дакле, у тој књизи Ђорђе Јанковић ниједном речи не негира сеобу Словена/Срба. Штавише, он тврди да су прва словенска/српска племена на тло Византије дошла из Бојке, крајем 4. века, што се слаже и са оним што пише Седов (позивајући се управо на ранију књигу Јанковића) о насељавању Словена у Српском Подунављу у 4. веку, или Алексеев, о Словенима који су дошли са Хунима и саградили утврђења у области између Ниша и Пирота.
http://forum.krstarica.com/showthre...ička-škola?p=24359559&viewfull=1#post24359559
http://forum.krstarica.com/showthre...ička-škola?p=24372999&viewfull=1#post24372999
Ђорђе Јанковић такође говори о везама Балканских Срба са Србима у Полабљу, археолошким траговима који их спајају, и све у свему, све што он пише се слаже са оним што, на пример, пише Седов у књигама чије сам поједине делове овде наводио. Ако погледате цртеже грнчарије, накита и других предмета које су археолози пронашли на Балкану, наведене у књизи Јанковића,и цртеже предмета пронађених у области између Лабе и Сале, наведене у књизи Седова, видећете да су исти.
Да не дужим, ево неких исечака из књиге Ђорђа Јанковића. Јесте да су и они извучени из контекста, али знатно ширег, мада је још боље да се прочита цела књига (линк је дат изнад), или бар глава "Археолошка сведочанства о народима", одељак "Срби или Словени".
___________________________________
Пре свега уз помоћ препознатљиве грнчарије, а затим из начина грађења утврђења, врсте коришћених станишта итд., закључено је да се Срби из предела око Беча у римском Норику и око ушћа Мораве, расељавају према Лаби (Die Slawen: сл. 5-6, 28). По досељавању Авара у Панонију, неки Срби са истог простора, насељени су на Дунаву у византијској области Аквиса, да би бранили пут дуж Дунава; одатле неки одлазе негде на југ почетком
7. столећа (Janković 2004).
Срби су заиста населили највеће делове римске Далмације, како то показује распоред громила (Јанковић 1998). Показало се да оне најстарије, откривене између Грахова и Дрвара, потичу још из позног 4. столећа, а да громила 5-6. Столећа има између Дрвара и Грмеча, као и код Коњица. Зато се њихова појава и ширење морају повезати са Србима избеглим из Бојке пред хунском најездом. На југоистоку су забележене изнад Херцег Новог, односно у границама старе Травуније, али нису истраживане. Недавно сам наишао на њих и у Грбљу. Има их око Дурмитора, око Пљеваља, Бијелог Поља; у долини Зете до сада нису познате, али нису ни тражене.
. . .
Пошто на лонцу из Тврдоша, као ни на млађој грнчарији из Каменог, не могу да се распознају особине занатског грнчарства из Норика 6. столећа (посуде украшене чешљем), реч је о производима Срба насељених пре тога, још крајем 4. столећа. Тада су Срби стигли на тле Византије из Бојке; археолошки су у околини Дрвара и Грахова. Можда је име села Бојкe између Скадра и Бара, код Владимира, траг те исте сеобе са краја 4. столећа. Тек треба да се истражи како и колико дуго је текло српско запоседање простора до тада римске Далмације. Има показатеља да ће се сведочанства словенског (српског) насељавања четвртог столећа појавити и у Иловици.
. . .
На досељавање Срба са Дунава у Поморје, указују и неки уломци грнчарије из Иловице и Свача. Неке уломке треба датовати раније, око почетка 7. столећа, али би други могли бити млађи (сл. 19. 9, 33. 5). То су лонци најчешће украшени низовима вишеструких валовница које су уоквирене водоравним сноповима изведеним чешљем. Рађени су на витлу, воде порекло из шире области око Братиславе и Беча, одакле им је производња пренета у Неготинску крајину најкасније осамдесетих година 6. столећа. Рано се појављују и у Полабљу. У 7-8. столећу забележени су, осим у Свачу и Иловици, у Јагодини, на Јелици код Чачка, Високом, Брегалници и другде (карта 5).
. . .
Украс урезивањем укрштених или изломљених снопова је редак у Каменом, али се појављује и у Иловици и у Свачу, као и у западнијим крајевима. Он је неуобичајен за остале просторе Југоисточне Европе, и зато се може сматрати за особеност српског грнчарства на подручју окренутом Јадрану. Слично украшени рани примерци нађени су на Кули код Неготина (сл. 190. 18). Није редак код Словена Пољске и Полабља, где се тражи Бела Србија,[SUP]28[/SUP] али се примењује и око ушћа чешке Мораве.
Ребро на врату појављује се на лонцима рановизантијских налазишта области Лесковца до областиКнина, као и у Иловици. Старији су примерци са ребром троугаоног пресека на врату, као у Царичином Граду код Лебана и у Вишићима код Мостара. . .
________________________________
[SUP]28[/SUP] Још нема услова да се ова сложена питања успешно разматрају. Неки научници су Србима Полабља приписали русенску групу грнчарије, чије се порекло види у Норику око Беча, полуукопане куће, гробове сахрањених покојника, камена утврђења (Herrman: 1973). Са друге стране у Пољској има громила, насеља која су изгледом станишта и њиховим распоредом у насељу (Partzewski 1988: Т. 6-7) сасвим подударна насељу истраживаном у Батковићима код Бијељине (Чремошник 1977: Пл. 1-2).
. . .
. . . Употреба водоравних налепљених трака на лонцима распростире се у 9.столећу од Поморавља до Крке; нађени су код Младеновца, на Градини у Рашкој, у Циму код Мостара, код Ливна, Гламоча, у Мокром Пољу код Книна, можда у Бобовцу. До сада се нису појавили у Зети што је, чини се, само последица мале истражености, јер их има у Херцеговини, као и у данашњој Албанији. Овакво украшавање ребрима на лонцима сличних обода, надовезује се, преко Птуја, Аустрије и ушћа чешке Мораве (сл. 190. 19), на подручје између југа Повислења и Полабља.
Са једне стране налепљена и украшена ребра указују на самосталан производ грнчарства рановизантијског доба (ребра на врату, сачеви), са друге стране изгледа да воде порекло са севера, из предела где се тражи Бела Србија (косо, укрштено и окомито утиснути снопови, водоравна ребра). Зато се мора поставити питање међусрпских односа у 8-9. столећу, на правцу Полабље — Далмација: да ли је постојала некаква размена и мање или више редовни сусрети, да ли је било новог насељавања са севера или у обрнутом смеру?
За сада нема услова да се одговори на ова питања. Дакле, српско грнчарство у 6-7. столећу повезано је са областима око ушћа северне Мораве, а сродни су и у 8. столећу, као и са оним у Полабљу, око Солаве. Те везе се потом прате и преко лонаца украшених ребрима.
. . .
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Gospode Boze... Krinka, hvataj i ovu referencu, u slucaju da ti zatreba 
http://img812.imageshack.us/img812/9341/gavela.jpg
Branko Gavela, Jedan pogled na istoriju balkanskih Kelta, Balcanica, Beograd, 1977, str. 53-63.
http://img812.imageshack.us/img812/9341/gavela.jpg
Branko Gavela, Jedan pogled na istoriju balkanskih Kelta, Balcanica, Beograd, 1977, str. 53-63.
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Не образујем се на youtube-у. Васпитан сам да више волим књиге.
Како хоћеш, али човек ти ту објашњава то што ниси успео да схватиш из његових радова.
Оптужио си ме да сам слагао и измисло да Ђорђе Јанковић говори о ширењу Срба према Лаби (Чешкој), а онда си зкључио да сам и све остало измислио.
Нашао сам ти цитат, а ти умасто да се ивзинеш и пет дана не појављујеш на форуму и даље нападаш овога пута за нешто што уопште нисам тврдио. Знам ја шта тврди Јанковић, и уопште не значи да га у свему слепо следим.
Ово је само показује колики је степен деформације људи који седе по факултетима. Недостатак професионалних квалитета надошнађује се манипулацијама и примитивизмом. Погледај овоај видео има занимљивих примера, рецимо ово око Милана Будимира.
Бесмислено је са тобом било шта расправљати.
krinka5
Buduća legenda
- Poruka
- 27.399
Gospode Boze... Krinka, hvataj i ovu referencu, u slucaju da ti zatreba
http://img812.imageshack.us/img812/9341/gavela.jpg
Branko Gavela, Jedan pogled na istoriju balkanskih Kelta, Balcanica, Beograd, 1977, str. 53-63.
Hvala Tandori
, spakovana je pa kad ponovo zatreba .Eeee, što ti je stara škola a ne kao danaašnji arhivatori
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Не, само сам те лепо замолио да ми кажеш "Одакле су се Срби у IV веку одселили ка Бечу и Чешкој? Где о томе пише Ђорђе Јанковић?". А онда си ти реаговао како си реаговао, па сам те испровоцирао да ипак укажеш на референцу, додуше више странпутицу, али ипак довољну да схватим одакле ти то.
Оно за шта сам тврдио да је твоја измишљотина је "...преостали део Боја бива асимилован од стране Дачана и Маркомана. Популција доживљава експанзију у Децибеловој Дакији..." За то ми још ниси дао неку референцу.
Узгред, Јанковић говори пре свега о области између Лабе и Сале у Саксонији, а не о Чешком Полабљу.
Eво ти шта Хрвати кажу о Бојима
"Zapadnopanonski Boji
Boji su bili veliko keltsko pleme u srednjoj Europi. Živjeli su najviše na ozemlju današnje Češke, Slovačke, Austrije i Magjarske, pa dalje do Hrvatske i sjeverne Italije. Podrijetlo imena Boja nije sigurno poznato. Pored keltskog naziva za ratnika (i hrv. bojnik) postoji i mogućnost da im je ime od vlasnika stoke (indogerm. gwowjeh³s). Potvrđeni nazivi su Bojoriks (kralj Boja) i Bojodurum (danas Passau u Austriji). Ime se možda očuavalo u nazivima Bohemia-Češka (Boio-hemum = dom(ovina) Boja) i Bavarske (lat: Baiuvarii, germanski Baio-warioz), u kojem je prvi dio germanska inačica za Boje, a drugi znači "stanovnik". Za ranu pradomovinu Boja se smatra trokut izmedju Rajne, Majne i Dunava. U 4. st. pr.Kr. su se Boji podijelili u dve podgrupe, od kojih je jedna prešla u sjevernu Italiju a druga u Češku (Boihahemum).
Češka grupa Boja se širila do Norika, Panonije i Galije. Boje su u 1. st. pr.Kr. potisnuli Markomani i Dačani. Dio Boja koji je ostao u srednjoj Europi su potom asimilirani s Markomanima i Dačanima. U Češkoj su se Boji proširili do južne Poljske i Šlezije, gde su ih u 3. i 4. st. potisnuli germanski Vandali. Na istoku su stigli su do današnjeg Erdelja gde su ih zaustavili Tračani. U zapadnoj Mađarskoj i istočnoj Austriji su Boji pod Bojoriksom kraljem Kimbra koji je vjerojatno vladao i nad Bojima, potisnuti s istoka od Dačana pod kraljem Borrebista (82.- 44. god. pr.Kr.) koji ih je porazio u panonskim ratovima. U sjevernoj Austriji su se uspješno borili protiv Kimbra, Teutona i Ambrona. Cezar je pisao (De bello Gallico) kako su Boji vršili opsadu Norika, prije nego što su se sa 32.000 ljudi priključili zapadnijim Helvetima. Nakon boja kod Bibracte je Cezar poražene Boje preselio oko Gorgobine u Galiji. U toku alpske vojne Augustovog vojskovođe i budućeg nasljednika Tiberija 16. god. pr.Kr. se i Boji spominju kao jedno od 45 pokorenih plemena južnog dijela današnje Bavarske. Smatra se kako samo ime Bavarske dolazi od Boja, ali izravna etnogeneza od Boja do Bajuvara (Bavarci) se smatra manje vjerojatnom.
Ostali Boji u Italiji su se izmiješali s Etruskima i Umbrima, gdje su preuzeli etrursko naselje Felsina i podigli svoje glavno naselje Bononia (danas Bolonja). Zbog uskog prostora keltskih plemena u sjevernoj Italiji i viška zemlje koje su imali Etruski, koji ipak nisu htjeli to prepustiti Bojima, došlo je do rata u kojem su Etrurci dobili podršku Rimljana s kojima su inače bili u neprijateljskom odnosu. God. 390. ili 387. pr.Kr. su Kelti obsjedali etrurski grad Clusium, a Rimljani su poslali svoje poslanike koji su trebali postići mirni prekid opsade, ali su i ovi ubrzo ušli u borbu na strani Kluzuja i pritom je jedan od rimskih poslanika pogubio jednoga keltskih poglavara. Zbog rimskog miješanja i ubojstva svog čelnika, Kelti su poslali delegaciju u Rim tražeći izručenje ubojice tj. rimskog poslanika, što su Rimljani dakako odbili. Tako je došlo do Brenovog pohoda i keltskog osvajanja Rima u 4. st. pr.Kr. od keltskih Senona i dijelom Boja, Insubra i Lingona.
Potom su Boji naselili zemlju sjeverno od Apenina do rijeke Pad i tu se izmješali s Etruskima, gdje su pronadjeni tzv. kneževski grobovi s etrurskim oklopima i keltskim oružjem. To kulturno miješanje je još djelovalo na Ligure i ina keltska plemena, dok primjeri istog kulturnog stila nadjeni u Bohemiji tada govore o daljoj vezi talianskih i čeških Boja. Rimsko uništenje Senona je bio povod za ostala keltska plemena da počnu zajednički napad na Rim, koji se završio katastrofalnom porazu te keltske koalicije u boju kod Telamona 225. god. pr.Kr. sa 40.000 poginulih i 10.000 zarobljenih Kelta. Nakon toga su Rimljani owsvojili italske zemlje Boja i ostalih keltskih plemena, a dio Kelta je prebjegao svojim suplemenicima u srednjoj Europi. Preostali Kelti su šest godina nakon katastrofe kod Telamona digli ustanak protiv Rimljana dok je Hanibal ratovao po Italiji. Kad se Hanibal vratio u Kartagu, Kelti su zauvijek poraženi i pokoreni od Rimljana. Time u sjevernoj Italiji nestaju Boja kao neovisna plemena i počinje doba njihove romanizacije."
http://www.wikinfo.org/Hrvatski/index.php/Antički_južni_Panonci
Да не буде заблуде. Није ово нека теза (о Бојском пореклу српског И2а) коју ја чврсто заступам.
Само указујем на разне опције које генетичари сматрају прихватљивим, а које је Кирос намерно прећутао.
Poslednja izmena:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Дакле, извор је хрватска википедија. Захваљујем.
Даље, није тачно да сам намерно прећутао опцију да српски И2а потиче од Боја. То је била прва претпоставка форумаша investigator-а на теми за Генетичку генеалогију, коју је мало модификовао када сам указао на мишљење руских археолога о улози Бастарна у етногенези Словена, па је укључио и могућност да су можда и Бастарни ти носиоци српског И2а. Све то је написано у тексту чији сам део навео у свом ранијем посту
http://forum.krstarica.com/showthre...ička-škola?p=24559361&viewfull=1#post24559361
Иначе, има и аутора који о Бастарнима говоре као о словенском племену. Такође, арапски историчар Масуди у списку словенских племена наводи и Бастарне. Због свега тога се мени чини вероватнијим да су Бастарни ти носиоци И2а.
Poslednja izmena:
Не, извори су:
Literatura
M. Guštin, D. Božič, L. Bakarić: Kelti i njihovi suvremenici na tlu Jugoslavije. Narodni muzej Ljubljana i Arheološki muzej Zagreb, 1984.
M. Gušić, 1967: Etnička grupa Bezjaci. Zbornik za narodni život i običaje 43: 7-124, JAZU - Zagreb.
J. Filip: Keltove ve stredni Evrope. Praha 1956.
P.M. Duval: Les Celtes. Paris 1977.
V. Kruta, M. Szabo: Die Kelten. Freiburg-Basel-Wien, 1979.
M. Guštin: Die Kelten in Jugoslavien (Übersicht über dem archäologische Fundgut). Arheološki muzej, Ljubljana 1984.
Collis, John. The Celts: Origins, Myths and Inventions. Stroud: Tempus Publishing, 2003. ISBN 0-7524-2913-2. Historiography of Celtic studies.
Cunliffe, Barry. The Ancient Celts. Oxford: Oxford University Press, 1997. ISBN 0-19-815010-5.
Cunliffe, Barry. Iron Age Britain. London: Batsford, 2004. ISBN 0-7134-8839-5
Cunliffe, Barry. The Celts: A Very Short Introduction. 2003
Herm, Gerhard: The Celts: The People who Came out of the Darkness. New York: St. Martin's Press, 1977.
James, Simon: Exploring the World of the Celts 1993.
James, Simon: The Atlantic Celts - Ancient People Or Modern Invention? Madison: University of Wisconsin Press, August 1999. ISBN 0-299-16674-0.
James, Simon & Rigby, Valerie: Britain and the Celtic Iron Age. London: British Museum Press, 1997. ISBN 0-7141-2306-4.
Kruta, V., O. Frey, Barry Raftery and M. Szabo. eds. The Celts. New York: Thames & Hudson, 1991. ISBN 0-8478-2193-5. A translation of Les Celtes: Histoire et Dictionnaire 2000.
Laing, Lloyd: The Archaeology of Late Celtic Britain and Ireland c. 400–1200 AD. London: Methuen, 1975. ISBN 0-416-82360-2
Laing, Lloyd and Jenifer Laing: Art of the Celts, London: Thames and Hudson, 1992 ISBN 0-500-20256-7
MacKillop, James: A Dictionary of Celtic Mythology. Oxford: Oxford University Press, 1998. ISBN 0-19-280120-1
Bernhard Maier: Celts: A History from Earliest Times to the Present. University of Notre Dame Press 2003. ISBN 978-0-268-02361-4
Mallory, J. P. In Search of the Indo-Europeans: Language, Archaeology and Myth. London: Thames and Hudson, 1991. ISBN 0-500-27616-1.
O'Rahilly, T. F. Early Irish History. Dublin Institute for Advanced Studies, 1946.
Powell, T. G. E. The Celts. New York: Thames and Hudson, 1980. third ed. 1997. ISBN 0-500-27275-1.
Raftery, Barry. Pagan Celtic Ireland: The Enigma of the Irish Iron Age. London: Thames & Hudson, 1994. ISBN 0-500-27983-7.
Нема суштинске разлике. Бастарни су само пар векова раније прешли (или заобишли) Карпате. О Бастарнима се јако мало зна.
Баста́рни (певкіни) — плем'я ймовірно змішаного кельтсько-германського (за іншими джерелами, сармато-фракійського або балто-слов'янського) походження, яке жило в гирлі Дунаю і на західних Балканах протягом останніх століть до н. е. і перших століть н. е.
Згадуються у II ст. до н. е. грецькими істориками, а в I ст. до н. е. — римським істориком Тацитом.
Бастарни вперше згадуються в історичних джерелах як мешканці сучасних Галичини та Буковини.
У 230 р. до н. е. вони (разом із скирами) осаджували Ольвію.
В советской археологии признавалась концепция автохтонного происхождения зарубинецкой культуры, сформировавшейся под кельтским воздействием. Однако к 1990-м годам эту культуру стали ассоциировать с наиболее известным народом, обитавшим в ареале её распространения - бастарнами.
http://znaimo.com.ua/Бастарни
http://uk.wikipedia.org/wiki/Бастарни
Poslednja izmena:
supertruper
Aktivan član
- Poruka
- 1.320
Ma pobrkao te je sa Miodragom Milanovićem za koga kaže da je; "onako masne kose, u majici od deset dana, izraza lica ko Lurc iz Adams Family. Ujedno i autor knjiga, i izdavac, i postavljac standa, i prodavac, i hostesa, ko god ulicni svirac. Iz onog memljivog budzaka masti, laze, izmislja, prodaje maglu nekom muceniku koji ne zna s kakvom lopinom ima posla". Eto razrešili smo enigmu
Raskrinkani 5 puta baš si me podatresao kako se u Užicu govori. A ovi postovi svedoče da, kada se istoričaru ne može ništa spočitnuti vizavi njegove pisanije, onda se udara na fizički izgled i pri tome, dakako, laže. A što se tiče fizičkog izgleda on, naravno, nije kakvim ga ti predstavljaš, to je neuspelo karikiranje, i sam dobro znaš pošto poznaješ Milanovića i kao svaki "dobar poznanik" ga ogovaraš na svakom mestu. Nije lako, priznajem, jer jedino on prevodi sa engleskog, francuskog, nemačkog i latinskog od svih naših bajnih istoriografa. Šta se može, onoga ko se uzdigne treba kamenovati, rekoše stari Grci.
@strangeler, ti me baš zabavljaš, ali otkrio si jednu veliku istinu. Naime, kako pišeš, niti postoji Ognjenka Mihajlović profesor iz Liverpula niti postoji Miodrag Milanović. Naime, pod tim pseudonimom piše Radivoje Radić a to radi zato da se Vlasi ne sete, ali, tajne se ne mogu sačuvati. Pa ni Šekspir nije pisao svoja dela, zar ne?!
Poslednja izmena:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Није било лако доћи до закључка да су Боји у Трансилванији асимиловани од стране Дачана.Хоћеш да кажеш да си све ово читао! Свака част!
Међутим, шта ако су у југозападној Мађарској посрбљени од стране Бојорикса и Кимбра?
"U zapadnoj Mađarskoj i istočnoj Austriji su Boji pod Bojoriksom kraljem Kimbra koji je vjerojatno vladao i nad Bojima"
Poslednja izmena:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Ваљда покимбрљени?
- stanje
