Па није смешно. Ајде објасни како су то извели, технички гледано.
Како је рецима група од неколико стотина хиљада људи (жена, деце, стараца, болесних итд.) превалили пут од рецимо 2 хиљаде километара, кроз беспуће, кроз дивљину, преко шума, река, мочвара, за неколико месеци, колико у години климатски услови дозвољавају путовање? Шта су јели сво то време? Ако су носили храну са собом, колико су то морали да понесу по члану те групе? Ако су то возили запрегама, колико запрега може да превали киломатара за један дан, у групи од неколило стотина хиљада људи? Чиме се хранила стока која је вукла запреге? Ако је стока пуштана на испашу, колико времена су могли да одвоје за само путовање? Како су се бранили и одбранили од напада других племена и народа кроз чију територију пролазе? Како су знали где иду, или су ишли насумице? Како су се организовали сви кренули у исто време? Шта их је мотивисало да крену на пут? Јер ако су имали толико хране и стоке да поведу за собом, онда њима тамо где су живели није било лоше. Ризикују све то и крећу и неизвесност. Како су се снашли на новим територијама, кад су све залихе које су имали потрошили на путу? А иде зима и нема сејања. Шта ће јести, да ли ће да их храни домородачко становништво до нове жетве. Мању групу би можда и хранили, али ради се о стотинама хиљада људи.
Ово су само нека питања склепана онако на брзину. Има ту још много питања на која нема одговора. Сеоба, онако како су нас учили у школи је немогућа. И Порфирогенит говори о некој малој групи, која је преплавила цео Балкан. Старо становништво је одједном нестало, а на целом Балкану је одједном почело да живи словенско становништво. Хокус покус...