Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.081
Nikada. Ja od vas i tražim, i to uporno, da se manete moje ličnosti. Vi ste ti (da, i ti uključiv) koji stalno usmeravate diskusiju na nju. Ti, iako daješ opravdanja u smislu da bi bilo značajno saznati kako se to dolazi do biblioteka i arhiva, a što je samo opravdanje a ne i poricanje da se to odvija, konstantno si me to zapitkivao. Dakle sa gnušenjem odbacujem krajnje ovu tvrdnju, jer se ona može nazvati samo lažnom; prebacivanjem svojih postupaka na mene. Jerbo nema nikog ko bi bio srećniji da se upravo sa tim usmeravanjem diskusije na priču o meni lično, prestane.
Nisam niti postavljao pitanja iz vašeg privatnog života, a kamoli provlačio to kao nekakve argumente. Ne znam ko si niti šta si, niti me interesuje; ako išta, kritikovao sam učesnike foruma koji bi se ovde predstavljali kao nekakvi znanci (dok smo svi anonimusi) jer su na taj način pokušavali ostvarivati kredite fiktivom težinom. Tako sam kritikovao forumaša koji je kao argument da je u pravu navodio tvrdnje da je o datoj temi, navodno, objavio u Srbiji nekoliko knjiga (docnije, kada je jednom prilikom i naveo svoje navodno ime i prezime, i bez imalo čuđenja moglo se primetiti da u COBISS-ovoj bazi ne postoji nikakav autor pod tim imenom), ili kada se jedan forumaš hvalio svojim maturskim radom iz srednje škole na temu genetike, tražeći od ljudi da to uvaže kao argument zašto treba njegove tvrdnje na ovom forumu usvojiti. Štaviše, nikada se nisam ni predstavljao niti kao istoričar, a kamoli nekakav veliki stručnjak za doslovno išta ovde (ali to jeste činili, dakle uključujući i tebe, stalno pišući o tome da sam ja istoričar, asistent, proglašavaju me ljudi najvećim autoritetom za istoriju na ovom forumu — naravno, u nekom drugom scenariju sve bi to bili vrlo lepi komplimenti, što u nekim slučajevima najverovatnije i jesu, ali prečesto je to zavijeno u obladnu (nekad i odista lažnog) laskanja čija je svrha vrlo evidentno manipulativne prirode, odnoso što bi trebalo da me natera da se upustim u prepisku
.Da sam ja nekada spuštao se na vaše nivoe — mislim da je nesporno. Ne samo što tako nešto nema smisla negirati, u prvom redu zato što postoje ovde ljudi koji su sa mnom opsednuti pa prate svaku moju rečenicu i skupljaju pažljivo moje povremene „grehe iz prošlosti“ (dok, važno je ništa manje podvući, sami sebi krajnje dvolično dopuštaju iste ili čak daleko veće slobode kada sami nešto ovde javno pišu) nego i nema tog čoveka koji nije bio u iskušenju i napravio neke nepristojne propuste. Kako ide ona stara, Ko je bez greha, neka baci prvi kamen! Tako sam između ostalog jednog forumaša, primera radi, povremeno zapitkivao je li pijan. No to bih činio zato što je taj forumaš (i to nesporno, po sopstvenom priznanju) i sam dolazio povremeno pijan i pisao nepovezane nebuloze (što sam jednom na ovom forumu čak i ja uradio, otvarajući jednu temu koja nije konstituisala gotovo ništa sem slabo artikulisanih izliva besa; ako neko hoće da vidi kako je to izgledalo ima jedan forumaš što je napravio snapshot u folderu posvećenom meni, te ga može upitati
). No, ni to nije bilo sa namerom ličnog napada, nego odista adekvatnim opisom potpunog nerazumevanja krajnje nekoherentne objave koju sam uzalud pokušavao rastumačiti. E sad, a da se ja na ovom forumu u diskusijama koristio ad hominem argumente, i to toliko da je to ni manje ni više najviše moje obeležje? Uz dužno poštovanje, potpuno ću neskromno kazati da se meni čini da sam ja (i to ne na osnovu toga šta drugi pišu o meni, naravno, a ne nekog mog utiska), ma jedan od najpristojnijih ljudi ovde.No, da ne ispadne da sam pokušao eskivirati izjašnjavanje po tom pitanju, tako što sam pisao o mojoj taktici u razgovoru sa vama, mojim (uključujući i vama, bivšim) sagovornicima, ne osvrćući se na pomenute ličnosti koje si spomenuo; od Milojevića do Luković Pjanović, evo jednom za svagda da razjasnim definitivno o čemu se tu radi i gde ste me ti (i još neki) u potpunosti loše interpretirali:
1) Pre svega, ti a i još neki forumaši, imate pogrešnu predstavu o tome šta je ad hominem. Ogromna većina mojih objava na ovoj i drugim temama koje vi imate na umu, nije nikada predstavljala argument kojim bi ta osoba trebalo da bude diskreditovana. Za razliku od nekih, koji su tvrdili da Miroslava Mirković ima puno godina, te joj zbog toga ništa ne treba verovati šta piše, ja nikada tako nešto nisam izjavljivao. Moji su komentari koje vi u krivom svetlu predstavljate i s njima manipulišete, izvlačeći ih iz konteksta, u principu, bili usmereni ka davanju objašnjenja zašto se nešto događa. Kako to izgleda? Evo jednog pojašnjenja: da je neki forumaš uzeo raspravu pokojne Mirkovićke, u njoj pročitao neke stvari koje nemaju smisla i ukazao da je i sama Mirkovićka, vrlo evidentno, zaboravila neke stvari, te naveo da je bivša profesorka bila senilna, pa zato to napisala, to ne bi predstavljao nikakav ad hominem, već potpuno legitimno objašnjenje za neku pojavu. Ali o tome se ne radi, već o činjenici da se nečije godine (i slično) od strane vas koriste kao sredstvo diskreditacije neke osobe, do te mere da ne treba ni otvoriti niti porazmisliti o tome šta ona piše.
Ono što ti (a i mnogi drugi) moraš da naučiš jednom jeste, ako te već istorija interesuje, da on podrazumeva totalno proučavanje svih aspekata neke ličnosti. To znači da se mi danas i stvarima kao što je pitanje kakve bi bile psihijatrijske dijagnoze rimskih careva, Šekspira i Nikole Tesle. To znači i da su neke sfere života baš kao mentalno zdravlje npr. rečenog Miloša S. Milojevića, tema koja se ne sme izbegavati, zato što svačije stanje uma (moje, tvoje ili nekog trećeg) ima, nesporno, neraskidivu, organsku vezu, sa stvarima koje mi pišemo i stavovima koje u svojim glavama formiramo. Ja sam na Forumu Krstarice podelio informaciju Dejana Ristića da je Miloš S. Milojević jedno vreme bio interniran u ludnicu i da je patio od nekih paranoičnih poremećaja (pomišljao je da ga uhode). Ja ne znam je li to istina, ali svrha tog podatka nije bila da predstavim Milojevića kao ludaka i na taj način oteram ljude od njega (dapače, ja ne znam kako vi jednostavno previđate da bi tako nešto bilo ne samo prilično podlo, nego i glupo jerbo bi to značilo da sam nesvestan da takvim vidom komunikacije mnoge mogu zapravo otuđiti i bukvalno uveriti u nešto sasvimsuprotno, tj. da stanu na stranu) već radi utvrđivanja činjenica. Ako je taj podatak istinit, to onda znači da mi dobijamo jedno novo razumevanje Milojevića kao istorijske ličnosti (a ukoliko se neko protivi utvrđivanju istine, onda je ništa manje legitimno pitanje koje pokrećemo kakvi su motiv osobe koja bi tako nešto gurnula pod tepih?). Ili, s druge strane, ako je jedna izmišljotina bez trunke osnovanosti, raskrinkalo bi Dejana Ristića kao jedog šarlatana.
Iako nemam sumnje da će me neki rastrgnuti posle ove objave da pišem šešeljevske traktate (što nije, da se ne lažemo, bez osnovanosti jerbo nekada znam da baš istrućam previše), mislim da je vrlo važno da jednom konačno sve ovo raščistimo, u nadi da se ne moram više stalno objašnjavati, kao i u nadi da neki ljudi prestanu umišljati da ja ne govorim otvoreno, direktno i jasno (ili ne daj bože da nešto navodno „politički uvijam”, baš zbog toga što me vi kritikujete jer sam dovodio u pitanje mentalno zdravlje: Ne postoji nii jedan jedini razumni razlog zašto bi se iko pozivao na dela Svetislava Bilbije sa autoritetom. Svaki potez takvog tipa, jednak je pijanisti koji je na binu Narodnog pozorišta sa zadatkom da odsvira Betovenovu Odu radosti, a koji umesto toga čekićem porazbija klavir i onda vrši nuždu pred publikom po njegovim ostacima. Takav potez, ekvivalentan je osobi suicidalnih misli koja dolazi ispred psihijatra i tvrdi da se neće ubiti, a kao dokaz prosvira dvocevkom svoj mozak pred njim i svojom porodicom. Ekvivalentan je arhitekti koji dizajnira hotel koji se posle 13 dana uruši zato što se malo dete naslonilo na njegov spoljašnji zid gde je iz nikom jasnih razloga nosač za neboder izgrađen od mravljeg izmeta. Takav potez jednak je lekaru koji izgubi licencu zato što je osobi koja boluje od COVID-19 u kovid bolnici u Batajnici kazao da je problem u tome što je antiploga i da ako prestane da bude antilopa postaće isto tako imuna i na virus. To je, u naučnom smislu, najjednostavnije rečeno forma samoubistva. To je izdaja samog sebe; otvoreno predstavljanje, urbem et orbem, sopstvenim najvećim neprijateljem i traženjem od svih drugih da te niko živi ne sluša. Kada osoba čini nešto što je krajnje nerazumno; nešto što nijednom normalnom čoveku na pamet ne bi palo, dovođenje u pitanje mentalnog zdravlja, kao i intelektualnih kapaciteta te osobe, sled je najlogičnijeg poteza koji se preduzima kako bismo došli do pravih odgovora. I ne samo najrazumniji sled, već i obaveza svakoga koga zanima istina.
Za kraj, da ponovim još nešto što sam nebrojeno puta do sada ponavljao. Ja sam veliki protivnik ideje tzv. političke korektnosti i svega što s tim ide. Smatram da je era u kojoj živimo dosta crna, jerbo se vraćamo u postepeno povećavanje cenzure, koja sve više i više ograničava slobode čoveku da slobodno izrazi šta misli. To se, naravno, odnosi i na društvene mreže, na kojima se sve više i više brišu stvari bez ikakvog pravog osnova (a to ulazi i u pravilnike, dobijajući okvire zakonitosti). Na ovom forumu postoje ljudi koji su pisali o tome d smatraju da ja nisam dovoljno nacionalno orijentisan, ili da moje pisanje interpretiraju kao formu autošovinizma. Jedan posebno voli da ide naokolo i priča ljudima kako sam ja fanatični drugosrbijanac. Ili s druge strane, ima onih koji smatraju da ja na ovom forumu sprovodim velikosrpsku nacionalističku propagandu. Kao što mi i neki spočitavaju da sam preveliki desničar, ili previše levo za njihov ukus (ovo su sve citati pojedinih forumaša, da ih ne pominjem izrekom; ja ništa nisam dodаvao). To su sve legitimni stavovi koji meni ne smetaju, zato što ih iznose ljudi koji to očigledno zaista misle (nasuprot tvrdnjama nekih da ja takve stvari, navodno, pokušavam zalaganjem sve pobrisati sa foruma). Naime, to je upravo i dobro, jer znači da su ljudi otvoreni i iskreni. Ti ljudi treba da iznose svoje stavove, te potom da ih argumentuju, a onda i da im se priključe istomišljenici ili da ih napadnu kritičari, kao i da ja pokušam pobiti njihove tvrdnje, a sve s ciljem razmene mišljenja i učenja nečeg novog.
Ono gde problem nastupa jeste kada neko ne želi svoj stav obrazložiti. Kada se on iznese, a ostane nedorečen, to otvara pitanje misli li ta osoba iskreno to što je napisala, ili je to izrekla u formi uvrede. I to je ta linija koja se mora utvrditi i koja predstavlja izuzetno težak posao moderacije u 21. veku. Kontekst, kontekst i kontekst. Nažalost, živimo u vremenu u kojem se stvari razvijaju brzinom svetlosti i uz dosta poremaćaja pažnje, tako da je sve teže posvetiti vremena da se razume kontekst, a to je dovelo do toga da se danas od pomenutoga sve briše pod izgovorom lažnoga predstavljanja kao ad hominem, u ovoj elektronskoj tiraniji politčke korektnosti. Ako ja napišem nešto što je neopisivo skandalozno jer je u suprotnosti sa temeljnim principima logike, ne samo da očekujem da me drugi forumaš upita pa jesam li ja čitav, nego to smatram (ako on zaista to misli, dakle iskreno) i njegovom moralnom dužnosti. E sada, da se ponovo vratim natrag na poentu, vezano za moje stavove izrečene o pojedinim osobama, da još jednom pojasnim: Da, ja sam uveren da je Olga Luković Pjanović bila umobolna osoba. Moje hipoteze uključuju i da je moždani udar imao potencijalno značajnog udela na dalje propadanje njenog mentalnog zdravlja i smatram da je rečeno usko povezano kao uzročnik koji može objasniti zašto je u neke stvari verovala ili pisala. O tome sam bio spreman, u potpunosti, da otvoreno razgovaram sa svim učesnicima teme (zbog čega je, kao što sam jednom i naveo, njena medicinska dokumentacija zaista vrlo važan istorijski izvor koji bi pomogao rasvetljavanju problema), sa argumentima, pokušavajući da druge ubedim u to. Kao i da moje tvrdnje oni koji se ne slažu ospore, pa i (ako to misle) dokažu da između stavova kao što je taj da je bog prvo stvorio Srbina i srpski jezik, da je progovorio Uuuuum srpskom čoveku, da su svetske religije uključujući i hrišćanstvo nastale od srpske paganske monoteističke religije, s jedne strane, i Olginog mentalnog zdravlja i kapaciteta, sa druge, ne postoje apsolutno nikakve veze. A onima koji umesto razumne i argumentovane diskusije, s pristojnim ponašanjem, te koji bi me ovde raščerečili samo zbog toga što kažem iskreno ono što mislim i što sam spreman da stanem iza svojih uverenja; koji bi prizvali moderaciju da se takve stvari brišu sa foruma kako bi bile učinjene tabu temom; koji krajnje divljački skaču iz razloga što im se dira u neke idole i nepobitne istine (dok sami ovde pišu, koristeći apsolutno duple aršine, o dogmama) uputio bih molbu da se pogledaju u ogledalo i zapitaju na kojoj su oni strani u borbi za slobodu govora, za pravdu i istinu (i to posebno dok se, ništa manje licemerno od nekih drugih stvari, predstavljaju kao tobožnji borci za raskrinkavanje „zabranjenog”).
Eto, ovog puta sam ponovo odužio, ali smatram da je trebalo da vrlo detaljno sve obrazložim (i nadam se poslednji put). Ovu objavu ću snimiti kako bih postavljao vezu ka njoj svakome ko bi me slično upitao ili na moj račun izneo nekakve optužbe slične prirode. Ne sumnjam da će se pojaviti neki koj će me optužiti za tobožnje „zatrpavanje teme”, kao i da će tvrditi, bez čitanja jednog reda da je iznad „mnogo šta napisano, a ništa rečeno” ili predstave da je išta iznad rečeno nešto „politički”, ali na to smo valjda već svi navikli. I ionako radi njih uopšte ni ne kuckam.
Poslednja izmena:
