Историјски извори[уреди]
Главни чланак:
Историјски извори
Основна грађа за историјску реконструкцију је изворна грађа. Историчар нема непосредан увид у догађаје из прошлости већ о њима сазнаје на основу историјског материјала. Историјски материјал представља информацију о неком догађају из прошлости. Садржан је у историјским изворима. Историјски извори су предмети, текстови и чињенице које садрже историјски материјал. До 19. века под изворима су се подразумевали само писани текстови. Од тада се изворима сматрају и усмена предања, споменици, уметничка дела, оружја, оруђа, новац и сл. Најважнија подела историјских извора је подела на остатке и традицију. Остаци су историјски извори који су настали узгредно, као саставни део историјског догађаја о којима говоре. За разлику од традиције, намена остатака није да сведоче о догађају у коме су настали. У остатке спадају обичаји, обреди, институције, оружје, оруже, новац, уметничка дела, споменици, натписи, језик, повеље, исправе... Традиција је мање поуздана за спознају прошлости. Дели се на: усмену (митови, легенде, анегдоте, пословице...), литерарну (хронике, анали, натписи...), публицистичку (леци, новине, часописи, јавна писма...), ликовну (портрети, склуптуре, слике...).