„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
АнаиванГорд:
Што се тиче освајања Раса из 1149. године дословце пише да цар "продревши у Далмацију разори тврђаву Рас." Каже се да је Рас у Далмацији.
Kliknite za proširenje...
Dakle u redu je da područje Kosova bude u Dalmaciji ali zato je čudno da za Kinama i deo Makedonije bude Dalmacija? Vidiš, za Romeje su pojmovi Ilirika i Dalmacije često bili sinonimi, a ohridska teritorija je deo Ilirika, nesumnjivo

Zanimljivo je da Đorđe Janković pominje Bodinovu tvrđavu kod Ohrida, prvi put čujem za to, ali nisam iznenađen jer i pisani izvori tu teritoriju oko Ohrida smatraju srpskom pre Nemanjića....

Šta arheologija može da kaže o prednemanjićkom prisustvu Srba u današnjoj Severnoj Albaniji i Zapadnoj Makedoniji?
— Vrlo malo. Postoje u Makedoniji nalazi iz grada Bargale – Bregalnice, istočno od Štipa, koji se mogu povezati sa Srbima iz VI stoleća. Takođe, poznato je postojanje neobjavljenih nalaza slovenske i srpske grnčarije iz VI−VII stoleća iz antičkog Skoplja.

Zapadno od Skoplja se inače nalazio grad Sobri. Neki primerci nakita sa Prespe i još nekih nalazišta povezani su sa severnim srpskim prostorima iz IX−X stoleća. Iz Albanije ima više podataka, ali su neujednačeni i često nepouzdani. Neki broševi iz VI−VII stoleća pronađeni u okolini Skadra, u Lješu i Kroji, potiču iz šire oblasti oko Đerdapa. Sa nekoliko nalazišta je objavljena grnčarija koja odgovara onoj nađenoj u predelima Raške i dalje na zapadu u IX i X stoleću. Ima i nakita koji uopšteno odgovara prostorima Samuilove države, pa i Srbima. Još više govore nazivi arheoloških nalazišta, recimo „Kaljaja e Bodinet”, to jest „Bodinova tvrđava”, koja se nalazi u blizini Ohridskog jezera u Albaniji i jasno svedoči gde je nekada bila južna srpska granica
 
Kole11:
Dakle u redu je da područje Kosova bude u Dalmaciji ali zato je čudno da za Kinama i deo Makedonije bude Dalmacija? Vidiš, za Romeje su pojmovi Ilirika i Dalmacije često bili sinonimi, a ohridska teritorija je deo Ilirika, nesumnjivo

Zanimljivo je da Đorđe Janković pominje Bodinovu tvrđavu kod Ohrida, prvi put čujem za to, ali nisam iznenađen jer i pisani izvori tu teritoriju oko Ohrida smatraju srpskom pre Nemanjića....

Šta arheologija može da kaže o prednemanjićkom prisustvu Srba u današnjoj Severnoj Albaniji i Zapadnoj Makedoniji?
— Vrlo malo. Postoje u Makedoniji nalazi iz grada Bargale – Bregalnice, istočno od Štipa, koji se mogu povezati sa Srbima iz VI stoleća. Takođe, poznato je postojanje neobjavljenih nalaza slovenske i srpske grnčarije iz VI−VII stoleća iz antičkog Skoplja.

Zapadno od Skoplja se inače nalazio grad Sobri. Neki primerci nakita sa Prespe i još nekih nalazišta povezani su sa severnim srpskim prostorima iz IX−X stoleća. Iz Albanije ima više podataka, ali su neujednačeni i često nepouzdani. Neki broševi iz VI−VII stoleća pronađeni u okolini Skadra, u Lješu i Kroji, potiču iz šire oblasti oko Đerdapa. Sa nekoliko nalazišta je objavljena grnčarija koja odgovara onoj nađenoj u predelima Raške i dalje na zapadu u IX i X stoleću. Ima i nakita koji uopšteno odgovara prostorima Samuilove države, pa i Srbima. Još više govore nazivi arheoloških nalazišta, recimo „Kaljaja e Bodinet”, to jest „Bodinova tvrđava”, koja se nalazi u blizini Ohridskog jezera u Albaniji i jasno svedoči gde je nekada bila južna srpska granica
Kliknite za proširenje...
Пази овде би Хоријант требао бити поузданији према неким нашим домаћим изворима Стефан Првовенчани да је имао неку власт у Македонији.
Не треба заборавити да је велики број становништва оданде расељен у малу Азију Међутим то је посебна тема који имао разбацану на 6 тема овде али ако си почео од извора иди прво са иворима јер археолошки после инвазија Бугара део испод Вардара показује српске карактеристике и племена изнад Вардара су већ хеленизовани Словени који се идентификују са Бугарима.
Kole11:
Dakle u redu je da područje Kosova bude u Dalmaciji ali zato je čudno da za Kinama i deo Makedonije bude Dalmacija? Vidiš, za Romeje su pojmovi Ilirika i Dalmacije često bili sinonimi, a ohridska teritorija je deo Ilirika, nesumnjivo

Zanimljivo je da Đorđe Janković pominje Bodinovu tvrđavu kod Ohrida, prvi put čujem za to, ali nisam iznenađen jer i pisani izvori tu teritoriju oko Ohrida smatraju srpskom pre Nemanjića....

Šta arheologija može da kaže o prednemanjićkom prisustvu Srba u današnjoj Severnoj Albaniji i Zapadnoj Makedoniji?
— Vrlo malo. Postoje u Makedoniji nalazi iz grada Bargale – Bregalnice, istočno od Štipa, koji se mogu povezati sa Srbima iz VI stoleća. Takođe, poznato je postojanje neobjavljenih nalaza slovenske i srpske grnčarije iz VI−VII stoleća iz antičkog Skoplja.

Zapadno od Skoplja se inače nalazio grad Sobri. Neki primerci nakita sa Prespe i još nekih nalazišta povezani su sa severnim srpskim prostorima iz IX−X stoleća. Iz Albanije ima više podataka, ali su neujednačeni i često nepouzdani. Neki broševi iz VI−VII stoleća pronađeni u okolini Skadra, u Lješu i Kroji, potiču iz šire oblasti oko Đerdapa. Sa nekoliko nalazišta je objavljena grnčarija koja odgovara onoj nađenoj u predelima Raške i dalje na zapadu u IX i X stoleću. Ima i nakita koji uopšteno odgovara prostorima Samuilove države, pa i Srbima. Još više govore nazivi arheoloških nalazišta, recimo „Kaljaja e Bodinet”, to jest „Bodinova tvrđava”, koja se nalazi u blizini Ohridskog jezera u Albaniji i jasno svedoči gde je nekada bila južna srpska granica
Kliknite za proširenje...

Кад упоредиш сваки извор има свој наратив и циљ овде се Кинам враћа на Далмацију из 146.-3 века рецимо. Нема Превалиса,
Ако те буде ово занимало даћу ти књигу па ко први прочита хронолошки их поставља и обрађује.Нема ту наивности и необавешених аутора то је ве писано за елите

The-borders-of-the-Roman-province-of-Dalmatia-during-century-AD-8-The-Roman-province-of.png
 
"О важности и проблематици проучавања византијске историографије речито сведочи и пленарна сесија How the Byzantines wrote their history?, одржана на последњем, 23. међународном конгресу византолога у Београду, августа месеца 2016. године.9 Том приликом још једанпут је указано на сву проблематику читања и тумачења византијских историјских списа, а учињен је и покушај у стварању одређених начела, која би могла бити важећа за сва византијска дела оваквог типа.10 Овакав приступ на површину је извео важну тенденцију ромејских историчара да својој публици „испричају причу” и кроз широк спектар различитих διηγήματα убеде у истинитост казивања и објективност сопственог исказа. Међутим, у последњих неколико година научници из области византијских студија почели су да преиспитују схватање појма истина и његово значење и употребу у византијским историографским делима. Тако су се, између осталог, појавиле и озбиљне сумње у истинитост исказа византијских историчара које су доведене до крајности и питања да ли су се одређене ствари уопште десиле или не, као и колико историје уопште постоји у византијским историографским текстовима.11 Управо из тог разлога, као и услед непостојања адекватне методологије примењиве на сваког писца, а онда, чини се, и услед превелике и каткад превише слободне интерпретације самог извора, постоји опасност да се и сама историјска истина у великој мери релативизује. Иако нема сумње да постоје озбиљне разлике између савремених професионалних историчара и византијских писаца у перцепцији термина истина, мишљења смо да ни у ком случају не би требало у потпуности негирати њихову склоност ка реалном и објективном представљању догађаја
Истина је да се данас погледи на оно што је производ савремене науке и методолошког истраживања у изучавању историографије у поређењу са начином рада византијских историчара, на оно што јесте била њихова реалност и на то како су је они намерили представити, полако мењају. Признало се да савремени историчари од својих византијских „колега” очекују да пишу према постулатима које данас другачије схватамо и које је поставила модерна наука, те стога и наша очекивања често остану изневерена и неиспуњена. О свим овим проблемима, уосталом, сведочи и непостојање публикације која би свеобухватно, уколико је то уопште могуће, дала одговор на питање како су Ромеји поимали сопствену прошлост, како су о њој писали, шта је за писце значила истинитост исказа, колико фикције а колико реалности има у њиховим текстовима. Осим тога, будући да су теме које се јављају у византијским историографским делима разноврсне, истраживач се врло често сусреће и са проблемом жанровског одређивања текста, управо због пишчеве склоности ка увођењу различитих прича у главни ток свог наратива, са циљем да дело учини што интересантнијим, али и веродостојнијим.13 Уопште узевши, у византологији још увек није дат одговор на питање како су византијски историчари радили и каква је методологија примењивана у њиховим „историјским радионицама.”14 Одговор на ово питање представљао би једну од главних ставки за разумевање њихових списа, а тиме и разумевање византијске прошлости. У трагању за адекватном методологијом, историјска наука је све више простора дала модерним књижевним теоријама и стручњацима из области филологије и лингвистике како би се проникло у саму дубину византијског текста. То је, пак, довело до све већег споја византологије и модерне наративне теорије, као и до покушаја да се достигнућа савремене социолингвистике прилагоде захтевима византијских текстова."

То би било то о ромејским изорима исто што и са нашим , франачким , немачким и тд.....
 
Skiti sebe zovu Skoloi ....ja bih rekao da je ovaj deo Prokopijev iskvaren jezik...na srpskom bi bili Skuči iako nisam siguran u ovo ovo Županič izvodi iz grčkog..
jer su sledećem navodi jer žive raštrkano kao (Skitnice) valjda Skiti?! neuredno kao Masageti što bi globalno gledano bio isti narod...
Ovako prevedeno na srpski izgleda kao igra reči .....
Voleo bih da vidim tačan prevod tog dela Prokopija da li veruju (Sloveni i Anti) u jednog boga munje stvoriteqa svega ili svetlosti?!
 
Blokli, moderni prevodilac Menandera Protektora komentariše prelaske Avara preko Save i Dunava izražavajući neslaganje sa kolegama:

‘Contary to the view of Hauptmann and most scholars, I do not hunk that Menander meant to suggest that Baian crossed the Danube to Roman territory and then recrossed it. It is possible that Baian ha been established in Pannonia since about 571, and in the present passage Menander’s language when noting John’s arrival in Pannonia suggests that he had left Roman territory. Also it would seem a very foolish action to ferry the Avars across the Danube to an area which they were known to covet, when they could more safely and conveniently have been taken across from Dacia further down the river, were they not already in Pannonia. Thus, John probably ferried Baian across the Save and then back across the Danube to attack the Slavs. (It is clear from the fragment that the bridges over the Save between Sirmium and Singidunum were down, as one would expect since the river was effectively the front line, Simrum being an isolated bridgehead supplied by water [on the possible existence of a bridge up river to Dalmatia see note 316 of the book])

Kaže ovaj vrli naučnik da je malo glupavo verovati da su Romeji dva puta prevozili Avare preko Dunava da napadnu Slovene, jer su Avari u tom slučaju mogli ići obalom reke nizvodno bez da se vozaju preko reke dva puta i troše novac poreskih obveznika carstva. Ali zato prema naučniku Blokliju nije glupavo verovati da su Romeji vozili Avare prvo preko Save a zatim preko Dunava. :D

Ove interpretacije Menandra su prava slika tzv bečke škole i fantazmagorije koju dotična škola proizvodi u glupavom pokušaju da izbriše svaku vezu Slovena sa Balkanom pre 7.veka.......
 
(VII. 14. 22-30). For these nations, the Sclaveni and the Antae, are not ruled by one man, but they have lived from of old under a democracy, and consequently everything which involves their welfare, whether for good or for ill, is referred to the people. It is also true that in all other matters, practically speaking, these two barbarian peoples have had from ancient times the same institutions and customs. For they believe that one god, the maker of lightning, is alone lord of all things, and they sacrifice to him cattle and all other victims; but as for fate, they neither know it nor do they in any wise admit that it has any power among men, but whenever death stands close before them, either stricken with sickness or beginning a war, they make a promise that, if they escape, they will straightway make a sacrifice to the god in return for their life; and if they escape, they sacrifice just what they have promised, and consider that their safety has been bought with this same sacrifice. They reverence, however, both rivers and nymphs and some other spirits, and they sacrifice to all these also, and they make their divinations in connection with these sacrifices. They live in pitiful hovels which they set up far apart from one another, but, as a general thing, every man is constantly changing his place of abode. When they enter battle, the majority of them go against their enemy on foot carrying little shields and javelins in their hands, but they never wear corselets. Indeed, some of them do not wear even a shirt or a cloak, but gathering their trews up as far as to their private parts they enter into battle with their opponents. And both the two peoples have also the same language, an utterly barbarous tongue. Nay further, they do not differ at all from one another in appearance. For they are all exceptionally tall and stalwart men, while their bodies and hair are neither very fair or blonde, nor indeed do they incline entirely to the dark type, but they are all slightly ruddy in color. And they live a hard life, giving no heed to bodily comforts, just as the Massagetae do, and like them, they are continually and at all times covered with filth; however, they are in no respect base or evil-doers, but they preserve the Hunnic character in all its simplicity. In fact, the Sclaveni and the Antae actually had a single name in the remote past; for they were both called Spori in olden times, because, I suppose, living apart one man from another, they inhabit their country in a sporadic fashion. And in consequence of this very fact they hold a great amount of land; for they alone inhabit the greatest part of the northern bank of the Ister. So much then may be said regarding these peoples.
 
NickFreak:
(VII. 14. 22-30). For these nations, the Sclaveni and the Antae, are not ruled by one man, but they have lived from of old under a democracy, and consequently everything which involves their welfare, whether for good or for ill, is referred to the people. It is also true that in all other matters, practically speaking, these two barbarian peoples have had from ancient times the same institutions and customs. For they believe that one god, the maker of lightning, is alone lord of all things, and they sacrifice to him cattle and all other victims; but as for fate, they neither know it nor do they in any wise admit that it has any power among men, but whenever death stands close before them, either stricken with sickness or beginning a war, they make a promise that, if they escape, they will straightway make a sacrifice to the god in return for their life; and if they escape, they sacrifice just what they have promised, and consider that their safety has been bought with this same sacrifice. They reverence, however, both rivers and nymphs and some other spirits, and they sacrifice to all these also, and they make their divinations in connection with these sacrifices. They live in pitiful hovels which they set up far apart from one another, but, as a general thing, every man is constantly changing his place of abode. When they enter battle, the majority of them go against their enemy on foot carrying little shields and javelins in their hands, but they never wear corselets. Indeed, some of them do not wear even a shirt or a cloak, but gathering their trews up as far as to their private parts they enter into battle with their opponents. And both the two peoples have also the same language, an utterly barbarous tongue. Nay further, they do not differ at all from one another in appearance. For they are all exceptionally tall and stalwart men, while their bodies and hair are neither very fair or blonde, nor indeed do they incline entirely to the dark type, but they are all slightly ruddy in color. And they live a hard life, giving no heed to bodily comforts, just as the Massagetae do, and like them, they are continually and at all times covered with filth; however, they are in no respect base or evil-doers, but they preserve the Hunnic character in all its simplicity. In fact, the Sclaveni and the Antae actually had a single name in the remote past; for they were both called Spori in olden times, because, I suppose, living apart one man from another, they inhabit their country in a sporadic fashion. And in consequence of this very fact they hold a great amount of land; for they alone inhabit the greatest part of the northern bank of the Ister. So much then may be said regarding these peoples.
Kliknite za proširenje...

Не могу да нађем онај Ћоровићево опсежније описивање "природног монотеизма" код Словена. Јер ни један монотеизам у та времена баш није био природан већ куриозитет. Мислим да се ради о зорастријској вери која је биза званична вера персијскоц царства до пада пд ислам у 7. веку.
Скити су били истог језика и вере чак се сматра да је део тих коњаника номада и створио персијско царство чије порекло није најјасније.

ZOROASTRIJSKA VJERA

Religiju je osnovao Zaratustra (Zoroaster je grcki oblik ) iranski prorok koji je prema predanju zivio od 628. do 551. p.n.e. Zalagao se protiv prinosenja zrtava,mnogo bogova i protiv pijenja haome.Po njegovom shvatanju bog se moze voljeti ako se voli svo covecanstvo.Zoroastrijska vjera sadrzi dualisticki sistem u kojem su snage dobra, istine i svjetlosti, koje je stvorilo glavno bozanstvo Ahura Mazda,suprotstavljene silama zla , neistinostii mraka ,koje predvodi Ahriman.Postoje dobri duhovi ,ili ahure i zli ,ili daeve,i sukob izmedju ovih dviju suprotstavljenih sila ce na kraju rezultirati pobjedom Ahura Mazde.

https://www.znanje.org/i/i22/02iv04/02iv0421/persija.htm

Ово није сасвим тачно према новијим откричима пронађени су много страији остаци и симболи зоростраизма јер га предање ставља пар хиљада год. пре нове ере а наука у ово време према настанку персијског царства.
Скити па и Персијанци који су дошли у ближи контак са Грцима па и свим осталим народима око Црног мора и Кавказа. Извршили су утицај и на грчку филозофију и културу уопште. Сами Скити Horse Lords су ту веру упражљавали у неком примитивнијем облику колико им је начин живота дозвољавао али су имали морална начела те вере како видимо и Словени и Анти.

Е сад пронађена је за сад настарија престоница заратустризма.Персисји цар Кир као први месија пророкован од Езикеља као и других је ослободио Јевреје из вавилонског ропства дозволио је обнаваљање другог храма ту су Јевреји и Хришћани били у контакту са персијским учењима одатле потичу представе пакла , раја и апокалипсе који су ушли у јудаизам и хришћанство и испирисало је обе струје јер је хрипћанство била струја или секта јудаизма од којег се одвојила од познијег 1 века н.е. Овде треба навести да се у оквиру зоростријанске апокалипсе се појављује син човечији спасилац света обдарен моралним начелима и чисте природе.
Ту су укључене и списе са мртвог мора и кумранске списе који припадају традицији другог храма као књига Еноха која је инспирисла хришћане и јудејце. Избачена приликом 1 никејанског сабора као и друге о Марији Магдалени и божјем пастиру и друге.
Ја мислим да су се ова учења негде утемељила у аријанству јер је Александија била центар Јевреја па и хришћана након уништења другог храма тако да појава Арија баш у Александији наводи на то.
Књига Еноха једино постоји у етиопској-коптској библији после приче о Јову.
О географској ширини и дужини коју је писац дела оставио где је најдужи дан на планети као и обимном објашњењу космологије и природи небеских тела наука га је лоцирала да је живео око Каспијског мора негде што није сигурно али је свакако признат пророк.
Нестао је из јеврејске књиге јер представља директну везу са хришћанством и пророковањем сина човечијег који седи на божијем престолу.
Друго постоје описи палих анђела њихове војске и једно алтернативно предање које налази потврду и пророцима али само у појединим реченицама и поглављима. А и сама астрологија је избачена из црквене доктрине.


"
Sada, arheolozi na severoistoku kineskog Autonomnog ujgurskog regiona Sinkjang otkrili su glavnu zoroastrijansku grobnicu, koja datira iz perioda pre 2.500 godina. Ovo otkriće pokrenulo je kontroverzne spekulacije o poreklu ove religije.
Na slabo naseljenom kineskom platou planinskog venca Pamir, drevni ljudi su živeli, borili se i stvorili veličanstvenu civilizaciju. Ove masivne grobnice, koje su nedavno ugledale svetlost dana, predstavljaju najstarije tragove religije Zoroastrizma na svetu.

Zoroastrizam je dobio svoj oblik pre nego što se Persijsko carstvo uzdiglo, a koje ga je kasnije usvojilo kao državnu religiju. Sunce i vatra su u centru ove religije, a simboli se mogu naći u velikom broju u grobnicama.

"Ovo je tipičan drveni kazan koji se može naći u grobnicama. Zoroastrijanci bi zakopali zapaljeni kazan sa umrlom osobom kako bi pokazali svoje obožavanje vatre. Takva kultura je jedinstvena za Zoroastrizam."

Danas, većina drevne slave leži u ruševinama. Međutim, iskopavanja pružaju novi pogled na to kako je život izgledao na ovom mestu pre 25 vekova."

Претпостваљало се да вуче корене из некох хинду браманизма можда и да али много раније него што се мислило.

https://nationalgeographic.rs/istor...vanja-koja-ljuljaju-temelje-zoroastrizma.html
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Gedeon
Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je tvorac moderne srpske države
Odgovora
3
Pregleda
16
fauler
fauler
Pumpaj Dinstanović
Albanci — za učeni vizantijski svet «Iliri»
2 3
Odgovora
70
Pregleda
1.618
Pumpaj Dinstanović
Pumpaj Dinstanović
Enigma
Šta hrvatski školarci uče iz istorije
35 36 37
Odgovora
902
Pregleda
5.362
radoznao_62
radoznao_62

Back
Top