"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[NickFreakyrgios]

Zapravo, taj stav je izneo samo pokojni Đorđe Janković i to pred kraj. On je u tome ostao poprilično usamljen. Vujadin Ivanišević, Dejan Radičević, Perica Špehar, Vojislav Đorđević, Mihailo Milinković, Vladimir Pecikoza, Ivan Bugarski, Jelena Živković, Nemanja Marković, Sonja Jovanović, Milica Radišić, i dr. srpski arheolozi srednjovekovlja, nisu na tom stanovištu.

Jedini koji je nešto drugačijeg mišljenja je, koliko je meni poznato, Stanko Trifunović. Ali Trifunovićeve teze se tiču vrlo izričito rejona Podunavlja; dakle, teritorije severno od Balkana i ne konstituišu baš to što navodiš. Ne znam koliko je to istina, ali čuo sam da je Trifunović i dosta ublažio u međuvremenu svoje teze.

Eво ти тезе!

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не одбијам као што је говорио покојни Каплан Буровић "Даћу им ја и Русију ако треба али нека докажу!"

Ако су ту живели Сагудати, Вајунати, и Драговити који су постали Албанци зашто не би неки други хипотетички Илири постали Срби.
Дакле Ако су Албанци мешавина Илира, Сагудата, Вајунита, Драговита до 9. века, Мардаита, италског становнишва који су доведени од Нормана и Млетака и признавали власт Анжујаца или Нормана тешко да су Палеобалканци.

Ako ćeš već citirati Kaplana Burovića Resulbegovića, iz kog razloga ignorišeš u celosti njegovu polemiku sa vama ljubljenim Jovanom I. Deretićem kojim decidno insistira da ne može biti apsolutno nikakvog govora o nikakvoj seobi Albaca iz Italije u XI veku? Njegovo je viđenje bilo da svako ko širi te pričice nanosi nužno štetu Srbima uopšteno i srpskim nacionalnim interesima, pa tako i srpskoj javnosti, jer od Srba pravi nekakve retardirane ludake koji bi se prilepili za svaku glupost, bez obzira na to koliko to bilo kompromitujuće ili blamirajuće (njega je bolelo kada je primećivao koliko se neki ljudi lepe na te fabule, i to na sopstvenu štetu).

Što je sve, naravno, tačno. Ne postoji niko srećniji od toga da se vidi koliko Srba širi tu priču o Kavkazu, Bliskom istoku, Africi i Siciliji, od albanskih nacionalista. To je najveća usluga ikada koja se može učiniti velikoalbanskom nacionalizmu i najveće sabotiranje samog sebe, jer se daje svim albanskim ekstremistima za pravo, uključujući i sve njihove najgore stereotipe o Srbima.

 

[NickFreakyrgios]

"Ovaj izvor se uzima kao relevantan dokaz o dolasku Hrvata i Srba na Balkansko poluostrvo u 7. veku. Međutim, njegov izvor je nastao tri veka nakon dolaska Srba i Hrvata. Tako da tu prazninu o Slovenima jedino arheološka istraživanja mogu da popune."!!!!!!!!?!!!!!!!!!!!!!!!


Materijalna kultura Slovena na teritoriji Srbije
Međutim, baš kao istorijski izvori, tako i arheološka svedočanstva u ranom srednjem veku u Podunavlju su malobrojna. Uglavnom je reč o naseljima sa poluukopanim kućama, ulomcima grnčarije i ponekim urnama, dok su ostali nalazi jako retki.


Naime, kako ističe Emina Zečević u svom radu: „Problematika najranijeg horizonta doseljavanja Slovena, tj. Srba i Hrvata na prostoru zapadnog Balkana (teritorija koju su u rimskoj administrativnoj podeli u 4. stoleću obuhvatale Dalmacija i Prevalis, od severozapada Albanije i razvođa Kosova i Metohije na istoku do Istre na zapadu, Jadranskog mora na jugozapadu i Posavine na severu) i njihovog pokrštavanja, kroz različita tumačenja izvora i građe, još uvek je tema rasprava velikog broja istraživača različitog profila“.


Primer tzv. slovenske fibule iz 6-7. veka (izvor: Wikipedia, autor: Jastrow (2006))
Prilikom arheoloških istraživanja, uglavnom se akcenat stavlja na prikaz praške grnčarije (rukom rađena, gnjetena keramika), kao najindikativnijeg arheološkog svedočanstva o prisustvu slovenske populacije.


Takođe, spominju se i tzv. slovenske fibule. „Fibule su u tipološkom smislu, nesumnjivo germanska tradicija, dok bi za atribuciju njihovih pojedinih klasa valjalo sačekati detaljne analize rasprostranjenosti tipološki najstarijih predstavnika“, pišu Ivan Bugarski i Milica Radišić u radu.


Gnjetana keramika isto tako nije dovoljna kao dokaz prisustva Slovena, niti ona može da se uzme u obzir za etničko obeležje. Naime, kada je reč o pogrebnim običajima Slovena u prvim vekovima po doseljavanju, još uvek ne postoje konačni zaključci o tome da li je praktikovana samo kremacija ili inhumacija, odnosno oba.

Nedovoljna istraženost Slovena u arheologiji
Nažalost, kako mnogi arheolozi ističu, glavni nedostatak saznanja o Slovenima jeste nejednak stepen istraženosti posmatrane teritorije, neposvećenost države i stručnjaka o ovoj temi. Potom, nisu još uvek ustanovljene ni čvrste hronološke i prostorne granice kada je reč o načinu sahranjivanja (spaljivanje i inhumacija) koji je poznat kod Slovena na širokom prostoru na kome su živeli.

Poslednjih godina se na ovom polju radilo zahvaljujući zaštitnim arheološkim iskopavanjima i najveći deo slovenskih nalaza je otkriven slučajno ili tokom istraživanja starijih kasnoantičkih građevina. Više: slovenska naselja.

Grobovi sa spaljenicima koji se mogu pripisati Slovenima
Na teritoriji današnje Srbije mogu se izdvojiti lokacije na kojima su pronađeni dokazi o spaljivanju pokojnika iz ranih perioda Slovena.

Svakako i kada pričamo o teritoriji bivše Jugoslavije broj slovenskih grobova spaljenika je relativno mali, iako bi taj broj trebao biti veći. Grobovi sa urnama bi trebalo predstavljati najranije pogrebne spomenike Slovena.


Primer: pokopana slovenska urna sa lokaliteta u Loboru (foto: Krešimir Filipec, izvor: Hrčak.srce.hr)
Ono što je dosad kod nas pronađeno, uglavnom, je otkriveno slučajno, loše su dokumentovani nalazi, arheološka iskopavanja su sprovedena nestručno i neprecizno. Sve zajedno dolazi do mešanja materijala iz različitih perioda, pa se zato i sumnja i u taj mali broj spaljenih grobova, odnosno iz kog perioda potiču.

U Srbiji se spominju grobovi spaljenih pokojnika na Najevoj ciglani kod Pančeva. Zatim se izdvaja nekropola spaljenih pokojnika iz Novog Slankamena, na kojoj se nalazi i avarsko groblje. Grobovi bi mogli da se datiraju u poslednje decenije 7. ili početkom 8. veka.


Primer slovenske urne (keramička posuda sa valovnicama) iz Lobora, Hrvatska (foto: Krešimir Filipec, izvor: Hrčak.srce.hr)
„Istražena su dva groba kremiranih pokojnika, a nađeno je još ostataka u rakama poznijih skeletnih grobova“, piše Ivan Bugarski u svom radu. On navodi da su urne datovane nešto kasnije u publikaciji Đorđa Jankovića i da su bile plitko ukopane i oštećene oranjem. Ovo može biti jedno od objašnjenja zašto ima tako malo zabeleženih slovenskih urni sa kremiranim ostacima. Urne se plitko ukopavaju, a onda se oranjem uništavaju.

Jedna grupa grobova u Čelarevu je opredeljena kao slovenska. Na ovom lokalitetu pronađeni su kasnoavarski i jevrejski grobovi. Urne su bile plitko ukopane sa ostacima spaljenih pokojnika. Ali više podataka od toga istraživači nisu naveli.

Nema puno slovenskih urni
Mali broj slovenskih urni ne znači da je bilo malo Slovena, već da je njihove grobove spaljenih pokojnika teže uočiti na terenu, nego inhumirane. Plitko ukopane urne se lakše uništavaju zemljanim radovima. Bugarski, takođe, navodi da su „Sloveni na tlu avarske države uglavnom prihvatili skeletno sahranjivanje“.

Ne treba zaboraviti da je slovensko prisustvo na jugu Kaganata posvedočeno u istorijskim izvorima, i zasigurno je značajno i u avarodopskim naseljima i grobljima na tom prostoru. Ipak se u arheološkom materijalu prepoznaje teže nego germansko ili romejsko.


Primer slovenske poluukopane kuće (izvor: Z. Vana. The World of the Ancient Slavs)
Potom se na teritoriji današnje zapadne Srbije, odnosno u Radoinji kod Nove Varoši spominju tri urne sekundarno ukopane u praistorijski tumul. Urne su rađene na vitlu, u njima je bilo poluspaljenih kostiju. Pripisane su Slovenima i datuju se u drugoj polovini 7. i u 8. veku.

Dok je situacija nešto drugačija na teritoriji današnje Hrvatske. Istraživači i autori u svojim radovima navode nekoliko grobalja sa kremiranim pokojnicima, koji su uglavnom u sklopu ranosrednjovekovnih nekropola.

Slovenska naselja na teritoriji današnje Srbije
Manji broj ranosrednjovekovnih naselja ili pronađena keramika u Vojvodini se pripisuje Slovenima i datuje od 6-7. veka. To su na primer lokaliteti Višnjevača kod Padeja, Magareći mlin kod Apatina, Ritska dolina kod Koluta, Pančevo-Livade, Ozarikov salaš i Gunaroš.

Svakako je materijalna kultura Slovena siromašna u srednjovekovnim naseljima, a upitno je da li su C14 analize rađene i koliko se sa sigurnošću mogu nazvati slovenskom keramikom, jer se tu javlja materijal drugačijeg etničkog predznaka. Na ovoj teritoriji živeli su i Sarmati, Huni i germanska plemena.

„Ostaci naselja iz druge polovine 7. veka u široj oblasti Pomoravlja, Panjevački rit i Prilipac se mogu sa dosta sigurnosti tumačiti kao model slovenskog posedanja centralnobalkanskih ravničarskih oblasti, srodan poznatim primerima iz Bosne, uz reku Drinu“, pišu Bugarski i Radišić.

Iako je uzorak mali, oni dalje navode da se slovensko naselje sastoji od nekoliko ukopanih kuća sa pratećim keramičkim materijalom. Dok je grnčarija iz Panjevačkog rita oblikovana rukom i na sporom vitlu. Drugi lokalitet je dao samo posude sa sporog vitla.


Rekonstrukcija polukopane slovenske kuće (izvor: Z. Vana. The World of the Ancient Slavs)
U dolini Moravice, odnosno unutar kuće sa ognjištem, otkrivene u blizini kasnoantičkih termi na potesu Obale u selu Prilipcu, pronađena je grnčarija rađena na sporom vitlu i dorađena rukom, od kojih su neki ulomci imali ukrase valovnice. „Oni bi predstavljali, za sada, jedine tragove nizinskog naselja 7-8. stoleća na istoku rimske Dalmacije (zapadna Srbija) koje se pripisuju Slovenima, odnosno Srbima“, piše Zečević.

Slovenska naselja u ranovizantijskim utvrđenjima
Posebno se ističe nalaz slovenske keramike datovan u period 7-9. veka nakon stradanja ranovizantijskog utvrđenja na Gradini na Jelici u zapadnoj Srbiji.

Sloveni su se naseljavali unutar ranovizantijskih utvrđenja, piše u radu Perica Špehar. Na većini ranovizantijskih utvrđenja konstantovan je vremenski hijatus do 9. veka, pa je teško pratiti ranije slovenske tragove prisustva.

Najranije nalazište iz ovog perioda je višeslojni lokalitet Kula, kod sela Mihajlovac. Iz perioda 7. veka pronađeno je naselje sa većim brojem poluukopanih kuća. Takođe, na nalazištu Velesinca, pronađeni su rukom rađeni lonci sive boje, loše pečeni sa povremenim ukrasima valovnica ili horizontalnih linija.


Slovenska fibula iz Velesnice, izložena u Narodnom muzeju Srbije
Najstariji arheološki nalazi koji se pripisuju Slovenima na području istočne Srbije su otkriveni u ranovizantijskim utvrđenjima (Veliki Gradac, Hajdučka vodenica, Gamzigrad, Donje Butorke, Prahovo). To su svedočanstva da su Sloveni u vizantijskoj službi sa porodicama nastanjeni u pograničnim utvrđenjima.

Nije jasno u kojoj meri su Sloveni bili zastupljeni pre dolaska bugarskih savezničkih plemena u oblasti Đerdapa, iako ima tragova Romeja i Slovena. Prvi trajni kontakti Slovena i Vizantije na našem tlu su se odvijali najkasnije početkom 7. veka. Međutim, materijal iz druge polovine tog veka ne sugeriše njihovo intenziviranje. U nizijskim oblastima oko Zapadne i Velike Morave, Drine i Save zabeleženi su retki tragovi slovenskog naseljavanja u to vreme.

Prisustvo dve slovenske fibule i grnčarije, koje odudaraju od romejskih u Justinijani Primi (Caričin grad) mogu svedočiti o prisustvu Slovena, verovatno u svojstvu vojnika.

Dalji koraci u istraživanju
Iako deluje da je nema dovoljno dokaza o slovenskim naseljima, to ne znači da oni nisu bili tu već da se taj proces nije odigrao odjednom, već u etapama. Rani srednji vek, od 7. do kraja 10. veka je najslabije proučen period u srpskoj arheologiji.

Očigledno je da obim istraživanja slovenskih naselja i života na zapadnom Balkanu tokom poslednjih sto godina nije na zadovoljavajućem nivou. Potrebne su promene koje će se fokusirati na rekognosciranje i istraživanje slovenskih naselja u nizinama i dolinama reka.

Takođe, postoji potreba za ponovnim istraživanjima poznatih arheoloških nalazišta i reanalizom postojećih nalaza. Ključna stvar je objektivno sagledavanje dosadašnjih rezultata istraživanja i saznanja, s obzirom na to da se mnogi istraživači nisu usaglasili oko ove problematike i da je ostalo mnogo toga nedorečenog.

 

[NickFreakyrgios]

Ako ćeš već citirati Kaplana Burovića Resulbegovića, iz kog razloga ignorišeš u celosti njegovu polemiku sa vama ljubljenim Jovanom I. Deretićem kojim decidno insistira da ne može biti apsolutno nikakvog govora o nikakvoj seobi Albaca iz Italije u XI veku? Njegovo je viđenje bilo da svako ko širi te pričice nanosi nužno štetu Srbima uopšteno i srpskim nacionalnim interesima, pa tako i srpskoj javnosti, jer od Srba pravi nekakve retardirane ludake koji bi se prilepili za svaku glupost, bez obzira na to koliko to bilo kompromitujuće ili blamirajuće (njega je bolelo kada je primećivao koliko se neki ljudi lepe na te fabule, i to na sopstvenu štetu).

Što je sve, naravno, tačno. Ne postoji niko srećniji od toga da se vidi koliko Srba širi tu priču o Kavkazu, Bliskom istoku, Africi i Siciliji, od albanskih nacionalista. To je najveća usluga ikada koja se može učiniti velikoalbanskom nacionalizmu i najveće sabotiranje samog sebe, jer se daje svim albanskim ekstremistima za pravo, uključujući i sve njihove najgore stereotipe o Srbima.

"Нама љубљени Јован Деетић"
Па ти си га читао у целости ја. бих се убио да сам га читао у целости помно као ти!

Ја ти нисам постављао Јована И Деретића тако да уколико се опет служиш прљавим смицалицама да би дискредитовао неког кад год немаш ни један аргумент.
Само могу да ти кажем да ми те је жао, јер то раде баш најјаднији људи, комплексаши они што баш ништа немају у животу, сироти и убоги у свему па и памети.

 

[Pumpaj Dinstanović]

"Нама љубљени Јован Деетић"
Па ти си га читао у целости ја. бих се убио да сам га читао у целости помно као ти!

Ја ти нисам постављао Јована И Деретића тако да уколико се опет служиш прљавим смицалицама да би дискредитовао неког кад год немаш ни један аргумент.
Само могу да ти кажем да ми те је жао, јер то раде баш најјаднији људи, комплексаши они што баш ништа немају у животу, сироти и убоги у свему па и памети.

Mislim da je vrlo očigledno da je ljubljeni bila jedan zafrkantski epitet.

Postavljao si Jovana I. Deretića, dosta puta. Nedavno još jednom kad si na temi o vizantijskoj arhainimiji pomenuo opet njegovu priču o nekakvim Albancima sa Sicilije u XI veku.

Ali, nije ni to jedini primer. Još mnogo Deretića je bilo; na pitanju Porfirogenitovog DAI, na temu Gota i Srebrne Biblije, itd.

 

[NickFreakyrgios]

Ako ćeš već citirati Kaplana Burovića Resulbegovića, iz kog razloga ignorišeš u celosti njegovu polemiku sa vama ljubljenim Jovanom I. Deretićem kojim decidno insistira da ne može biti apsolutno nikakvog govora o nikakvoj seobi Albaca iz Italije u XI veku? Njegovo je viđenje bilo da svako ko širi te pričice nanosi nužno štetu Srbima uopšteno i srpskim nacionalnim interesima, pa tako i srpskoj javnosti, jer od Srba pravi nekakve retardirane ludake koji bi se prilepili za svaku glupost, bez obzira na to koliko to bilo kompromitujuće ili blamirajuće (njega je bolelo kada je primećivao koliko se neki ljudi lepe na te fabule, i to na sopstvenu štetu).

Što je sve, naravno, tačno. Ne postoji niko srećniji od toga da se vidi koliko Srba širi tu priču o Kavkazu, Bliskom istoku, Africi i Siciliji, od albanskih nacionalista. To je najveća usluga ikada koja se može učiniti velikoalbanskom nacionalizmu i najveće sabotiranje samog sebe, jer se daje svim albanskim ekstremistima za pravo, uključujući i sve njihove najgore stereotipe o Srbima.

Ти си цитирао Буровића да им је језик близак литванском и да су под утицајем Бугара протерани из данашње Румуније у 9. веку.
Пре тога је говорио да је један део келтских братства ткз Хераклида се населио подигао Албанополис и кавкаску Албанију ради се о римском хроничару.
Ти немаш појма шта си сам цитирао Буровића.

Историја није прављење ујудурма онаквих каквих желимо да нас људи виде.
Односно тумачимо историју онако да нас наши непријатељи не би тумачили као стереотипе?

Да ли си сигуран да причаш о историји а не о политици?

Хајде да смањимо жртве Јасеновца како ће Хрвати да нас гледају?
Хајде да не причамо о Сицилији и Италији него о Палеобалканцима Албанцима како ће онда албански екстремисти да нас гледају?

Који ти проблем имаш са собом?
Да ли се бавиш историјом и тумачиш је да би људи добро мислили о теби?

Имам једну новост за тебе буди добар човек да би о теби добро мислили то не можеш да учиниш шлихтањем и подилажењем туђим жељама и наративима.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ти си цитирао Буровића да им је језик близак литванском и да су под утицајем Бугара протерани из данашње Румуније у 9. веку.
Пре тога је говорио да је један део келтских братства ткз Хераклида се населио подигао Албанополис и кавкаску Албанију ради се о римском хроничару.
Ти немаш појма шта си сам цитирао Буровића.

Dobro, i šta sad sa tim?

Kakve to ima što si sad napisao sa Burovićevom polemikom sa Deretićem, vezano za tvrdnje potonjeg o tobožnjoj seobi Albanaca sa Sicilije u XI veku?

Историја није прављење ујудурма онаквих каквих желимо да нас људи виде.
Односно тумачимо историју онако да нас наши непријатељи не би тумачили као стереотипе?

Да ли си сигуран да причаш о историји а не о политици?

Хајде да смањимо жртве Јасеновца како ће Хрвати да нас гледају?
Хајде да не причамо о Сицилији и Италији него о Палеобалканцима Албанцима како ће онда албански екстремисти да нас гледају?

Који ти проблем имаш са собом?
Да ли се бавиш историјом и тумачиш је да би људи добро мислили о теби?

Имам једну новост за тебе буди добар човек да би о теби добро мислили то не можеш да учиниш шлихтањем и подилажењем туђим жељама и наративима.

Naravno da sam siguran da ne pričam o istoriji; šta je tebi?

Ništa od toga što je Deretić pisao uklj. i famoznu fabulu o nekakvim Albancimv sa Kavkaza koji se šetaju preko Bliskog istoga i Afrike do Sicilije pa na Balkan, knjiga Olge Luković Pjanović Srbi narod najstariji, ona o vizantijskom kalendaru Milana T. Stevančevića, pričice Srboljuba Živanovića o prof. MekAlister ili profesoru Holdenu o praistorijskim Srbima Britanije ili Irske...priče Ace Mitića o Gotima, o Srebrnij Bibliji, itd., naravno da ništa od toga nije istorija.

Ja nikada nisam ni insinuirao da je to istorija, a ti postavljaš pitanje da li si siguran da pričaš o istoriji, kao da iko uopšte to i tvrdi. Naravno da ništa od toga nije istorija, zaboga.

 

[Pumpaj Dinstanović]

U principu, nema većeg oblika mržnje prema sopstvenom narodu, nema veće srbofobije ili autošovinizma, od novoromantičarskih tlapnji. To je najveća moguća forma raspirivanja negativnih sentimenata prema svom narodu i najveća moguća mržnja prema svojoj zemlji.

Ako pričate tako Porfirogenit falsifikat jezuita, Albanci došli sa Kavkaza preko Sicilije u XI veku, Srebrna Biblija falsifikat jer su Goti Srbi, stari Grci Srbi, Tribali Srbi, car Justinijan Srbin....ne postoji niti jedan jedini način kako biste mogli da mrzite sopstvenu istoriju i same sebe. To je jednako kao da se tvrdi da su Srbi neki odvratni štakori, nekakva gamad koju bi trebalo istrebiti, jer su samo štetočine na Balkanu, pa da napišete kako ste sa uživanjem i odobravanjem čitali o klanjima dece u Jadovnu. Ili da smatrate da Republiku Srpsku treba ukinuti, žene i decu malo silovati, pa prodati u roblje, a onda etnički očistiti, pa malo da Kinezi bombarduju Niš, Rusi Beograd, Englezi Novi Sad, malo da se pobiju Srbi u Bačkoj, pa da može da se preda Mađarima, itd. Odnosno, sve do potpunog istrebljenja srpskog naroda, zato što je jedini cilj takvih (nazovi-autohtonističkih, iako to nema veze nikakve sa autohtonizmom) priča upravo to, se prikaže kako Srbi nisu normalni. Kako su nekakvi trogloditi; nekakav primitivni, potpuno poremećeni narod.

Jerbo, kada ubacite takve ludosti i takvu muvu, onda bilo kakva kritika na račun svih drugih ekstremizama gub svoj legitimitet. I najveći hrvatski srbomrsci, sa druge strane, ispadaju normalni i ispada da sve što govore o Srbima je, zapravo, u potpunosti istina. Svaka hrvatska, bošnjačka ili crnogorska najžešća srbofobija, dobija pročišćenje, jer sve izgleda blaže i normalnije u poređenju sa srpskim novoromantičarima, koji granice pomeraju tamo gde niko normalan ne misli ni da mogu biti pomerane. I tako je bilo i u istoriji, za stare romantičare. Pisanja i tumačenja Miloša S. Milojevića ili Sime Lukin Lazića su korišćena od strane neprijatelja Srba, da se pokaže i dokaže, koliko su Srbi bolestan i poremećen narod. Austrougarska ratna propaganda to je posebno radila sa Simom Lazićem; najomiljeniji su joj podaci bili da se navode brojevi tiraža štampe ili prodaje Siminih knjiga. Slično su to radile i ustaše u vreme Drugog svetskog rata, a isto je rađeno i u vreme ovog zadnjeg rata, 1990-ih godina, da se strana u ratu ohrabri da se bori protiv onoga što se tim stvarima dokazuje kao nešto bolesno i inheretno zlokobno. I to je jedina posledica i danas. Tu ne postoje ni u promilima nikakvi tragovi ikakvog rodoljublja, bilo kakve ljubavi prema ičem srpskom. Naprotiv, to je čisti prezir, bez obzira da li su ljudi koji to pričaju svesno zlonamerni, ili pak zavedeni, pa ne znaju ni sami koliku štetu nanose sami. Neki Srbin da misli sve moguće najgore o Srbima u svakom smislu, ni u promilima se ne može približiti srbomržnji novoromantičara, koji svim srpskim neprijateljima daju time sve za pravo i onoj drugoj formi autošovinizma (drugosrbijanske prirode, kako se često kaže) takođe daju šlagvort i kažu im da su u celosti u pravu u vezi toga što traže takav vid otklona. Da potpuno iskreno i otvoreno mrzite sopstveni narod, to se ni do nogu ne može približiti (nije takav greh, tako nešto zastrašujuće) kao lažna ljubav prema njemu, kao tzv. „autohtonizam“ kako se voli predstavljati. U poređenju sa njima, Dubravka Stojanović ili Latinka Perović ispadaju srpski nacionalisti. To je, kao što sam napisao, najveći zamislivi oblik pljuvanja, ponižavanja ili mržnje prema sopstvenoj nacionalnoj istoriji.

Neko je čak ovde pominjao više puta nekakvo „dodvoravanje“. Nikakvo „dodvoravanje“ nije potrebno, jer srpski autohtonisti se upravo dodvoravaju svim srpskim neprijateljima, jer rade sve što oni žele. Ispunjavaju snove svakog hrvatskog ili albanskog ekstremnog nacionaliste ili srbofoba, jer to je ono što oni upravo i žele, kako bi ispalo da su u pravu i kako bi najlakše mogli Srbe kao narod kolektivno satanizovati, jer bi dobili empirijski dokaz za svaku moguću predrasudu, za svaki negativni stereotip o Srbima. Kad se ne bi radilo o ovako dosta glasnoj manjini, već kad bi npr. pola Srbije tako razmišljalo, niko ne bi bio srećniji od neoustaša. Naprotiv, zamislite da vam se sve raspada, da se borite za starateljstvo nad i sopstvenom decom, ali vi odbijate da odete kod psihijatra i idete na lekove da biste mogli na sudu da se izborite za starateljstvo i dokažete da želite da mentalno ozdravite, zato što „nećete da se dodvoravate“ komšiji koji vam je oteo bivšu suprugu, a sada će i oteti decu, samo zbog toga što vam je radije da živite u nekom svom zamišljenom svetu, nego da se popije odgovarajući lek.

Začuđujuće je da deluje kao da ima ljudi kojima je nešto tako prosto i univerzalno teško da shvate. A sve su to prilično jednostavne i jasne stvari, koje ne ostavljaju previše prostora za nekakve dileme. Naravno, dolaze u budućnosti i nešto drugačija vremena, kada će se moći i ozbiljnije proučavati (a već postoje i neki naučni radovi u nastajanju, mada je problem pristupačnost određenih arhiva, još uvek) i tada će se fenomen pojave novoromantičara, Olge Luković Pjanović, Jovana I. Deretića i ostalih, nešto ozbiljnije proučavati i detaljnije rasvetliti. Mislim, pre svega, na pitanje angažovanosti određenih službi, za šta postoje već neke indicije na osnovu kojih bismo mogli pretpostaviti da to jeste imalo izvesnog udela. Mnogo tu ima vrlo interesantnih i nerazjašnjenih stvari; Srba Živanović tu posebno deluje kao neko ko je samo kao maltene neki spavač odjednom na pritiskom nečijeg dugmeta aktiviran u jednom momentu.

 

[Kole11]

Не, теза да су Албљнци потомци античких Македонаца потиче од Халкокондила

Niče ovo nije tačno. Taj prevod potiče od modernih Grka kojima ide u prilog priča da su Albanci starosedeoci a Srbi migranti. Toga u starim prevodima nema i Laonik to naravno nije napisao.
On izričito tvrdi da su Albanci naselili okolinu Drača došavši iz Italije pa su se posle odatle raširili po Balkanu.
U delu gde smešta etnose po geografskom principu Laonik se dvoumi da li su Albanci stanovnici Ilirika ili Makedonije i ipak se odlučuje za Makedoniju jer je ona u antici dopirala do jonskog mora kod Drača i južnije. Znači Albanci i antički Makedonci nidje veze, već su samo stanovmici Makedonije.
Alternativci sa radnom dijagnozom "Slaven" su se uhvatili toga što je Skenderbeg (koji je bio Ilir-Srbin) insistirao na vezi sa Aleksandrom velikim pa su onda falsifikovali Laonikov prevod i kao aha, evo dokaza

 

[Pumpaj Dinstanović]

Niče ovo nije tačno. Taj prevod potiče od modernih Grka kojima ide u prilog priča da su Albanci starosedeoci a Srbi migranti. Toga u starim prevodima nema i Laonik to naravno nije napisao.
On izričito tvrdi da su Albanci naselili okolinu Drača došavši iz Italije pa su se posle odatle raširili po Balkanu.
U delu gde smešta etnose po geografskom principu Laonik se dvoumi da li su Albanci stanovnici Ilirika ili Makedonije i ipak se odlučuje za Makedoniju jer je ona u antici dopirala do jonskog mora kod Drača i južnije. Znači Albanci i antički Makedonci nidje veze, već su samo stanovmici Makedonije.

A šta piše sam Halkokondil?

Čemu ta priča o prevodima?

To ono pokupio od Olge Luković Pjanović ideju da može da se kopa po prevodima i traži koji odgovara, da se njime zameni izvor?

 

[Kole11]

A šta piše sam Halkokondil?

Čemu ta priča o prevodima?

To ono pokupio od Olge Luković Pjanović ideju da može da se kopa po prevodima i traži koji odgovara, da se njime zameni izvor?

Ajde opet za nepažljive na času

U delu gde smešta etnose po geografskom principu Laonik se dvoumi da li su Albanci stanovnici Ilirika ili Makedonije i ipak se odlučuje za Makedoniju jer je ona u antici dopirala do jonskog mora kod Drača i južnije

 

[NickFreakyrgios]

Није се позвао нигде већ наводи ту теорију као застарелу тезу ти постављаш ствари које ни не прочиташ. Не сматра Албанце староседеовима у књизи а поставио си ово!

До појаве предака етничких Албанаца је дошло у 10. веку.

 

[Ovi jedan]

U principu, nema većeg oblika mržnje prema sopstvenom narodu, nema veće srbofobije ili autošovinizma, od novoromantičarskih tlapnji. To je najveća moguća forma raspirivanja negativnih sentimenata prema svom narodu i najveća moguća mržnja prema svojoj zemlji.

Ako pričate tako Porfirogenit falsifikat jezuita, Albanci došli sa Kavkaza preko Sicilije u XI veku, Srebrna Biblija falsifikat jer su Goti Srbi, stari Grci Srbi, Tribali Srbi, car Justinijan Srbin....ne postoji niti jedan jedini način kako biste mogli da mrzite sopstvenu istoriju i same sebe. To je jednako kao da se tvrdi da su Srbi neki odvratni štakori, nekakva gamad koju bi trebalo istrebiti, jer su samo štetočine na Balkanu, pa da napišete kako ste sa uživanjem i odobravanjem čitali o klanjima dece u Jadovnu. Ili da smatrate da Republiku Srpsku treba ukinuti, žene i decu malo silovati, pa prodati u roblje, a onda etnički očistiti, pa malo da Kinezi bombarduju Niš, Rusi Beograd, Englezi Novi Sad, malo da se pobiju Srbi u Bačkoj, pa da može da se preda Mađarima, itd. Odnosno, sve do potpunog istrebljenja srpskog naroda, zato što je jedini cilj takvih (nazovi-autohtonističkih, iako to nema veze nikakve sa autohtonizmom) priča upravo to, se prikaže kako Srbi nisu normalni. Kako su nekakvi trogloditi; nekakav primitivni, potpuno poremećeni narod.

Jerbo, kada ubacite takve ludosti i takvu muvu, onda bilo kakva kritika na račun svih drugih ekstremizama gub svoj legitimitet. I najveći hrvatski srbomrsci, sa druge strane, ispadaju normalni i ispada da sve što govore o Srbima je, zapravo, u potpunosti istina. Svaka hrvatska, bošnjačka ili crnogorska najžešća srbofobija, dobija pročišćenje, jer sve izgleda blaže i normalnije u poređenju sa srpskim novoromantičarima, koji granice pomeraju tamo gde niko normalan ne misli ni da mogu biti pomerane. I tako je bilo i u istoriji, za stare romantičare. Pisanja i tumačenja Miloša S. Milojevića ili Sime Lukin Lazića su korišćena od strane neprijatelja Srba, da se pokaže i dokaže, koliko su Srbi bolestan i poremećen narod. Austrougarska ratna propaganda to je posebno radila sa Simom Lazićem; najomiljeniji su joj podaci bili da se navode brojevi tiraža štampe ili prodaje Siminih knjiga. Slično su to radile i ustaše u vreme Drugog svetskog rata, a isto je rađeno i u vreme ovog zadnjeg rata, 1990-ih godina, da se strana u ratu ohrabri da se bori protiv onoga što se tim stvarima dokazuje kao nešto bolesno i inheretno zlokobno. I to je jedina posledica i danas. Tu ne postoje ni u promilima nikakvi tragovi ikakvog rodoljublja, bilo kakve ljubavi prema ičem srpskom. Naprotiv, to je čisti prezir, bez obzira da li su ljudi koji to pričaju svesno zlonamerni, ili pak zavedeni, pa ne znaju ni sami koliku štetu nanose sami. Neki Srbin da misli sve moguće najgore o Srbima u svakom smislu, ni u promilima se ne može približiti srbomržnji novoromantičara, koji svim srpskim neprijateljima daju time sve za pravo i onoj drugoj formi autošovinizma (drugosrbijanske prirode, kako se često kaže) takođe daju šlagvort i kažu im da su u celosti u pravu u vezi toga što traže takav vid otklona. Da potpuno iskreno i otvoreno mrzite sopstveni narod, to se ni do nogu ne može približiti (nije takav greh, tako nešto zastrašujuće) kao lažna ljubav prema njemu, kao tzv. „autohtonizam“ kako se voli predstavljati. U poređenju sa njima, Dubravka Stojanović ili Latinka Perović ispadaju srpski nacionalisti. To je, kao što sam napisao, najveći zamislivi oblik pljuvanja, ponižavanja ili mržnje prema sopstvenoj nacionalnoj istoriji.

Neko je čak ovde pominjao više puta nekakvo „dodvoravanje“. Nikakvo „dodvoravanje“ nije potrebno, jer srpski autohtonisti se upravo dodvoravaju svim srpskim neprijateljima, jer rade sve što oni žele. Ispunjavaju snove svakog hrvatskog ili albanskog ekstremnog nacionaliste ili srbofoba, jer to je ono što oni upravo i žele, kako bi ispalo da su u pravu i kako bi najlakše mogli Srbe kao narod kolektivno satanizovati, jer bi dobili empirijski dokaz za svaku moguću predrasudu, za svaki negativni stereotip o Srbima. Kad se ne bi radilo o ovako dosta glasnoj manjini, već kad bi npr. pola Srbije tako razmišljalo, niko ne bi bio srećniji od neoustaša. Naprotiv, zamislite da vam se sve raspada, da se borite za starateljstvo nad i sopstvenom decom, ali vi odbijate da odete kod psihijatra i idete na lekove da biste mogli na sudu da se izborite za starateljstvo i dokažete da želite da mentalno ozdravite, zato što „nećete da se dodvoravate“ komšiji koji vam je oteo bivšu suprugu, a sada će i oteti decu, samo zbog toga što vam je radije da živite u nekom svom zamišljenom svetu, nego da se popije odgovarajući lek.

Začuđujuće je da deluje kao da ima ljudi kojima je nešto tako prosto i univerzalno teško da shvate. A sve su to prilično jednostavne i jasne stvari, koje ne ostavljaju previše prostora za nekakve dileme. Naravno, dolaze u budućnosti i nešto drugačija vremena, kada će se moći i ozbiljnije proučavati (a već postoje i neki naučni radovi u nastajanju, mada je problem pristupačnost određenih arhiva, još uvek) i tada će se fenomen pojave novoromantičara, Olge Luković Pjanović, Jovana I. Deretića i ostalih, nešto ozbiljnije proučavati i detaljnije rasvetliti. Mislim, pre svega, na pitanje angažovanosti određenih službi, za šta postoje već neke indicije na osnovu kojih bismo mogli pretpostaviti da to jeste imalo izvesnog udela. Mnogo tu ima vrlo interesantnih i nerazjašnjenih stvari; Srba Živanović tu posebno deluje kao neko ko je samo kao maltene neki spavač odjednom na pritiskom nečijeg dugmeta aktiviran u jednom momentu.

Bez da se naslađujem ovo je fenomenalno napisan osvrt i šteta da će se zagubit u masi postova na nekoj "nebitnoj" temi jer ovo zaslužuje naslovnicu ovog podforuma da svako može pročitat kad uđe na njega. Bravo!

 

[NickFreakyrgios]

Bez da se naslađujem ovo je fenomenalno napisan osvrt i šteta da će se zagubit u masi postova na nekoj "nebitnoj" temi jer ovo zaslužuje naslovnicu ovog podforuma da svako može pročitat kad uđe na njega. Bravo!

Хрвати и Албанци!
Пролетери свих земаља уједините се!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није се позвао нигде већ наводи ту теорију као застарелу тезу ти постављаш ствари које ни не прочиташ. Не сматра Албанце староседеовима у књизи а поставио си ово!



Pogledajte prilog 1777398
До појаве предака етничких Албанаца је дошло у 10. веку.

Err, ne, ne piše to. Opet nisi pročitao šta kaže Komatina. Pogledaj još jednom fusnotu.

Ti, izgleda, nisi pročitao dalje od prve 3 reči napomene, pa si pomislio da se prema staroj tezi odnosi na sve. Komatina čak navodi i strane knjige Olivera Jensa Šmita iz Die Albaner: Eine Geschichte zwischen Orient und Okzident.

Reč je tu o onoj tezi u kojoj vode poreklo sa prostora današnje Srbije, gde su bili i u kontaktu sa precima Rumuna, a na prostor Albanije se spustili u VI ili VII veku, okvirno u vreme slovenske najezde.

Evo ti i citata iz Šmitove knjige o Albancima, na koju se Komatina poziva:

Ova studija polazi od razmatranja da današnji Albanci potiču od nekog starobalkanskog naroda, tj. naroda koji je već pre rimske vlasti bio nastanjen na Balkanu. Da li je u pitanju ilirski narod, neki drugi po imenu poznat ili čak narod čije ime nije sačuvano, u našem kontekstu je – premda ne i za same Albance i njihove susede u jugoistočnoj Evropi – od drugorazrednog značaja. Kako lingvistička istraživanja vode poreklo albanskog jezika do predhrišćanske antike, istorija Albanaca ne počinje tek sa svedočanstvima vizantijskih istoričara visokog srednjeg veka. Iz toga slede dve stvari: rimska vlast na Balkanu čini istorijski okvir za pretke Albanaca; naše izlaganje stoga obuhvata i antički period, ali poseban naglasak stavlja na opis savremene naučne rasprave o tezi kontinuiteta.​

​

[..]​

​

Albanski je starobalkanski jezik. Iako pokazuje snažan udeo latinskih pozajmljenica, on i njegovi govornici za vreme rimske vlasti (otprilike od 220. p. n. e – oko 600. n. e.) – za razliku od starobalkanskih predaka Rumuna i Arumuna – nisu bili romanizovani. Pored albanskog, samo su baskijski i keltski u zabačenim krajevima Rimskog carstva sačuvali svoju jezičku samostalnost. O ovom posebnom položaju u porodici evropskih jezika u nauci postoji saglasnost. To što albanski među indoevropskim jezicima čini izolovanu grupu privlači pažnju naučnog sveta još od XVII veka, počev od Lajbnica. ​

​

[..]​

​

Pra-Albanci su pre pojave Slovena na latinski upravljanom Balkanu – dakle, severno od Jirečekove linije – živeli na prostoru koji se prostirao od današnje severne Albanije pa sve do centralne Makedonije. Pri tome je naročito u unutrašnjosti Balkana došlo do dugotrajnog i tesnog kulturnog kontakta sa u potpunosti romanizovanim starobalkanskim stanovništvom, Pra-Rumunima i Pra-Arumunima. Suočeni sa prodorom Slovena, ti potpuno ili delimično romanizovani stanovnici rimskih provincija povukli su se od VI veka u viša područja, gde su, iz klimatskih razloga, razvijali stočarstvo. Smirivanje prilika u ravnicama, usko povezano sa ponovnim uspostavljanjem rimske (vizantijske) vlasti, podstaklo je stočare iz planinskih krajeva (verovatno od 9. veka) da se spuštaju u niže predele, gde su od Slovena preuzeli rečnik koji se odnosio na tamošnju faunu i floru, ali i na način privređivanja (ratarstvo) i organizaciju vlasti. ​

----

Hajde malo čitaj sa razumevanjem, ne mogu da verujem da si, zapravo, pomislio da je Predrag Komatina na Deretićevoj liniji. Hajde, porazmisli barem malo pre nego što nešto tako napišeš...to što si napisao je, toliko, operisano od stvarnosti.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Коматина нема баш никакво мишљење бави се њиховом појавом у данашњој Албанији.
За њега нису аутохтони становници Албаније нити су постојали под тим именом.
Даља прошлост није предмет његовог интресовања ни рада.
Исто као што Срби и Словени нису настали у 6. и 7. веку па кад неко пише научни рад не бави се тиме од кад и одакле потичу Словени истина има и аутора који то забележе. За Коматину су група која долази са Словенима као минимум минимума око Крује којима је требало 300-400 година да се размноже и да буду препознати као нека популација у 11. веку.
Јако слично пише и Каплан Буровић.
Михајло Атилијат говори о побуни Албана у јужној Италији и Сицилији 1040.-1050.
1070-1072 говори о побуни Бугара и Албанаца око Драча.
Дакле време отприлике Бодиновог обнављања бугарског царства.
Зашто се овај извор не изучава када је један од важнијих са аспекта норманског освајања Сицилије као и побуна око Драча у време Константина Бодина.

Врло је чудно да помиње Албане 1040 и 1050 у Италији и са премештањем Мснијакоса губљењем царског положаја западног Рима, његове прекоманде у Драч, опет Албанои са Бугарима дижу устанак против Ромеја у време Бодиновог обнавњања бугарског џарства.

Pa šta si ga, onda, uopšte pominjao u tom kontekstu?

Prvo, hajde da vidimo šta kaže Komatina, da bi kao što si opisivao video da li ti odgovara da se nešto iskoristi, a pošto ne odgovara, sada odjednom Komatina nema nikakvo mišljenje, nebitan je, zašto pričamo kada to nije fokus njegovog rada (što je, naravno, nesporno).

 

[NickFreakyrgios]

Pa šta si ga, onda, uopšte pominjao u tom kontekstu?

Prvo, hajde da vidimo šta kaže Komatina, da bi kao što si opisivao video da li ti odgovara da se nešto iskoristi, a pošto ne odgovara, sada odjednom Komatina nema nikakvo mišljenje, nebitan je, zašto pričamo kada to nije fokus njegovog rada (što je, naravno, nesporno).

Дело има мање од 100 страна. И сад ако се византолог позове референцом на једну реченицу Острогордког у делу од 100 страна да ли ћеш овде поставити све томове књига и издања Острогорског?

Он је овде поставио " ову теорију" према Шмиту нигде се није изјаснио око тога јер и немс шта да се изјашњава мер није лингвиста. Око етногенезе Албанаца је више него јасан нема ничег вредног помена прњ 10. века тек мали кружић око Крује који почиње да се шири да ви у 11. веку били први пут препознати.
Ако сад желиш да води о расправу да ли је Предраг Комагина агностик, хришћанин или будиста или праводлавац не видим да је битно за ову причу.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Дело има мање од 100 страна. И сад ако се византолог позове референцом на једну реченицу Острогордког у делу од 100 страна да ли ћеш овде поставити све томове књига и издања Острогорског?

Он је овде поставио " ову теорију" према Шмиту нигде се није изјаснио око тога јер и немс шта да се изјашњава мер није лингвиста. Око етногенезе Албанаца је више него јасан нема ничег вредног помена прњ 10. века тек мали кружић око Крује који почиње да се шири да ви у 11. веку били први пут препознати.
Ако сад желиш да води о расправу да ли је Предраг Комагина агностик, хришћанин или будиста или праводлавац не видим да је битно за ову причу.

A da ti postaviš pitanje Komatini šta misi o poreklu Albanaca, ako li te zanima da čuješ šta ima da kaže?

Evo, čim dođem do stranica njegovog najnovijeg članka o vizantijskom Iliriku u VII, VIII i IX veku, ako bude tamo bude nečeg relevantnog, postaviću ovde na temu.

 

[NickFreakyrgios]

A da ti postaviš pitanje Komatini šta misi o poreklu Albanaca, ako li te zanima da čuješ šta ima da kaže?

Evo, čim dođem do stranica njegovog najnovijeg članka o vizantijskom Iliriku u VII, VIII i IX veku, ako bude tamo bude nečeg relevantnog, postaviću ovde na temu.

За сад је у књизи написао шта је имао да напише и шта мисли.
Албанци нису аутохтони на Епиру, Драчу да ли припадају језички некој палео групи Бог ће га знати јер то уопште није важно.
Они своје право на Албанију и Косово (Илирик) црпе на аутохтоности на тим просторима. Што није случај!
А колико су стари боли ме пимпек нек су старији од ИЕ и Адама и Еве али у Едену не на Балкану.

 

[Pumpaj Dinstanović]

За сад је у књизи написао шта је имао да напише и шта мисли.
Албанци нису аутохтони на Епиру, Драчу да ли припадају језички некој палео групи Бог ће га знати јер то уопште није важно.
Они своје право на Албанију и Косово (Илирик) црпе на аутохтоности на тим просторима. Што није случај!
А колико су стари боли ме пимпек нек су старији од ИЕ и Адама и Еве али у Едену не на Балкану.

Toliko pokušavaš da izokolišaš da je jako zanimljivo.

Evo, jope, podsetnika:

Нема архаизације јер су дојучерашњи дивљаци уз Италије (Сицилије)

 

[NickFreakyrgios]

Toliko pokušavaš da izokolišaš da je jako zanimljivo.

Evo, jope, podsetnika:

Написао сам ти да Михало Аталијат помиње 1040-1050 Албане у јужној Италију и на Сициллији. Губитком Сицилије од Нормана Манијакос губи титулу западног цара, прекомандован је у Драч. Аталијат поново помиње побуне Бугара и Албана око Драча 1170 у време Бодиновог обнављања бугарског царства.
Дакле избегавање овог извора је врло, врло, упитно.
Ако си схватио добро преласком Манијакоса из Италије у Драч се помињу поново Албанои 1170.

Наука, ова два помена у Италију су Нормани.
Овај један око Драча су Албанци код истог писца.
Нешто баш нисам сигуран.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Написао сам ти да Михало Аталијат помиње 1040-1050 Албане у јужној Италију и на Сициллији. Губитком Сицилије од Нормана Манијакос губи титулу западног цара, прекомандован је у Драч. Аталијат поново помиње побуне Бугара и Албана око Драча 1170 у време Бодиновог обнављања бугарског царства.
Дакле избегавање овог извора је врло, врло, упитно.
Ако си схватио добро преласком Манијакоса из Италије у Драч се помињу поново Албанои 1170.

Наука, ова два помена у Италију су Нормани.
Овај један око Драча су Албанци код истог писца.
Нешто баш нисам сигуран.

Ne, ne pominje.

Ti nisi dobro shvatio. To što si napisao nije istina.

 

[NickFreakyrgios]

Ne, ne pominje.

Ti nisi dobro shvatio. To što si napisao nije istina.

Albanoi 1038–1040 (Јужна Италија / Сицилија)
У Јужној Италији и Сицилији дошло је до побуне локалног становништва.
Аталијат спомиње групу под именом Albanoi.
То су вероватно били или локални војници или Нормани; није доказано да је реч о Албанцима.


Albanoi око 1042–1043 (поход Георгија Манијака)
Георгије Манијак је побунио против цара у Цариграду.
Док је прикупљао војску, придружила му се група названа Albanoi.
Аталијат их спомиње као једну од група која подржава Манијака; није јасно да ли су они из области Драча.

Arbanitai 1078–1079 (област Драча)
У области Драча побунили су се Бугари и Арбанити.
Овај помен је поуздан етнички идентификатор за Албанце у том региону.
Аталијат разликује Арбаните од Бугара, показујући да су посебан народ.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Albanoi 1038–1040 (Јужна Италија / Сицилија)
У Јужној Италији и Сицилији дошло је до побуне локалног становништва.
Аталијат спомиње групу под именом Albanoi.
То су вероватно били или локални војници или Нормани; није доказано да је реч о Албанцима.


Albanoi око 1042–1043 (поход Георгија Манијака)
Георгије Манијак је побунио против цара у Цариграду.
Док је прикупљао војску, придружила му се група названа Albanoi.
Аталијат их спомиње као једну од група која подржава Манијака; није јасно да ли су они из области Драча.

Arbanitai 1078–1079 (област Драча)
У области Драча побунили су се Бугари и Арбанити.
Овај помен је поуздан етнички идентификатор за Албанце у том региону.
Аталијат разликује Арбаните од Бугара, показујући да су посебан народ.

Demantovao si samog sebe, da.

 

[NickFreakyrgios]

Demantovao si samog sebe, da.

Е Џими да се ниси дрогир'о данас би у мом бенду свир'о....