Nisam siguran šta tačno konstituiše pitanje
kako postoji.
https://www.f.bg.ac.rs/arheologija/program/osnovne/2021
Lepo? Je li bi to bio zadovoljavajuć odgovor?
Није. Не постоји национална археолигија нити је икад постојала под тим именом.
А ти немој више да линкујеш видео неког мени познатог да ме питаш да ли могу да јој измерим карлицу.
Јер ћеш добити жешћу повратну по свим фронтовима. У ту особу си се небројано огрешио већ и пвт чувам свакакако. Твоје бљувотине на пвт-у.
Што се тиче археологије за рани средњи век после 2016. и Ђорђа Јанковића није било кадрова који би предавали нити финансија неки предмети су укинути као и настава на терену.
Тај проблем је недавно решен 2020.
Дакле о ову жену која је лежала болесна од рака истовремено са Тибором Живковићем, Ђорђем Јанковићем и једина изашла жива победивши рак си се огрешио ружно, нељудски, џукачки.
О професора Ђорђа Јанковића невиђено што показује твој тотални аматеризам према овој области и да је ово правна држава за коју се боримо за многе ствари и увреде части би први одговарао вишеструко.
За те ствари ми се не обраћај већ сам ти рекао ништа добро од мене нећеш чути!
Не заборављам ни добро ни зло!
Након смрти професора Ђорђа Јанковића 2016. године, Катедра за археологију средњег века на Филозофском факултету у Београду остала је без сталног наставника специјализованог за ову област. Услед тога, настава је делимично била преузета од стране историчара уметности, што је изазвало незадовољство међу археолозима и студентима због недостатка теренске и методолошке експертизе специфичне за археологију.
Проблем је почео да се решава око 2019. године, када је др Дејан Радичевић, археолог специјализован за средњи век, постао доцент на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. Он је преузео наставу из средњовековне археологије и активно учествује у истраживањима на терену, као што су локалитети у Малом Зворнику, на Руднику и у селу Бањи код Аранђеловца.
Поред тога, Археолошки институт у Београду игра значајну улогу у обнови ове области. Истраживачи као што су др Иван Бугарски и академик др Вујадин Иванишевић активно раде на пројектима који се баве археологијом раног средњег века, укључујући и међународне пројекте као што је HistoGenes, који интегрише археолошке, историјске и генетичке податке за анализу периода од 400. до 900. године нове ере.
Ови напори су довели до постепене стабилизације наставе и истраживања у области археологије средњег века у Србији, уз ангажовање нових кадрова и укључивање у међународне научне пројекте.
