Quantcast

Anorexia i bulimija

NaIviciSamoubistva

Početnik
Poruka
1
MOLIM ZA POMOC!!
Imam 17 godina i stvarno ne znam sta cu sa sobom zbog ovih groznih bolesti!! Najradije bih se ubio, i tako prekinuo sa mukom, al jedino sto me sprecava u tome jesu roditelji koje verujem da bih time dokusurio(ne bi to preziveli jer vec imaju problem sa jos jednim detetom koje ima Daunov sindrom i koje vlasti hoce da izbace iz ustanove za takvu decu)...:(
Naime, moj problem je sledeci bio sam u anoreksiji gde sam izgubio preko 20 kila, ali zahvaljujuci mojim roditeljima i psihijatru sa kojim jos imam povremene seanse, uz pomoc Eglonila i Seroxata sam se nekako izvukao....sad sam povradio 15kg, ali moj problem je sada bulimija. PROSTO NE MOGU DA PRESTANEM DA JEDEM. Ne uzimam laksative, ni dijuretike, niti povracam, ali posle preobilnog dorucka, ja nista po ceo dan ne jedem, a i dalje se gojim, i prosto me griza savesti izjeda, i po ceo dan posle takvog obroka placem...sada pijem Flunirin, ali mislim da mi nikako ne pomaze... molim vas najlepse, treba mi neka pomoc, jer nikako ne mogu da prestanem da jedem iako sam sit, presit toliko da ne mogu da legnem koliko me boli stomak vec provodim naredna 3-4 sata povijen od bolova... Molim Vas pomozite, recite sta da radim!!
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
38.038
MOLIM ZA POMOC!!
Imam 17 godina i stvarno ne znam sta cu sa sobom zbog ovih groznih bolesti!! Najradije bih se ubio, i tako prekinuo sa mukom, al jedino sto me sprecava u tome jesu roditelji koje verujem da bih time dokusurio(ne bi to preziveli jer vec imaju problem sa jos jednim detetom koje ima Daunov sindrom i koje vlasti hoce da izbace iz ustanove za takvu decu)...:(
Naime, moj problem je sledeci bio sam u anoreksiji gde sam izgubio preko 20 kila, ali zahvaljujuci mojim roditeljima i psihijatru sa kojim jos imam povremene seanse, uz pomoc Eglonila i Seroxata sam se nekako izvukao....sad sam povradio 15kg, ali moj problem je sada bulimija. PROSTO NE MOGU DA PRESTANEM DA JEDEM. Ne uzimam laksative, ni dijuretike, niti povracam, ali posle preobilnog dorucka, ja nista po ceo dan ne jedem, a i dalje se gojim, i prosto me griza savesti izjeda, i po ceo dan posle takvog obroka placem...sada pijem Flunirin, ali mislim da mi nikako ne pomaze... molim vas najlepse, treba mi neka pomoc, jer nikako ne mogu da prestanem da jedem iako sam sit, presit toliko da ne mogu da legnem koliko me boli stomak vec provodim naredna 3-4 sata povijen od bolova... Molim Vas pomozite, recite sta da radim!!
Да наставиш да мислиш на себе, своје родитеље и да опет интензивираш сарадњу са психијатром. ;)
 

Anoreksicna

Početnik
Poruka
1
Znam, ja sam anoreksična. Visoka sam 176 cm i imam 42 kg i imam 16 godina. Ja znam da moram da jedem, ali jednostavno moje telo odbacuje kalorije koje unesem i ne mogu da se ugojim. Ove godine sam oslabila 15 kg. Prvo sam mislila da sam debela. Radila sam vežbe, šetala celu noć, jela sam vrlo malo i posle sam dobila željenu i ciljanu težinu. Kada sam opet htela početi biti gurman i jesti meso, povraćala sam. Kada god sam unela jače ugljene hidrate povraćam. Dijagnostikovana mi je anoreksija ovog leta. Išla sam na Institut za zaštitu zdravlja. I još uvek ponekad idem na kontrole. Pokušavam da se navikavam na jaču hranu, i obećala sam sebi da više neću držati dijete.

Inače, anoreksija je obično više psihička nego fizička bolest. Ali u mom slučaju to nije istina. Želim i cilj mi je da se ugojim još 7 kila i da opet imam onoliko snage koliko sam imala na početku godine. :)


http://html.expresso.me/smileys
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
38.038
Индивидуално је. Анорексија је пре свега психичко обољење, лечи се на психијатрији, а у моментима животне угрожености и на ендокринологији или у метаболичкој јединици, што зависи од степена поремећаја телесне масе. Особе које болују од анорексије једноставно престану да једну. У року, обично, од месец и по до два се већ виде значајни губици телесне тежине.
Исприт из психијатрије сам полагала баш на девојци која је патила од анорексије. Имала 174 цм висине и 38 килограма кад је довезена на ендокринологију. Кад су јој ендокринолози довели хормоне у ред (пошто се и они поремете од нејела), пребачена је на психијатрију. Борба је трајала месецима. У моменту мог упознавања са њом, на психијатрији је лежала већ три месеца.
Она је имала фазе перијодичног нејела пре него је упала у потпуну болест које су трајала неколико година.
 

Софија

Buduća legenda
Poruka
38.038
Није битно колико их је имала пре болести, битно је на колико је спала у складу са висином тела. ;)
Не сећам се тачно, око годину дана се изгладњивала да би на крају тек кад је почела да пада од исцрпљености и да отиче њени успели да је одвезу у болницу.
 

Dreamer94

Početnik
Poruka
1
Draga moja, dok god budeš ovako razmišljala, nećeš se izlečiti sasvim. Jer, verovala ti ili ne, bulimija se može izlečiti u celosti, bez ikakvog recidiva. Baš zato što je sve na psihičkom, a ne na fizičkom nivou. Da bi se izlečila od bulimije, potreban je rad na sebi, na svojim stavovima i razmišljanju. Potrebno je da izmeniš celokupan pogled na sebe, svoje telo, svoj život. I do toga se dolazi teško, postepeno i polako, ali se ipak dolazi. Jer tada ćeš shvatiti da je bulimija najmanje potrebna u tvom životu i da ne priliči tvom zrelom biću.

Sve ovo ti govorim sa stanovišta bivše bulimičarke. Ako te nešto više zanima, možeš pročitati na Ženskom kutku, tamo sam više pisala o ovoj temi.

Želim ti puno uspeha, snage i upornosti na svom putu ka ozdrvljenju.

PS. I po meni, nema potrebe da se ljutiš na Marylin, jer je u većini stvari u pravu, samo nije rekla na lep način na koji ti to možda očekuješ (sasvim te razumem, jer sam se i ja nekad ljutila na ovako izložen način stvari, dok nisam shvatila koliko je bolno u pravu. Treba se suočiti sa sobom i priznati svoje mane).
PS2. Bulimija nije mentalna bolest, nego poremećaj ishrane.

Molim za malu pomoc. Koje su tehnike lijecenja bulimije?
 

Lena x

Početnik
Poruka
42
I ja sam bivsa bulimicarka. Jedina tehnika je svesna borba protiv simptoma i psihoterapija koja ce ti omoguciti da bolje razumes sebe + lekovi ako su potrebni. Meni dugogodisnja psiho i farmakoterapija nista nije pomagala do trenutka kada sam odlucila da je stvarrno kraj. Opet,ne verujem da bih uspela da nije bilo terapije. Dakle,bitno je i jedno i drugo,ali bez prve stavke,izlecenja nema. On nekih konkretnih i univerzalnih stvari mogu da naznacim su sledece: bulimija je zacarani krug koji nikada neces preseci dokle god postoji redukcija kcal unosa u vidu rigorozne dijete i izbacivanja pojedinih vrsta namirnica iz ishrane.To zapamti. U ishrani treba da bude sadrzano sve,i "dobra" i "losa" hrana. Moj nacin(pored terapije) je bio sledeci 1. Odlucila sam da je kraj i da zelim da se izlecim jer verovala ili ne cesto to ne zelimo u dubini duse iz ovog ili onog razloga. Treba doci do toga,iskopati to iz sebe i prvenstveno biti iskren,a tu ti terapija dosta pomaze. 2. Odlucila sam sledece: nista mi vise nije zabranjeno ni u smislu kolicine,ni vrste hrane ni vremena kada cu je uneti i nescu povracati sta god da se desi. U pocetku je to haos,prejedanje,izivljavanje ali vremenom i trudom tvoj mozak shvata da zabrane vise ne postoje i da moze malo da "oladi". Stabilizaciji kriza doprinosi i osvescivanje sopstvenih emocija. Sta je zapravo to sto te tera na jelo? Koje osecanje ili nedostatak cega zelis da zatrpas ili kompenzujes hranom? Onda radis na tome opet i sama sa sobom i kroz terapiju. Prilikom svake krize se nateras da je racionalizujes. Vremenom se krize redukuju i dozivljavas spektar osecanja i u stanju si s njima da se nosis. Nisu vise strpana u jedno i manifestovana u vidu potrebe za jelom. Nadam se da nisam bila previse konfuzna,pozdrav:)
 
Top