Anksioznost

Evo mene posle duzeg vremena. Pre par dana posvadjala sam se sa muzem, bas oko mojeg stanja. Trpeo je, bio uz mene i jednog dana pukao. Nije vise mogao da izdrzi pritisak. Otisla sam na 10ak dana kod mojih, 1. sam se vratila. Nije razumeo zbog cega mi se to desavalo, nisam ni ja, ni sad ne razumem... On ne zeli da misli da sam "bolesna", kad nisam. Hoce da me ubedi da je to trip i da moram da pobedim to. Mesec dana me je opasno drmalo nesto, bez razloga, ne znam ni sama sto... Malo sam bila lenja, nije mi bilo ni do cega, samo mi se lezalo, samo bih se zalila, i njemu prekipelo. Od kad sam bila kod mojih shvatila sam sta sam radila i da ne smem to sebi vise da dozvolim. Jednostavno, moram da budem jaka. Tablete nisam pila od 20.decembra. Pila sam ih 7 dana i prestala, ni jednu jedinu vise. Super mi je, naucila sam mnogo iz ovoga. Imam divan posao, divno dete i divnog muza i nista mi ne fali. Hvala Bogu svi zdravi i pravi, a ja se tamo nesto tripujem. Ma daj... Tako da, svi vi koji citate ovo, budite jaki, pobedite to, jaci smo od toga verujte. Samo organizujte zivot, nadjite obaveze, pozitivno razmisljajte i bice sve ok. Jednostavno mora tako. Sad mi je sve ono oko cega sam se tripovala toliko smesno da ne mogu da vam opisem. :) :) :) :) :)
 
Waterfall:
Bru,
hvala ti. Nisam mislila ni da si ljut ni bilo sta slicno..

Sto se konkretno podebeljanog tice - strah da necemo izdrzati,
kako se on manifestuje?
Ne znam da li sam bas najjasnija ali posto je on jedan od simptoma anksioznosti, zanima me kako se manifestuje, mozes da objasnis i kroz primer(e)
Znam kako se manifestuje da osoba misli da ce poludeti, povrediti sebe i/ili druge, da ce poceti da se ponasa nekontrolisano,
opsesivne negativne misli u glavi,
ali kako osoba dozivljava simptom odn strah da nece izdrzati?

(oprosti ako nisam najjasnija ali mislim da ces razumeti)
Kliknite za proširenje...

Pa to je veoma slican strah ovima, strah da neces izdrzati nesto nedefinisano, da ce se nesto lose desiti, da ces puknuto, umreti, da ces totalno izgubiti kontrolu, da organizam nece moci da izdrzi vise da se nosi sa time, da sve ima svoje limite i misljenje da si ti blizu tog limita i strah da si iscrpela sve svoje moci u borbi protiv toga, jednostavno jedan iracionalan strah veoma slican kao i ovi ostali. Taj strah se pojacava kada je osoba veom anksiozna a kako se smiruje osoba, i anksiozna scena prolazi tako se i taj strah smanjuej kod osobe, pa samim tim i te misli, i vera u sebe...... Na kraju uvek osoba shvati - eto niej bas bilo kao sto sam ja zamislila......Ali kada je u fokusu desavanja, osoba ne moze tako da razmislja, nekada i pokusa ali je brzo "pojede" strah i sama scena, znaci nadjaca je taj iracionalan strah, i zato je tesko odupreti se od svih tih simptoma koji napadaju osobu.

Zbog toga je tesko, ali ko hoce on pobedjuje, kao i u Americkom filmu, gledas film i ne mozes da verujes kakve se sve lose stvari desavaju glavnom junaku, cak i umire u filmu ali ipak se nadas i znas da ce on na kraju preziveti i pobediti sve, jer to je americki film, i znas da kada u zadnjoj sceni prikazuju vodu , znas da ce iz nje izroniti glavni junak i prikazati da je preziveo neku eksploziju tako sto je skocio u jezero/more i tako se spasio.....

Tako i ljudi koji imaju problem sa anksioznoscu......Jeste mnogo tesko i cini se kao najgori horor film, ali samo treba nastaviti napred, i boriti se, i pokusati ziveti kao da se nista ne desava, bez jadikovanja i tuge, (da se ne bi razvila i depresija, jer ovo sve trosi licnost, ako ga shvatamo kao neki napor ili kao nesto sto nam unistava srecu) i kad tad pobedicete. Ljudsko telo je napravljeno da se adaptira i da na kraju pobedi, instinkt opstanka je jak instinkt, i telo ce uraditi sve sto je u njegovoj moci da vam pomogne, nekada to radi i preterano i iracionalno jer ima "bug" pa se zato i javljaju ovakvi problemi.

Da se nas um ne brine o nama, niko nikada ne bi bio anksiozan i ne bi nikada osetio nikakav strah, i onda bi covek prvi put poginuo kada bi prelazio ulicu na crvenom svetlu , jer ne bi se plasio da ga moze zgaziti vozac, ili bi nekom usao u dvoriste iako taj neko ima Rotvajlera opasnog unutra, covek bi gledao na to kao da domacin ima kanarinca u kavezu.

Strah je korisna stvar, kao i anksioznost, upozorava nas na potencijalnu opasnost, kao sto Spider-man ima ono culo za opasnost......Samo ga treba upotrebiti u odredjenom pravcu i ispraviti moguce disbalanse i "bug-ove", sto bi rekli kompjuterskim jezikom, update-ovati firmver :D
 
mary_makyca:
Evo mene posle duzeg vremena. Pre par dana posvadjala sam se sa muzem, bas oko mojeg stanja. Trpeo je, bio uz mene i jednog dana pukao. Nije vise mogao da izdrzi pritisak. Otisla sam na 10ak dana kod mojih, 1. sam se vratila. Nije razumeo zbog cega mi se to desavalo, nisam ni ja, ni sad ne razumem... On ne zeli da misli da sam "bolesna", kad nisam. Hoce da me ubedi da je to trip i da moram da pobedim to. Mesec dana me je opasno drmalo nesto, bez razloga, ne znam ni sama sto... Malo sam bila lenja, nije mi bilo ni do cega, samo mi se lezalo, samo bih se zalila, i njemu prekipelo. Od kad sam bila kod mojih shvatila sam sta sam radila i da ne smem to sebi vise da dozvolim. Jednostavno, moram da budem jaka. Tablete nisam pila od 20.decembra. Pila sam ih 7 dana i prestala, ni jednu jedinu vise. Super mi je, naucila sam mnogo iz ovoga. Imam divan posao, divno dete i divnog muza i nista mi ne fali. Hvala Bogu svi zdravi i pravi, a ja se tamo nesto tripujem. Ma daj... Tako da, svi vi koji citate ovo, budite jaki, pobedite to, jaci smo od toga verujte. Samo organizujte zivot, nadjite obaveze, pozitivno razmisljajte i bice sve ok. Jednostavno mora tako. Sad mi je sve ono oko cega sam se tripovala toliko smesno da ne mogu da vam opisem. :) :) :) :) :)
Kliknite za proširenje...


Mary kako je sada, odavno nisi bila?
Drago mi je da je sve ok i da si srecna i da si na neki izokolni nacin uz pomoc porodice resila problem, ali ono sto trebas da znas je da nije tvoj muz 100% u pravu...... Ta trenutna metoda, nije mi nista ja sam sve umislila, sada cu biti pokorna i trpeti kritike muza, jeste mozda bila delotvorna , kao kada nas neko iskritikuje pa se malo trznemo iz svakodnevnice.......Ali moras da znas objektivnu istinu.....Rec "bolestan", "lud" je rastegljiva rec i moze svasta znaciti. Zato treba izbegavati takve reci....

Ne kazem da si bolesna ili ne-bolesna, ali ti definitivno si imala jedan problem koji se svrstava u probleme neuroticne prirode, Znaci nista ti nisi izmislila, niti ti glumis, niti trazis neku paznju pa sada izigravas da imas neke simptome, a onda te je muz iskritikovao kao malo dete, i brze bolje decije bubice su prosle i tebi nije nista......

Mora i on da shvati sta je to, a ko ne zna neka cita malo po internetu, ili neka kupi neku knjigu na tu tematiku. Najgore od svega je kada clanovi porodice osude svoje bliznje da im nije nista, da su potpuno zdravi organski jer tako kazu svi lekari a njima kao i dalje nesto nije dobro, pa im zameraju da su razmazeni, da izmisljaju , da traze paznju i da na taj nacin manipulisu, a to nije istina, takvim ljudima je stvarno tesko i to im se stvarno desava, tako da im ne treba pored svega jos nabacivati i grizu savesti.
 
Prvi put sam za anksioznost cula kad je mene snasla....trazeci uzrok i sta da radim naleteh na knjigu "primalni krik"...puno mi je pomogla a za sve vegetativne simptome lexilium je lek...naravno samo uz savet lekara...
 
Bru
hvala :)

U prvom pasusu si zaista detaljno i rekla bih do tancina opisao taj osecaj.
Ali kako pobediti taj osecaj? da ne mozemo vise, da smo blizu limita i pucanja?

Slazem se da bi trebalo bez jadikovanja i tuge, ali ako anksioznost dugo traje i cesto ima recidive, onda je tesko da se tu ne pojavi i depresivnost,
mada se ona moze, bar po mom misljenju, pojaviti usled dugotrajne iscrpljenosti usled anksioznosti.
Anksioznost (i sve sto moze da ide uz nju, tipa fobije, panicni, depresija..) jako crpe energiju jer shvatili je ili ne kao napor,
ona to sigurno jeste. To je moje skromno (mozda subjektivno) misljenje.
 
Poslednja izmena:
Evo mene opet. :) Sve je ok sto se odnosa sa muzem tice, ja sam ok, nemam napade anksioznosti tipa da pocnem da trnem, da se gusim, da mislim da cu umreti, lupanje srca i sl. Nisam ni usporena kao pre sto sam bila, sve je super. Hipohondar sam, cim me nesto zaboli ja odmah mislim da imam rak i sl. :) To mi malo smeta, ali te misli drzim za sebe i ne pricam nikome o tome. :) Mislim da je to posledica anksioznosti, ali borim se nekako. :) Tu je lekar da otkloni sve moje sumnje. ;) :P Tablete ne pijem nikakve, druzim se malo vise, izlazim, setam sa cerkicom, uzivam... :) Borim se sa anksioznoscu pozitivnim mislima samo i ne razmisljanjem o anksioznosti. :) Mozda nekada i potpuno nestane!? Pozdravljam vas sve i zelim vam sve najlepse. Borite se, jednostavno mora tako... Hvala bRu zLi sto pitas, nasli smo se i na drugoj temi, jer ja stvarno nisam normalna, i veliki sam hipohondar. :)))) pozz
 
Pozdrav, novi sam ovdje. Dolazim iz Zagreba i na preporuku prijateljice dolazim na ovaj Forum Krstarica. Zanima me moze li mi netko pomoci sa par savjeta vezano za Anksioznost i ako moze da mi odgovori. Bio bih vam jako zahvalan. Zivili.
 
Meni se cini da anksioznost zapravo jednom kad pocne, nikad vise ne prodje. Evo ima 7 i po godina kako se svako malo borim sa tim stanjem. Bila sam kod neuropsihijatra, uzimala, uzimam i dalje, antidepresive, sedative po potrebi, i nikad ne ode do kraja. Nisam bila na putovanju za sve te godine, jer ne mogu da izdrzim put, ne mogu da imam stalan posao od 9 do 5, trenutna veza mi visi o koncu jer decko misli da ga zajebavam. Sta god da radim, pre ili kasnije se sve vrati. Jedva preteknem prolece i leto, onda se u jesen i zimu osecam bolje, da bi se opet na prolece sve vratilo. Nema ovome kraja, ljudi moji...
 
Malenano1:
Kako to mislis tek tako da ti damo definiciju?Napisi sta osecas i to,ne moze to par recenica i reseno.
Kliknite za proširenje...
Dakle imao sam panicni poremecaj prije tri godine. Godinu dana sam bio na terapiji lijekovima bez psihoterapije. I dvije godine je bilo sve u redu. I sada nedavno prije cca 15-tak dana se izgleda opet vratilo. Bio sam kod svoje doktorice i preporucila mi je njenu osobu od povjerenja za te slucajeve. I prvi razgovor sam obavio, za par dana idem opet. U meduvremenu stanje mi je malo bolje, anksioznost nije toliko jaka kao prije. Jedem normalno, spavam, idem medu ljude, ako Bog da sutra bi trebao jedan kolokvij dati... Dosao sam na ovaj Foru m preko jedne moje prijateljice koja mi je preporucila da se ulogiram ovdje iz razloga sto tu ima tema na Anksioznost i iskustva ljudi koji su to prosli i koji prolaze i dalje. Odmah da kazem nisam nacionalista i nisam dosao ovdje rugati se nekome jer ima problema ili jer je Bosanac, Srbin ili Hrvat. Postujem svakoga i nemma nista protiv nikoga, dapace upoznao sam par ljudi iz Srbije i jako su ugodni. Moje pitanje jest jeli ko bio na Hipnozi vezano za panicni poremecaj i jeli netko procitao onu knjigu Joe Barry-Panic Away i ako je da mi da par savjeta vezano za tu knjigu. Bio bih vam jako zahvalan. Nadam se vasem odgovoru. Lijepi pozdrav. :)
 
Zdravo Mary! Pošto sam lično prošao kroz velike hipohondrijske krize i panične napade, daću sebi za pravo da te posavetujem. Stalna umišljanja najtežih bolesti prevazišao sam tako što sam počeo da se trudim da živim jako zdravo. Hranim se uglavnom celim žitaricama, voćem i povrćem. Meso jedem jako retko. Vežbam svaki dan. Radim vežbe sa svojom težinom - sklekovi, čučnjevi, trbušnjaci, vratilo i te stvari. Takođe, redovno trčim 5-10km. Uz sve to pijem redovno zeleni čaj, zeolit povremeno :), aronija i ostale prirodne stvarčice koje trenutno važe za jako zdrave i korisne. Zaveo sam sam sebi jedan strog režim, ali to mi prija. Od osobe koja je umislila da je bolesna od užasnih stvari pretvorio sam se u osobu koja je sigurna u svoje zdravlje, kondiciju, snagu. Saznanje da sam smanjo šanse da se razbolim mi uliva mir.

Mislim da svako može da nađe sat vremena dnevno za vežbanje. Ako ništa drugo, makar sat vremena šetnje svaki dan. Uz to treba malo povesti računa o ishrani i veliki napredak u psihofizičkom zdravlju će biti vidljiv. Znam da mnogi misle da je teško vežbati i odreći se nekih namirnica i loših navika, ali probajte postepeno...

Puno pozdrava svima! :)
 
Waterfall:
Bru
hvala :)

U prvom pasusu si zaista detaljno i rekla bih do tancina opisao taj osecaj.
Ali kako pobediti taj osecaj? da ne mozemo vise, da smo blizu limita i pucanja?

Slazem se da bi trebalo bez jadikovanja i tuge, ali ako anksioznost dugo traje i cesto ima recidive, onda je tesko da se tu ne pojavi i depresivnost,
mada se ona moze, bar po mom misljenju, pojaviti usled dugotrajne iscrpljenosti usled anksioznosti.
Anksioznost (i sve sto moze da ide uz nju, tipa fobije, panicni, depresija..) jako crpe energiju jer shvatili je ili ne kao napor,
ona to sigurno jeste. To je moje skromno (mozda subjektivno) misljenje.
Kliknite za proširenje...


Covek nije ni svestan sta sve moze da izdrzi..... Uvek kada kaze ne mogu vise, dodje gore, pa se i sam uveri kako je zapravo mogao da to izdrzi, ali sada prica, ok mogao sam to ali ne mogu sada ovo novo.....

Covek moze puuuno toga, obicno nije telo ono koje prvo posustane nego psihicki zivot, neka iracionalna misao.

Slazem se da se kad tad javi depresivnost jer sve to mnoogo isrpljuje, nekog iscrpi pre, nekog kasnije....Pre 2 meseca upoznah osobu koja se sprda sa svojim anksioznim poremecajem, pravi viceve, sali se sa prijateljima svojim, kao da se dici time...Na prvi pogled malo cudno deluje, neki bi rekli "bolesno", na drugi pogled shvatis da je to njen "ventil" i zastita od depresije. Da je shvatila to kao nesto sto je ogranicava gotovo sigurno bi zapala u tesku depresiju.

Ima i onih kojima mnogo dobro rade mehanizmi odbrane, tako da npr kada nekog ubedjujes da je razvio neki poremecaj (neuroticni ne psihoticni) on/ona odgovore - Ama nije meni nista, ako bas tvrdis da je meni nesto, onda je svakom po nesto, nema danas coveka koji nije bar malo "lud". I na taj nacin , tim mehanizmima odbrane osoba sebe ne sankcionise, ne zigose i oseca se kao deo jedne veliek zajednice u kome su svi takvi tj "niko nije savrsen". Mnogi primenjuju i mehanizme odbrane tipa - jao cuti mora nesto da ti fali, bolje i ovo nego da imam problem neuroloski sa mozgom, ili da imam leukemiju, ili da sam slepa, ili da ne mogu da imam dece, ili da imam urodjenu srcanu manu, ili da imam karcinom dojke, ili da imam shizofreniju pa da se niceg ne plasim i da sam relaxirana ali da zato mislim da zivim na palneti vanzemaljaca i da mislim da sam zena-stonoga. I onda ta osoba kaze - jao hvala ti Boze, kada malo dublje sagledam ja i nisam los/a jeste ovo gadno i grozno, strasno, ali bar znas da ti zdravstveno realno niej nista, tj svi organi funkcionisu u redu.

Zato se i daju lekovi uz psihoterapiju. Razliciti ljudi razlicito reaguju i imaju razlicitu moc borenja protiv ovoga....Nekiam je prag tolerancije veliki nekima je mali. Onima kojima je mali se daju i lekovi kako bi im ta borba ili prihvatanje realnosti bilo sto podnosljivije i sa manje iscrpljivanja.

Napor i iscrpljivanje je i kada se penjes uz stepenice.... E neko ce to shvatiti kao umor i nesto lose, a neko ce to shvatiti kao trening za jacanje misica da bi lepse izgledao i sa elanom ce da istrci uz stepenice, a neko i trci svaki dan po milion krugova neko ko mrzi sport po neki put zastane pa prokomentarise - Zasto ovi ljudi trce ovako u krug, kao da ih juri neko, kao da oni jure nesto, a oni dzabe trce? :mrgreen:



Samo budi uverena da mozes sve izdrzati....Realno kada zena moze da izdrzi porodjaj, moze i mnogo drugih stvari pogotovo onih iracionalnih :cool: Seti se snova, sve sto vise bezimo u snovima nesto lose sto sanjamo nas juri i imas osecaj da nikako ne mozes da pobegnes koliko god se trudila, i sve izgleda strasniej i strasnije....A onda kada se covek napravi toliko hrabar ili lud da u snu svesno zeli da ne pobegne, zeli da se suprotstavi, da pogine, umre, okrene se i pogleda strahu u oci, jeste odvratno i grozno, prosto se celo telo najezi ali u tom trenutku kosmar prestaje i osoba se budi :gace:

Ovo je moguce u snovima jer tamo nema RACIONALNOSTI i nema predubedjenja, nego mozes sve pa i da poletis, jer tamo upravo nema tih MISLI KOJE TE KOCE I GOVORE NE MOZES TO, TESKO JE, nego u snu je sve lako i sve mozes da i da pogledas strahu u oci, zato se u snu mozemo odupreti i pobediti "demone" koji nas prate a u realnosti ne mozemo tako lako, jer smo 100% ubedjeni da je to nemoguce i da je to mnooogo tesko i da mi to jednostavno ne mozemo. A zapravo je u tome kljuc. Pogledati strahu u oci kao u snu, jeste grozno ali je pobeda jos sladja.
 
Šime Bakija:
Dakle imao sam panicni poremecaj prije tri godine. Godinu dana sam bio na terapiji lijekovima bez psihoterapije. I dvije godine je bilo sve u redu. I sada nedavno prije cca 15-tak dana se izgleda opet vratilo. Bio sam kod svoje doktorice i preporucila mi je njenu osobu od povjerenja za te slucajeve. I prvi razgovor sam obavio, za par dana idem opet. U meduvremenu stanje mi je malo bolje, anksioznost nije toliko jaka kao prije. Jedem normalno, spavam, idem medu ljude, ako Bog da sutra bi trebao jedan kolokvij dati... Dosao sam na ovaj Foru m preko jedne moje prijateljice koja mi je preporucila da se ulogiram ovdje iz razloga sto tu ima tema na Anksioznost i iskustva ljudi koji su to prosli i koji prolaze i dalje. Odmah da kazem nisam nacionalista i nisam dosao ovdje rugati se nekome jer ima problema ili jer je Bosanac, Srbin ili Hrvat. Postujem svakoga i nemma nista protiv nikoga, dapace upoznao sam par ljudi iz Srbije i jako su ugodni. Moje pitanje jest jeli ko bio na Hipnozi vezano za panicni poremecaj i jeli netko procitao onu knjigu Joe Barry-Panic Away i ako je da mi da par savjeta vezano za tu knjigu. Bio bih vam jako zahvalan. Nadam se vasem odgovoru. Lijepi pozdrav. :)
Kliknite za proširenje...


Prvo Sime dobrodosao ti nama na forum! Drugo, totalno je nebitno odakle si ti , kog si roda, koliko imas godina, iz koje drzave si, koje si vere, koje boje koze, kakvim jezikom pricas, sve dok te razumemo! Drago mi je da si eto cak u Hrvatskoj dobio preporuke od neke osobe koja je cula za ovu temu ili bila ucesnik, forumas, sto znaci da ova tema kao i mnoge slicne njoj nekom ipak znace. Samo to saznanje je dovoljan motivator za sve ljude koji se trude da pomognu drugim ljudima i koliko toliko im olaksaju zivot.

Ovde se okupljaju ljudi koji prolaze kroz ta stanja,prosli su kroz ta stanja, njihov bliznji prolazi ili je prolazio kroz ta stanja, ili pak nisu prosli kroz ta stanja ali imaju visok stepen empatije i zele da pomognu drugim ljudskim bicima. Neko to radi i jer mu je ovo oblast interesovanja.... Totalno nebitno....Bitno je da ti nisi sam, da nisi jedini kome se to desavalo i desava se, da znas da ima mnoogo ljudi oko tebe koji imaju problema sa tim a da i da ne znas to, kao i da nisi ti nista kriv za to, nisi proklet, nije te kaznio Bog, nisi neko kome nesto fali, nisi lud i nisi sve ono sto bi pomislio da jesi a sto spada u negativnu konotaciju.

Jos jednom dobrodosao i nadam se da ce ti ovde biti prijatan boravak , i zelim ti puno srece pozitivne energije, snage da poboljsas kvalitet svog zivota, a sutradan i nekom drugom manje iskusnom pomognes. Sto se tice knjige, procitaj je, puno ljudi je citalo i imaju pozitivna iskustva.
 
Bobi N:
Zdravo Mary! Pošto sam lično prošao kroz velike hipohondrijske krize i panične napade, daću sebi za pravo da te posavetujem. Stalna umišljanja najtežih bolesti prevazišao sam tako što sam počeo da se trudim da živim jako zdravo. Hranim se uglavnom celim žitaricama, voćem i povrćem. Meso jedem jako retko. Vežbam svaki dan. Radim vežbe sa svojom težinom - sklekovi, čučnjevi, trbušnjaci, vratilo i te stvari. Takođe, redovno trčim 5-10km. Uz sve to pijem redovno zeleni čaj, zeolit povremeno :), aronija i ostale prirodne stvarčice koje trenutno važe za jako zdrave i korisne. Zaveo sam sam sebi jedan strog režim, ali to mi prija. Od osobe koja je umislila da je bolesna od užasnih stvari pretvorio sam se u osobu koja je sigurna u svoje zdravlje, kondiciju, snagu. Saznanje da sam smanjo šanse da se razbolim mi uliva mir.

Mislim da svako može da nađe sat vremena dnevno za vežbanje. Ako ništa drugo, makar sat vremena šetnje svaki dan. Uz to treba malo povesti računa o ishrani i veliki napredak u psihofizičkom zdravlju će biti vidljiv. Znam da mnogi misle da je teško vežbati i odreći se nekih namirnica i loših navika, ali probajte postepeno...

Puno pozdrava svima! :)
Kliknite za proširenje...


Haha a sta ces kada krenu sportske povrede jer one su neminovnost??? Salu na stranu, lepo je sto si pozitivno uradio to sa svojim zivotom, to objektivno jeste pozitivna stvar i promena kako za psihicki deo tako i za fizicki, ali opet ne smes to koristiti kao stit, ne smes se i dalje kriti "iza mamine suknje".

Moras pogledati bolesti u lice. Ne smes da se preventivno jacas da do nje ne dodje nego moras biti spreman da te bolest savlada...Tek kada prihvatis bolest kao jedno propadljivo bice koje nije savrseno i kome se moze desiti nesto lose kao i svima nama, tada mozes biti totalno oslobodjen..... Tvoj filing sada zbog treniranja je ekvivalentan uzimanju psihiajtrijske pilule - dignut ti je nivo hormona srece prirodno koji se javlja kao posledica vezbanja, ali sta ce biti ako npr povredis neki deo tela koji ometa vzbanje i ne mozes da vise vezbas i samim tim imas svoju superzastitu od opasnosti kao Iron Man ono svoje odelo? Tada ces se opet vratiti na stadijum hipohondrije....

Ono sto trebas da uradis je da ubedis sebe da ti se nece nista desiti a i akos e desi Boze moj.....Svi mi imamo iste hipoteticke sanse da kada sutra izadjemo iz kuce da nas zgazi kamion, udari grom, da padnemo u rupu i poginemo, da nas ujede besno kuce, da nas upuca kriminalac u begu , pa i to da dobijemo loto, nadjemo novcanik sa 10 000e, sve su to hipoteticki MAAAALO VEROVATNE SITUACIJE.

Problem kod ljudi je sto premalo veruju da ce doboti na lotou ili naci novcanik pun para, a previse veruju da ce se razboleti od necega i da im ensto fali. Odn previse veruju u katastrofu, u negativno, a premalo u poitivno. TO NIJE ISTINA. To je samo kognitivno iskrivljenje, pogresno opazanje, pogresno tumacenje drazi, pogresno razmisljanje i na kraju pogresno zakljucivanje i formiranje iracionalnih cvrstih uverenja.

Ti ces biti oslobodjen stvarno tek kada budes smeo da pogledas bolesti u oci i kada je prihvatis i ne plasis se od nje, naravno od one hipoteticki bolesti koja ne postoji ne pricam o pravoj.....

Kako onda da zivis? Zivis zivot maksimalno ne brinuci da li si bolestan ili ne, neces ziveti vecno pa sad se brines JAO STA AKO SSAM BOLESTAN I UMREM, JAO TO JE KATASTROFA A MOGAO SAM VECNO DA ZIVIM IH STO SAM SE RAZBOLEO. Jednom ces morati da umres, kao i svi mi. Cak i da se izmisli lek protiv svih bolesti i za besmrtnost, nema mesta za sve nas na planeti zemlji , otisli bi resursi veoma brzo i unistili bi plnetu.

Sta to govori? Govori da je smrt kao i bolest prirodna stvar procesa svih stvari. Fizika. entropija. Uvecanje haosa. Vremenska strela koja se krece iz stanja totalne uredjenosti ka stanju totalnog haosa. Sa protokom vremena ljudsko telo degradira...Razvija se razvija, buja cveta, dostigne svoj vrhunac, a onda pocne da pada na dole do ne nestane.... Kao i bilo koja god krivulja na grafikonu.

Tako da iskoristi svo vreme maximalno! Ne brini o bolestima, kada dodju znaces i sam, ne treba da unapred brines o tome....Misli da imas to i to? Ok nemoj se pitati da li imas to i to, odi kod doktora hladnokrvo i pusti da vreme pokaze da li si u pravu, iznenadices se da nisi u pravu u 98% slucajeva tj skoro nikada.

Ako se i desi neka bolest, manja ili veca, kazi ok, to je to, da vidimo sta cemo sada dalje, nema uzaludnog razmisljanja a zasto a kako, jaoooo, nego idemo u akciju, napred, da uradimo sto je vise moguce da se to otkloni i prodje.

Ne treba tebi jako i zdravo telo da bi se osecao zdravo. Potreban ti je jak um, i njega trebas trenirati. Cecas se Mortal Kombat filma gde Jax ima preveliko samopouzdanje jer ima mehanicke robotske ruke i misli da je nepobediv i da njemu niko nista ne moze, ne plasi se smrti, e kada su mu oduzeli te ruke, tek tada je shvatio koliko je on zapravo jak i da je sve u glavi, u umu, i da mu te ruke ojacane , mehanicke nisu zapravo ni bile potrebne.

Sto se tice tvog vezbanja konkretno, pazi da ne zapadnes u klasicnu foru zavisnosti od vezbanja (u negativnom patoloskom kontextu gde se ljudi pretreniravaju) i citavih niza poremecaja psihickih vezanih za vezbanje..... Mnogi krenu onako ili cak i an silu a onda odu u drugu "dubiozu" totalno postajuci asocijalni, drze neke sulude dijete, previse treniraju pa su non stop pretrenirani i trpi im i telo i psiha...... Nije cak ni zdravo trenirati svakog dana, ako ti se ne trenira neki dan nemoj, ako se osecaj umorno fizicki ili psihicki nemoj otici, daj telu fore da se odmori i regenerise.

Gledaj da unosis dovoljno proteina jer ionako ne jedes meso a zna se da su svi misici izgradjeni od proteina, i da manjak proteina + vezbanje moze izazvati sportske povrede kad tad. Meso nije lose kao sto se misli, ne mzoe se reci samo "meso" kao zajednicki pojam za sva mesa, riblje meso je mnoogo zdravo, pogotovo za mozak, zatim belo pilece meso tzv pileca prsa, i crveno junece meso koje sadrzi kreatin koji daje snagu i adenozin-3-fosfat koji koriste misici kao gorivo. Sva ostala mesa izbegavaj a posebno suhomesnate preradjevine.
 
Poslednja izmena:
bRu zLi:
Prvo Sime dobrodosao ti nama na forum! Drugo, totalno je nebitno odakle si ti , kog si roda, koliko imas godina, iz koje drzave si, koje si vere, koje boje koze, kakvim jezikom pricas, sve dok te razumemo! Drago mi je da si eto cak u Hrvatskoj dobio preporuke od neke osobe koja je cula za ovu temu ili bila ucesnik, forumas, sto znaci da ova tema kao i mnoge slicne njoj nekom ipak znace. Samo to saznanje je dovoljan motivator za sve ljude koji se trude da pomognu drugim ljudima i koliko toliko im olaksaju zivot.

Ovde se okupljaju ljudi koji prolaze kroz ta stanja,prosli su kroz ta stanja, njihov bliznji prolazi ili je prolazio kroz ta stanja, ili pak nisu prosli kroz ta stanja ali imaju visok stepen empatije i zele da pomognu drugim ljudskim bicima. Neko to radi i jer mu je ovo oblast interesovanja.... Totalno nebitno....Bitno je da ti nisi sam, da nisi jedini kome se to desavalo i desava se, da znas da ima mnoogo ljudi oko tebe koji imaju problema sa tim a da i da ne znas to, kao i da nisi ti nista kriv za to, nisi proklet, nije te kaznio Bog, nisi neko kome nesto fali, nisi lud i nisi sve ono sto bi pomislio da jesi a sto spada u negativnu konotaciju.

Jos jednom dobrodosao i nadam se da ce ti ovde biti prijatan boravak , i zelim ti puno srece pozitivne energije, snage da poboljsas kvalitet svog zivota, a sutradan i nekom drugom manje iskusnom pomognes. Sto se tice knjige, procitaj je, puno ljudi je citalo i imaju pozitivna iskustva.
Kliknite za proširenje...

Zahvaljujem se na vasem odgovoru i dobrodoslici. Naime usao sam bio u jednu grupu u Hrvatskoj i shvatio sam da se vecina(ne svi) oslanjaju na tablete i svega su par puta bile na psihoterapiji i tako to vuku godinama i da izvinete na izrazu **** im se i nemaju volje sami za sebe. Jer svaka cast svemu i do svake osobe je drugacije jer je svaka osoba individualna sama za sebe i jbg neko se suoci sa time, neko pije terapiju i dok traje dobro je. Ali ok, kako ko voli pa nek izvoli. Pitao sam za tu knjigu jer kad mi je prvi put ustanovljena diagnoza ta koja je te knjige nije bilo prevedeno na ja to zovem nas jezik(Hrvatski, Srpski, Bosanski) :). Bilo je znaci samo na Engleskome. I dakle ja terapiju sve skupa nisam pio ni godinu dana jer mi je bilo dosta bolje, na psihoterapije sam isao svega par puta jer osoba kod koje sam isao je isla na porodiljni godinu dana i tako da nisam nista htio zapocinjati sa nekim drugim dok se ta terapeutkinja ne vrati. Medutim kako mi je bilo bolje i vratio sam se u normalu, smatrao sam da je to iza mene i da mi to vise nije potrebno, i naravno sada vidim da sam pogrijesio kad sam se malo vise uputio u to i vidio da lijek zapravo je samo pripomoc i da on problem ne rjesava trajno, vec za neko vrijeme i da je kljuc svega psihoterapija kroz razgovor, vjezbe, itd... I kako su mi se vratile tegobe poceo sam opet uzimati terapiju(tocnije Zoloft) i sad cekam da mi pocne djelovati jer je potrebno od 3-6 tjedana za njegov ucinak. Tablete za smirenje nisam pio ni prvi puta kad mi je bilo losije pa necu ni sad. Imam ih prepisane, ali to ako bas bas ne budem mogao, a zasada mislim da mi nece trebati. I dosavsi do te prijateljice mi je preporucila Forum Krstarice i dobio sam tu knjigu prevedenu na Srpski i ok, dosta stvari mi je jasnije. Ee sad mene zanima te vjezbe koje su napisane unutra AKO IMA NETKO KO IH JE KORISTIO I KAKO TOCNO I NA KOJI VREMENSKI PERIOD to me zanima. Ako ima netko ko je radio po tome molio bih ga za pomoc. Ako treba platiti nije ni to problem samo eto nadam se ljudima dobre volje heheh. Ispricavam se na malo poduzem postu. Jos jedanput zahvaljujem i nadam se vasem odgovoru. Zivili! :)
 
gost 197611:
Imam anksioznost i kao posledicu preskakanje srca koje me strasno nervira. Javio sam se psihologu, odradio sam test licnosti ali jos nije bilo konkretnijeg razgovora jer je phisolog otisao na odmor. Ako ima neko da se lecio od istog problema neka mi kaze sta da ocekujem i koliko traje terapija. Konkretno ja osecam strah i teskocu ni od cega, na primer sedim za kompjuterom i odjednom osetim neku tezinu i strah, takodje imam i gomilu nekih tripova i strahova ali ne bih o tome, ovo je sve pocelo nako strasnog dogadjaja i veliko stresa. Molim za pomoc.
Kliknite za proširenje...
Probao sam toliko ljekova da ne mogu ni od prilike da se sad sjetim da li je vise ili manje od 50 vrsta. Ako hoces mehanicko resenje, idi kod psihijatra i trazi, trazi i trazi Tianeptin. Ako nema u Srbiji, nabavi u Hrvatskoj. Od kad sam na njemu toliko nemam anksioznost da pocinjem da se pitam da li je toliko mehanicko resenje u redu.
 
boljicovjek 88:
Probao sam toliko ljekova da ne mogu ni od prilike da se sad sjetim da li je vise ili manje od 50 vrsta. Ako hoces mehanicko resenje, idi kod psihijatra i trazi, trazi i trazi Tianeptin. Ako nema u Srbiji, nabavi u Hrvatskoj. Od kad sam na njemu toliko nemam anksioznost da pocinjem da se pitam da li je toliko mehanicko resenje u redu.
Kliknite za proširenje...

Nije umesno preporucivati drugim ljudima nase lekove....Svaki lek deluje drugacije na drugog coveka. I svi mi smo razliciti i drugacije nas organizam podnosi lek. Tako da je totalno neupotrebljivo nekom preporucivati nesto samo zato sto je nama to bilo ok.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Manga Hilux
Anksioznost i deca
Odgovora
6
Pregleda
273
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top