Anksioznost

[bRu zLi]

Duznos and obaveza - Slusaj covece....Napravio si akaunt pre nekoliko dana i odmah dosao ovde i obracao se meni....Dok ne utvrdim ko si i ciji si ti fake akaunt, necu vise pisati sa tobom.... Da li ti imas nekih problema, poremecaja ili kako god? Da li ti pijes neke tablete? jer ako je potvrdan odgovor, onda ja ne zelim da razgovaram sa tobom i pogorsavam ti stanje, jer cu te pogresno shvatiti kao ok lika sa kojim i mogu pricati kao sa ok likom.....

jednostavno ne zelim da ti pogorsavam stanje, ako mogu da ti pomognem nekako ja bih to voleo da uradim , ako ne mogu necu da ti odmazem raspravkama ovde....Nemas potrebe da crvenis i u licu i slova da crvenis, da pises jedan za drugim postove bez kraja, sve to moze u 1 imas edit opciju.... Ne moras da uvecavas slova, da ih naglasavas, da citiras da ovo ono...Primiri se malo covece....

Vecina stvari koje si rekao ne stoji, i ne mozes nesto pricati u moje ime sta sam ja rekao sta sam ja mislio, sta sam ja zeleo da uradim.....To je moja glava a ne tvoja, ne mozes ti projetkovati moje misli.....

Vrsis zamene teza, pravis razne logicke greske u zakljuccima, pricas neke stvari totalno netacne tipa "vezbanje jeste nezdravo i fizicki i psihicki", a onda to objasnjavas katastroficnim zakljucivanjima zasto je nezdravo...Ja nisam reako da neko mora da trci 50 km kao najbrzi sprinter pa da umre fizicki od iscrpljenosti, to je svakako kontraproduktivno, a nisam ni rekao da neko postane opsednut svojim telom i da razvije misicnu dismorfiju - "muska anorexija" i da postane patoloski zavistan od vezbanja...Slazem se da takvih ljudi ima ali ne mozemo izvuci iz toga zakljucak - NE TREBA VEZBATI. jer milijardu ljudi vidi od toga benefit a samo 1 osoba ima problema, i to ne zbog samog vezbanja nego zbog drugih faktora....

Isto tako i za kafu i sve ostalo - Ovu kafu pijemo samo mi na svetu, turska kafa, a turci je ne piju....Sta mislis zasto se deci ne daje da piju kafu kao i alkohol i cigarete i guaranu, i mnoge druge stvari? Jer da je to toliko zdravo, davalo bi se deci zar ne? Zasto decu da uskracujemo sa necim sto je tako zdravo i potrebno? Sto se tice serotonina, poznat je ljudim kao "hormon srece".....Mnogi ljudi i ne znaju sta je to neurotransmiter i zaboravljaju brzo.....Hormon srece se mnogo lakse i bolje pamti, i samim tim razume.

Dalje - Telepatija....Pazi, nema nsita lsoe u reci telepatija kao i u diskusijama da li postoji ili ne postoji....To je sve ok, i zdravo i normalno....I ja sam taj fenomen volim da izucavam, odaaavno, jos kao klinac....I ne samo to nego i telekinezu i sinhronicitet, i deza vi, i slicne pojave..... CINJENICE ZA SADA KAZUJU DA TO NIJE DOKAZANO I DA NAJVEROVATNIJE NE POSTOJI.....Svako ko tvrdi da postoji mora dokazati....I onda eto ga paradox - neko tvrdi da postoji i da ej psoeduje a ne moze da je dokaze.....Kada mu kazu - to nije dokaz, nisi dokazao po naucno metodoloskim pravilima, taj covek se emocionalno uzbudi, razvije teorije zavera, postane paranoidan i optuzi sredinu da "imaju nesto protiv njega".

Uverenje da neko poseduje telepatiju, telekinezu ili bilo kakve moci, je CIST SIMPTOM PSIHOTICNOG PONASANJA, to je deluzija covece.....Pa sam test inventar licnosti sadrzi pitanje Da li postoje stvorenja i stvari koje samo vi vidite ili sposobnosti koje samo vi posedujete i niko drugi...... To upravo ispituje da li je neko psihotican...

Znaci kada neko tvrdi tako neke stvari i stvarno je ubedjen u to ne mozemo reci da je ok i da to stvarno postoji.....Cesti su primeri i ljudi koji navode da su Bog, da su Djavo, da pricaju sa Bogom, da ih Djavo tera da rade svasta, cuju glasove, cuju Andjele itd itd.....Neki veruju i da su besmrtni i svasta nesto.....Sve su to udzbenicki primeri, znaci telepatija je tu medju prvima i ucestala je pojava......

Zato se ne preporucuje nekim ljudima da "citaju tamo nesto" i "laicki proucavaju" jer eto sta se desi.....Razvoj psihopatologije.... Isto tako i one silne teorije zavera kojima nas mediji non stop obasipaju kako bi imali tiraz, a paranoidni ljudi su pod rizikom dok sve to citaju.....


Kazem ti, nemam nameru da se sa tobom prepirem, pogotovo sto je ocito da si neciji fake account, pre cu svoje vreme iskoristiti da nekom nesto konstruktivno napisem nego tebe neubedljivog da ubedjujem u nesto. Ti mozes da izrazis svoje misljenje, ja se ne ljutim i ne zameram ti. Nadam se da se neces uvrediti ako prestanem da ti se obracam......

 

[B@neg@]

Dobro je da si se odmah javio....Reci mi koliko si star, kako se desio prvi napad, kako si znao da je to panicni napad, da li kada si bio sam ili sa drugarima, da li na treningu na terenu ili sumi. Da li se pre tog prvog napada desavalo nesto u tvom zivotu tih dana, tog dana? Kako si spavao, da li si bio nervozan ljut, tuzan? Cime se bavis u zivotu?

Ne moze se reci da imas fobiju od trcanja.... Ti imas opsti jedan strah da ce ti se desiti nesto lose, mene zanima konkretno da mi ispricas u detalje cega se stvarno plasis ili mozda cak i sramotis kada je u pitanju trcanje/trening/igranje fudbala, i odredi tacno u kojoj situaciji se javlja taj strah, da li mozes da vizuelno zamislis tu situaciju i opisi mi senzacije koje sve osecas dok to zamisljas.....

Kada mi ovo sve odgovoris pisacu dalje. Do tada nemoj da zapadas u klopku iracionalnih misli, nista ti se lose nece desiti na trcanju, najgore sto ti se moze desiti je panicni napad a on je totalno bezbedan i nije rizican ni na sta. Tako da smanji strah od straha da ce ti se opet javiti, kazi pa sta i ako se javi, prvi put nisam znao sta je to, sada znam sta je to, imam iskustva, pa i ako se desi, jeste grozno i odvratno, kao neki ruzan san, ali kada prodje posle sam ok i niej mi zapravo bilo nista. Ista fora kao kada si trebao da pridjes prvi put devojci pa je srce udaralo 300 na sat, ti se malo znojio i osecao da ti nestaje daha....Eto , nije bio u pitanju infarkt srca, nego blaga normalna anksioznost.... Tako isto i kod panicnog napada, ne plasi se, i ako opet dodje, imas vise iskustva i znas kako je.....

Izvini nisam odgovorio sve. Pa imao sam posle tog drugog napada strah prvo da ustanem odem do sobe ili slično, non stop sam pipao puls i merio, posle sam se opušta sve više i više ali sam imao padove npr dva dana ok i treći kao na početak. Pa bukvalno sam imao strah od trčanja, npr stanem u poziciju da trčim i već krene da mi trne lice, osećaj euforije itd, međutim i preko toga sam prelazio pa po malo trčkarao po sobi i ubeđivao sebe. Imao sam trenutke kada sam se radovao što sam potrčao kroz predsoblje a ranije sam trčao po 7km pre doručka. Sada neki put kada se zezam sa loptom samo osetim kao zebnju na početku ili kada počnem da se zagrevam počnem da zevam često i sada po neki put ali me brzo pusti i posle sve normalno.

 

[duznost&obaveza]

Znaci ovaj ostaje pri tome da se pri trcanju luci serotonin i svim ostalim glupostima sto je napisao. Runner's high (u prevodu ""uradjenost" (ubijenost, nadrogiranost, euforija, dignutost) trkaca/trcaca" - da svako vidi da bru zli prica gluposti. Na linku se pominju endorfini kao izazivaci srece pri sportu (i drugim napronim aktivnostima, a tu spadaju i misaone, ali njih bru zli nije predlagao, nego ove atleticke, sto bi reko neko "atleticar - budla"), a serotonin nigdje. (Serotonin ne spada u endorfine.)

Pijem ljekove, ali ja ako sam lud nisam glup. Bru zli je postao glup da ne bi bio lud, a ja nisam htio da postanem glup, izabrao sam da budem lud.

 

[bRu zLi]

Znaci ovaj ostaje pri tome da se pri trcanju luci serotonin i svim ostalim glupostima sto je napisao. Runner's high (u prevodu ""uradjenost" (ubijenost, nadrogiranost, euforija, dignutost) trkaca/trcaca" - da svako vidi da bru zli prica gluposti. Na linku se pominju endorfini kao izazivaci srece pri sportu (i drugim napronim aktivnostima, a tu spadaju i misaone, ali njih bru zli nije predlagao, nego ove atleticke, sto bi reko neko "atleticar - budla"), a serotonin nigdje. (Serotonin ne spada u endorfine.)

Pijem ljekove, ali ja ako sam lud nisam glup. Bru zli je postao glup da ne bi bio lud, a ja nisam htio da postanem glup, izabrao sam da budem lud.

Da ja sam glup....i Lud....Zato si ti banovan..... Ako vec kazes da sam glup, i ako sam i stvarno glup, zasto me onda osudjujes, ja i za bolje ne znam.....Biti glup je trenutno stanje i ja cu da napredujem i da postanem mozda i pametan.....Bitno je da nisam zao covek... Znaci ako vec tvrdis da sam glup, nemoj da me diskriminises i da se silis na meni, jer ja nisam birao da budem glup, svako kada bi mogao bi bio pametan i zeleo bi to....Nemamo svi iste predispozicije i mentalne sposobnosti.

 

[bRu zLi]

Izvini nisam odgovorio sve. Pa imao sam posle tog drugog napada strah prvo da ustanem odem do sobe ili slično, non stop sam pipao puls i merio, posle sam se opušta sve više i više ali sam imao padove npr dva dana ok i treći kao na početak. Pa bukvalno sam imao strah od trčanja, npr stanem u poziciju da trčim i već krene da mi trne lice, osećaj euforije itd, međutim i preko toga sam prelazio pa po malo trčkarao po sobi i ubeđivao sebe. Imao sam trenutke kada sam se radovao što sam potrčao kroz predsoblje a ranije sam trčao po 7km pre doručka. Sada neki put kada se zezam sa loptom samo osetim kao zebnju na početku ili kada počnem da se zagrevam počnem da zevam često i sada po neki put ali me brzo pusti i posle sve normalno.

Eto, sam si uspeo da izadjes iz toga, ali kao sto vidis, ostao je jedan mali fragment toga svega, koji kao da je tu i posmatra te.... To je zato sto nam je anskioznost bila nekada potrebna....Nekada tvoj pra pra evolutivni rodjak da nije zevao i bio tako hiper-oprezan u sumi u kojoj ti sada trcis zbog sporta, da bi sutirao tamo neki predmet od kravlje koze, bio bi mrtav, predatori bi ga savladali.......

Znaci na sve ovo trebamo gledati kao deo nas.....Deo koji je nekada bio itekako potreban i koji je cinio distinkciju izmedju zivota i smrti.....U danasnjem modernom dobu u kojima smo totalno bezbedni, u smislu da oko nas ne setaju opasne zivotinje, da ima hrane u izobilju, da svako ima kucu i nece umreti od zime, ti neki psihicko-fizioloski mehanizmi nemaju upotrebnu vrednost pa ih smatramo kao kocnicu, kao nesto sto nas ometa i nepotrebno nam je, pa se zato neretko i pitamo, zasto se to desava, sta ce nam to, od kakve je koristi......

Naravno, postoji i kulturna, socioloska evolucija, ali opet, ponekada se probude te neke stvari i javi se "kvar" u nama, kao sto se povremeno javi kvar u kolima, pa nece lepo da ti radi levi brisac na sofersajbni....


Imao sam trenutke kada sam se radovao što sam potrčao kroz predsoblje a ranije sam trčao po 7km pre doručka.

Bravo! Odusevio si me ovom recenicom! E tu je razlika izmedju tebe koji je prebrodio problem i nekog ko nije a jos je zapao u depresiju. Razlika je samo u kognitivnom radu. U nacinu razmisljanja i pogleda na stvar.

Neko ko bi zapao i u depresiju zbog svog prvobitnog anksioznog stanja bi rekao: "Mnogo mi je bilo tesko, nisam izlazio iz sobe, a onda jedan dan sam uspeo da protrcim kroz predsoblje, i umesto da se radujem i budem zadovoljan, meni je bilo jos i gore, jer kazem sebi - Hej pa sta ja ovo radim, radujem se sto trcim kroz predsoblje, a do juce sam mogao da trcim 7km u prirodi pre dorucka ...... Pa se jos vise iznervira, i jos vise padne u razocarenje, a depresija je veom ablizu.....

Retko ko moze da se udupre takvom utisku i razmisljanju, zato vecina osoba i razvijaju neki oblik depresije koji prati anksioznost i panicne napade...
A upravo je fora u tome, da se covek raduje malim uspesima, i da nastavi gura napred, da ne osudjuje sebe, da ne ceka sto pre kada ce proci, kada ce proci, pa kada vidi da to ne prolazi prema njegovom zacrtanom cilju da padne jos u gore stanje nego sto je bio....

Znaci nastavi da polako, bez velikih ocekivanja, i velikih promena u emocijama "guras dalje i napred". Cim pipnes loptu ili se namestis za start trcanja, kada se javi blagi oblik uznemirenosti ili neka fizicka senzacija, odmah to prepoznaj i kazi "Aaaa ovaj put znam sta je to, to je samo fragment onog znanja, proverava me da li sam spreman i koliko sam jak, ali ja sada znam sta je to, ne negiram ga, prihvatam ga, ali znam kako da se nosim sa njim....Priznajem da je to mozda strasno i neugodno za proziveti, ali isto tako znam da je to totalno bezopasno......Ovakvim razmisljanjem ces doprineti da i sam taj nas mehanizam opstanka (uslovno receno) shvati da oko tebe ne postoji realna opasnost, da nisi u bezizlaznoj situaciji, i kada i on shvati kao sto je tvoje svesno JA shvatilo, "ostavice ne ta miru".

Anksioznost nije nas neprijatelj, nego nas prijatelj.Ljudi nekada nisu bili toliko svesni, ni pametni, ni snalazljivi....Prezivljavanje im je zavisilo mnogo od anksioznosti.....Moze se cak reci da kod pra ljudi, onaj anksiozniji je bio i superiorniji od ostalih, jer je anksioznost i njen intenzitet ispoljavanja znacio spas od bilo kakvog rizika kada si u sumi okruzen sa svih strana predatorima i zamkama, a svaka vrsta se bori da sebi osigura produzenje vrste na ustrb ostalih vrsta.....

Voleo bih da nastavis da pises ovde povremeno, i eto cisto da se javis da cujemo sta ima novo kod tebe, u tvom zivotu itd.....Ne brini, ne moras da pises ako ti je lose i tako to, bas nasuprot, voleli bi da pises kada ti "nista ne fali" , kada si srecan, tvoje licne senzacije kako si sada pun sebe i kako sada gledas na onog sebe iz proslosti koji se plasio ovih stvari a sada vidis da je to nekakko smesno

Ovo izuzetno znaci ljudima koji se trenutno mozda bore sa raznim problemima i misle da nikom nikada nije bilo bolje, gube nadu u napredak i ozdravljenje, ovako kada procitaju pozitivne primere raznih ljudi, dobiju puno snage i volje da se i oni tako izbore.

Zato ovo tebi kazem kao i svima ostalima, znas kako je tebi bilo tesko nekada, zato uzmi malo vremena, ispisi pozitivne stvari, da se ovde oseti "pobednicki duh", da ljudi kojima je tesko dobiju bar malo elana da izadju iz ovog carobnog kruga, koji kada se desi izgleda kao neresiv, bilo da problem resavaju psihoterapijom ili lekovima tj farmakoterapijom.

Ovakvi razgovori i deljenje pozitivnih rezultata izmedju samih ljudi je najjaci lek.

 

[hirajgoagain]

citiram gornju poruku: U danasnjem modernom dobu u kojima smo totalno bezbedni, u smislu da oko nas ne setaju opasne zivotinje, da ima hrane u izobilju, da svako ima kucu i nece umreti od zime,

nije to bash tacno... zivotinje mozda ne setaju, mozda poneki ker al mozes da dozivis napad na ulici, a i kuca i neumiranje od zime nije bas garantovano

 

[bRu zLi]

Je, je ima nacin kako se to radi u knjizi. Objasnjeno je, ali prije nego pocmem samo se htio informirati da ne napravim nesto krivo odnosno ako ima koja osoba koja je to radila pa da na osnovu toga imam barem predodzbu otprilike kako da tocno napravim jer me strah da ne napravim nesto krivo pa ono nema djelovanja. Jos samo nesto. Zahvaljujem ti na odgovoru i hvala ti na savjetima, vidi se da oces pomoci ljudima, kako savjetom, iskustvom... I da te jos nesto pitam. Jesam li ja psihicki ili mentalni bolesnik ako imam Anksioznost i ako je moguce da nakon prestanka terapije u potpunosti nestanu simptomi na duze vrijeme? Ono da se covjek skroz skroz oporavi. Npr meni je bilo dobro dvije godine i opet mi se vratilo, a moje pitanje je ako je moguce da se bude vise vrijeme od npr 2 godine bez simptoma.? Puno pozdrava i jos jedamput zahvaljujem.

Sime, prvo da ti se izvinim jer nisam odmah odgovorio.....Mozda sam nekiam odgovorio pre nego tebi pa tako nekad neko mzoe da izvuce zakljucak da nekima zelim da odgovorim i da ih postujem vise a drugima ne...Jednostavno, nekada mi neka tematika vise odgovara za pisanje, nekada zelim nekom nesto ozbiljnije i duze da odgovorim, pa samim tim ne ulazim brzopleto u odgovaranje, nego cekam da sam odmoran, da imam puno slobodnog vremena i da sa elanom pisem, a ne tek samo da odgovorim sto brze....I onda obaveze te zeznu i to tako stoji rastegnuto ha ha Nadam se da me razumes....

Sto se tice knjige, slobodno radi po uputstvima, nece se nista lsoe desiti, jer radis pozitivne stvari, ne radis crnu magiju pa ce se nesto otrgnuti kontroli.....To i nisu neki ko zna kakvi slozeni postupci nego sam autogeni trening opustanja mahom i progresivna relaksacija, ono ne operises ljude uz pomoc knjige pa se brines koliko duboko da secnes neko tkivo ;DDDD Znaci slobodno citaj i pokusavaj da primenis....Naravno, ne treba sada sam da nesto uvecavas, kao kada kazu da citanje knjiga pojacava koncentraciju i pamet, pa sad neko ode u krajnost i pocne da cita neuroticno 5 knjiga dnevno i onda izazove konflikte retroaktivne i proaktivne inhibicije i zamori mozak totalno i na kraju nista ne zna sto je procitao....

da te jos nesto pitam. Jesam li ja psihicki ili mentalni bolesnik ako imam Anksioznost i ako je moguce da nakon prestanka terapije u potpunosti nestanu simptomi na duze vrijeme? Ono da se covjek skroz skroz oporavi. Npr meni je bilo dobro dvije godine i opet mi se vratilo, a moje pitanje je ako je moguce da se bude vise vrijeme od npr 2 godine bez simptoma.?

Slusaj, na ovo pitanje tj pitanja, bar na prvo, je veoma tesko dati odgovor....I retko ko ce se usuditi da ti ga da, bar neko ko malo dublje razmislja....A i sama priroda pojave je takva da nije egzaktna kao matematika i ne moze se reci neki stav "crno-bele boje". Ima puno nijansi tu. Sve zavisi od mnogo faktora.
Reci "mentalno" i "psihicki" su veoma slicne i mogu oznacavati puno toga.... Ovde je najvise problem rec "bolesnik", "bolest". Ovim odrednicama se najvise koriste lekari i sve struke koje se bave ovom tematikom kao i psiholozi (koji su naucnici drustvenih nauka u odnosu na ove koji su prirodnjaci).
Najveci problem u celoj prici je sto se narodnjacki laicki izrazi uopste ne poklapaju sa naucnim izrazima i nema jasne distinkcije izmedju unutarnjih medju-pojmova kojis vi zajedno grade termin "psihicki bolesnik".

Nauka se bas potrudila da kategorise i razvrsta sto je moguce vise stanja i prema njima odredi sta je sta....Poztivno u svemu tome je sama definicija problem, i kada neko zna sta je nesto, mnogo lakse je znati i kako se toga resiti nego kada se ne zna sta je. Tako za sve u zivotu. Negativno je to sto je ovde "materijal" za strucnjaka ne neki predmet, ne automobil, ne nesto nezivo, nego zivo svesno bice koje je najslozenije na svetu. Kada kazemo da se auto pokvario, auto to ne zna i u odnosu na nasu izjavu on i dalje ima nepromenljivo stanje...Sa druge strane, kada strucnjak za ljudsko ponasanje i probleme u ponasanju i zivljenju kaze svom "premtetu proucavanja" da se pokvario, to moze delovati i produktivno i kontraproduktivno....Princip neodredjenosti ponasanja vlada...Kod nekog ce to izazvati dodatne komplikacije, a kod nekog ce to izazvati pojacanu energiju za ozdravljenje zbog tog straha i soka kada je cuo istinu pa ce dobiti maltene natprirdondu energiju da postigne rezultat. najgore je kada covek ne zna sta mu je, kao i zasto mu je tako, e onda se javljaju svakojake razne misli i covek izgubi "kompas" jer previse trosi psihicku i fizicku energiju kako bi definisao sta mu je a nista mu energije ne ostane za borbu.

Mozda ti je isprva i nejasno ovo sto pisem, ali evo da razjasnim: Ti mene pitas da li si psihicki bolesnik? - Na meni je odgovornost da ti nesto odgovorim, i u skladu sa tim tovje ponasanje moze ali i ne mora da se promeni...Ako se promeni, ja cu biti odgovoran moralno bar, za tu tvoju promenu....Mozda ja i nisam dovoljan, ali ako ti 100 ljudi kazu identicno kao i ja, razvija se logicka zabluda u zakljucku - argumentum ad papuli (svi kazu da Bog postoji) i ti poverujes u to.....Upravo zato je veoma stetno saliti se sa suicidalnim ljudima; oni na pocetku pitaju to iz sale, barem im se tako svesno cini, ali zapravo sve se tu krije dublji podsvesni smisao.....Vecina ljudi koristi neke metode iz holivudskih filmova - Ma kazi mu suprotno, zastrasi ga i prestace....I onda svi kazu Hajde ubij se sta cekas, hajde ,pogledaj se kakva si, ja da sam na tvom mestu ne bih ziveo, kako te niej sramota da zivis takav? Je l imas ti ogledalo kuci? Jadna tvoja porodica koja te trpi! Itd itd....Na kraju ta osoba i izvrsi ubistvo....Ona pogresno opaza da "SVI" tako misle pa onda po ad populi-ju misli da su oni i u pravu.....A zapravo nikada se ne radi da tako kazu SVI , nego 5% ljudi, ali u kratkom vremenskom roku npr kazu ti nesto njih 15, i to je dovoljno da tvoj mozak to proceusira kao SVI.

Tako isto i ovo! Ja ne znam koje je tvoje stanje uma. Ako ja tebi kazem da si psihicki bolesnik, a ti se najvise plasis od toga, ja mogu da ti pogorsam stanje. Ti mozes upasti u dublju depresiju, mozes poceti mrzeti sebe, mozes poceti diskriminisati sebe i vrednucjuci se manje vredno nego ostali ljudi. Mozes unistiti socijalne kontakte jer ces misliti da ti kao lud ne smes da se druzis sa drugim osobama, i zasnivas neke odnose....
Isto tako samo i obrnut slucaj, da te lazno uveravam da ti nije nista, tebi ce mozda to dati vetar u ledja da se osecas iznad svih (opet kazem ne znam u kakvom je tacno stanju tvoj um dok ne uradis MMPI test. Svoju preveliku agresivnost mozes sprovoditi u delo, misleci da je to tako normalno i da to trebas da ispoljis, a ne da se zamislis mozda tebi nesto fali....Isto tako mozes imati lose socijalne odnose jer ces misliti da je problem u drugim ljudima a ne u tebi....


Ovo je bilo samo nesto uopsteno o tome kako je malo problematicno reci nesto konkretno, i kako i samo definisanje problema nece kod svakog dati isti rezultat.

A sada da vidimo sta zapravo kaze nauka tacno, bez ikakvih emocija i isplaniranih uticaja u ondosu na osobu kojoj se to saopstava: Postoje neuroticne i psihoticne osobe...... Kada ljudi laicki kazu LUD misle prvenstveno na ove psihoticne osobe kojima umni aparat vise ne dozvoljava da razluce sta je stvarnost a sta realnost, i koje po prirodi takvoj svojoj mogu da izvrsavaju kriminalna dela.....Zbog toga ih ljudi diskriminisu i beze od njih - iz straha, iz straha za svoj zivot.....Covek je bolestan i od zeluca i od srca a eto i zbog hemije mozga....Ali zasto se onda ne vrednuju i ne sazaljevaju svi ti ljudi podjednako? Zato sto vecina ljudi n zazire od coveka koji ima srcanih ili zeludacnih problema, sta vise i da zazire, oni podsvesno a i svesno znaju da ta osoba ima fizickih ostecenja pa je samim tim i slabija i u nemogucnosti da ostvari pun potencijal pretnje....Sa druge strane, covek koji pati od nekih psihoticnih poremecaja moze dobiti nadljudsku snagu i napasti bilo koga bez ikakvog realnog razloga i otuda i taboo tema i bezanje od takvih ljudi. Nisu ljudi zli, mada mnogo ih i ima upravo takvih da se ne lazemo, ali u najvecem broju slucajeva ljudi to rade zbog preventive i da bi osigurali najmanji % rizika po sebe.

Znaci, kao sto rekoh imamo 2 kategorije - neuroticni i psihoticni...Neuroticni ljudi ne gube kontakt sa realnoscu (iako se kao simptomi anksioznih poremecaja mogu javiti i depersonalizaciaj i derealizacija (misljenje da to nisi ti i misljenje da oko tebe nije to sve realno nego ti izgleda nekako cudno ).

 

[bRu zLi]

citiram gornju poruku: U danasnjem modernom dobu u kojima smo totalno bezbedni, u smislu da oko nas ne setaju opasne zivotinje, da ima hrane u izobilju, da svako ima kucu i nece umreti od zime,

nije to bash tacno... zivotinje mozda ne setaju, mozda poneki ker al mozes da dozivis napad na ulici, a i kuca i neumiranje od zime nije bas garantovano

Da znam, imao sam to na umu kada sam pisao i znao sam da ce to neko spomenuti, ali sve je to proizvod zadnjih nekoliko godina ili neku dekadu...Npr moji kada gledaju vesti spominju stalno kako se nekad moglo spavati u parku i nista ti se ne bi desilo, cak i ako neko prodje donece cebe da te pokrije da se ne prehladis nocu haha. Cak i gledano na danasnje vreme, koliko god ti se cinilo da si nebezbedna, ipak si bezbednija u ovakvom svetu nego pra ljudi.....Ovde podsvesno znas da ima policije, represivnog sistema, postoje semafori, postoji mestu gde mzoes lako da pobegnes, cirkulacija puno ljudi pa se u coporu osecas bezbednije......

Ne kazem da je danas idealno, sve vise i vise se desavaju neke lude stvari, i bas upravo iz tog razloga sve je vise i vise ljudi sa raznim mentalnim poremecajima i nezgodama, manjim ili vecim komplikacijama zivljenja.....

HRONICNI STRES, RAZMISLJANJE OD CEGA DA SE PLATI STRUJA VODA, SKOLARINA DECI NA FAKULTETIMA, DA LI CEMO IMATI DA PLATIMO LECENJA I LEKOVE, DA LI CE NAS GAZDE OTPUSTITI SA POSLA DANAS ILI SUTRA, KADA CEMO ISPLATITI ZADNJU RATU ZA AUTO, ZA STAN, KAKO CEMO REFINANSIRATI KREDIT ITD ITD DOVODE DO RAZVOJA NAJRAZLICITIJIH POREMECAJA I BOLESTI KOD LJUDI KOJI IMAJU GENETSKU PREDISPOZICIJU, A KOD OSTALIH DOVODE DO JEDNOG "ZDRAVOG" ALI MUCNOG ZIVOTA KOJI SE GRANICI SA DISTIMIJOM ALI NE PRELAZI U DEPRESIVNU JAKU FAZU.

- - - - - - - - - -

....nastavak za korisnika Sime:


.......

Kada pricamo o anksioznosti, treba spomenuti da je anksioznost normalna pojava koja se javlja kod svih ljudi kao i stres....Problem nastaje kada anksioznost predje u jedan hronicni ometajuci oblik i kada se uspostavi dijagnoza nekog anksioznog poremecaja...To moze biti fobija ili iracionalni strah od liftova i zatvorenih prostora, agorafobija - strah od kretanaj na javnim mestima, strah od zmija , miseva itd....A moze biti i fobija odn iracionalni strah u kome nemamo sam premdet i situaciju kao izvor iracionalnog straha, nego izrazavamo strah a ne zna se od cega.....Tad se govori o generalizovanom anksioznom poremecaju.

Tako da o ovakvim desavanjima se govori da su POREMECAJ....Sto je sigurno manje zvucno i manje depresivno od reci BOLEST , ali kada se izvede i primeni ta rec na osobu ispada da je osoba POREMECENA. Zapravo niej osoba poremecena nego ima samo poremecaj u kognitivnom delu svoga uma - u razmisljanju, mozda u emotivnom, a mozda je jednostavno malo narusena i hemija mozga pa je sve to produkt neurotransmitera koji se nalazi previse ili premalo.....

Bilo kako bilo, svaki problem koji dugotrajno pravi onesposobljenje u radnoj, zivotnoj, sexualnoj, tj socijalnoj sredini i zdravstvenom osecanju se moze podvesti pod poremecaj.

Tako da to je odgovor za tebe - treba izbeci kako to definisati i kako te nazvati , jer samo po sebi to je po meni kontraproduktivno, ti si covek kao i mi svi i nisi manje vredniji zbog toga, ne teba ljudi kategorisati i stavljati po nekim fiokama i praviti neke fasisticke "liste za odstrel" tj. moderno - danasnju dikrinimaciju po tom osnovu; Time ne tebaju da se bave laici, nego samo strucnjaci koji moraju to tako raditi kako bi lakse definisali tvoj problem i znali iz kog ugla da ti pomognu.....Zato i postoje neke naocigled bezvezne sifre bolesti, iance bi ti doktor rekao - OK ti si lud moras da pijes ove i ove lekove.

Znaci izbegavam da kazem sta si ti , moze se neutralno reci da trenutno imas neki zivotni problem, kao i mi svi, i a si malo neprimereno odreagovao (sto je ok nismo mi Bogovi) i da sada pokusavas da resis taj problem koji imas, a inace si skroz funkcionalan..... Ljudi se mnogo bore da im bude bolje, najgore je sto mi mozemo uraditi da ih snizimo i udarimo F pecat na sred cela, a onda da im ironicno kazemo - Hej kako nemas mmotiva da ti bude bolje...Kao kada bismo rekli romu - Slusaj, nije nista lose biti romske nacionalnosti, to je bas super, mada iskreno za mene je to bljak, bljak, fuj, ubio bih se kada bih se rodio kao Rom, ili da ozenim romkinju - bljak, nikad. Nadam se da razumes primer.

Znaci, tvoj problem - anskiozni poremecaj spada u grupu neuroticnih poremecaja; Osnova tog poremecaja je da nema patologije organa - srca, zeluca, pluca, i svega ostalog, to sto osecas se javlja znaci ne kao bolest organa, nego kao nesklad izmedju psihickih procesa - razmisljanje, zakljucivanje, zatim emocije itd itd i telesnih aktivnosti.....Tako da kada se osecas uzmenireno, srce ti lupa jako, znojis se, muak ti je, boli te stomak, dobijes proliv, onesvestis se - ne postoji realni problem u tim organima nego je psiha proizvod tih senzacija.....Ovo ne znaci da kada te boli stomak da te ne boli stomak stvarno nego je tvoja psiha to izmislila i ti si lud....Ne, tebe stvarno boli stomak, ti se stvarno snojis i stvarno ti srce brzo kuca, ali ti ne kuca brzo jer bolujes od visokog krvnog pritiska kao posledice malformacije srca, nego ti stvarno kuca brzo srce jer si mu dao ti povoda tj tvoj um je pogresno protumacio nesto iz spoljasnje sredine.....Kao sto je sasvim normalnod a se znojis, da ti srce brzo kuca i da ti pripadne muka kada se npr najedes i pocnes da trcis uzbrdo.....

Posmatrajuci ovakvu komparaciju primera, ispada da su simpromi anksioznosti isti i kao trcanej uzbrdo prepunim stomakom, ili pak trcanje na prazan stomak kada nam padne secer i telo nema vise goriva za fizicku aktivnost.....

E sad ljudi se plase simproma anskioznosti i misle da umiru a npr ne plase se kada im se to isto desava dok trce uzbrdo....Zasto? Zato sto znaju razlog! Kod anksioznosti to im se javi iznenada, naocigled bez razloga, bar onih vidljivih fizickih, i onda se osoba mnogo uplasi, misli da umire, i tako udje u zacarani krug psihickih poremecaja.

Mnogo sam oduzio, izvinjavam se - Nemoj brinuti sta si ti ....Mozes reci da trenutno imas problem sa anskioznoscu koja je normalan pratilac coveka i to je to....Kod tebe je malkice to naglaseno nego kod nekog drugog, zbog tvog nacina zivota, tvoje predispozicije da reagujes na odredjene nacine i genetske predispozicije samog mozga....

samo ostani pozitivan i bori se i sve ce biti ok.....Za ostatak pitanja cu ti odgovoriti uskoro....

 

[bRu zLi]

citiram gornju poruku: U danasnjem modernom dobu u kojima smo totalno bezbedni, u smislu da oko nas ne setaju opasne zivotinje, da ima hrane u izobilju, da svako ima kucu i nece umreti od zime,

nije to bash tacno... zivotinje mozda ne setaju, mozda poneki ker al mozes da dozivis napad na ulici, a i kuca i neumiranje od zime nije bas garantovano

Upravo je u tome i poenta....Nista i nije zagarantovano....Neko ce preziti u dzunglu sa najgorim predatorima, a neko ce izaci na ulicu i udarice ga neki lik koji luduje kolima, ili jednostavno udarice ga autobus...Neko ce se spotaci i pati i udariti glavom u ivicnjak i umreti. Neko ce biti zdrav, pucace od zdravlja, navodice ga ljudi kao primer jakog, zdravog coveka kako sve radi pravilno, a vec sledeceg trenutka ce saznati da polako vene kao cvet i umrece od nekog obliak karcinoma, za koji i nije osecao do sada nista psobno, a sada kada je otkrio maltene je kasno....

Ako se udubljujemo u ovakve primere i trazimo negativne stvari razvicemo paranoidnu psihozu. Ne treba biti perfekcionista i ziveti u staklenom zvonu.

Zato ljudi i imaju problema sa anksioznim poremecajima - previse brinu. Ne mogu da napuste taj osecaj brige da li ce sve bii u redu. Realno govoreci, jeste danas tesko ziveti i opasnost vreba sa druge strane (drugi vidovi opasnosti za koej tek sada adaptiramo i evoluiramo mehanizme odbrane) i ne samo danas, uvek je tesko i uvek ce biti tesko, ali jedno je sigurno - danas je najlakse ziveti i zivotni vek je najveci, standard zivota isto, informacija je na svakom koraku, mozda neko nema da kupi hleba da jede, ali zato ima internet, kompjuter i I phone 5, i letuje svake godine.....Da se ne lazemo i ne kukamo vecno.

 

[B@neg@]

Eto, sam si uspeo da izadjes iz toga, ali kao sto vidis, ostao je jedan mali fragment toga svega, koji kao da je tu i posmatra te....

Retko ko moze da se udupre takvom utisku i razmisljanju, zato vecina osoba i razvijaju neki oblik depresije koji prati anksioznost i panicne napade...
A upravo je fora u tome, da se covek raduje malim uspesima, i da nastavi gura napred, da ne osudjuje sebe, da ne ceka sto pre kada ce proci, kada ce proci, pa kada vidi da to ne prolazi prema njegovom zacrtanom cilju da padne jos u gore stanje nego sto je bio....

Znaci nastavi da polako, bez velikih ocekivanja, i velikih promena u emocijama "guras dalje i napred". Cim pipnes loptu ili se namestis za start trcanja, kada se javi blagi oblik uznemirenosti ili neka fizicka senzacija, odmah to prepoznaj i kazi "Aaaa ovaj put znam sta je to, to je samo fragment onog znanja, proverava me da li sam spreman i koliko sam jak, ali ja sada znam sta je to, ne negiram ga, prihvatam ga, ali znam kako da se nosim sa njim....Priznajem da je to mozda strasno i neugodno za proziveti, ali isto tako znam da je to totalno bezopasno......Ovakvim razmisljanjem ces doprineti da i sam taj nas mehanizam opstanka (uslovno receno) shvati da oko tebe ne postoji realna opasnost, da nisi u bezizlaznoj situaciji, i kada i on shvati kao sto je tvoje svesno JA shvatilo, "ostavice ne ta miru".

Anksioznost nije nas neprijatelj, nego nas prijatelj.Ljudi nekada nisu bili toliko svesni, ni pametni, ni snalazljivi....Prezivljavanje im je zavisilo mnogo od anksioznosti.....Moze se cak reci da kod pra ljudi, onaj anksiozniji je bio i superiorniji od ostalih, jer je anksioznost i njen intenzitet ispoljavanja znacio spas od bilo kakvog rizika kada si u sumi okruzen sa svih strana predatorima i zamkama, a svaka vrsta se bori da sebi osigura produzenje vrste na ustrb ostalih vrsta.....

Voleo bih da nastavis da pises ovde povremeno, i eto cisto da se javis da cujemo sta ima novo kod tebe, u tvom zivotu itd.....Ne brini, ne moras da pises ako ti je lose i tako to, bas nasuprot, voleli bi da pises kada ti "nista ne fali" , kada si srecan, tvoje licne senzacije kako si sada pun sebe i kako sada gledas na onog sebe iz proslosti koji se plasio ovih stvari a sada vidis da je to nekakko smesno

Ovo izuzetno znaci ljudima koji se trenutno mozda bore sa raznim problemima i misle da nikom nikada nije bilo bolje, gube nadu u napredak i ozdravljenje, ovako kada procitaju pozitivne primere raznih ljudi, dobiju puno snage i volje da se i oni tako izbore.

Zato ovo tebi kazem kao i svima ostalima, znas kako je tebi bilo tesko nekada, zato uzmi malo vremena, ispisi pozitivne stvari, da se ovde oseti "pobednicki duh", da ljudi kojima je tesko dobiju bar malo elana da izadju iz ovog carobnog kruga, koji kada se desi izgleda kao neresiv, bilo da problem resavaju psihoterapijom ili lekovima tj farmakoterapijom.

Ovakvi razgovori i deljenje pozitivnih rezultata izmedju samih ljudi je najjaci lek.

Naravno da hoću da se javljam i pomognem koliko mogu. I meni je dosta pomoglo kada sam se javio i kada si mi odgovorio, znam koliko to znači. Ko god poželi da me pita ili bilo šta tu sam. Slabo znam teoretski ali praktično sam je osetio i znam kako sam se osećao u tim trenucima. Iskreno nemam odavno te napade panike(možda neku nelagodnost osetim kada se umirim da spavam ali i to je sve ređe ili se javi u malom obliku) ipak kao što si rekao -" ostao je jedan mali fragment toga svega, koji kao da je tu i posmatra te" - .. Svestan sam da je tu ali nazad nema..

 

[Waterfall]

To bi ti znacilo da je paznja previse izrazena, covek ima izostrenu paznju za sve zivo jer mozak misli da opasnost vreba na svakom koraku, to je preterana osetljivost na stimuluse, i skeniranje okoline za potencijalnu opasnost......Npr ovo mozes zapaziti kod nekih zivotinja koje su plen kada "namirisu" da ih vreba plen, i tada njihova paznja postaje hipervigilna, postaju anksiozni i kada se pojavi predator pali im se mehanizam fight or flight odn pali im se flight - bezi , i javlja se panicni napad, koji im sluzi za prezivljavanje a nama ljudima da nam zagorca zivot jer realne pretnje nema

Da se nadovezem na svoje pitanje o hipervigilnosti.

Da li se ona odnosi samo na paznju onoga oko nas, na spoljne nadrazaje
ili se moze odnositi I na ono sto se desava u nama, fizicki i psihicki?
Pod tim mislim da je covek previse registruje simptome a ranije na njih nije obracao (toliko ili uopste) paznju.
Samo bih da naglasim da to nije ono kad ti je dosadno pa samo iscekujes simptome, sve primecujes,
vec usled dugotrajnosti simptoma razvijes jednu vrstu preosetljivosti na iste.
nesto kao seizmoloski aparat

 

[Milanese]

"Bolovao" sam od anksioznosti i prevazisao sam je pa smatram da imam obavezu da podelim iskustva jer je anksioznost strasna stvar za onoga ko je ima. Jedng dana sedim, radim, odjednom poce da mi neverovatno brzo lupa srce, ruke trnu, neverovatno. Prvo pomislim da je infarkt (iako imam 30 godina). Sve prodje posle par minuta. Posle par dana ponovo, i onda skoro svakog dana. Celodnevna napetost, osecaj nelagode, vrtoglavica osecaj da cu pasti u nesvest...pakao. Krenem kod doktora....kardiolog, fizijatar, pulmolog, neurolog, gastroenterolog. Svi mi kazu da sam zdrav i denam nikakav prolem ali meni svakim danom sve gore. Testovi krvi odlicni, nemam problem sa stitnom zelzdom, nemam koksaki, sve normalno. ALi, EKG holter pokazuje da cak i nocu dok spavam imam tahikardije. Svako jutro prilikom budjenja - katastrofa. Puls 180-200, ja ubedjen da umirem, zovem hitnu pomoc, ljudi dolaze, uzas. Sve to me gurne u tesku depresiju, zivot mi se potpuno promenio. Povremeno sam bio u takvom stanju da sam mislio da ludim. Uhvati me osecanje kad samo zelim da vristim. Neverovatno.
Bio sam svestan da sam u depresiji pa zbog toga odem kod psihijatra. Sve mu ispricam, on mi kaze objasni da je u pitanju anksioznost i napadi panike. Meni odjednom bude bolje kad sam saznao da nije nikakav fizioloski problem. Prepise mi Seroxat i Rivoltril. Pocnem da ih pijem ali i dalje imam vrtoglavice.
Slucajno mi prijatelj pomene da odem kod jednog psihologa. On mi preporuci AUTOGENI TRENING. Metoda dupoke relaksacije. Krenem da radim, sve mi izgleda ko neka glupost ali posle par nedelja meni dosta bolje. Moram da napomenem da sam prestao da pijem i kafu. Ko pati od anksioznosti to je OBVEZNO. Autogeni trening mi je izbrisao skoro sve simptome aknsioznosti, za poslednje dve godine imao sam jedan napad panike i povremeno me uhvati rtoglavica ali mi je sve to smesno i brzo prodje. Mogu reci da mi je autogeni trening promenio zivot i spasio me jer sam mislio da ludim. Preporuci bih vakom. Nazalost, ne bavi su puno psihologa ovom metodom ali mogu da se nadju.
Svi koji prepoznaju simtpome kod sebe prvo moraju da znaju da ime se nista nece desiti i da se ne plase tahikardija i vrtoglavica. Sve to je NISTA. To se vas nervni sistem igra sa vama! Niko nije umro od anksioznosti pa necete ni vi.
Izvinjavam se ako je o ovome vec pisano, nisam stigao da procitam celu temu. Kao sto sam rekao, meni je to zaista bilo strasno iskustvo ali sam useo da prevazidjem i osecam potrebu da podelim jer ce mozda nekome pomoci. Ako neko ima pitanja - tu sam.

 

[bRu zLi]

"Bolovao" sam od anksioznosti i prevazisao sam je pa smatram da imam obavezu da podelim iskustva jer je anksioznost strasna stvar za onoga ko je ima. Jedng dana sedim, radim, odjednom poce da mi neverovatno brzo lupa srce, ruke trnu, neverovatno. Prvo pomislim da je infarkt (iako imam 30 godina). Sve prodje posle par minuta. Posle par dana ponovo, i onda skoro svakog dana. Celodnevna napetost, osecaj nelagode, vrtoglavica osecaj da cu pasti u nesvest...pakao. Krenem kod doktora....kardiolog, fizijatar, pulmolog, neurolog, gastroenterolog. Svi mi kazu da sam zdrav i denam nikakav prolem ali meni svakim danom sve gore. Testovi krvi odlicni, nemam problem sa stitnom zelzdom, nemam koksaki, sve normalno. ALi, EKG holter pokazuje da cak i nocu dok spavam imam tahikardije. Svako jutro prilikom budjenja - katastrofa. Puls 180-200, ja ubedjen da umirem, zovem hitnu pomoc, ljudi dolaze, uzas. Sve to me gurne u tesku depresiju, zivot mi se potpuno promenio. Povremeno sam bio u takvom stanju da sam mislio da ludim. Uhvati me osecanje kad samo zelim da vristim. Neverovatno.
Bio sam svestan da sam u depresiji pa zbog toga odem kod psihijatra. Sve mu ispricam, on mi kaze objasni da je u pitanju anksioznost i napadi panike. Meni odjednom bude bolje kad sam saznao da nije nikakav fizioloski problem. Prepise mi Seroxat i Rivoltril. Pocnem da ih pijem ali i dalje imam vrtoglavice.
Slucajno mi prijatelj pomene da odem kod jednog psihologa. On mi preporuci AUTOGENI TRENING. Metoda dupoke relaksacije. Krenem da radim, sve mi izgleda ko neka glupost ali posle par nedelja meni dosta bolje. Moram da napomenem da sam prestao da pijem i kafu. Ko pati od anksioznosti to je OBVEZNO. Autogeni trening mi je izbrisao skoro sve simptome aknsioznosti, za poslednje dve godine imao sam jedan napad panike i povremeno me uhvati rtoglavica ali mi je sve to smesno i brzo prodje. Mogu reci da mi je autogeni trening promenio zivot i spasio me jer sam mislio da ludim. Preporuci bih vakom. Nazalost, ne bavi su puno psihologa ovom metodom ali mogu da se nadju.
Svi koji prepoznaju simtpome kod sebe prvo moraju da znaju da ime se nista nece desiti i da se ne plase tahikardija i vrtoglavica. Sve to je NISTA. To se vas nervni sistem igra sa vama! Niko nije umro od anksioznosti pa necete ni vi.
Izvinjavam se ako je o ovome vec pisano, nisam stigao da procitam celu temu. Kao sto sam rekao, meni je to zaista bilo strasno iskustvo ali sam useo da prevazidjem i osecam potrebu da podelim jer ce mozda nekome pomoci. Ako neko ima pitanja - tu sam.

Prvo prijatelju svaka ti cast sto si ovo ispisao da ljudima podignes moral. Zato sam ti dao reputaciju. Drugo hvala ti sto si neke delove teksta napisao tako sto si napisao, i koji potvrdjuju ono sto sam ja pisao a ovde bio ismejan od strane nekih da "lupam".

Te delove cu ovde sada izdvojiti i ukazati na njih.

Prepise mi Seroxat i Rivoltril. Pocnem da ih pijem ali i dalje imam vrtoglavice. Slucajno mi prijatelj pomene da odem kod jednog psihologa. On mi preporuci AUTOGENI TRENING. Metoda dupoke relaksacije.
Krenem da radim, sve mi izgleda ko neka glupost ali posle par nedelja meni dosta bolje.

Bravo za ovo napisano. I upravo tako i jeste. Vecina ljudi odustane odmah na pocetku vredjajuci psihologe recima - "Otisao/la sam kod psihologa i pricao mi neke gluposti - duboko disi smiri se ne misli ni na sta, mislim sve neke gluposti koje i ja znam.Oni nemaju pojma, to sam i sama znala/o. Cak sam i probala 2 minuta i nista nije pomoglo. Nemaju oni pojma."

Znaci bas si lepo napisao - Deluje ti kao neka glupost ali ako se trudis i verujes u to i guras napred i ako ti ne bude bolje, bice ti bolje. Ako ne zelis da ti bude bolje i odmah kazes nema nsita od ovoga, naravno da nece biti niceg. Tablete ne mogu da pomognu u mnogim slucajevima, (zato neke osobe gooodinama piju lekove i nista) a zelis da ti pomogne nesto ciribu-ciriba bez ikakvog truda i vere u to sto radis, a zelis odmah? Pa nije psiholog SF frik sa carobnim stapicem.

Moram da napomenem da sam prestao da pijem i kafu. Ko pati od anksioznosti to je OBVEZNO

Ovo je druga stvar koju naglasavam iz razloga da sam ovo i ja pisao po forumu a ljudi neki su mi se smejali i pricali da lupetam i pricam gluposti. Isto tako zagovarao sam i ranije odlazenje u krevet i kvalitetan san od minimum 8 sati, bavljenje sportom, boravak u prirodi, i druzenje sa osobama pozitivnim, izbacivanje cigareta, kafe narocito i kvalitetna ishrana.

Drago mi je da neko ovako dodje pa iz prakse potvrdi ono sto sam ja pricao tj pisao na forumu.

Pozdrav i svako dobro hrabri covece. Zelim ti sve najbolje, i znaj sada si jaci covek nego sto si ikada bio. Pomozi ljudima uzivo u svojoj okolini ako vidis da se pate od ovoga. To vise pomaze nego ijedna tableta.

 

[Milanese]

Prvo prijatelju svaka ti cast sto si ovo ispisao da ljudima podignes moral. Zato sam ti dao reputaciju. Drugo hvala ti sto si neke delove teksta napisao tako sto si napisao, i koji potvrdjuju ono sto sam ja pisao a ovde bio ismejan od strane nekih da "lupam".

Te delove cu ovde sada izdvojiti i ukazati na njih.



Bravo za ovo napisano. I upravo tako i jeste. Vecina ljudi odustane odmah na pocetku vredjajuci psihologe recima - "Otisao/la sam kod psihologa i pricao mi neke gluposti - duboko disi smiri se ne misli ni na sta, mislim sve neke gluposti koje i ja znam.Oni nemaju pojma, to sam i sama znala/o. Cak sam i probala 2 minuta i nista nije pomoglo. Nemaju oni pojma."

Znaci bas si lepo napisao - Deluje ti kao neka glupost ali ako se trudis i verujes u to i guras napred i ako ti ne bude bolje, bice ti bolje. Ako ne zelis da ti bude bolje i odmah kazes nema nsita od ovoga, naravno da nece biti niceg. Tablete ne mogu da pomognu u mnogim slucajevima, (zato neke osobe gooodinama piju lekove i nista) a zelis da ti pomogne nesto ciribu-ciriba bez ikakvog truda i vere u to sto radis, a zelis odmah? Pa nije psiholog SF frik sa carobnim stapicem.



Ovo je druga stvar koju naglasavam iz razloga da sam ovo i ja pisao po forumu a ljudi neki su mi se smejali i pricali da lupetam i pricam gluposti. Isto tako zagovarao sam i ranije odlazenje u krevet i kvalitetan san od minimum 8 sati, bavljenje sportom, boravak u prirodi, i druzenje sa osobama pozitivnim, izbacivanje cigareta, kafe narocito i kvalitetna ishrana.

Drago mi je da neko ovako dodje pa iz prakse potvrdi ono sto sam ja pricao tj pisao na forumu.

Pozdrav i svako dobro hrabri covece. Zelim ti sve najbolje, i znaj sada si jaci covek nego sto si ikada bio. Pomozi ljudima uzivo u svojoj okolini ako vidis da se pate od ovoga. To vise pomaze nego ijedna tableta.

Ne znam ko ti se smejao. Opšte je poznato da kafa iritira nervni sistem. Ja iz sopstevnog iskustva mogu 100% da potvrdim da pojačava anksioznost. Što se tiče hrane, ja skoro nista nisam jeo jer nisam imao apetit. Omršao sam skoro 15kg za 2 meseca, koliko je vremena prošlo od mog prvog napada do spoznaje o čemu se radi. Opet ponavljam, za sve koji imaju problem i koji pretragom interneta dođu do ove teme, znajte: NIŠTA VAM SE NEĆE DESITI. Vrtoglavice su nepostojeće, tahikardije i aritmije su prolazne, nećete se ugušiti, sve je to samo obmana vašeg nervnog sistema.
Zaboravio sam da pomenem da u mom slučaju nijedan lekar kod koga sam išao, a svima sam detaljno opisao simptome, nije posumnjao na anksioznost ali su zato neki mislili da sam hipohondar. Zaista je razočaravajuće kako naši lekari imaju sužene poglede i koliko su neinformisani o telesnim manifestacijama psihogenih poremećaja. Oni samo zanju da vam kažu STRES. To i moja baba zna, ali ne zna šta je to ustvari, isto kao i oni. Čast izuzecima.
Takođe ponavljam, ako imate ove probleme, pokušajte da nađete psihologa ili psihijatra koji će vas provesti kroz AUTOGENI TRENING. Možda preterujem sa ovim i izgledaće kao dai mam neke koristi ili nekog reklamiram ali ja sam zaista toliko oduševljen ovom tehnikom i ona mi je pomogla da prebrodim najgori period svog života, da jednostavno želim sa svima da podelim. AT je, za razliku od nekih meditacija, metoda koja je potpuno lišena bilo kakvih verskih elemenata (da ne pomislite da sam neki sektaš i sl.). Formulisao ju je nemački psiholog Šulc i njena delotvornost je klinički dokazana. Ja sam svestan snage placebo efekta ali za ovo sam 99.99% siguran da nije to. I sada kada sam ponekad blago anksiozan (moram napomenuti da tome više ne pridajem nikakav značaj i više mi je smešno nego što mi smeta jer me uvek iznova fascinira kako sopstveni "mozak" može da vas prevari) uradim skraćenu verziju vežbe od nekoliko minuta i anksioznost odmah nestane kao da ste isključili prekidač. Postoje knjige o AUTOGENOM TRENINGU ali jako je važno da ne radite na svoju ruku jer postoje tipovi ličnosti kojim ova metoda može biti kontraproduktivna, npr. to su osobe sa hroničnom depresijom ili prirodno depresivne osobe. Prvo se mora uraditi test na osnovu kog psiholog odluči da li je AT odgovarajući za vas. Takođe morade znati da, iako je ovo jedna od najbržih metoda za eliminaciju anksioznosti, prilično brža od kognitivno-bihevioralne terapije, rezultate ne možete očekivati za par dana. Morate biti uporni i za nekoliko nedelja rezultati će sigurno će doći. Nemate šta da izgubite. Ne truju vas lekovima, seanse (bar u mom slučaju) nisu skupe... Moj psiholog mi je pričao da je pomagao čak i teškim slučajevima agorafibije, klaustrofobije, pa čak i nekim gorim kao što je bila osoba koja je uverena da je paralizovana od struka na dole iako je ustvari sa njom sve fizički u redu.
E sad, anksioznost ne nastaje spontano. Uvek postoje neki uzroci, a psioanaliza je prava stvar koja će vam pomoći da identifikujete i suočite se sa tim uzrocima. Ja sam ranije bio jedan od onih koji je smatrao da kod psihologa idu slabe osobe i da je to čista glupost i prevara. Pošto sam prilično introvertan meni jako pomaže da se nekom potpuno otvorim. Neki imaju prijatelje ili članove porodice sa kim mogu da pričaju potpuno otvoreno ali mislim da je ipak drukčije kada razgovarate sa stručnom osobom.

 

[Milanese]

Evo još jedne stvari koja je meni pomagala. Vidim da ovde ljudi savetuju da treba šetati, ići u prirodu... Sve to mogu da savetuju oni koji nikad nisu bili anksiozni. To je stanje gde vi izbegavate svaki izlazak iz kuće jer ste uvereni da bi moglo da vam se desi da padnete u nesvest na ulici, da vam stane srce.... bar je tako bilo kod mene.
Savet: Pozovite prijatelje kod sebe kući i popijte malo (ili malo više) alkohola. Naravno ovo ne treba raditi ako pijete antidepresive ili neke druge lekove niti treba da vam pređe u naviku, samo kažem iz sopstvenog iskustva da je meni alkohol bolje eliminisao anksioznost nego bilo koji lek, a pio sam, kasnije, Rivoltril i Seroxat. A i zdravije je od ove hemije. Moj utisak je da mi lekovi nisu ništa pomagali. Većini lekovi pomažu, tako da nemojte ovo uzeti kao savet da ne pijete lekove koje vam je prepisao Dr.
Druženje sa pozitivnom osobama je jako snažan lek. Ako ste anksiozni, treba izbegavati depresivne ljude i one koje šire negativnu energiju. Smeh, zezanje...to je ono što leči. I izbegavajte da previše pričate o onome kroz šta prolazite.

 

[Ona Marge]

Može li mi neko reci, kada se ide kod psihologa a kada kod psihijatra ? Ako, imam stres, koji me prati godinama, gazi me i uništava moje raspoloženje, pa samim tim, vidim da i moji ukućani trpe, gde je najpametnije otići ?

 

[Malenano1]

Kod onog ko ce manje da te "unakazi".

 

[Milanese]

Može li mi neko reci, kada se ide kod psihologa a kada kod psihijatra ? Ako, imam stres, koji me prati godinama, gazi me i uništava moje raspoloženje, pa samim tim, vidim da i moji ukućani trpe, gde je najpametnije otići ?

Kod psihologa! Vecina psihijatara leci samo lekovima i psihoterapija im je daleka podjednako kao i pekarima ili masinovodjama.

 

[Ona Marge]

U stvari, kad isčitah ovu celu temu, pomalo sam počela da shvatam svoj problem, ali, ne i to kako da ga rešim...
Osećaj stalne krivice prema ljudima koji su bilo kad i bio koliko učinili za mene, je ono što mene tišti. Na primer majka...ceo život me je vaspitavala da osećam grižu savesti zbog i najmanje sitnice. U svemu tome, sad, sa mojih 40 i kusur godina, i dalje uspeva da mi izazove neverovatan osećaj krivice, koji me ugasi, deprimira i slomi...toliko, da ja prema svojoj deci postajem loša...što me opet vodi u drugi osećaj krivice i tako u krug.
Tako bi volela da se isključim iz te emocije i da mi mišljenje drugih ljudi nije bitno, i stvarno bi volela da mi neko objasni kako to da učinim.

 

[Waterfall]

Marge, najbolje kod psihologa. Mozes da se ispricas, oni znaju razne tehnike za resavanje problema...itd.

 

[bRu zLi]

U stvari, kad isčitah ovu celu temu, pomalo sam počela da shvatam svoj problem, ali, ne i to kako da ga rešim...
Osećaj stalne krivice prema ljudima koji su bilo kad i bio koliko učinili za mene, je ono što mene tišti. Na primer majka...ceo život me je vaspitavala da osećam grižu savesti zbog i najmanje sitnice. U svemu tome, sad, sa mojih 40 i kusur godina, i dalje uspeva da mi izazove neverovatan osećaj krivice, koji me ugasi, deprimira i slomi...toliko, da ja prema svojoj deci postajem loša...što me opet vodi u drugi osećaj krivice i tako u krug.
Tako bi volela da se isključim iz te emocije i da mi mišljenje drugih ljudi nije bitno, i stvarno bi volela da mi neko objasni kako to da učinim.

Ostani na forumu, pisacu ti kada imam vremena. Mozes i da nadjes nekog psihologa, ili bilo kog strucnjaka koji je zavrsio obuku za porodicnu sistemsku terapiju. To ti je isto vrsta psihoterapeuta, koja se bas specijalizovala za resavanje svih problema koji proisticu iz porodicnih odnosa, vaspitanja, relacija izmedju clanova domacinstva itd.

 

[hirajgoagain]

otisla sam u k : (
mada je to sad malo slovo : ))
sad mi je i glupo da pisem

- - - - - - - - - -

nsiam toliko dobro dobro dobro

 

[Ona Marge]

Ostani na forumu, pisacu ti kada imam vremena. Mozes i da nadjes nekog psihologa, ili bilo kog strucnjaka koji je zavrsio obuku za porodicnu sistemsku terapiju. To ti je isto vrsta psihoterapeuta, koja se bas specijalizovala za resavanje svih problema koji proisticu iz porodicnih odnosa, vaspitanja, relacija izmedju clanova domacinstva itd.

Hvala.
Sačekaću da se javiš. U malom mestu sam, i komplikovano mi je da dođem do nekog psihologa.

 

[bRu zLi]

Hvala.
Sačekaću da se javiš. U malom mestu sam, i komplikovano mi je da dođem do nekog psihologa.

Komplikovano jer ih nema, ili u smislu glupo ti je jer mislis da ces biti stigmatizovana od nekulturnih ljudi za koje je to taboo tema?

Postoji i opcija savetovanja preko skajpa, isto je sve kao i live, samo eto sto neces osetiti koji parfem je stavio psihoterapeut

 

[Ona Marge]

Pa, sad, iskreno, ovako mi deluje jednostavnije, za početak.
Selo Palić, pa zakazivanje kod opštog lekara da bi se dobio uput...onda zakazivanje u bolnici u Subotici, jer psiholog ne postoji na drugom mestu, pa neki period čekanja dok stigne taj zakazani termin, onda tamo čekanje u čekaonici...kad malo bolje razmislim o svemu tome, eto, čini mi se da je bolje da ja to sve lepo potisnem kao i do sad U stvari, tako dobro umem da namestim osmeh, da niko ne skonta kako mi je dok u glavi pravim najgore moguće scenarije i nerviram se zbog njih. I baš i nemam neku želju da pričam o svom problemu, tako lako nađem krivinu da prebacim na drugu temu.
Ovo mi se činilo kao najbezbolnija varijanta.