Koje opcije ima Iran?
Prva opcija – Iran bi mogao da gađa američke vojne interese u regionu. Direktno učešće SAD u sukobu moglo bi da dovede do toga da Iranski korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) aktivira ono što je ostalo od njegovih posrednika širom Iraka, Jemena i Sirije, grupa koje su ranije pokretale napade na američku imovinu u regionu.
Iako je najjači saveznik Irana u regionu nekada bio libanski Hezbolah, ta grupa je značajno oslabljena izraelskim napadima. Savet za spoljne odnose (CFR) navodi da SAD održavaju prisustvo na ukupno 19 lokacija širom regiona, te da se od 13. juna, kada je Izrael napao Iran, oko 40.000 američkih vojnika nalazi na Bliskom istoku.
“Iranci su nekoliko puta rekli da će, ako se SAD pridruže ovom ratu i napadnu njihova nuklearna postrojenja, uzvratiti američkim snagama u regionu, protiv američkih interesa, a takvih je mnogo“, navodi politički i globalni analitičar
CNN-a Barak Ravid.
Znajući da ne može direktno da dobije sukob protiv Izraela i SAD, stručnjaci smatraju da bi Teheran mogao da pokuša da se uključi u rat iscrpljivanja, odnosno u dugotrajni sukob, a to je Tramp na početku svog predsedništva rekao da želi da izbegne.
Druga opcija – Iran bi mogao da poremeti globalnu trgovinu naftom. Naime, ukoliko odluči da zatvori Ormuski moreuz, što su tražili iranski poslanici, Iran bi uticao na ključnu rutu za transport nafte.
Dakle, ako Iran pokuša da blokira Ormuski moreuz, globalno tržište nafte moglo bi da se suoči sa egzistencijalnom krizom. Tesnac povezuje Persijski zaliv sa otvorenim okeanom i ključni je kanal za izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa sa Bliskog istoka na globalno tržište. Oko 20 miliona barela nafte protiče kroz moreuz svakog dana, prema podacima Američke administracije za energetske informacije.
Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač ukazuje da je najveći kupac iranske nafte Kina.
„Iran ima mogućnost da zatvori taj moreuz. To bi kod Kineza izazvalo nezadovoljstvo, ali imate i zemlje zaliva koje bi takođe bile nezadovoljne. Iran bi sebi naneo štetu jer je i njima potreban taj moreuz za izvoz. Iran je u nezgodnoj situaciji, ali problem je i za SAD ako se nastavi ova operacija i ako se iransko vođstvo ne svrgne. Iranci su navikli na sankcije i mogu preživeti s njima. Temeljni je cilj Amerikanaca promeniti vlast“, ističe Kovačević za zagrebački
N1.
Treća opcija – Iran bi mogao da krene u trku pravljenja nuklearne bombe, čak i ako se trenutni režim sruši.
„Tramp je upravo garantovao da će Iran biti država sa nuklearnim oružjem u narednih 5 do 10 godina“, smatra Trita Parsi, izvršna potpredsednica Instituta Kvinsi u Vašingtonu. Ona je na mreži Iks dodala: “Posebno ako se režim promeni”.
Četvrta opcija – Iran bi za sada mogao da nastavi da napada Izrael s obzirom na to da je prvi odgovor Teherana na napad SAD bio napad na Izrael, a ne na američke baze.
Peta opcija – Iran bi mogao da pribegne sajber napadima ili terorizmu.
Analitičar nacionalne bezbednosti CNN-a, Dejvid Sanger, smatra da će (IRGC) verovatno tražiti stvari gde SAD ne mogu jednostavno da postave tradicionalnu odbranu
Šesta opcija – Iran bi mogao da nastavi nuklearne pregovore. Poznato je da je Iran odbio da se vrati za pregovarački sto dok je pod izraelskim napadima. Iranski i evropski zvaničnici sastali su se u petak u Ženevi na razgovorima, za koje je iranski izvor rekao da su počeli napeto, ali da su potom postali „mnogo pozitivniji“.
Gordan Akrap, prorektor Univerziteta odbrane i bezbednosti „Dr. Franjo Tuđman“, sumnja da će se bilo koje druge zemlje uključiti na stranu Irana i ističe da postoje dve opcije za Iran.
“Prva varijanta je najjednostavnija – moguće je da će Iran odgovoriti ograničenim udarom na određene ciljeve kako bi svom stanovništvu pokazao „da su pobedili“, nastaviti pregovore i ćutke prihvatiti uslove SAD i MAAE, odustajući od vojnog nuklearnog programa.
