Znaš šta ... da ti iskreno priznam ... sa njima života NEMA! To je surova istina, ali je tako.
Moj otac je bio težak alkoholičar (inače, bio je sjajan - pametan, obrazovan, načitan, svestran, tolerantan, darežljiv) i malo, pomalo ... sve je to polako nestajalo i on se pretvarao u pravu ZVER koja je meni napravila haos u životu da bih ja na kraju bila primorana da spašavam živu glavu, i mami i meni. Tako je i bilo, ali i dan-danas osećam posledice tog njegovog iživljavanja nad mojim životom. Čini mi se da se nikad neću oporaviti. Poznajem dosta bračnih drugova, tipični alkosi, i vidim šta sve njihove žene trpe, a ne mogu da ih napuste (ili neće, kao, izleći će se on, proći će ga, itd.). Budi pametna, dobro razmisli, znam da nije lako, posebno posle 10 godina veze, ali ... Ja sam mom suprugu rekla (a on sve zna o mom životu i mom ocu) da, bude li se uhvatio flaše, može samo da prodje kroz vrata i da se više ne vrati.
Želim ti sve najbolje!