ALKOHOLI:AR????

Milly73:
Znaš šta ... da ti iskreno priznam ... sa njima života NEMA! To je surova istina, ali je tako.
Moj otac je bio težak alkoholičar (inače, bio je sjajan - pametan, obrazovan, načitan, svestran, tolerantan, darežljiv) i malo, pomalo ... sve je to polako nestajalo i on se pretvarao u pravu ZVER koja je meni napravila haos u životu da bih ja na kraju bila primorana da spašavam živu glavu, i mami i meni. Tako je i bilo, ali i dan-danas osećam posledice tog njegovog iživljavanja nad mojim životom. Čini mi se da se nikad neću oporaviti. Poznajem dosta bračnih drugova, tipični alkosi, i vidim šta sve njihove žene trpe, a ne mogu da ih napuste (ili neće, kao, izleći će se on, proći će ga, itd.). Budi pametna, dobro razmisli, znam da nije lako, posebno posle 10 godina veze, ali ... Ja sam mom suprugu rekla (a on sve zna o mom životu i mom ocu) da, bude li se uhvatio flaše, može samo da prodje kroz vrata i da se više ne vrati.
Želim ti sve najbolje!
Ja nisam mogla da pronadjem ovaj podatak u njenom tekstu, napisala je da su dosta dugo u vezi.
 
Uh... Alkohol! :evil:
Strašno ozbiljna i bolna tema. I, iskreno rečeno, kada razmišljam o gore napisanom - nemam jasan stav.
Zapravo, "delim se".
S obzirom da znam šta je alkohol i šta je u stanju da napravi ne samo od pojedinca, već i od porodice i okoline - najrađe bih rekla: Beži glavom bez obzira (ukoliko se ovde, uopšte, radi o alkoholičaru).
Sa druge strane, alkoholizam je bolest i tako ga treba prihvatiti. Sa tog aspekta, posebno ako je u pitanju neko koga volimo - ne samo da je teško, već je i nehumano okrenuti leđa čoveku koga volimo samo zato što je bolestan (ovde nije pomenut nikakav drugi problem u vezi)! Da ne širim sad temu i navodim neke druge bolesti, i postavljam pitanje kako bismo se svi mi u takvoj (daleko bilo!) situaciji postavili, činjenica je da ni jedna bolest, niti lečenje nisu bezbolni i jednostavni, činjenica je da sve to za posledicu ima velike promene i ostavlja dugoročne tragove i na bolesnika i na okolinu.
I kada ovde delimo savete i iznosimo svoje stavove, ipak, treba imati u vidu da se, po svoj prilici, radi o ljubavi. Dakle, ako ima dovoljno ljubavi i ako su oboje u to sigurni - zaista verujem da će sve biti dobro - čak i ako je pretpostavka o alkoholizmu tačna.
Najiskrenije, sve najbolje!
 
Zaista zelim svima da zahvalim na odgovorima i interesovanju za moj problem. Naravno da posebno isticem strucna lica koja su i ovde pokazala da nisu slucajno odabrali svoju struku i da su ne samo profesionalci vec i ljudi u najlepsem smislu te reci.
Svesna sam toga da se ne radi o “sitnici” , kao i da resenje ne mogu naci na Forumu. Ono sto pokusavam da dobijem to je informacija kao i misljenja razlicitih ljudi i veoma sam zahvalna svima koji su spremni da saradjuju.
No da odgovorim na postavljena (i ne postavljena) pitanja.
Najpre, ne mislim da medju nama nema poverenja i ovo, ipak, nema veze sa poverenjem. Ako je covek bolestan, a jedna od manifestacije te bolesti (u ovom slucaju alkoholizma) je prikrivanje pa i laz – o kakvom poverenju govorimo?
U vezi smo inace nesto manje od godinu dana, a poznajemo se 5 meseci duze. Ono sto je zanimljivo to je da smo od prvog susreta bili strasno bliski i otvoreni jedno prema drugom, te smo lep odnos pun poverenja i razumevanja izgradili i pre pocetka zabavljanja. Kocnica su bili razlika u godinama i poprilicna angazovanost poslom i jednog i drugog (ako je to vazno, preko posla smo se i upoznali).
Koliko mi je poznato, u njegovoj porodici nema alkoholizma (da ne bude zabune, ogranicavam se jer mu roditelji zive u inostranstvu, a familija je razasuta po citavoj bivsoj SFRJ i Kanadi, tako da ih vrlo retko i malo vidjam, ali po svemu sto sam videla i cula – vise su nego normalni i pristojni ljudi).
Pored toga sto je siroko i svestrano obrazovan (zavrsio knjizevnost i elektrotehniku), sa bezbroj interesovanja i jako puno znanja o onome sto ga zainteresuje, on je vrlo pristupacan, komunikativan “obican” u drustvu obicnih ljudi, duhovit, zabavan i jako omiljen u drustvu. U poslovnom svetu (odakle ga i znam) smatraju ga izuzetno sposobnim i strogim rukovodiocem, ali i vrlo pravicnim i zahtevnim pre svega prema samom sebi. S obzirom da zivimo tu gde zivimo i tako kako zivimo imao je uspona i padova. Nisam ga poznavala u to vreme, ali sasvim sigurno nije covek koji se lako predaje i odustaje.
Vec sam rekla kako se nas odnos poceo graditi i pre nego sto smo poceli sa vezom, a s obzirom da ni ja nisam bas “malo dete”, smem da kazem kako (osim pomenutog) nemamo nikakav problem u komunikaciji. O svemu najdirektnije i najnormalnije razgovaramo, i on je taj koji stalno istice kako je neophodno da jedno drugom sve pricamo, tako da je i mene, koja sam po prirodi prilicno zatvorena, naveo da dosta lako razgovaram sa njim.
Ono sto je, mozda, zanimljivo, to je da je bilo nekoliko nezgodnih situacija, kada se bez razloga ljutio na mene pripisujuci mi stvari koje nisam ni mislila da moze da smisli, sto me je duboko povredilo, ali ni njega nije ostavilo ravnodusnim. Uvek se, nakon razgovora i pojasnjenja izvinuo i na sebe preuzeo odgovornost za nesporazum objasnjavajuci to napetoscu, preopterecenoscu poslom i problemima koje ima u familiji (izbeglistva, pogibije, invalidnost nekih bliskih clanova).
Istine radi, treba reci da nije bas strpljiv, da je poprilicno tvrdoglav i jako, jako tesko priznaje svoje greske ili propuste. Ima u njemu malo potrebe da se pohvali dobro odradjenim poslom ili nekim drugim rezultatima (koji nisu samo njegovi), ali ja jos nisam upoznala sposobnog muskarca koji to na ovaj ili onaj nacin ne radi.
Iskreno se nadam da sam odgovorila na sva postavljena pitanja i da dodam kako ne nameravam da raskidam vezu, samo trazim nacin da najpre saznam istinu a potom da zajedno nadjemo nacin da to resimo. Bolest ne bira i treba je leciti, zar ne?
 
Code - hvala na ulozenom vremenu i trudu da me dopunis, ja sam joj poslala informativni dugacki tekst na PP a ovde nisam imala vremena da uradim ono sto si ti odradio - duboko zahvalna na pomoci, dragi koleza! :)

Calimero:

ne samo zene vec i muskarci koji pate od fobija mogu da svom osnovnom problemu pridodaju neku od bolesti zavisnosti u cilju opustanja ili 'brisanja' osnovne simptomatologije. Medjutim, u praksi se to nije pokazalo niti kao pravilo niti kao osnovni put izlaza za vecinu mojih klijenata koji pate od fobija. Fobijski trijas - simptomi (cesto panicni napad) dakle strah, zatim anticipatorni strah (strah od straha ili ponovnog napada) i ponasanje izbegavanja karakteristicni su put kojim se razvija fobija i ponasanje izbegavanja obicno bude dovoljno dobar metod spustanja anksioznosti tako da se nisam sretala sa fobicarima koji suusli u zavisnost od substanci.
 
lindalo,
ti meni zvucis kao savrseno artikulisana, inteligentna mlada zena koja mi deluje da zna sta hoce, i da je spremna da ide napred. imam utisak da tog coveka vidis kao "coveka svog zivota", i da ces ici dalje sta god da jeste.

u tom slucaju otpada varijanta "bezi sto te noge nose", jer - kako si opisala - takav se ne nalazi na svakom cosku :). samim tim, ne vidim sta bih ti jos drugo rekla - osim da se dooobro raspitas o alkoholizmu, da pokusas da sagledas ZAISTA sta sve to moze da podrazumeva.... za zenu i porodicu pogotovo.

da sam na tvom mestu, ne bih istrazivala unaokolo, niti bih njega "saslusavala" ili "naterivala da prizna"; i kao laik, mislim da je to nemoguce, pogotovo sa inteligentnim, uspesnim covekom - nece nikad priznati. drzala bih i oci i usi otvorene, i - kako - rekoh - gledala da se podrobno o svemu obavestim, i da se pripremam na to da ostanem na nogama kad me udari u celo. ako dotle dodje, a sve se pribojavam da hoce.

posle "nekoliko" godina svog "kratkog i dosadnog" zivota, postala sam krajnje podozriva prema figuri, osobi, koja bi mogla biti (u cetrdesetim godinama) izuzetno inteligentna i obrazovana, sposobna i otvorena za svaku vrstu (i najintimnije) komunikacije - osim "neke" jedne stvari.
u takvim situacijama, sa covekom koji je previse vispren da bi se dao suociti sa samim sobom, mislim da je najbolje pustiti da vreme prodje... i kad nisam htela nesto da cujem, kad-tad je samo doslo da mi "vikne na uvo". uverena sam da ces istinu brzo uvideti, kakva god da jeste, sama ce doci do tebe.

i mnogo srece :).


 
mojickamala:
Po meni se svaka veza zasniva na poverenju. Ako ti nisi spremna da mu veruješ, onda tu nešto zapinje.
Što se tiče samog pitanja, mislim da niko nije sposoban da par dana bude normalan, a par dana alkos i da još pride radi ozbiljan posao!

Ovo jednostavno nije tačno. Postoje ljudi koji ne piju konstantno, ali su alkoholičari. Poznajem osobu koja ne pije ni kap alkohola i po 7-8 meseci, dešavalo se i po godinu dana, ali onda naidje vreme kada se ne trezni po 15 dana zaredom.U periodima kada ne pije, radi veoma naporan i odgovoran posao... I alkoholičar je... :-(
 
lindalo:
Najpre, ne mislim da medju nama nema poverenja i ovo, ipak, nema veze sa poverenjem. Ako je covek bolestan, a jedna od manifestacije te bolesti (u ovom slucaju alkoholizma) je prikrivanje pa i laz – o kakvom poverenju govorimo?
Pripazi samo na ovo sto si rekla, moze te zavesti u gresku. Nemoj ocekivati na samom pocetku tvojih dilema i razgovora sa njime da ce bilo sta priznati, dakle ne razmisljaj o ovome kao o "poverenju", ovde je problem (ako postoji) u tome sto tvoj partner mozda i potpuno shvata problem u kojem je ali nema snage da se suoci, a kamoli i tebi nesto da prizna. Moguca je cak i "projekcija" - dakle da prema tebi projektuje svoj problem u smislu da ce uciniti sve da nadje "rupe" u tvom odnosu prema njemu i na tome bazira "sakrivanje i odbranu". Moras samo shvatiti da se ovde radi o veoma specificnoj bolesti, gde priznanje postojece ne ide bas tako kao u nekim drugim situacijama....

lindalo:
Ono sto je, mozda, zanimljivo, to je da je bilo nekoliko nezgodnih situacija, kada se bez razloga ljutio na mene pripisujuci mi stvari koje nisam ni mislila da moze da smisli, sto me je duboko povredilo, ali ni njega nije ostavilo ravnodusnim. Uvek se, nakon razgovora i pojasnjenja izvinuo i na sebe preuzeo odgovornost za nesporazum objasnjavajuci to napetoscu, preopterecenoscu poslom i problemima koje ima u familiji (izbeglistva, pogibije, invalidnost nekih bliskih clanova).
Karakteristican momenat.
Pokusaj ovo da analiziras, jer jedna od osobina alkoholicara je bas veoma slicno ponasanje koje ume da varira od neprijatnog do sasvim obrnutog u veoma kratkom vremenu. Primera radi (ali samo kao opsti primer), nakon neke rasprave o kojoj na primer pricas, mogao je da u tom momentu bude u "manjku" alkohola, odmah posle toga ili za neko vreme, da "dopuni" potrebnu dozu, sto ga cini odmah sigurnijim i opustenijim, pa ce lako naci nacina da bude veoma pomirljiv...

lindalo:
Iskreno se nadam da sam odgovorila na sva postavljena pitanja i da dodam kako ne nameravam da raskidam vezu, samo trazim nacin da najpre saznam istinu a potom da zajedno nadjemo nacin da to resimo. Bolest ne bira i treba je leciti, zar ne?
Ako smognes snage, ucini sve sto je moguce da vezu, do koje ti je stalo i odrzis. Zelim ti svaku srecu, ali ne zaboravi, ako se pokaze da je problem stvarno alkoholizam, bice veoma, veoma tesko i zahtevace celu tebe i vise od toga, a od njega jos mnogo vise. Ono sto zelim da verujem je da ako vam je oboma zaista stalo do odrzanja veze, imate sanse!
Poksaj da nadjes nacina da se problem definise ako bude moguce. Zatim, otvoreno razgovarajte i odlucite da li ste spremni na dug i mukotrpan put izlecenja. Vredi siguran sam.

Tu smo, ako ti bude trebala podrska ili savet.
 
indigo:
u takvim situacijama, sa covekom koji je previse vispren da bi se dao suociti sa samim sobom, mislim da je najbolje pustiti da vreme prodje... i kad nisam htela nesto da cujem, kad-tad je samo doslo da mi "vikne na uvo". uverena sam da ces istinu brzo uvideti, kakva god da jeste, sama ce doci do tebe.
Nemoj samo zaboraviti Indigo, uza svo postovanje prema stavovima koje imas, ali poznajem situacije koje su zapravo veoam opasne:
Poneke zene uspevaju da samu sebe nateraju da "ne vide" alkoholizam u porodici... Toliko budu uspesne u tome, da su spremne i da iskreno brane to "sto ne vide"... Veoma cest slucaj nazalost, koji je i u literaturi veoma dobro opisan....
Ne treba nikako dozvoliti da se "nesto desi kad se desi..." to je velika greska, jer obicno biva kasno za lecenje ili bilo sta....
 
WithdrawnWater:
Code - hvala na ulozenom vremenu i trudu da me dopunis, ja sam joj poslala informativni dugacki tekst na PP a ovde nisam imala vremena da uradim ono sto si ti odradio - duboko zahvalna na pomoci, dragi koleza! :)
... :)
MNOGO SMO JAKI! zajedno .. :)
Ili bolje, JACI smo zajedno, da ne preterujemo :)
 
Uf, alkoholizam je grozna stvar i ja imam jako veliki strah od ljudi koji piju...jer sam imala prilike da upoznam dosta njih, u drugom svetlu...

Alkohol je kao i svaka zavisnost, ne vidi se ili ne priznaje dok ne dodje do krajnjih granica, i onda vodi pravo dole u mrak...Samo, nikad nije onaj koji pije taj koji ispasta, vec njegovi bliznji i deca...

Imam sada primere u daljoj porodici i bezim od njih ko djavo od krsta, to su sasvim druge osobe, zbrkane teske i kivne, opasne po svoje bliznje, i i dalje tvrde da ne piju...nego eto, jedno pivo da se covek opusti, pa se to pretvori u jedno po jedno, do gajbe....Uzas.
Oboje.
On je oduvek, a ona pored njega od muke i problema i svadja sa njim....pocela...
Tesko.
Mene uzasava i plasi.
 
codemaker:
Nemoj samo zaboraviti Indigo, uza svo postovanje prema stavovima koje imas, ali poznajem situacije koje su zapravo veoam opasne:
Poneke zene uspevaju da samu sebe nateraju da "ne vide" alkoholizam u porodici... Toliko budu uspesne u tome, da su spremne i da iskreno brane to "sto ne vide"... Veoma cest slucaj nazalost, koji je i u literaturi veoma dobro opisan....
Ne treba nikako dozvoliti da se "nesto desi kad se desi..." to je velika greska, jer obicno biva kasno za lecenje ili bilo sta....

hvala mnogo na ispravci, codemaker.
ono u cemu se ja jako "zbunim" je - jaz izmedju onog sto sam sada, i onog sto sam uverena da bih ucinila 20 godina ranije.
kako sam vec rekla lindalo, SADA bih okrenula ledja mirno - jer me jako zamara igranje igara, "sta je on hteo da kaze", "istrazivanje", navikla sam (intimno) na direktne, potpuno otvorene razgovore o bilo cemu, i ne bih nikako bila spremna na dalje "unosenje" u ovakvu vezu.
osim ovoga, oduvek sam bila "spasilac", koji nije, vrlo dugo, imao granicu u davanju sebe za spasavanje onog drugog (ili bilo cega drugog), pa se tokom godina (teskom mukom) naucila varijanta "plasim se, ne mirisi mi na dobro, ugrozava me - da pobegnem" :).
moj (sadasnji) stav je da mi treba neko ko ce MENE da mazi, razume, daje, spasava, brine se, sta ga znam, da ne moram da se borim da NAPRAVIM normalno, stabilno, zrelo, trezveno musko, itd.itd. - znas vec :).

da sam u njenoj kozi, a pre 20 godina, ne samo da bih naglavacke uletela u spasavanje tog muskog, nego bih jos i prodala i dala i sebe i sve sto imam da ga izvucem, i itekako bih sebi govorila da je najcarobniji na svetu, i jedini koji je za mene - soul mate i te stvari.

zbog ovoga je to sto sam joj napisala, kad pazljivo procitam jos jednom :), zapravo (losa) kombinacija ta dva "stava", ili cega vec... zato nije lose da lindalo i ovo procita, zato sam to i napisala, da pokusa da vidi moja licna ogranicenja u postu u kom je "savetujem" :).

codemaker, tebi hvala jos jednom - kako rekoh, svaki dan naucim nesto novo citajuci vas :). sve najbolje :).
 
WithdrawnWater:
Calimero:
ne samo zene vec i muskarci koji pate od fobija mogu da svom osnovnom problemu pridodaju neku od bolesti zavisnosti u cilju opustanja ili 'brisanja' osnovne simptomatologije.

Hvala na odgovoru, WW. Ja sam imala na umu konkretnu žensku osobu kada sam ovo pitala... i mislim da se ona "dopinguje" alkoholom da ublaži simprome osnovne bolesti. Poznajem je jako kratko, ali sumnjam da je to sa alkoholom otišlo predaleko. Uopšte nisam stručna da to procenim, samo mi se čini na osnovu iskustva sa alkoholičarem koje sam imala.

Ona je dugo živela u inostranstvu, i kaže da nikada nije lečila svoje fobije već da se "sama izvukla iz toga". Iskreno, ne deluje mi da se izvukla, nego da se uvukla u alkohol.

Neću dalje da odlazim od teme, imam samo pitanje - koji je put oslobađanja od fobije?
 
Samo ukratko posto to nije ovde tema - nesto sto se zove kognitivnobihevioralna terapija plus lekovi koji su po svojoj prirodi 'antipanici' uslovno receno (ostoji tzv. antipanicni protokol). Ova kombinacija tehnika pokazala se kao najuspesnija i jedina delotvorna. Dobra saradnja sa psihijatrom je od presudne vaznosti kao i volja i energija da se na problemu radi jer lecenje fobije zahteva mnogo energije, strpljnja i hrabrosti.
Pozdrav.
 
Zaista se ovde, kako neko rece, moze puno toga nauciti.
Nemam reci da zahvalim za trud koji ste ulozili za mene i zato imam neku potrebu da vas obavestavam.
Bili smo zajedno od petka do danas (jutros sam od njega dosla na posao). Razgovarali i razgovarali...
I ako mi se cini da je u petak kad smo se videli bio malo "pod dozom" (on, naravno tvrdi kako je popio jedan dupli viski kao aperitiv na poslovnom rucku!) jer su mu oci bile zamucene i ponasao se ... hmmm... kao neko ko je u takvom stanju, gotvovo da mogu da garantujem da tri dana nije popio ni kap (osim ako stvarno ne krije pice po kuci u sta bas i ne verujem, a morao bi da ima i neki nacin za ubijanje mirisa i ukusa alkohola), sto se, kako sam shvatila, kosi sa profilom alkoholicara koji stalno "doliva".
U stvari sam totalno zbunjena...
Ako ne pije - zasto laze kad kaze da je popio "jedan viski", ako je po svemu sudeci popio vise?
Ako pije, zasto i kako pristaje na razgovore u kojima mi jasno saopstava da bi meni sve rekao, da nece piti ni to vino uz rucak da bi mene smirio itd?
Uh... ne znam. Totalno sam sludjena!
 
Kao sto neko gore rece, alkoholicar nije samo onaj ko stalno 'doliva'. Prosto postoje ljudi koji su u stanju da danima ne popiju nista a da se onda ubiju od alkohola. Cesto je slucaj takav da alkoholicar minimizira svoje pijenje ("pa sta, svi piju...pa sta, pivo nije alkohol...pa sta sad, jedan-dva viskija, to je normalno nista strasno....') Alkoholocari ne smatraju da imaju problem, a posebno ne problem koji ne mogu da kontrolisu ('mogu da prestanem kad god hocu!' je redovan stav alkoholicara). Ako pije, laze jer je deo poremecaja da minimizira problem i takodje zato sto ne zeli da ga smaras. Iz istog razloga pristaje i na razgovor ubedjujuci tebe (jer on tako zaista smatra) da on nema nikakav problem i da 'moze da prestane kad god hoce....pa cak ni to vino nece piti - zbog tebe i tvog mira!'
Ne znam sta da ti kazem. Tesko je provaliti ga bez podrobnog i upornog posmatranja i obracanja paznje na sve one male znaki i signale koji najcesce u zivotu prodju neopazeno.

Ne znam posle koliko vremena se i dalje osecao na alkohol: kod osobe koja ne pije jedan dupli viski kao aperitiv za rucak posle rucka nece se osecati, odnosno miris na alkohol totalno ce biti 'ubijen' hranom i alkohol provaren posle par sati vremena. Ako se posle 3-4 sata jos uvek oseca na 'dupli viski' - tesko da je pio samo 'jedan dupli viski za aperitiv'. A ako se jos i ponasa kao neko ko je pod 'dozom' onda o duplom viskiju ne moze biti reci.
Pozdrav
 
lindalo:
Zaista se ovde, kako neko rece, moze puno toga nauciti.
Nemam reci da zahvalim za trud koji ste ulozili za mene i zato imam neku potrebu da vas obavestavam.
Bili smo zajedno od petka do danas (jutros sam od njega dosla na posao). Razgovarali i razgovarali...
I ako mi se cini da je u petak kad smo se videli bio malo "pod dozom" (on, naravno tvrdi kako je popio jedan dupli viski kao aperitiv na poslovnom rucku!) jer su mu oci bile zamucene i ponasao se ... hmmm... kao neko ko je u takvom stanju, gotvovo da mogu da garantujem da tri dana nije popio ni kap (osim ako stvarno ne krije pice po kuci u sta bas i ne verujem, a morao bi da ima i neki nacin za ubijanje mirisa i ukusa alkohola), sto se, kako sam shvatila, kosi sa profilom alkoholicara koji stalno "doliva".
U stvari sam totalno zbunjena...
Ako ne pije - zasto laze kad kaze da je popio "jedan viski", ako je po svemu sudeci popio vise?
Ako pije, zasto i kako pristaje na razgovore u kojima mi jasno saopstava da bi meni sve rekao, da nece piti ni to vino uz rucak da bi mene smirio itd?
Uh... ne znam. Totalno sam sludjena!

zaista nema na cemu; o poslednjem tvom postu mislim maltene potpuno isto kao i WW, pa da ne ponavljam.
zao mi je sto ne mogu drugacije da ti pomognem, a lepa rec i mio pogled nisu nikad odmogli :).

mnogo srece, lindalo.
 
Ja sam leceni alkoholicar i ceo taj proces sagledavanja sopstvenog problema nije nimalo lak. Sa obzirom da je alkoholizam najkomplikovanija bolest na svetu i da ne postoji odredjeni lek protiv toga, tim je samo suocavanje, odlazak na lecenje i prestanak konzumiranja alkohola sve tezi i tezi.

Uopste nije bitno da li je trening ili toksikomanska faza, mislim da bi mnogi trebali da se preispitaju ovde koliko i kada piju jer postoji jako mnogo tipova alkoholicara oni koji piju samo na veseljima, oni koji piju iskljucivo 3 piva mesecno (a kada im zabranis i ta 3 piva oni polude), i jos mnogo raznih tipova.
Najgore u svemu ipak jeste cinjenica da ne postoji izleceni alkoholicar, nego samo zaleceni, sto znaci da je zabranjen izlazak na mesta gde se toci alkohol, izbaciti ga iz kuce u svakom obliku, pa i aftershave, tako da cela ova prica koja zasluzuje jedan ceo podforum mora temeljno da se obradi.
Ja sam samo imao tu ludu srecu sto sam na vreme shvatio koliko duboko sam zagazio u to, koliko sam stete naneo i koliko novaca bacio na pice, poricuci uporno prave zivotne vrednosti.

Ovde sam samo objektivno izneo, cisto da eto, znate da imate jednog obelezenog na forumu. Ko zeli vise da sazna o samom procesu lecenja neka mi se slobodno obrati na PP, jer sam zaista voljan svakome, ali svakome da pomognem resavanju ovog problema.
 
E,moj Lindalo,teško je onom ko sa tobom živi,ne mogu da
verujem da postavljaš tako beznačjna pitanja o nekom sa kim
živiš godinama i deliš istu postelju. Za njega je bolje da te nema,jer ćeš veoma brzo
naći novi razlog za nedoumice,odnosno sumnju i nezadovoljstvo. WW ti je to jako lepo opisala sa zdravstvenog
gledišta,ali kako bi se ti osećala da neko koga želiš da voliš
svaki dan zaviruje u tvoje gaćice,traži tragove ili miriše spoljnih neprijatelja. Muka,jad i beda,zar ne?
Muškarci vole da se opuste,imaju svoje prijatelje(Kao i vi prijateljice),sa kojima vole da sednu i
popiju pićence,dva,tri,ako su normalni,i u čemu je tu problem,ako to
ne rade svakodnevno,kao što ne radi tvoj,"oseća se na alkohol,
ali sa mnom danima nije pio";zamisli kako je njemu,posle godina zajedničkog života i
zabavljanja.Ja te ne bih trpio ni pet minuta i bezgranično mu se divim,a savetujem
ga da te pod hitno ostavi,ako ne želi da sa tobom gubi vreme. Premda za nekog ko ima 40 leta ne verujem
da mu je nešto tako cilj.
 
zt:
E,moj Lindalo,teško je onom ko sa tobom živi,ne mogu da
verujem da postavljaš tako beznačjna pitanja o nekom sa kim
živiš godinama i deliš istu postelju. Za njega je bolje da te nema,jer ćeš veoma brzo
naći novi razlog za nedoumice,odnosno sumnju i nezadovoljstvo. WW ti je to jako lepo opisala sa zdravstvenog
gledišta,ali kako bi se ti osećala da neko koga želiš da voliš
svaki dan zaviruje u tvoje gaćice,traži tragove ili miriše spoljnih neprijatelja. Muka,jad i beda,zar ne?
Muškarci vole da se opuste,imaju svoje prijatelje(Kao i vi prijateljice),sa kojima vole da sednu i
popiju pićence,dva,tri,ako su normalni,i u čemu je tu problem,ako to
ne rade svakodnevno,kao što ne radi tvoj,"oseća se na alkohol,
ali sa mnom danima nije pio";zamisli kako je njemu,posle godina zajedničkog života i
zabavljanja.Ja te ne bih trpio ni pet minuta i bezgranično mu se divim,a savetujem
ga da te pod hitno ostavi,ako ne želi da sa tobom gubi vreme. Premda za nekog ko ima 40 leta ne verujem
da mu je nešto tako cilj.

hahahah, ispravno :). evo jednog PRAVOG muskog.... sta ce ona tu da mu... shut u du*e, pa nos u kuhinju, ebenti.....LOL
nadam se da si srecno ozenjen, zt :).

 
zt:
E,moj Lindalo,teško je onom ko sa tobom živi,ne mogu da
verujem da postavljaš tako beznačjna pitanja o nekom sa kim
živiš godinama i deliš istu postelju. Za njega je bolje da te nema,jer ćeš veoma brzo
naći novi razlog za nedoumice,odnosno sumnju i nezadovoljstvo. WW ti je to jako lepo opisala sa zdravstvenog
gledišta,ali kako bi se ti osećala da neko koga želiš da voliš
svaki dan zaviruje u tvoje gaćice,traži tragove ili miriše spoljnih neprijatelja. Muka,jad i beda,zar ne?
Muškarci vole da se opuste,imaju svoje prijatelje(Kao i vi prijateljice),sa kojima vole da sednu i
popiju pićence,dva,tri,ako su normalni,i u čemu je tu problem,ako to
ne rade svakodnevno,kao što ne radi tvoj,"oseća se na alkohol,
ali sa mnom danima nije pio";zamisli kako je njemu,posle godina zajedničkog života i
zabavljanja.Ja te ne bih trpio ni pet minuta i bezgranično mu se divim,a savetujem
ga da te pod hitno ostavi,ako ne želi da sa tobom gubi vreme. Premda za nekog ko ima 40 leta ne verujem
da mu je nešto tako cilj.

Ovaj komentar se uglavnom moze cuti na nasem "brdovitom Balkanu" i danas, nazalost.
Sto rece Indigo, nadam se da si "srecno" ozenjen, sa takvim stavom si stvarno PRAVI muskarac....
Nista me vise ne moze zacuditi ni iznenaditit.
 

Back
Top