lindalo
Početnik
- Poruka
- 13
U vezi sam sa čovekom 10 godina starijim (ja imam 30) koji je pametan, obrazovan, kulturan, uspešan, veoma pažljiv, nežan i volimo se.
Problem je što ozbiljno sumnjam da je alkoholičar (što on, naravno, poriče), ali pošto ja nemam nikakvih iskustava po pitanju alkohola, zaista ne znam šta da mislim.
Naime, sve je počelo od telefonskog poziva njegove bivše devojke koja se lepo i kulturno predstavila i obavila sa mnom zaista pristojan razgovor tvrdeći kako je on hronični alkoholičar i apelujući na mene da nađem način da ga privolim na lečenje. Pošto sam bila zgranuta (i razoružana krajnje pristojnim nastupom), pitala sam je koji motiv ima za to i dobila sam odgovor da joj je stalo do njegovog dobra. Budući da se bavi vrlo odgovornim poslom, da je u kontaktu sa velikim brojem ljudi, da njegovo ponašanje ne liči ni na šta nenormalno – mislila sam da je to neka njena igra i ispričala mu za razgovor. On se nasmejao na ideju da je alkoholičar i najnormalnije rekao: „Mogla je da smisli i nešto pametnije“, tako da sam odbacila sumnje.
Međutim, pošto smo sad već dosta dugo zajedno, planiramo neki normalan zajednički život, ja sam poslom (za sad) vezana za drugi grad i viđamo se 3-4 dana u nedelji, primećujem, ipak, neke promene u njegovom ponašanju. Nekad je jako crven u licu, nekad, kad se čujemo telefonom, govori „kao iz bunara“ (i uvek kaže kako je prehlađen), nekad (istina vrlo retko) imam osećaj da ima zaostali alkoholisan zadah (na pitanje: „Šta si pio?“, obično se ili nasmeje ili naljuti, obavezno iznenadi i odgovor je uvek: „Ništa“.
Kada smo zajedno tri ili četiri dana, pijemo najčešće vino ili pivo uz jelo, ali ne u nekim nenormalnim količinama. Voli da popije i čašicu domaće rakije, ali niti je uvek imamo, niti to spada pod „obavezno“. I uvek je to neka umerena količiba.
Ono što me zbunjuje i plaši to je da je neki alkohol uvek prisutan, a primetila sam i da mu po nekad drhte ruke. On je vrlo pametan i intiligentan, te sve to vrlo dobro prikriva, a svaki razgovor koji pokušam da vodim na tu temu, prekine tako što se ljuti i prebacuje mi kako više verujem njegovoj bivšoj devojci (za koju tvrdi da su se razišli zbog njene ljubomore, ja je, inače, ne poznajem) nego njemu.
Moje pitanje je da li neko od ovde prisutnih ima bilo kakve veze sa alkoholizmom i mogu li se simptomi prepoznati?
Drugo, ako on jeste zavisnik od alkohola, kako to da mu „dokažem“ i, suočimo se sa problemom?
Ne želim ni da ga ostavim, ni da ga ucenjujem da ću to uraditi, jer je zaista izuzetna osoba i mimo ovoga (ili čak i pored toga) naš odnos je nešto najlepše što mi se u životu desilo. Pred stvaranjem porodice smo, a naravno da ne želim ni da živim pored alkoholičara, a ponajmanje da se njemu desi bilo šta loše. Alkoholizam je bolest i ako je prisutna, moramo naći način da je lečimo... Pitanje je kako?
Hvala svima na razumevanju.
Problem je što ozbiljno sumnjam da je alkoholičar (što on, naravno, poriče), ali pošto ja nemam nikakvih iskustava po pitanju alkohola, zaista ne znam šta da mislim.
Naime, sve je počelo od telefonskog poziva njegove bivše devojke koja se lepo i kulturno predstavila i obavila sa mnom zaista pristojan razgovor tvrdeći kako je on hronični alkoholičar i apelujući na mene da nađem način da ga privolim na lečenje. Pošto sam bila zgranuta (i razoružana krajnje pristojnim nastupom), pitala sam je koji motiv ima za to i dobila sam odgovor da joj je stalo do njegovog dobra. Budući da se bavi vrlo odgovornim poslom, da je u kontaktu sa velikim brojem ljudi, da njegovo ponašanje ne liči ni na šta nenormalno – mislila sam da je to neka njena igra i ispričala mu za razgovor. On se nasmejao na ideju da je alkoholičar i najnormalnije rekao: „Mogla je da smisli i nešto pametnije“, tako da sam odbacila sumnje.
Međutim, pošto smo sad već dosta dugo zajedno, planiramo neki normalan zajednički život, ja sam poslom (za sad) vezana za drugi grad i viđamo se 3-4 dana u nedelji, primećujem, ipak, neke promene u njegovom ponašanju. Nekad je jako crven u licu, nekad, kad se čujemo telefonom, govori „kao iz bunara“ (i uvek kaže kako je prehlađen), nekad (istina vrlo retko) imam osećaj da ima zaostali alkoholisan zadah (na pitanje: „Šta si pio?“, obično se ili nasmeje ili naljuti, obavezno iznenadi i odgovor je uvek: „Ništa“.
Kada smo zajedno tri ili četiri dana, pijemo najčešće vino ili pivo uz jelo, ali ne u nekim nenormalnim količinama. Voli da popije i čašicu domaće rakije, ali niti je uvek imamo, niti to spada pod „obavezno“. I uvek je to neka umerena količiba.
Ono što me zbunjuje i plaši to je da je neki alkohol uvek prisutan, a primetila sam i da mu po nekad drhte ruke. On je vrlo pametan i intiligentan, te sve to vrlo dobro prikriva, a svaki razgovor koji pokušam da vodim na tu temu, prekine tako što se ljuti i prebacuje mi kako više verujem njegovoj bivšoj devojci (za koju tvrdi da su se razišli zbog njene ljubomore, ja je, inače, ne poznajem) nego njemu.
Moje pitanje je da li neko od ovde prisutnih ima bilo kakve veze sa alkoholizmom i mogu li se simptomi prepoznati?
Drugo, ako on jeste zavisnik od alkohola, kako to da mu „dokažem“ i, suočimo se sa problemom?
Ne želim ni da ga ostavim, ni da ga ucenjujem da ću to uraditi, jer je zaista izuzetna osoba i mimo ovoga (ili čak i pored toga) naš odnos je nešto najlepše što mi se u životu desilo. Pred stvaranjem porodice smo, a naravno da ne želim ni da živim pored alkoholičara, a ponajmanje da se njemu desi bilo šta loše. Alkoholizam je bolest i ako je prisutna, moramo naći način da je lečimo... Pitanje je kako?
Hvala svima na razumevanju.
. ih, da mi nije vas... svaki dan naucim nesto novo 
