Aikido i Realni Aikido reopen

Ne mora on da se "potčini" ali onda bi morao da ima odlično Ukiranje kako ga neka tehnika ne bi osakatila. Ostaje činjenica, ako ne neutralizuješ oružje na vreme, ti si u životnoj opasnosti.

Пријатељу, кад се прича о не потчињавању, прича се о томе да партнер правовремено користи покрете и тактике које ће опструирати све твоје покушаје да изведеш технике. Ту убрајам правовремено извођење удараца који умеју да промене ток извођења неке технике па и да разувере у сврсисходност извођења техника у које би се пре тога клели.
У принципу довољан је било који просечан вежбач којем даш сву слободу и задатак да те прегази. Ако успеш да изазовеш такво стање код сувежбача имаћеш и добар показатељ кабнеким реалнијим ситацијама. Наравно овде је једнако битан инструктор који би пратио таква тестирања како би извршио квалитетну аналзу и пазио да све буде безбедно..ћ
 
Dovođenje tehnike do nivoa blizu "granice" nije potrebno. Dobar instruktor će proceniti nečiju realnu sposbnost i bez tako rizičnog treninga. Prvorazrednom treneru nije čak ni potrebno da vidi kako je neki učenik izveo celu formu, katu, kao npr u Karateu da bi shvatio domete tog učenika, dovoljno je samo da vidi nekoliko uvodnih tehnika. Pa i sam Sony je napisao ako se ne varam da podvrgavanje učenika stresu, što je danas u modi stvar koja daje minimalne rezultate.
 
Kao ideja je solidno za primenu. Korišćenje metalnih alatki je nivo vežbanja za koji je potrebno kao što je Igyboy spomenuo takav nivo uvežbanosti ukea i torija kojem neki početnik, ili čak i kvalitetniji vežbač ne može da prismrdi, osim ako vežbanje nije izvedeno polagano sa naglaskom na tehniku a ne na krljanje.

Наравно да се подразумева постепено увођење вежбача у материју.
Мада није згорег у том почетном стадијуму прорадити и вежбе са правим ножем како би се формирала правилна свест о могућностима како самог оружја за наношење повреда тако и контроле тог истог оружја.
Велики проблем јесте стварање лажне сигурности код вежбача који увежбавају технике са гименим и дрвеним ножевима па и вежбовним металним јер долази до велике промене свести кад се схвати да партнер/противник држи прави нож што доводи до тога да и "напреднији вежбачи" буду залеђени при сусрету са правим ножем.

- - - - - - - - - -

Dovođenje tehnike do nivoa blizu "granice" nije potrebno. Dobar instruktor će proceniti nečiju realnu sposbnost i bez tako rizičnog treninga. Prvorazrednom treneru nije čak ni potrebno da vidi kako je neki učenik izveo celu formu, katu, kao npr u Karateu da bi shvatio domete tog učenika, dovoljno je samo da vidi nekoliko uvodnih tehnika. Pa i sam Sony je napisao ako se ne varam da podvrgavanje učenika stresu, što je danas u modi stvar koja daje minimalne rezultate.

Зависи о каквом је стресу реч, ако ћемо право, у Системи (кад си већ поменуо Сонија) по вежбаче су најстресније управо најспорије и на око најбаналније вежбе с обзиром да је вежбач најсвеснији својих грешака...
 
Delimično se slažem sa tobom a delimično ne. Iz prostog razloga što dok odgovaram na ovaj post vrtim u glavi znatan broj vežbača različitih veština koje sam upoznao i posmatrao i kojima ne bih dao ni plišanog medu da se biju sa njim a kamoli, čak i gumeni vežbovni nož, tvrd je to predmet.
Spomenu sam Sonija zato što mi se dopada način razmišljanja.
Stres proistekao od kiksanja u nečemu sporom i prividno banalnom proizilazi iz ne baš prijatnog shvatanja koliko je znanje još tanko. U brzim i složenim stvarima može uvek nešto da se smulja, zavisno od nivoa shvatanja posmatrača.(Sad mi pade na pamet slučaj Đota koji je pokazao svoje umeće u slikarstu kada je naslikao samo jedan običan krug, umesto pitoresknih slika sa mnogo detalja. Mrzim što sam spomenuo taj primer, postao je već kliše, ali je dobra ilustracija.) Slično je i u Aikidou, kada vežbač vidi kako ga je nešto tako "lako" nadvladalo.
 
Poslednja izmena:
Пријатељу, кад се прича о не потчињавању, прича се о томе да партнер правовремено користи покрете и тактике које ће опструирати све твоје покушаје да изведеш технике. Ту убрајам правовремено извођење удараца који умеју да промене ток извођења неке технике па и да разувере у сврсисходност извођења техника у које би се пре тога клели.
У принципу довољан је било који просечан вежбач којем даш сву слободу и задатак да те прегази. Ако успеш да изазовеш такво стање код сувежбача имаћеш и добар показатељ кабнеким реалнијим ситацијама. Наравно овде је једнако битан инструктор који би пратио таква тестирања како би извршио квалитетну аналзу и пазио да све буде безбедно..ћ

I kao što sam već napisao, bolje bi mu bilo da zna dobro da Ukira jer i pored toga što on koristi pokrete i taktike ako ne zna da se snađe nakon izvedene tehnike loše će proći. Takvi prosečni vežbači najviše nadrljaju u takvim situacijama, najmanje znaju da se snađu, pogotovo sa tom taktikom da te "pregazi".
 
Poslednja izmena:
I kao što sam već napisao, bolje bi mu bilo da zna dobro da Ukira jer i pored toga što on koristi pokrete i taktike ako ne zna da se snađe nakon izvedene tehnike loše će proći. Takvi prosečni vežbači najviše nadrljaju u takvim situacijama, najmanje znaju da se snađu, pogotovo sa tom taktikom da te "pregazi".

Настрадају ако је онај који изводи технике једнако уплашен и физички јачи од партнера. И наравно да се сви претходно припреме за овакве вежбе.
Иначе ово о чему пишем није пуко теоретисање већ стандарни метод вежбања, који релативно често користим да би се утврдили стварни домети у датом моменту при чему се тестирају појединачни елементи.
И наравно интензитет рада зависи од стања вежбача а не од мојих жеља што повреде доводи до нивоа статистичке грешке.
 
Настрадају ако је онај који изводи технике једнако уплашен и физички јачи од партнера. И наравно да се сви претходно припреме за овакве вежбе.
Иначе ово о чему пишем није пуко теоретисање већ стандарни метод вежбања, који релативно често користим да би се утврдили стварни домети у датом моменту при чему се тестирају појединачни елементи.
И наравно интензитет рада зависи од стања вежбача а не од мојих жеља што повреде доводи до нивоа статистичке грешке.

Ako su oboje pripremljeni onda tu nema mesta za strah. Mada, kao što sam napisao, prosečni vežbači sa taktikom da te pregazim najviše nadrljaju baš iz razloga što nisu pripremljeni. Prosto rečeno vežbač koji napada mora da zna da Ukira odnosno da pravilno prihvati tehniku ili može više da nadrlja u toj jednoj vežbi nego što bi nadrljao negde na ulici.
 
Poslednja izmena:
Ako su oboje pripremljeni onda tu nema mesta za strah. Mada, kao što sam napisao, prosečni vežbači sa taktikom da te pregazim najviše nadrljaju baš iz razloga što nisu pripremljeni. Prosto rečeno vežbač koji napada mora da zna da Ukira odnosno da pravilno prihvati tehniku ili može više da nadrlja u toj jednoj vežbi nego što bi nadrljao negde na ulici.

Извини ја сам погрешио... Некако сам навикао да су већ просечни вежбачи слободни у раду па заборавим чињеницу да се неки превише затварају у своје догме те им је и искуство ограниченог карактера.
Још једном опрости што сам покушао да ти теоретски приближим нешто што се без практичног рада не може разумети...
 
Извини ја сам погрешио... Некако сам навикао да су већ просечни вежбачи слободни у раду па заборавим чињеницу да се неки превише затварају у своје догме те им је и искуство ограниченог карактера.
Још једном опрости што сам покушао да ти теоретски приближим нешто што се без практичног рада не може разумети...

Ma opušteno. Sve je meni jasno.
 
12794659_988262027934789_2008563627680518455_o.jpg
 

Back
Top