Otvorila sam relativno nedavno temu o "majčinskom instinktu". Na kraju se sve svelo na jedini nagon koji zaista postoji - za razmnožavanjem. Koji, takođe, nije neizbežan, tj. ne umire se ako se ne podmiri.
Elem, nijedna žena neće umreti ako ne ispuni nagon za menjanjem pelena. Šetanjem po parku. Dojenjem?!
Postoji socijalno uslovljena potreba i postoji nagon da se razmnožavamo. Seksualna želja je l te.
Uostalom, šta će žene koje ne mogu taj nagon da "ispune", tj. fizički su onesposobljene?
To o čemu bismo govorili dolazi kasnije. I nema veze sa tobož a priori željom da se imaju deca. Ta želja dolazi kao ljudska potreba da se uklope. Pošto je neki baja davno shvatio da nam je (realno) dao preveliki mozak da bismo se i dalje bezumno kotili, morao je da izmisli crkvu. I onda se množismo i nastanismo Zemlju, planetu. Avaj. Onda se prenamnožismo. Pa taj baja izmisli ratove. I zemljotrese. I rak. Ali onda mu ljudi opet doskočiše, pa izmisliše h1n1. I sidu. I tako se čitave rase opet samoistrebiše. A on to nije imao na umu.
Sad kad malo razmislim, šta koji moj pokušava da napravi? I onda drvlje i kamenje na hitlera.
...tako da mi ovaj crtani nikad nije bio jasan...ja bi onu majku u crtacu prebila...
iz prostog razloga što je "hepiend" takav da se ožderu dok im želuci ne popucaju, a onda će ponovo da gladuju i tako...
