- Poruka
- 4.841
Ajde ovo idiotskijih,je pravilno,
ali kud mi preporucujes srbskoj umjesto srpskoj, nije mi jasno,
jer, odnosilo se na istotiju naroda zvanog Srbi,
a ne na istoriju mjesta u Lici zvanog Srb!!!
-
- Popularno:
- Nepismeni naprednjaci bi da ruše...
- SAD ukinule sankcije Miloradu Dodiku i...
- IPSOS istraživanje za oktobar: Đilas...
- Nuklearke ili solar?
- Osmani: Sirija priznala Kosovo
- Koje su vaše obaveze u domaćinstvu ?
- Nagli rez: Kina isključuje električna...
- Zašto ne volim horoskop
- Srbi sa Kosova krenuli peške ka Novom...
- Zasto je DOS 2001-e sacuvao jug Srbije...
7. јули - Дан када је Србин пуцао на Србе, треба ли то славити?
- Začetnik teme vracaracc
- Datum pokretanja
- stanje
Ajde ovo idiotskijih,je pravilno,
ali kud mi preporucujes srbskoj umjesto srpskoj, nije mi jasno,
jer, odnosilo se na istotiju naroda zvanog Srbi,
a ne na istoriju mjesta u Lici zvanog Srb!!!
- Poruka
- 6.482
Ако се односило на историју народа званог Срби - није на историју народа званог Српи или Српови.
Израз "српски" је управо политичка кованица.
- Poruka
- 20.583
- Poruka
- 6.482
Ријеч "србски" може да звучи архаично, али је исправна по граматици, једначењу по звучности - због правила о изузецима, фонетски и морфолошки.
Израз "српски" је политичког поријекла - највише нарушава универзално правило да се личне именице не једначе по звучности.
Нпр. теби "хабсбуршки не звучи архаично, али како би ти по истом правилу звучао "хапспуршки"? Неприродно је ли - а можда и увредљиво?
Низ је разлога да изведенице од ријечи СРБ имају у свом корјену СРБ, а не СРП.
Погледајмо примјер са изведеницама од речи ГРБ. Придјев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примијењено правило о једначењу по звучности? Поготово што ГРБ није властита именица. Друго правило каже да када је властита именица коријен изведене ријечи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мијења се, у изведеној ријечи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена припадника народа) СРБ...
Иначе у правилу се имена људи и имена народа не скраћују нити се прилагођавају неким правилима...која се у ствари, као што се види из србске граматике у овом случају и не поштују.
Зашто рећи СРПска православна црква?. Није то црква српова, српа, него православних СРБа. Како неком ко не познаје правила о једначењу по звучности објаснити да је Republic of Srpska - Република коју су створили Срби, а не српи или српови?.
Кад једном постанеш СРП онда ћеш други пут бити и мотика.
Алвеолни сонанти Л, Н и Р изговарају се тако што се врх језика налази у близини сјекутића а зрак пролази кроз различите путеве.
Консонанти се стварају настајањем препрека у устима или на уснама. при чему зрак удара у ту препреку.
Уснени консонанти (сугласници) Б, П и Ф се стварају ударањем зрака у усне које чине препреку и приликом изласка зрака долази до звука, без употребе језика.
Дакле у ријечи "србски" након алвеолног сонанта "Р" потребно је изговорити "Б".
Што је једноставније и ближе језику него "П".
Свако ко са игром језика није пробао те изговоре нека проба.
Појам "српски" уведен је под патронатом аустроугарске за вријеме илирског препорода, нема везе ни са граматиком ни са звучности, а што је најважније ни са значењем ријечи у србском језику.
Иако је назив "српски" удомаћен, није правилан.
Израз "српски" је политичког поријекла - највише нарушава универзално правило да се личне именице не једначе по звучности.
Нпр. теби "хабсбуршки не звучи архаично, али како би ти по истом правилу звучао "хапспуршки"? Неприродно је ли - а можда и увредљиво?
Низ је разлога да изведенице од ријечи СРБ имају у свом корјену СРБ, а не СРП.
Погледајмо примјер са изведеницама од речи ГРБ. Придјев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примијењено правило о једначењу по звучности? Поготово што ГРБ није властита именица. Друго правило каже да када је властита именица коријен изведене ријечи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мијења се, у изведеној ријечи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена припадника народа) СРБ...
Иначе у правилу се имена људи и имена народа не скраћују нити се прилагођавају неким правилима...која се у ствари, као што се види из србске граматике у овом случају и не поштују.
Зашто рећи СРПска православна црква?. Није то црква српова, српа, него православних СРБа. Како неком ко не познаје правила о једначењу по звучности објаснити да је Republic of Srpska - Република коју су створили Срби, а не српи или српови?.
Кад једном постанеш СРП онда ћеш други пут бити и мотика.
Алвеолни сонанти Л, Н и Р изговарају се тако што се врх језика налази у близини сјекутића а зрак пролази кроз различите путеве.
Консонанти се стварају настајањем препрека у устима или на уснама. при чему зрак удара у ту препреку.
Уснени консонанти (сугласници) Б, П и Ф се стварају ударањем зрака у усне које чине препреку и приликом изласка зрака долази до звука, без употребе језика.
Дакле у ријечи "србски" након алвеолног сонанта "Р" потребно је изговорити "Б".
Што је једноставније и ближе језику него "П".
Свако ко са игром језика није пробао те изговоре нека проба.
Појам "српски" уведен је под патронатом аустроугарске за вријеме илирског препорода, нема везе ни са граматиком ни са звучности, а што је најважније ни са значењем ријечи у србском језику.
Иако је назив "српски" удомаћен, није правилан.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 6.482
Нема никаквог додатка. Доказ.
- Poruka
- 20.583
Rođena 1923. godine u Ravnom selu kod Vrbasa, gde je završila osnovnu školu. Srednju školu je završila u Novom Sadu. Ekonomski fakultet u Beogradu je završila 1949, a Filološki 1954. godine. Doktorirala je 1964. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Godine 1953. zaposlila se u Ekonomskom Institutu, a 1957. kao asistent Ekonomskog fakulteta. Birana je za docenta 1957. godine. Vanredni profesor postaje 1971. a redovni 1977. godine. U penziji je od 1988. godine.
Na stručnom usavršavanju je boravila u Moskvi (1976. godine), u Hamburgu (1984.), Berlinu (1978. i 1988.), kao i u Londonu (1954. i 1982. godine).
Na našem fakultetu je predavala Marksov metod ekonomske analize, u okviru nastave na četvorogodišnjim studijama. Izvodila je predavanja i na odeljenju Fakulteta u Kragujevcu. Pored toga, bila je angažovana u nastavi na poslediplomskim studijama na Fakultetu i van Fakulteta, i to na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, kao i na FON-u.
Bila je šef Katedre za Opštu ekonomsku teoriju. Takođe je bila član Saveta Filološkog fakulteta, redovni član NDEJ-a, podpredsednik Udruženja "Nauka i društvo Srbije", kao i redovan član Hegelovog društva.
Dobitnik je ordena rada sa zlatnim vencem.
Važniji radovi
Pomorsko osiguranje u spoljnoj trgovini, DOZ, Beograd, 1955.
Karakteristika i problemi ženske radne snage u Jugoslaviji, Institut za ekonomska istraživanja, Beograd, 1969.
Savremeni problemi političke ekonomije, metodološki aspekti, Privredni pregled, Beograd, 1973.
Marksov metod ekonomske analize u šemama, modelima i dijagramima-poluprogramiranom metodu, koautor, Privredni pregled, Beograd, 1973.
Aktuelni problemi naše proizvodnje kooperacije sa inostranstvom, prilog metodologiji problema, Zbornik radova sa Savetovanja ekonomista u Sarajevu, Sarajevo, 1970.
Neki aspekti međnarodne ekonomske saradnje terma of trade (teorijski i praktični aspekti) Tromesečni pregled privrede FNRJ Ekonomski institut, FNRJ, 3/1955.
Economic Semiotic-Languages in Complex information system, objavljeno u materijalima Evropskog simpozijuma o kibernetici i sistemskim istraživanjima, Osterr, Stud, Gesell, fur Kybernetik, Society for Gen.System Research i Association internationale de Cybnetiljue, Beč, 1971.
Integration among developping countries and the Realization of acientifis technological revolution, Contributing, paper, koautor, Budimpešta, 1974.
Marksov metod ekonomske analize u četiri toma "Kapitala", Beograd, 1982.
Savremena ekonomska teorija u Americi, izdanje "Ekopres" 1991.
Vidik i horizont savremene političke ekonomije, u Zborniku Kriza i/ili renesansa političke ekonomije, izdanje Fakulteta političkih nauka, Beograd, 1993.
Ekonomija u senci, knjiga I izdanje "Progres"Tuzla, 1991.
Tenjevaja ekonomika u Jugoslaviji, u časopisu Problemi upravljenija, br.5./90.
- Poruka
- 4.841
Ne znam , nisam jezicki strucnjak,
ali i ne vidim neki nedostatak ili manju pripadnost svom narodu zovem li ga srpski ili srbski!!!
Mislim da ste bas na ovom primjeru malo precerali u zaguljivanju hurca!!!
- Poruka
- 6.482
Ђе ту пише да се предмет на факултету звао Капитал?
- Poruka
- 6.482
Претпостављам да ниси прочитао мој слиједећи пост на исту тему, па да се не понављам, прочитај.
- Poruka
- 20.583
.Marksov metod ekonomske analize se zvao predmet a proucavao se iz Kapitala i studenti su ga tako zvali.
Ovo podhebavanje nije tvoj nivo,nemoj.
- Poruka
- 4.841
Svakako, srpski, ne asocira apsolutno ni nasta drugo sem na Srbe,
tako da mi apsolutno ne smeta,
a meni licno odgovara, jer sam lakse lucio sta se odnosi na mjesto Srb,
a sta na srpski narod!
Vidis kad se kaze srbski narod, to znaci za mene, narod iz Srba,
dok se srpski narod odnosi na narod Srba!!!!
- Poruka
- 6.482
Није тачно. Није било предмета капитал.
- Poruka
- 6.482
- Poruka
- 20.583
Marksov metod ekonomske analize se zvao predmet a proucavao se iz Kapitala i studenti su ga tako zvali.
- Poruka
- 6.482
- Poruka
- 20.583
- Poruka
- 6.482
Досадан си, немој да ти копирам твој тескт у којем тврдиш да се предмет звао капитал.... не само да си тврдио - него исправљаш саговорнике.
Више је него смијешно да тврдиш да си нешто доказао....
- Poruka
- 20.583
Marksov metod ekonomske analize se zvao predmet a proucavao se iz Kapitala i studenti su ga tako zvali. A tebe sam ispravio kada si tvrdio da je to radjeno u okviru Politicke ekonomije.
- Poruka
- 6.482
Ha...ha.. nisi ti mene nidje ispravio nego si pisao gluposti o predmetu koji se zvao Kapital.
Ne samo sto si iz Loznice nego si i iz Doboja.
Kapital se uvijek proucavao u okviru Politicke ekonomije.
A kao sto na ekomomskom fakultetu nije bilo predmeta Kapital, tako nikada i nije postojao predmet koji se zvao Marksov metod ekonomske analize.
Ha...ha.... i jos drugarica sa Mosom prevodila kapital u celiji!
Poslednja izmena:
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Ubijen je saradnik okupatora, koji se nije setio da je Žikica SRBIN kad je krenup da ga hapsi
- Poruka
- 6.482
Ubijen je saradnik okupatora, koji se nije setio da je Žikica SRBIN kad je krenup da ga hapsi
Шањи - не уноси пометњу. Све је то исконструисала комунистичка партија која је касније донесла одлуку да се подигне устанак. Имали су план да дигну устанак чију ће одлуку донијети касније, онда су наговорили жандаре да дођу на вашар, па су им рекли да хапсе Жикицу - и наредили Жикици да их убије - и тако се организовао устанак и калио челик.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Ovo je novi nivo lupetanja!
KOMUNISTIČKA PARIJA NAGOVORILA ŽANDARE!?!?!?!?
Ma daj nemoj sebe lagati.....
A oni SrBski junaci što su vodili srpske žene i decu na Banjici na streljanje?
Jesu li i to bili Srbi?
- Poruka
- 6.482
Па добро Шањика, како су другачије организовали устанак...састанак о организовању су имали касније?
Мора бити да су све испланирали у детаље и да ту има тајни које се не могу тако лако открити.. Ја мислим да су испровоцирали Нијемце да ови пошаљу жандаре.
Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Ma jok bre, slučajno su se našli i Žikica i žandari tamo samo je Žikica imao dva pištolja z apojasom (moda komesara iz španske republikanske armije) i s*****o ih dok si trepnuo
- Poruka
- 69.781
Predlažem da pogledamo rezultate ankete i da zaključimo ovu priču.Ne treba padati na komuno provokacije samo zato da bi oni mogli da pišu jedno isto po nekoliko puta.
- stanje
