"5 oktobar 2007 Seven years after changes!"

[Baba Višnja]

Jerbo su prebrojani glasovi malo bolje odoh kući da ljuljam Marka

 

[Strela]

Janičari globalizma


Zbog očiglednih uticaja iz Vašingtona, sve manje se veruje da se otporaši iskreno bore za “odbranu demokratskih principa”

Kao razlog što su formirali Centar za nenasilni otpor, nekadašnji otporaši (oni kojima nije odgovarala ušuškanost političke stranke) su naveli želju da svetskom tržištu političkih ideja nametnu sopstveni model nenasilne političke borbe. I sve upornije se bore za predstavu da im to uspeva. Primeri Gruzije i Ukrajine pokazuju da njihova NVO koja se zvanično bavi političkim konsaltingom (kažu da pomažu studentskim i omladinskim organizacijama da povećaju participaciju mladih u političkom životu) može da preraste u glavnog rušitelja “nepoželjnih vlastodržaca”. Za sada je uspeo da im se izmigolji prekaljeni Aleksandar Lukašenko koji se izborio za ustavne promene koje su mu omogućile novi predsednički mandat. Ševardnadze nije bio te sreće...

Sada i u Ukrajini gledamo reprizu prepoznatljivog scenarija. Organizator aktuelnog građanskog protesta je “Pora” ukrajinska studentska organizacija koja deluje na istom principu kao i Otpor. Tako je delovala i gruzijska organizacija “Kmara”.

Londonski “Gardijan” piše da je američki model rušenja nepoželjnih režima preko izbora, odnosno navodne izborne krađe, stvoren i uvežban u Beogradu. Suština je, kako ugledni list analizira, u okupljanju svih opozicionih partija u izboru jednog kandidata na izborima. Najvažniji su posmatrači na izborima okupljeni u nevladine organizacije. “Oni zatim prvi saopšte procene rezultata i tako, kroz jaku medijsku kampanju stvore klimu u društvu i pre nego što se saznaju stvarni rezultati. Pod medijskim utiskom njihovih procena organizuju se protesti”, otkriva već uhodani mehanizam analitičar “Gardijana”.

Strani mediji još objavljuju da opozicionu kampanju u Gruziji protiv zvaničnih rezultata izbora finansiraju američka vlada kao i organizacije USAID, Nacionalni demokratski institut Demokratske partije, Internacionalni republikanski institut Republikanske partije, kao i NVO Fridom haus i Fond za otvoreno društvo Džorda Sorosa...

Članovi Centra za nenasilni otpor ne vole suočavanje sa ovakvim činjenicama. Oni već godinama tvrde da su autori autentičnog srpskog modela nenasilne političke borbe. “Otpor nije stvorila nijedna strana organizacija, stvorio nas je Slobodan Milošević. Pa, vidno je da smo posle njegovog odlaska izgubili veliki cilj, veliki deo identiteta”, kaže za NIN Aleksandar Marić, instruktor Centra koji je upućivao omladinu Gruzije i Ukrajine u metodu nenasilnog otpora. Ukrajinske vlasti su ga neposredno pred prvi krug izbora proglasile za nepoželjnu osobu i deportovali nazad u Srbiju. Ali ostaje dovoljno dugo kao instruktor (za dve i po godine u Ukrajini je boravio bez ikakvih problema dvanaest puta) da se i bez njegovog prisustva sve odvija po unapred zacrtanom planu.

Marić i dalje negira pisanje i izveštavanje uglednih svetskih medija koji su opširno pisali o tome kako su specijalni treneri Otpora prošli specijalizovanu obuku u inostranstvu za uspešno sprovođenje revolucije koja će svrgnuti Miloševića. Sastanci su odravani u Budimpešti i Crnoj Gori, a obuku je vodio američki pukovnik u penziji Robert Helvi. Tim Maršal u svojoj knjizi “Igra senki” ide toliko daleko da tvrdi kako je “Otpor imao neku vrstu vojnog krila, ljude koji su imali pristup oružju i umeli da se bore”.

Šta kaže Aleksandar Marić, pošto se slične tvrdnje iz godine u godinu ponavljaju i to od vrlo uticajnih ličnosti, organizacija i medija?

“Najoštrije demantujem sve priče o tome kako smo bili u nekakvim kampovima za obuku. Čuveni pukovnik Helvi odrao je jednodnevni seminar u Budimpešti za 25 aktivista Otpora, marta 2000. godine. Mi smo već tada imali svoj simbol, ime organizacije i infrastrukturu raširenu na gotovo 90 odsto teritorije Srbije. Već smo imali nekoliko hiljada aktivista, jasan identitet organizacije i prepoznatljiv imidž. U tom trenutku bili smo velika i snažna organizacija kojoj nije bio potreban Helvi, ni bilo ko drugi da bi je stvorio, niti nam je trebala pomoć kakvu danas pružamo moji prijatelji i ja. Daleko od toga da mi ne cenimo sve što je pukovnik Helvi zajedno sa drugima učinio za nas. Ali, Helviju treba dati mesto koje objektivno zaslužuje.”

Milja Jovanović je takođe jedan od osnivača Otpora i njegov ideolog, a sada je i članica DS-a. Potvrđuje priču našeg sagovornika: “Mnogo je dezinformacija o finansiranju i treninzima dolazilo iz Amerike koja očigledno ima neke svoje interese da to tako prikaže. Nismo želeli da budemo agresivni zbog poštovanja nekih normi koje su oni prekršili. Na treninge smo, pa i na onaj Helvijev, slali one naše članove koji su bili umorni i pod stresom da se na nekoliko dana odmore.”

Očigledno je, međutim, da danas sve teže prolazi pojednostavljena priča o omraženom diktatoru koji u interesu razvoja demokratije mora biti uklonjen uz nesebičnu pomoć dobronamernog Zapada. Mnogi su postali skeptični posle vojnih intervencija na SRJ, Avganistan i Irak. U meri da se pitaju gde su granice tolikog “humanizma” i “solidarnosti” pogotovo kad je u pitanju Ukrajina - zemlja sa mnogo stanovnika, sa velikim ekonomskim potencijalom i ogromnim geostrateškim značajem i za Rusiju i za Ameriku. Sve ovo je otvorilo priču o secesiji pojedinih delova zemlje zbog izbornih rezultata i pritiska zapadnih zemalja. Da li naši sagovornici razmišljaju o moralnoj odgovornosti zbog mešanja u unutrašnje stvari jedne zemlje, pogotovo ako se situacija otme kontroli i eventualno dođe do krvoprolića?

“Mi smo u Ukrajini ubrzali društvene procese i to je ono što se zove zaračunata kalkulacija u poslu kojim se bavimo. Sigurno je da će svako od nas nositi krst nekakvog prokletstva i odgovornosti ukoliko dođe do građanskog rata. Naša osnovna želja je da se procesi u Ukrajini završe mirno i demokratskim putem. Da pobedi većinska volja građana, ma kakva ona bila. Mi nismo revolucionari, mi smo antirevolucionari. Polaznike učimo da se vlast može osvojiti samo na legalan i miran način. Svesni smo da situacija u zemljama gde delujemo skoro nikada nije crno-bela, da je ne određuju samo dobri i loši momci. To pogotovo nije slučaj u Ukrajini gde se u poslednjih nekoliko godina beleži značajan ekonomski rast”, kaže Aleksandar Marić.

“U načelu se slažem da se možda mešamo u unutrašnje stvari neke zemlje. Ali koliko god se mi ovde opirali, globalizacija je uzela maha. Našu aktivnost vidim kao aktivnost bilo koje druge organizacije koja na poziv nekoga ko ima problem dođe i pokuša da pomogne da se problem reši. U smislu globalne političke kulture mislim da nismo pogrešili. Mnogo pazimo da ne kršimo zakone zemlje u koju idemo i puni smo skrupula po tom pitanju”, kaže Milja Jovanović koja lično nikada nije želela da radi posao instruktora.

 

[Strela]

Uprkos svemu navedenom mora se primetiti čudno poklapanje kada je uočavanje diktatora u pitanju sa viđenjem američke administracije. Naša sagovornica kaže da se o podudarnosti može govoriti samo kada su Srbija, Belorisija, Gruzija i Ukrajina u pitanju. Prema njoj, očigledno je da ima još zemalja na koje Amerika ne gleda blagonaklono. Ali, u svim ovim zemljama su se kršile ili se još uvek krše ljudska prava, političke i medijske slobode. “Ako te činjenice odbacujemo samo zato što se nekima čini da je reč o američkim izmišljotinama, onda nećemo stići daleko jer je reč o odbrani demokratskih principa.”

Marić je još određeniji: “Naš Centar sam odlučuje bez obzira na to da li će Amerika nekoga imenovati ili neće kao diktatora. Uslovno se slažem sa onima koji tvrde da smo mi oružje u rukama Zapada jer se to što mi radimo najčešće poklapa sa interesima Amerike”, priznaje Marić. Spremno, međutim, kaže da se recimo može dogoditi da neka od razvijenih zemalja Zapada prozove Putina kao diktatora. Neće se obazirati. “Ako budemo radili u Rusiji, voleo bih da radimo za Putina. Zato jer je on jedan od najsposobnijih i najinteligentnijih državnika.”

Što se ostalog ljudstva tiče, Centar su formirali isključivo veterani Otpora: Ivan Marojević, Nenad Belčević, Stanko Lazentić, Siniša Šikman, Danijela Nenadić i Nenad Đurđević. Finansiraju se isključivo preko projekata, nemaju stalne finansijere. Kažu da je to dobro jer bi potencijalni stalni finansijer mogao da pomisli da mu nešto duguju. Do sada su ispomagale sledeće fondacije i organizacije: Fridom haus, Fridrih Ebart, Ist Vest, Alfred Mozer, Ju-en-dipi i OSCE.

Posao i putovanja vidno ulaze pod kožu. Marić kaže da tekući posao vidi kao posao za čitav život. Ima 31 godinu i još nije diplomirao na Fakultetu za uslužni biznis u Novom Sadu. Podstanar je, nema auto. “Novac jeste motiv, ali nije primarni motivacioni faktor. želja da se bude aktivni učesnik u istorijskim procesima najjači je motiv. I adrenalin koji ide uz to”, iskren je Marić. Za razliku od njega, Milja Jovanović kao da se primirila. Privodi kraju studije na Filološkom fakultetu. Demokratski život na Balkanu prilično ju je razočarao. Svoju budućnost vidi u marketinškoj profesiji. Još uvek živi sa roditeljima. O sledećim poduhvatima Centra naši sagovornici ne žele ništa da kažu. “Gardijan” je objavio sledeće: “Instruktori beogradskog Otpora i američki stručnjaci se odmah posle Ukrajine sele u Moldaviju, a potom u bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji.” Amerika nastavlja hladni rat i nastoji da preuzme kontrolu nad nekadašnjim republikama Sovjetskog Saveza.



Veliki učitelj i pukovnik Dr Din Šarp,

“Klauzevic nenasilnog ratovanja”, ideolog Otpora, pisac čija je knjiica “Od diktature do demokratije” bila jedini neupitni vodič u “svetom ratu” protiv Miloševića, objasnio je posle oktobra 2000. godine da njegovi “ključni motivi nisu etičke prirode. To nema veze s pacifizmom. Akcija se bazira na analizi moći diktature i onda pronalaženju načina kako je slomiti utičući na poslušnost građana i stabilnost osnovnih institucija.”

Kako je Otpor došao do ove “biblije nenasilnih metoda”, čiji je “stari zavet”, od istog pisca, pod naslovom “Politika nenasilne akcije” izdat još 1973. godine? Na kom su to kursu savremene filozofije mladi ljudi željni promena i društvene pravde sreli nauk dr Šarpa koji radi u instituciji “Albert Ajnštajn” u Bostonu? Da li se taj “apostol demokratije” proučava uz Habermasa, Deridu ili Rortija?

Ne, do ovog susreta došlo je uz pomoć nekoliko vašingtonskih NGO-a. Tako je nevladina organizacija National Endovment for Democracy te 1999. i naredne godine na “implementaciju” tih znanja ovde potrošila tri miliona dolara (“Otpor je bio najveći primalac”). Stotine hiljada dolara, kako je pisao “Njujork tajms magazin”, Otpor je dobio za majice i bedževe, a “pretpostavlja se da su čelni ljudi Otpora dobijali pojedinačnu privatnu pomoć, ali se o ovome u Vašingtonu ne mogu dobiti nikakve informacije”. Druga nevladina organizacija iz glavnog grada SAD International Republican Institute - potrošila je ovde u to doba 1,8 miliona dolara, što je opet bar petnaest puta manje od investicije USAID - organizovala je u luksuznom hotelu “Hilton” u Budimpešti od 31. marta do 3. aprila 1999. direktan susret 20 vodećih aktivista Otpora sa naukom dr Šarpa. Tu je “otporaše” preuzeo vodeći instruktor za “nenasilno ratovanje”, veteran iz Vijetnama, penzionisani pukovnik američke vojske Robert Helvi.

I pukovnik i dr Šarp dolaze sa “Albert Ajnštajna”, inače su stari “nenasilni ratnici”, a Otpor im je samo bitka u dugom ratovanju za demokratiju po svetu. Veliki učitelj i Veliki majstor su, na primer, 1992. “nenasilno ratovali” po Burmi i Tajlandu, kao što su tu skoro “ohrabrivali” Iračane ljubitelje demokratije, i naravno Kurde a protiv “diktatorskog režima Sadama Huseina”.

Dr Šarp još od 1965. u Centru za međunarodne odnose na Harvardu istražuje ovakav pristup. “Albert Ajnštajn” je osnovan 1983. godine da bi “promovisao istraživanja, političke studije i obrazovanje za stratešku upotrebu nenasilne borbe protiv diktatura, rata, genocida”. Šarpovo životno delo “Od diktature do demokratije” iz 1993. ima dodatni spisak “198 metoda nenasilne akcije”. (Sve u čemu smo učestvovali je na tom spisku.) A da se sve ne bi svelo na uzbudljivo “traženje Ahilove pete” diktatora i golu destrukciju društva, kursevi su začinjeni podsećanjima na Gandija, Martina Lutera Kinga, kineske mudrosti iz dalekih vekova.

Izveštavajući o pukovnikovom radu sa Otporom, nevladina organizacija United States Institute of Peace, uz napomenu “da je strategija u nenasilnim akcijama isto toliko važna kao i u vojnim operacijama”, citira se Mahatma Gandi koji zna da “sposoban general uvek ulazi u borbu tako što sam bira vreme i mesto za bitku”.

U Otporu su, inače, voleli i cenili pukovnika. “Vrlo smo mu zahvalni za sve što je učinio za demokratiju u Srbiji”, govorio je Srđa Popović krajem januara 2001. u Beogradu. Ali iskusni učitelj, koji je tada u Beogradu bio kao predstavnik nevladinog američkog Instituta za mir, nije delio oduševljenje učenika. Ima tu još da se radi: “Nije dovoljno promeniti lidere, potrebna je kontrola rada policije i vojske... Ali to je posao za druge.” “Klauzevic za nenasilno ratovanje” i “nenasilni vojnik” idu dalje. Toliko zemalja širom sveta još čeka “pravu demokratiju”. Ideološki osvešćene, odlično istrenirane, prekaljene u ratu s jednim od najpoznatijih diktatora , ovenčane slavom i nagradama “srpske janičare globalizma” čekali su Gruzija, Belorusija, Ukrajina... U Avganistanu i Iraku nisu probali. Bin Laden i Sadam nisu čitali Gandija.

 

[Karlito Brigante]

ma nisu oni zbog para vec zbog tvoje zene

Da li će tvoj sparušeni kliker ikada ukapirati da žene ne služe za vređanje?

 

[Baba Višnja]

Ova strela mlogo pati u svoji glogovi na ovu temu. I baba Višnja prevarena na taj peti oktombar.
Za dvajes minuta svrnite na babin glog.

 

[crow]

Najgori su bili ovi iz "otpora". Banda mladih huligana i neradnika. Još obučeni kao crnokošuljaši. A nepismeni, glupi, prosti ... STRASHNO - rekla bi Alergična ...

a vidim kako si odgovorio na pitanja pre neku stranu
fekalije najsmrdljivije! 8)

 

[crow]

U broju 28. od 19.avgusta 2002. banjalučki nedeljnik “PATRIOT” donosi interesantan prilog o ulozi DOS-NATO operativaca na terenu oličenim u takozvanom”Otporu”, još jedan prilog za celovitiju sliku o "demo(n)kratskim promenama" i "volji naroda".

"Otporaši" - skojevci novog svetskog poretka

Predstavnik američke Zadužbine za razvoj demokratije izjavio je da je od septembra 1998. godine ova američka fondacija uplatila tri miliona dolara i da je većina tog novca otišla članovima "Otpora"

Američko čedo "Otpor" je američko čedo koje je nastalo po receptu kreatora specijalnog rata iz Vašingtona i zato nije čudo što mnogi "otporaše" nazivaju "skojevcima Novog svetskog poretka". "Otpor" je pseudonim Roberta Helvija iz Centra za nenasilni otpor u američkom Institutu "Albert Ajnštajn" u Harvardu. On je decenijama razvijao "tehnologiju" izazivanja revolucija i upravljanja njima. Tim sada predvode Robert Helvi, Džene Šarp, Majkl Mičel i Dejvid Jubanka, koji su svi aktivno obučavali vrh "Otpora".

Posle odlaska Miloševića sa vlasti, pitanje američke pomoći za srpske političke partije, posebno za "Otpor", u periodu pre 5. oktobra i dalje je tabu tema u Jugoslaviji. Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da su od avgusta 1999. godine do 5. marta 2000. milioni dolara stigli u Srbiju. Pol Makarti, predstavnik američke Zadužbine za razvoj demokratije, izjavio je da je od septembra 1998. godine ova američka fondacija uplatila tri miliona dolara i da je većina tog novca otišla članovima "Otpora". Samo je američka Organizacija za međunarodni razvoj USAID 2000. godine dala 25 miliona dolara. Nekoliko stotina hiljada dato je direktno "Otporu" za "materijal za demonstracije", među kojima su majice i bedževi. Kako je 20. novembra pisao Njujork tajms, pretpostavlja se da su čelni ljudi "Otpora" takođe dobijali pojedinačnu privatnu pomoć, ali se o ovome u Vašingtonu ne mogu dobiti nikakve informacije. Ono o čemu se u Vašingtonu takođe nerado daju informacije jeste i pitanje obuke koju su članovi "Otpora" prošli. Za ovu vrstu pomoći bili su zaduženi predstavnici Međunarodnog republikanskog instituta IRI i Nacionalnog demokratskog instituta NDI iz Vašingtona, koje finansira USAID i američka Vlada. Dok je NDI blisko sarađivao sa srpskom opozicijom, IRI je svoju pažnju usmerio na "Otpor", koji je služio kao ideološka i organizacijska okosnica revolucije.

Pošto je američkim savetnicima bilo onemogućeno da putuju u Srbiju, seminari za "obuku instruktora" održavani su u Mađarskoj i Crnoj Gori.
U načelu, bila je to otvorena operacija, finansirana sredstvima koje je dodelio Kongres u iznosu od 41 milion dolara. Isti list navodi i da su neki Amerikanci angažovani u kampanji protiv Miloševića bili svesni uticaja CIA, ali im je bilo teško da odrede šta ta agencija planira.

Ko su profesori

I tu se dolazi do ključnog pitanja: Ko su, zapravo, bili predavači koji su obučavali članove "Otpora" u Budimpešti i Crnoj Gori?

U martu prošle godine IRI je platio troškove za dvadesetak vođa "Otpora" da bi mogli da učestvuju na seminaru o nenasilnom otporu u budimpeštanskom hotelu "Hilton". Tokom seminara studenti su učili kako da organizuju štrajk, komuniciraju simbolima, prevladaju strah, te kako da potkopaju vlast diktatorskog režima. Aktivisti su obučavani kako da se igraju "žmurke" sa policijom, kako da odgovaraju na pitanja prilikom policijskih ispitivanja, kako da osmisle poruke na posterima i pamfletima, kako da transformišu strah stanovništva u snagu i kako da se identifikuju i počnu da stiču uporišta u policiji i drugim važnim institucijama. Glavni predavač bio je Robert Helvi, koji je izradio studiju o metodama nenasilnog otpora u celom svetu. Helvi je na seminarima predložio da se pronađu nenasilni načini da se umanji Miloševićev autoritet. Jedan od prvih načina bilo je nošenje majica na kojima je bila odštampana pesnica. Šest meseci nakon treninga pojedini pripadnici "Otpora" tvrdili su da znaju napamet Helvijeve lekcije i predavanja, počev od maksime "Razvlastiti vladara najznačajniji je element u nenasilnoj strategiji".

- Jednog dana nisam imao ništa pametno da radim na fakultetu pa sam odlučio da odem na jedno predavanje i vidim šta radi ta dugokosa gamad - kaže Helvi. Ali, predavanja Džena Šarpa, lidera Centra za nenasilni otpor na Institutu "Albert Ajnštajn", veoma su ga iznenadila.

- Tada sam shvatio da je, ako se napravi dobar plan, moguće svrgnuti tiranina bez upotrebe sile - kaže Helvi u jednom intervjuu.

Nakon trogodišnje intenzivne obuke u CIA, on se obreo na granici Tajlanda i Burme, gde je otvorio trening kampove u kojima je obučavao tehnikama nenasilnog otpora pripadnike burmanske opozicije. U poslednjih desetak godina došlo je do otvaranja novih kampova na tajlandsko-burmanskoj granici s istim ciljem, i u svima njima glavnu reč vodi Helvi.
Iako tvrdi da pripadnike opozicionih partija iz Burme podučava nenasilnim metodama otpora i da tu nema ništa ilegalno, Vlada Burme nema takvo mišljenje. Na svom sajtu burmanska Vlada je navela da je došla do pouzdanih informacija, koje govore da je Helvi zapravo visoki predstavnik američke obaveštajne službe i da je zadužen za ubacivanje američkog novca u Burmu i potkupljivanje tamošnje opozicije. Osim toga, detaljno su upoznati sa kursevima koje finansira američka Vlada, a koji se godinama održavaju na burmansko-tajlandskoj granici. Obaveštajni podaci burmanske vojske idu toliko daleko da objavljuju da je Helvi primećen kako 25. maja 1997. godine dolazi u tajlandski grad Čengmai, gde je imao sastanak sa američkim generalnim konzulom. Sastanak je trajao praktično ceo dan. Burmanska tajna služba zatim iz sata u sat prati kretanje Helvija i navodi s kim se sastajao. Tvrdi se da je lično doneo novac i opremu za burmanske pobunjenike. Na kraju se navodi njegova kućna adresa u SAD i broj telefona i nudi nagrada za hapšenje. Osim Helvija, kao opasne osobe burmanska tajna služba navodi Majkla Mičela, predstavnika Međunarodnog republikanskog instituta, Džena Šarpa, predstavnika Instituta "Albert Ajnštajn", i Dejvida Jubanku, hrišćanskog misionara. Navedeni su imali aktivnu ulogu u obuci članova "Otpora" u Mađarskoj i Crnoj Gori.

Greške u Burmi

U jednom intervjuu Helvi je priznao da je uspeh protesta u Srbiji 5. oktobra došao nakon što su on i njegov pokret doživeli veliki neuspeh 1988. godine, kada je ista taktika primenjena u Burmi, ali kada nije došlo do očekivanih rezultata. Govoreći o tom neuspehu Helvi je 1991. godine pred Kongresom otkrio šta se sve krije iza termina "nenasilni otpor", koje su bile greške pobune u Burmi i šta treba učiniti da sledeći put projekat uspe. Svakom posmatraču nakon čitanja Helvijevog izlaganja mora biti jasno da je ono što se smatralo samoinicijativnom i spontanom akcijom ljudi "Otpora" zapravo dobro smišljen projekat Helvija i njegovih nalogodavaca. Zahvaljujući lekcijama Roberta Helvija - Milošević je srušen s vlasti. Pitanje koje se sada postavlja jeste da li su i posle 5. oktobra korišćene Helvijeve usluge. Nedavno pojavljivanje kampanje "Ko je kriv" u vreme kada se narod bori za golu egzistenciju i kada teroristi napadaju naše vojnike na jugu Srbije miriše na još jednu lekciju gospodina Helvija.

Stalni kontakti u Mađarskoj

Predstavnik IRI Danijel Kalingart izjavio je Njujork tajmsu da se sa liderima "Otpora" susreo "sedam do deset puta" u Mađarskoj i Crnoj Gori od oktobra 1999. Ovaj institut je u Srbiji potrošio oko 1,8 miliona dolara, od čega je "jedan deo" dat direktno "Otporu". Kako primećuje Vašington post, američki napori u izgradnji demokratije u Srbiji bili su neobična mešavina tajnosti i otvorenosti.

Američki vojni obaveštajac

Ko je zapravo Robert Helvi - čija su predavanja odigrala, kako u Vašingtonu tvrde, ključnu ulogu u rušenju Miloševića?

Penzionisani pukovnik američke vojske Robert Helvi bio je ataše za odbranu pri Američkoj ambasadi u Burmi u periodu od 1982. do 1984. godine i najviši predstavnik CIA u Burmi. Nakon što je završio svoj mandat, iz Burme se vratio u SAD, a zatim je penzionisan u američkoj vojsci. Skoro pri kraju svoje karijere, krajem osamdesetih godina, Helvi odlazi u Centar za međunarodne odnose Univerziteta u Harvardu.

i na banjaluku da ti se serem bash!
josh plache za onim dvolitrashicama punjenim rumunskog goriva?
pa... razboli se i umri, shta da ti kazem

shto pre, za dobro srbije!

 

[crow]

Da li će tvoj sparušeni kliker ikada ukapirati da žene ne služe za vređanje?

zene ne. ti da!

a sad... sto je gospoja reshila da tvoju impotenciju kompenzira u lokalnom odboru DS-a... ja s tim nemam nishta 8)

 

[Strela]

NIN 31.januar 2002.
Vizije iz prošlosti

Pripadnici pokreta, koji je najviše iritirao bračni par sa Dedinja, počeli su da posmatraju Skupštinu i vladu, ali su naišli na pitanja novih funkcionera - zar vi još postojite ?

Aktivisti Otpora iz Šapca, Loznice su 24.januara odlučili da priznaju krivicu i preuzmu odgovornost za stanje u državi. Nekoliko stotina aktivista i građana je tog inkriminisanog dana napisalo prijavu protiv sebe lokalnom policijskom načelniku, a od tužilaštva zatražilo da utvrdi "krivicu naroda što je doveo do narodnih kuhinja, kontejnera i prosjačkog štapa". Dva dana pre neveštog političkog performansa u Mačvi, njihove kolege ušle su na galeriju Skupštine Srbije odakle su imali priliku da izbliza vide ono što godinu dana gleda svaki vlasnik TV-prijemnika i dobrih živaca.

Prisutnim poslanicima i funkcionerima nisu priznali krivicu za stanje u zemlji, mada su oni, otporaši, počeli da izgledaju sumnjivo. Njihovi nekadašnji saborci iz demokratskog fronta izrekli su nekoliko kurtoaznih i nemaštovitih rečenica o kontroli, otvorenosti državnih institucija, ali nisu mogli da sakriju izvesnu zlovolju prema "nosiocima spomenica koji izgleda nisu obavešteni da je Sloba pao" ili "klincima koji misle da će njihova revolucija trajati do njihove penzije". Takve opaske, izrečene između dva osmeha, mogle su se čuti od dosovaca svih boja, ali se njima ne protivi ni veliki broj politikologa, futurologa i medijskih udarnika. Šta, dakle, žele ti otporaši ? I dokle žele ?


Pritisak

Dok je trajao "mrski Miloševićev režim", pripadnici Otpora su doneli samo jednu političku odluku - rušenje pomenutog režima. Ogroman broj aktivnosti zasnovanih na jednoj odluci, bez dilema, nijansi ili zapitanosti, morao je da zabeleži određeni uspeh, ali su nevolje nastale kada je "sunce" oko kojeg su se otporaši okretali, počelo da izlazi u Holandiji. Iako su i otporaši, kao i lideri dosovske koalicije, govorili da žele promenu režima i uspostavljanje novog političkog sistema, izgleda da je njihovo jedinstvo presušilo kada je Milošević otišao.

Kada se već dogodio 5.oktobar, shvatilo se da ne postoji jedinstven odgovor na pitanje kako treba menjati društveno uređenje, kao i da li ga uopšte treba menjati.

"Nije Slobodan Milošević bio naš glavni neprijatelj, već sistem koji je on simbolizovao. On je otišao, sistem je preživeo, svi ti veliki Miloševićevi biznismeni sada podržavaju nekoga u DOS-u, zadržan je taj način razmišljanja i stari sistem vrednosti. Nas niko ne hapsi, ali se ne osećamo sigurno, kao što se nesigurno oseća i veliki broj građana", kaže aktivista Otpora Nenad Konstantinović.

Njegov kolega Ivan Marović kaže kako će otporaši u Skupštini, vladi i kroz aktivnosti van tih institucija pokušati da nateraju vlast da ispuni obećanja data u kampanji, donese čitav niz sistemskih zakona (o javnom informisanju, radio-difuziji, univerzitetu, političkim partijima, kao i krivični, izborni zakon...) a zatim raspišu izbore. "Uopšte ne želimo da se sledeći izbori održavaju u znaku pitanja - da li Srbijom treba da vlada Koštunica ili Đinđić. Želimo da se izbori održe u sasvim drugačijoj atmosferi, u kojoj će svi akteri biti spremni da dele vlast i da njihova vlast bude kontrolisana. Jasno je da nijedna vlast ne želi kontrolu, ali građani i demokratska javnost žele da kontrolišu svaku vlast. Ako je neka vlast zaista demokratska, ona će uvažiti taj pritisak građana i javnog mnjenja. Ako nije, neće prihvatiti ni kontrolu, a one, koji se za to zalažu, pitaće zašto vi uopšte postojite", kaže Marović.


Neravnopravnost

Njihovi prijatelji iz DOS-a ih, međutim, pozivaju da se registruju kao politička stranka, zatim izađu na izbore i vrše ili kontrolišu vlast. Posmatrači im zameraju što su se odlučili da kontrolišu parlament, čiji rad je već otvoren za javnost, a ne kontrolišu izvršnu vlast, čiji rad nije ni izbliza tako transparentan. Izvesne probleme čini i to što ovdašnji parlament ne kontroliše vladu, kao što se, inače, čini u zapadnim zemljama. U pomenutim zemljama je potpuno nezamislivo da neko bude istovremeno poslanik i član vlade, što je u Srbiji postala poželjna i ničim problematizovana praksa.

Aktivisti Otpora kažu kako su oba pola vladajuće koalicije jedinstvena samo u oceni da Otpor više ne treba da postoji. Razlika je samo u tome što navodni reformisti misle da su momci i devojke sa stisnutim pesnicama morali da se samoukinu u trenutku dok se Slobodan Milošević zahvaljivao onima koji za njega nisu glasali, dok se tradicionalisti pitaju zašto su uopšte postojali. Jedan deo DOS-a u otporašima vidi samo rimejk nekadašnjih omladinskih buntova koji su od Tita tražili da uspostavi Crveni univerzitet Karl Marks, dok drugi deo DOS-a smatra da im Amerikanci i drugi prijatelji drže otporaše nad njihovim glavama da se ne bi opustili.

"Svima se toleriše sve, a Otporu se ne toleriše ni pravo na kritiku, iako smo sav svoj integritet uložili u njih. Ta neravnomernost između blagosti prema najodgovornijim ljudima za tragediju koja nam se dogodila i oštrine napada na nas, najbolje govori o njihovom shvatanju demokratskog, modernog društva", kaže aktivistkinja Milja Jovanović.

 

[Strela]

Veliki deo otporaša se u oktobru leta gospodnjeg 2000. vratio u matične stranke, koje su ih kao veliki fudbalski klubovi poslali da se kale u Otporu koju godinu a zatim vrate u maticu, dok je značajan deo "buntovnika sa razlogom" odlučio da okači majice o klin. Tvrdo jezgro je odlučilo da pokrene upozoravajuću kampanju ("Samo vas gledamo"), što je kod prijatelja u DOS-u probudilo određenu sumnju, a mediji su počeli da istražuju koliko koštaju bilbordi, ko zapravo plaća klince i naknadno objavljuju svedočanstva njihovih instruktora, za koje se opet ispostavilo da su penzionisani američki oficiri. Usledila je neumesna kampanja "Overi", što je probudilo veoma neugodne asocijacije na mafijaške likvidacije koje bi se završavale pucnjem u potiljak, iako su otporaši govorili da su mislili na neka druga overavanja ("kad završiš školu, moraš da overiš svedočanstvo, ako hoćeš da se lečiš, moraš da overiš zdravstvenu knjižicu..."). U protekloj deceniji je, izgleda, ovih prvih overavanja izgleda bilo više.

U narednim akcijama, iskazan je veći stepen tolerancije, jer se jedno krilo organizacije ponašalo kao udarna pesnica dosovskih talibana, dok je drugi deo pokušavao da se ponaša kao korektiv vladajuće koalicije. Na jednoj strani, grupa aktivista Otora okupirala je Radio u Bosilegradu jer im se nije svidela odluka novih opštinskih vlasti (DSS i lokalno udruženje Caribrod) da smene dosadašnje funkcionere Centra za kulturu (članovi DS). Policija je pokazala razumevanje za buntovnike, iako je dve trećine zaposlenih odbilo da dođe na posao dok se otporaši ne vrate svojim kućama.

Pre mesec dana, slično se dogodilo u Majdanpeku, kada je naoružani mladić, koji se predstavio kao aktivista Otpora (reč je o bivšem otporašu), upao u lokalni Radio jer mu se nije svidela nova lokalna vlast.

Centrala u Beogradu pokušava da na drugoj strani utiče na ponašanje centralnih vlasti, ukazujući da nisu doneti najvažniji zakoni koje traži Savet Evrope kao i da nije napravljen raskid sa počivšim režimom, korupcijom, kriminalom. Nije im se svidelo ni što su se u novostvorenim antikorupcijskim timovima pojavili pripadnici Državne bezbednosti, koji su im odnekud poznati.


Kokičar

Na prvoj sednici vlade pripadnici Otpora nameravaju da iznesu dokaze o malverzacijama vezanim za fabriku ulja "Dijamant", koje su predočili medijima sredinom prošle godine. "Taj slučaj pokazuje pravi odnos vlasti prema nama. Mi smo našli i dokaze i svedoke te malverzacije, mediji su posvetili veliku pažnju tom slučaju, ali vlast ništa nije preduzela. Rekli su da će sve to ispitati i od tada ćute", kaže Konstantinović.

Iako otporaši trenutno vrše reviziju spiskova svojih članova, procenjuje se da je sa 100 000 tokom predizborne kampanje i utvrđivanja izbornih rezultata, broj članova smanjen na 20 000 aktivnih pripadnika te organizacije. Prošle jeseni, u novembru i početkom decembra, obavljeni su izbori u Otporu, nakon čega je ta organizacija dobila obrise političke organizacije. Formirano je 17 regionalnih odbora, koji imaju svoje predstavnike u Upravnom odboru, najvišem telu te organizacije. Telo, međutim, nema svog predsednika.

Ako bi se, kojim slučajem, pojavili na izborima, otporaši bi mogli da dobiju sedam odsto glasova, što ih čini petom političkom snagom u Srbiji i jedinom (pored SPS-a) čiji rejting raste od avgusta prošle godine, ali oni ne nameravaju da postanu 19. demokratska i reformistička stranka u Srbiji. "Uopšte nemamo diferenciranu političku scenu, jer nemamo autentičnu opoziciju, pošto je sadašnja opozicija u proteklih deset godina izgubila legitimitet da kritikuje vlast za katastrofalno stanje u ekonomiji, kriminal ili korupciju. Zemlja bez opozicije se nalazi u velikoj opasnosti, a kod nas bi odsustvo opozicije moglo da u potpunosti spreči formiranje novog sistema. Za ovo što se nama dogodilo odgovorne su sve stranke koje su postojale od '90. do sada, ali smo mi rekli da u DOS-u ne vidimo političke neprijatelje, ali ih vidimo u načinu na koji oni vladaju zemljom", kaže Milja Jovanović.

Prekoputa sedišta Otpora odavno se ne nalazi prodavac kokica za kojeg su amaterske obaveštajne službe utvrdile da je udbaš, a zatim na zidu u Knez Mihailovoj napisale svoj nalaz. Postoje sasvim ozbiljne indicije da je čovek samo prodavao kokice i da je Državna bezbednost imala boljih i efikasnijih načina da prati junake Miloševićevog doba. U novom dobu otporaši bi, dakle, mogli da postanu ozbiljna politička snaga, koja bi terala vlast da bude odgovornija prema građanima nego prema moćnim finansijerima, ili prodavci kokica pred nekom od državnih institucija.

BATIĆ BAČEVIĆ
http://www.nin.co.yu/2002-01/31/21796.html

 

[crow]

josh sutra, da Bog da
redno je i Srbiju jednom da pogleda...

 

[4C4]

Na danasnji dan pre 7 godina smo isli bagerom na slobu! e vala neka smo ne kajem se! nije moglo da se zivi u njegovo vreme! nosili smo smrdljivu staru odecu,obucu, svercovane cigarete , ...

 

[Strela]

OTPOR PREMA OTPORU – Milovan Brkic 3.12.2003.

http://www.****************/nacional.htm

 

[nesha t.]

Je li ti žao Slobe, ali iskreno?

 

[DJM]

Na danasnji dan pre 7 godina smo isli bagerom na slobu! e vala neka smo ne kajem se! nije moglo da se zivi u njegovo vreme! nosili smo smrdljivu staru odecu,obucu, svercovane cigarete , ...

Cccc...
Na danasnji dan pre 7 godina kol'ko ja znam isli ste na zgradu, a ne na Slobu.
Svaka vam cast.

 

[Karlito Brigante]

zene ne. ti da!

a sad... sto je gospoja reshila da tvoju impotenciju kompenzira u lokalnom odboru DS-a... ja s tim nemam nishta 8)

Aj' uzmi frulu,i odsviraj ''Čoban tera ovčice''!Al' pripazi da to bude sabajle da ne moram da se budim,pa će ti bidne jasno šta je potencija...

 

[R.Žiskar]

OTPOR PREMA OTPORU – Milovan Brkic 3.12.2003.

http://www.****************/nacional.htm

e, fino pise...

 

[nesha t.]

e, fino pise...

Još samo i sledeći tekst da pročitaš...

 

[R.Žiskar]

Još samo i sledeći tekst da pročitaš...

Procitao sam redom sve, zato i kazem da covek fino pise.
Si hteo nesto da naglasis iz sledeceg teksta??

 

[nesha t.]

Pa nije meni sve ovo jasno, nekima je izgleda žao vremena kad su plate bile manje od 100 maraka, kad je komp bio 10 plata, kad smo svaki dan trčali kod dilera, kad smo stalno ratovali, o kolima na kredit maštali, ...

 

[gazela]

Pa nije meni sve ovo jasno, nekima je izgleda žao vremena kad su plate bile manje od 100 maraka, kad je komp bio 10 plata, kad smo svaki dan trčali kod dilera, kad smo stalno ratovali, o kolima na kredit maštali, ...

Komp je bio vrednosti 200 plata. Jer znam da su u mojoj kuci dobijali pare u vrednosti od po pet maraka i to kasno popodne. Jednom sam otisla da kupim kg jabuka sa sestrinom platom, ali je inflacija pojela dok smo stigle u prodavnicu i stajale smo onako ocajne ispred rafa sa jabkama, da nam je na kraju prodavacica poklonila nekoliko jabuka. Toliko o MIlosevicevoj Srbiji

 

[medved_bg]

E, stvarno.
Mogu da razumem da ljudi nisu zadovoljni sadašnjim stanjem, jbg. ja sam prva nezadovoljna zbog mnogo toga. I razumem da je određen broj ljudi protiv ove vlasti, u npr. ideološkom smislu, ili prosto misle da bi neke stvari trebalo rešavati na drugi način.
Ali da neko normalan žali za devedesetim..:shock: ...e, to ne razumem.

 

[Lacibg]

Je li ti žao Slobe, ali iskreno?

Jeste. Iskreno. Pa ?

 

[Lacibg]

Ja nisam mazohista i ne žalim za lošim vremenima. Naprotiv. Ne povratila se.

Problem je, međutim, kao što, ako se sećate nekih post 5.oktobarskih vremena, su pisali novinari - padom SM, narod je bio u čudnom psihičkom stanju jer više nije bilo jednog čoveka prema kome se sav jad i mržnja usmerila ... Tipičan mehanizam : svo nezadovoljstvo na onoga od koga očekujete da vas štiti a ne na onoga ko vas napada.

Otud toliko mrzitelja i Rusije i Slobe ...

 

[Svabov]

Na danasnji dan pre 7 godina smo isli bagerom na slobu! e vala neka smo ne kajem se! nije moglo da se zivi u njegovo vreme! nosili smo smrdljivu staru odecu,obucu, svercovane cigarete , ...

a sad nosimo visokokvalitetnu kinesku odecu i obucu...