Svi znamo kako je izbio prvi svjetski rat i kako je srpska vojska bjezala preko Albanije u Grcku dok su je Crnogorci nesebicno branili. Evo kako su nam Karadjordjevici i njihovi vojnici zafalili:
A evo šta je govorio kralj Nikola:
ПОРУКА ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИКУ СРБИЈЕ О БОЈНОЈ ГОТОВОСТИ ЦРНОГОРАЦА ДА СЕ СТАВЕ У ЊЕНУ ОДБРАНУ
Понос српскога племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и народну независност. У име божје и уз помоћ наше вјековне заштитнице Русије и симпатија цивилизованих народа наш ће српски народ и из овога наметнутог искушења побједнички изаћи и обезбиједити своју сјајну будућност. Моји Црногорци већ су спремни на граници да гину у одбрани наше независности, Живио мој мили унуче, на радост твога драгога оца и моју! Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!
Твој дјед Никола
Цетиње, 15/28. VII 1914.
ПОЗИВ ЦРНОГОРЦИМА ЗА СТУПАЊЕ У ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ
Црногорци!
Још не доспјесте да крв оперете с ваших храбрих мишица, а ваш стари краљ приморан је да ве и по трећи пут за непуне двије године дана позове под оружје, да ве и по трећи пут поведе у рат - у свети рат за слободу Српства и Југословенства.
Црногорци!
Судбоносни час је куцнуо! Црно-жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази.
Узмичући пред најездом силнога Османлије, Југословени су се прилогађавали хришћанској Аустрији да се с њом заједно опру најезди са Истока. Они су код ње тражили спас живота, а нашли су гроб своје слободе. Немилосна Аустрија примала их је не као помагаче за заједнички опстанак, већ као измећаре и убоге најамнике да њиховим месом и крвљу њиховом штити искључиво своје себичне интересе. Држала их је као бедем према разјареном Азијату и гурала их немилосрдно на кланице њемачких и италијанских поља. Хероји битке на Бауцену, гдје је славни шведски краљ погинуо, били су Југословени. Крвљу својом прелили су бојна поља Холандије и залили обале Сјеверног мора, Адрију су јој, залуду, само они очували. Беч, из којег се сада наредбе дају за уништење Српства, очували су бедеми костију словенских.
За све то Аустрија је захвалила Југословенству неправдом, гоњењем, робовањем и пакосним сијањем раздора међу браћом, за што је чак и цркву као средство узимала.
Док су ланци робовања стезали Словенце у земљама Монархије, дотле су носиоци црно-жуте боје чупали и исчупали срце Србиново - дивну Босну и Херцеговину.
Крвљу српском заливени Скадар и Драч отели су нам својим интригама. А кад им све то није помогло - кад су се слободне српске земље, оснажене посљедњим ратовима, хвала буди богу и јунаштву српском, спремале за нови културни живот; када су се словенска браћа нашла заједно у пространој цркви све Југославије, са амвона којег отпочела се приповиједати слога, братство и једнакост - латили су се оружја да своје злобне намјере постигну, да нас униште.
Црногорци!
Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама; објавила га је Српству и цијелом Словенству.
Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог Словенства и наша вјековна заштитница, са својим просвијећеним савезницима.
Црногорци!
Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини; лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад - ко је јунак, на оружје, Ко је јунак нек слиједи корацима два стара српска краља: да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну.
На нашој су страни бог и правда. Ми смо хтјели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки, а благослов вашег старог краља пратиће ве у свим нашим подвизима.
Живјели моји мили Црногорци!
Живјело наше мило Српство!
Живјела наша моћна заштитница Русија и њени савезници!
Цетиње, 25. VII/6. VIII 1914.
Ne, on nije bio Srbin, nego Crnogorac...
ops:
