Recenzija knjige: "Ishod na Nišanu" - Jerođakon Aleksandar Subotić
„...da je na Zemlji sve racionalno, ništa se ne bi ni događalo...“
- Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Objektivna neracionalizacija je postala opšta pojava i u tom smislu egzistencija je ugrožena.
Tražeći, kao hodajući kroz mrak, autor uspeva da iracionalno, nadrealno, podsvesno, lično i kolektivno nesvesno, osvetli i da kroz sopstvenu prizmu, realizuje specifičnu i novu lingvističku formu, nov, literarni stil, kojim nam. predstavlja zbirku poezije, tako otvoreno slikovitu, bez poređenja, koketiranja, sa bilo kakvim autoritetima, koja postavlja jako bitna pitanja, prvenstveno pitanja koja se tiču naše zajedničke egzistencje.
Na veoma jedinstven i snažno poetičan način, Sebastian Sava Gor uspeva da pretvari nadrealno u egzizstencijalno.
Unutrašnji doživljaj se ovde pri naraciji, transformiše, da bi se u tom procesu sam sebi pojasnio. Samim tim ojačan direktno se sukobljava sa „objektivizmom egzistencije“, onako, kako je većina od nas i doživljava.
Svako traži „utočište“ za svoje kolektivno sećanje. Ipak, ovde imamo obrnut slučaj. Traži se kolektivno sećanje, koje treba da izađe „napolje na sunce“.
Težnja ka slobodi nas uvek osvešćuje i tada se suočavamo sa našim nedovoljno izgrađenim identitetom. To nam ukazuje da nekada imamo problem sa sopstvenom ličnošću ili kako bi autor primetio: “Rečeno je dovoljno o samospoznaji… tražeći utehu u
posebnoj odaji…” u pesmi “Kod tebe u mojoj koži”.
Kako onda da se ne pitamo šta nosi „Sledeći dan“, takođe još jedan od naslova pesama u zbirci. Svi mi bi svakako voleli da znamo ishode kod onih situacija i slučajeva koji za nas još uvek imaju neizvestan kraj.
Čovek ne voli neizvesnost a još manje mu se sviđa da neko drugi zna ishod, dok on sam ne, te ono što manje voli - čovek duže čeka. Ipak, ishod nije odigrana predstava, niti ostvarivanje cilja.
Ako se prepustimo „momentu transcendenta“, kojim diše ova poezija, da utiče na nas, mi ćemo svakako dobiti drugačiji perceptivni, skoro proročki momenat. Ovo će pomoći da „svršetak“, kraj, privremeni ili ne, na „ishod- ishoda“ počnemo da posmatramo kao pomirenje suprotnosti koje su „rasvetlile slučaj“.
Ostaje radostan ili gorak ukus toga da je ishod, kako nas autor upozorava, bio: „...na nišanu laži i sveznanja...“.
Ukoliko bismo otvorili samo ova dva aspekta iz istoimene pesme „Ishod na nišanu“, ishod i nišan i doveli ih u vezu, dobili bi stvarno puno .pitanja koja se svakako prožimaju .kroz vekove iza nas i gde autor ove knjige upućuje da se odgovori trebaju tražiti kako kroz analizu sopstvene ličnosti, tako i nad-svesnim
uvidom u kolektivno podsvesno. Otkrili bi prosto i nepobitno činjenično, što bi nam dosta pomoglo da razumemo današnji, sve više multipolarni svet oko nas.
Pesme koje su pred nama izražavaju „kosmopolitsku nad-svest“. Ovde za laž nema mesta, sujeta i očaj nisu dobrodošli...
Jedinstvenim i ne teškim, više humorističnim pristupom ova zbirka poezije nas suočava sa ozbiljnim problemima i pitanjima kao što su istina, ljubav, nada ali i laž, očaj i zlo koje u određenim momentima, pesmama, nekako ali uspešno nadilazi...
“…Razmazao se pakao, slio se niz uglačan kamen, u vodi je
nestao…” - pesma “Ishod na nišanu“
