Pitanje bi trebalo dekonstruisati i onda napraviti potpitanja
- Sta se konstituise "neinteligencijom"? U mnogo slucajeva neinteligencijom se cesto smatra jednostavno odstupanje od ucestalog sablona primetnog u ljudskom ponasanju. Svako, u prakticnom smislu, ovome moze dodati na osnovu toga sta smatraju neprivlacnim ponasanjem kod drugih ljudi. Na primer pusenje cigarete je kod nekoga simbol inteligencije, a kod drugog simbol neinteligencije. No, to su iskljucivo simboli koje covek pravi pustajuci ih kroz filter sopstvenih osecanja preko koriscenja kognitivnih sposobnosti. Za nekoga je cigareta izuzetno seksi, dok za druge je susta suprotnost. Ko je u pravu?
U realnoj slici covek moze biti izuzetno inteligentan, a ponovo pusiti cigarete i drzati se toga znajuci sve nuspojave koje dovode do toga. Vidimo lekare, doktore, hirurge cak koji ce sasvim zapaliti cigaretu.
I tu ne mozemo reci da se radi o cistoj zavisnosti, vec o stvarima koje predstavljaju lenjost. Kako odjednom - lenjost? Vrlo prosto, zapravo.
Upravo je lenjost ta koja navodi ljude na to da svoju inteligenciju ne dovode do punog izrazaja te da se oslanjaju na neke stvari koje im licno pricinjavaju srecu. Covek je konstantno u potrazi za srecom u zivotu, sto je u direktnom sukobu sa manifestacijom inteligencije koja bi podrazumevala kvalitetan moralni kompas u kombinaciji sa kvalitetnim i pozitivnim uticajem na drustvo, a zadrzavajuci sve povoljnosti koje bi mogle postojati u nadrealnom/spiritualnom/religijskom smislu, sto se inace shvata kao veoma tezak postupak u zivotu. Realizacija ovoga dovodi do suzbijanja sopstvene volje, te one veoma glupe izreke "pametniji popusta". <--- Niti u jednom segmentu ljudske istorije pametniji nije popustio i pobedio time. Upravo je popustanje dovelo do masovnih gluposti. Popustanje je princip bezanja od problema, a jedan od najkorisnijih elemenata inteligencije jeste upravo suocavanje sa problemima. Kako koristiti logiku da se suzbije ili iskoreni nelogicnost? To su dva faktora koji postoje od pamtiveka i koji se nece iskoreniti ni u jednom segmentu ljudskog zivota. Uvek ce postojati.
Dalje, vracam se na "lenjost". Inteligencija moze da se trenira daleko uspesnije no borba protiv lenjosti, a nije iskljucivo i da su inteligentni ljudi cesto u depresiji gledajuci svet oko sebe, sto dodatno otezava dalja postignuca. Postignuca koristim kao osnovu za "meru" necije inteligencije jer ako posmatramo realno inteligentni ljudi ce znati kako da se snadju u svetu i nacine nesto bez obzira da li to bilo moralno ili amoralno. Zato imamo kompanije koje prodaju cigarete, restorane koji prodaju nezdravu hranu kao i fabrike sokova koje proizvode losa pica. A ovo konzumiraju kako inteligentni, tako i manje inteligentni ljudi.
Ako pogledamo realno u datoj slici, inteligencija bi se ogledala u volji da se nesto prekine,tj. da se nesto konzumira.
Ali kako da se ustanovi "necija inteligencija" osim kroz vrlo plitak, uzan i sazet okvir mernih jedinica? Potrebno je veoma suziti okvir i potpuno zapostaviti cinjenicu da postoji vise tipova inteligencije zarad zadrzavanja na samo jednom gde ce neki ljudi imati, prirodno i genetski, bolje snalazenje u prostoru i kognicijom koja predstavlja jedan od elemenata uocavanja necije inteligencije.
Kognicija i interakcija u nekim, pa, okvirnim dobima ljudske zrelosti gde je apsolutno potrebno da se razumeju odredjene stvari poput boja, signala i generalno covecije sposobnosti da reflektuje ono sto "inteligentno opaza" oko sebe. Za mnoge IQ testove ovo je glavna i osnovna forma, pogotovo kada se u pricu ukljuci dodatak stresa koji remeti opazanje, a koji se postize kada se u celu pricu ubaci vreme koje odmice. Tako da je postizanje cilja u okvirnom vremenu u kontekstu kognitivnih sposobnosti glavna odrednica necijeg IQ, tj. to je glavna racunica necijeg IQ koja bi trebalo da je univerzalno predstavljena i koju je moguce sprovesti na veoma sirok deo populacije razlicitih kultura i jezika.
Problem je u tome sto to iskljucivo hrani samo jednu vrstu inteligencije gde se ne uzima u obzir pitanje da li je nekome potreban veci izazov da bi se zaista pokrenuli? Da li neko namerno ne zeli da uspe na tim testovima jer ih smatra inferiornim? Da li je necija lenjost toliko prominentan faktor koji nastaje, izmedju ostalog, zbog toga sto ne postoji dovoljno dobar izazov?
Ali, ponovo, postoje ljudi koje zamara da razmisljaju. Jednostavno odbijaju da razmisljaju. Ne zele da razmisljaju jer im je lepo da budu glupi. Nasmejani, da, ali glupi. Ako je pitanje <- Kako se ophoditi prema takvim ljudima -> onda mogu da kazem gotovo isto kao prema bilo kome.
"Dobar dan!"
"Dovidjenja."
A ako glupa osoba pocne da radi glupe stvari, analiziras glupu osobu i onda joj objasnis na nacin na koji najbolje razume. I to je veoma prosta stvar. Inteligencija se ogleda u adaptabilnosti u ma kojoj situaciji i u ma kom problemu. No, ipak, postignuca ne moraju nuzno biti povezana sa inteligencijom. Ponekad se jednostavno dogodi da neko ucini pravu stvar u pravo vreme i pokupi sve zasluge iako to ne zasluzuje kada se pogleda realna slika.
S obzirom da ne postoji prava merna jedinica koja bi naglasila neciju inteligenciju, inteligentan nacin postupanja prema ljudima bi se ogledao u adaptibilnosti na osnovu situacije, zadrzavajuci ljudska prava naravno. Da li to nekoga plasi, da li to nekoga uznemirava je irelevantno.
