ALKOHOLI:AR????

Jooockey:
Postoje i gore bolesti od alkoholizma...turbo folk,cigare.tehno.....posto si rekla da je obrazovan.....verovatno je zavrshio faks.....malo ljudi je uspelo to bez alkohola.....meni je matori pruzio flashu rakije i rekao:"ako mislish na fakultet"...posle me nije nishta pitao i nije ga yanimalo shta je bilo sa flashom...
Na fakultetu moye lako da se skrene bez alkohola.....aj zdravo
Kliknite za proširenje...

hahahahahah :) :)
ne mogu da verujem :). kakvih sve budala ima....
ovo je neka epidemija - prvo je "raw food boris" uveren da su doktori odreda debeli dijabeticni pacovi sa inteligencijom visine sobne temperature, onaj nacista ZNA kako arogantni, neotesani i glupi doktori JESU, onda pre neki dan cujem da se i od samog studiranja zagarantovano skrece, a sada, evo, da ne moze ni da se ostane zdrav kroz studije bez alkohola....
dakleM, ako pijes dok studiras, onda ne skrenes nego (p)ostanes ZDRAV? LOL
jooockey,
da ti dam savet: najbolje je samo se opismeniti (skola "sveti sava", bul. oslobodjenja 86), ocito je sve ostalo em ozbiljan rizik, po zdravlje i zivot, em svakako cista kompromitacija.....:)

WW,
hvala, mislila sam nesto slicno; a i meni mirisi na "sanju&darka", samo u drugoj varijanti - kao sto sam borisu rekla: kao i MLM, kao i homeopatija, kao i sto-sta "opsesivno"......
 
indigo:
zt,


WW,
kazi mi - sta biva dalje?
tacnije, vidjam ili "vidjam" (online) ponekog (iz)lecenog alkoholicara, odreda imaju tekst vrlo slican kao i "ne lomite mi bagrenje".
kao po pravilu, kad se "probude", krecu sa ovakvim temama/izjavama, s tim sto ih ima koji sasvim artikulisano krecu u ofanzivu protiv alkoholizma; vidjam jednog koji ne samo da je postao fanaticni aktivista organizacije tipa AA, nego i odreda "agituje" unaokolo.... jednako nepodnosljivo kao jehovini svedoci :(.
sta hocu da kazem: meni nekako deluje da ni posle "budjenja" nekako...nemaju meru u onome cime se bave, a pogotovo u svom vidjenju prevazilazenja i svoje borbe protiv alkohola. jel' se ja varam?
i - zasto je to tako?

Kliknite za proširenje...

Ja bih te lepo molio da lepo upotrebljavas moj nick, a ne da preuzimas Kojotove metode omalovazavanja.
U pitanju je "napad iz odbrane" jer sam ja kao leceni alkoholicar postao nemilosrdno kritican prema picu. Jer nije lako kada moras stalno da pazis na kakva mesta izlazis, sa kim da se druzis, prosto da puknes od muke. Zato se reaguje tako. I nije to bas na svom mestu.
 
Oath:

u tome bas ijeste trik - da se lecis od alkoholne zavisnosti (od koje se fizicki nikad ne mozes izleciti jer su ti receptori 'presaltovani' tako da si zauvek zavisnik), ali da se IZLECIS u glavi ZAUVEK od toga da hoces 'da prosto puknes od muke'. Ne lece se samo alkoholicari - dozivotno, sa zabranom na alkohol. Sta bi bilo da si dijabeticar na primer, i da ne smes nista slatko ceo zivot i da se jos uz to svaki dan po nekolko puta spricas insulinom?! Dakle, nije ni apstinencija od alkohola 'da puknes od muke' najstrasnija stvar (ocito da za tebe jos jeste, zato i kazem da mi se cini da ti nisi taj problem bas temeljno jos uvek resio).
Primer: jedan moj prijatelj je leceni alkoholicar. Znali smo se sigurno 5 godina pre nego sto sam sasvim slucajno otkrila da je covek leceni alkoholicar; jednostavno nikad se nije spominjalo njegovo ne konzumiranje alkohola kao bitna stvar, u drustvu u kome se ja krecem a i on posledicno, jednostavno je normalno da nje NEOPHODNO piti: ljudi te ponude (zans ono 'Viski, vino, dzin, rakija, kola, sprite, djus?" i on covek kaze djus, ili sprite.....nikad vino, nikad nista alkoholno....). Posto nije nisam bog zna kakav 'ispijac' alkoholnih ****, meni je to sasvim normalno - i ja kad izadjem (uglavnom zato sto vozim a i zato sto nemam potrebu) veoma retko (rekla bih ekstremno retko) odlucim za neki alkohol. I tako pre jedno godinu dana odemo mi u neki kafic (da, da napomenem da smo stotinu puta izasli uvece u kafic, na zurku, u restoran...) kasno popodne, sednemo, on pije kokakolu ja kafu, kad naidje jedan lokalni smarac koji nas zna i sede sa nama. Pod gasom covek, ali 'cepa' lozu ko lud, i nudi nas da nam plati pice, ja kazem necu, moj prijatelj takodje kaze 'Ne hvala......ubice te ta stvar..." misleci na rakiju. Ovaj zapeo pa zapeo, ko mazgov, i poruci nam pice - dzin tonik z amene, i viski za mog prijatelja. Stigle case, sad ja da ne pravim scenu (jer vidim da je ovaj pijan a malo mi se gadi na to, i odma imam potrebu da se veoma agresivno branim) prihvatim ono pice sa idejom da ga se resim. Moj prijatelj nastavi sa isusovskim mirom da ispija svoju koka kolu i da odbija ovog sto mu gura casu pod nos. I u jednom trenutku samo mu je puko film, uzeo je onu casu i izlio je u cvece, rece strpljivo kao d agovori malom nedokazanom detetu "Je l' sad u redu? Da li mozes da shvatis kad ti kazem da ne pijem - ja sam leceni alkoholicar.". Ja sam se zamrzla! Mislim - znala sam coveka skoro 5 godina, nikad nisam imala pojma da je leceni alkoholicar! U to vreme apstinirao je 10 godina, nikada ni kap nije okusio od svog lecenja, ali nikad ga nisam cula da 'trubi' o tome, niti da proziva druge ljude sto piju, niti da ima problem da kaze "Ne!". Rekao mi je samo "Ja sam prosao pakao, i ne bih se tamo vracao, hvala lepo. Prosao sam skidanje sa alkohola, isao sam skoro 5 godina na psihoterapiju, i sad imam jednaku potrebu da pijem kao i da se skinem go i istcim na sneg - to me jednostavno ne zanima.....Znam da ne smem ni da liznem alkohol jer sam mu dozivotno podlozan, ali nemam nikakvu ni zelju ni potrebu da mnogo pricam o tome - to je nesto sto sam sam sa sobom morao da resim i ta prica je sad za mene gotova;i to je u redu....."

Dugo sam mislila da nestoon tu nije bas sasvim resio ako ima potrebu da ne prica o tome...a onda sam shvatila da je upravo suprotno. Sasvim, sasvim suprotno.......I jako sam ponosna na njega!
 
Dont_Break_The_Oath:
Ja bih te lepo molio da lepo upotrebljavas moj nick, a ne da preuzimas Kojotove metode omalovazavanja.
U pitanju je "napad iz odbrane" jer sam ja kao leceni alkoholicar postao nemilosrdno kritican prema picu. Jer nije lako kada moras stalno da pazis na kakva mesta izlazis, sa kim da se druzis, prosto da puknes od muke. Zato se reaguje tako. I nije to bas na svom mestu.
Kliknite za proširenje...

ufff, oath.... nismo se dobro razumeli, pa posto (pretpostavljam) nisi vidovit, da pojasnim: za mene, kao pravu sosu :), "ne lomite mi bagrenje" je apsolutno pozitivna asocijacija, pesma koja veze za neka druga vremena, neke emotivne ljude, neku gitaru :), i sasvim lepe stvari. iskreno, mrzelo me tog momenta da razmatram u polubudnom stanju koje od znacenja si imao na umu kad si uzeo taj nick :). zao mi je zbog toga sto je ovako ispalo.

poz :)
 
WithdrawnWater:
Oath:

u tome bas ijeste trik - da se lecis od alkoholne zavisnosti (od koje se fizicki nikad ne mozes izleciti jer su ti receptori 'presaltovani' tako da si zauvek zavisnik), ali da se IZLECIS u glavi ZAUVEK od toga da hoces 'da prosto puknes od muke'. Ne lece se samo alkoholicari - dozivotno, sa zabranom na alkohol. Sta bi bilo da si dijabeticar na primer, i da ne smes nista slatko ceo zivot i da se jos uz to svaki dan po nekolko puta spricas insulinom?! Dakle, nije ni apstinencija od alkohola 'da puknes od muke' najstrasnija stvar (ocito da za tebe jos jeste, zato i kazem da mi se cini da ti nisi taj problem bas temeljno jos uvek resio).
Primer: jedan moj prijatelj je leceni alkoholicar. Znali smo se sigurno 5 godina pre nego sto sam sasvim slucajno otkrila da je covek leceni alkoholicar; jednostavno nikad se nije spominjalo njegovo ne konzumiranje alkohola kao bitna stvar, u drustvu u kome se ja krecem a i on posledicno, jednostavno je normalno da nje NEOPHODNO piti: ljudi te ponude (zans ono 'Viski, vino, dzin, rakija, kola, sprite, djus?" i on covek kaze djus, ili sprite.....nikad vino, nikad nista alkoholno....). Posto nije nisam bog zna kakav 'ispijac' alkoholnih ****, meni je to sasvim normalno - i ja kad izadjem (uglavnom zato sto vozim a i zato sto nemam potrebu) veoma retko (rekla bih ekstremno retko) odlucim za neki alkohol. I tako pre jedno godinu dana odemo mi u neki kafic (da, da napomenem da smo stotinu puta izasli uvece u kafic, na zurku, u restoran...) kasno popodne, sednemo, on pije kokakolu ja kafu, kad naidje jedan lokalni smarac koji nas zna i sede sa nama. Pod gasom covek, ali 'cepa' lozu ko lud, i nudi nas da nam plati pice, ja kazem necu, moj prijatelj takodje kaze 'Ne hvala......ubice te ta stvar..." misleci na rakiju. Ovaj zapeo pa zapeo, ko mazgov, i poruci nam pice - dzin tonik z amene, i viski za mog prijatelja. Stigle case, sad ja da ne pravim scenu (jer vidim da je ovaj pijan a malo mi se gadi na to, i odma imam potrebu da se veoma agresivno branim) prihvatim ono pice sa idejom da ga se resim. Moj prijatelj nastavi sa isusovskim mirom da ispija svoju koka kolu i da odbija ovog sto mu gura casu pod nos. I u jednom trenutku samo mu je puko film, uzeo je onu casu i izlio je u cvece, rece strpljivo kao d agovori malom nedokazanom detetu "Je l' sad u redu? Da li mozes da shvatis kad ti kazem da ne pijem - ja sam leceni alkoholicar.". Ja sam se zamrzla! Mislim - znala sam coveka skoro 5 godina, nikad nisam imala pojma da je leceni alkoholicar! U to vreme apstinirao je 10 godina, nikada ni kap nije okusio od svog lecenja, ali nikad ga nisam cula da 'trubi' o tome, niti da proziva druge ljude sto piju, niti da ima problem da kaze "Ne!". Rekao mi je samo "Ja sam prosao pakao, i ne bih se tamo vracao, hvala lepo. Prosao sam skidanje sa alkohola, isao sam skoro 5 godina na psihoterapiju, i sad imam jednaku potrebu da pijem kao i da se skinem go i istcim na sneg - to me jednostavno ne zanima.....Znam da ne smem ni da liznem alkohol jer sam mu dozivotno podlozan, ali nemam nikakvu ni zelju ni potrebu da mnogo pricam o tome - to je nesto sto sam sam sa sobom morao da resim i ta prica je sad za mene gotova;i to je u redu....."

Dugo sam mislila da nestoon tu nije bas sasvim resio ako ima potrebu da ne prica o tome...a onda sam shvatila da je upravo suprotno. Sasvim, sasvim suprotno.......I jako sam ponosna na njega!
Kliknite za proširenje...

i treba :).
moj matori je svojevremeno imao na poslu jednog mladog coveka koji nije pio, i bio je neprekidno "crna ovca", smaran najstrasnije od kolega i okoline - u to doba su i pod 8 sati dnevno provodili u kafanama (komercijalisti).
ja sam ga cesto vidjala u razlicitim situacijama, ali jedno nisam nikad ukopcala - posle nekog vremena su prestali da ga nude picem.....
posle nekoliko godina sam ga jednom pitala - kako to da kolege (likovi vrlo slicni tom macanu koji je sedeo s vama i ispijao loze) i NE POKUSAVAJU da ga nude?
onda mi covek lepo rece da je u svrhu posla stvar resio tako sto je jednog dana, sasvim smoren neprekidnim nudjenjem kolega, insistiranjem, gnjavljenjem i zapitkivanjem, sa vrlo deprimiranim izrazom, naoko mucno i tesko, "poverio" najvecoj trachari u firmi da mu je "jetra otisla", da ima jos malko zivota ako pocne opet da pije, i sve tako dalje, tri dana pred smrt....:). naravno, ovo je bilo daleko od istine :). boze, da nije strasno, bilo bi smesno.... i uvek mi je ostao u secanju kao osoba koja direktno "pokazuje" kako i koliko je u nekim sredinama tesko ne piti, ne pushiti, ne jesti cokoladu.... sta god :(

kako ti resavas ovakve situacije, oath?
 
indigo:
i treba :).
moj matori je svojevremeno imao na poslu jednog mladog coveka koji nije pio, i bio je neprekidno "crna ovca", smaran najstrasnije od kolega i okoline - u to doba su i pod 8 sati dnevno provodili u kafanama (komercijalisti).
ja sam ga cesto vidjala u razlicitim situacijama, ali jedno nisam nikad ukopcala - posle nekog vremena su prestali da ga nude picem.....
posle nekoliko godina sam ga jednom pitala - kako to da kolege (likovi vrlo slicni tom macanu koji je sedeo s vama i ispijao loze) i NE POKUSAVAJU da ga nude?
onda mi covek lepo rece da je u svrhu posla stvar resio tako sto je jednog dana, sasvim smoren neprekidnim nudjenjem kolega, insistiranjem, gnjavljenjem i zapitkivanjem, sa vrlo deprimiranim izrazom, naoko mucno i tesko, "poverio" najvecoj trachari u firmi da mu je "jetra otisla", da ima jos malko zivota ako pocne opet da pije, i sve tako dalje, tri dana pred smrt....:). naravno, ovo je bilo daleko od istine :). boze, da nije strasno, bilo bi smesno.... i uvek mi je ostao u secanju kao osoba koja direktno "pokazuje" kako i koliko je u nekim sredinama tesko ne piti, ne pushiti, ne jesti cokoladu.... sta god :(

kako ti resavas ovakve situacije, oath?
Kliknite za proširenje...

Uh, pa tesko. Obicno oni sa kojima sam blizak znaju za moj problem, ali kada me neko konstantno nudi picem sto nije redak slucaj e tu onda ide zvaka "ne smem, lekar mi zabranio", i milion drugih izgovora. Ja smem ovde da kazem da sam leceni alkoholicar, ali znas kako je to u RL, smatraju te obelezenim.
Ja sam imao nekoliko zaista neprijatnih situacija kada su mi ljudi sa kojima radim govorili kako se sve to pobedjuje voljom, kako je poenta......kako da se izrazim sada,......doci u iskusenje a ne popiti. Meni sve to lici na provokacije, i zato izbegavam druzenje sa osobama koje piju, ali najgore je kada sam u drustvu muzicara, pa u pauzama proba, svi popiju da bi se "opustili", ili po pozoristima ili mestima gde sam nekada ziveo, gde svi piju.

btw, meni je "Ne lomite mi bagrenje" jako tuzna pesma....
 
Dont_Break_The_Oath:
Uh, pa tesko. Obicno oni sa kojima sam blizak znaju za moj problem, ali kada me neko konstantno nudi picem sto nije redak slucaj e tu onda ide zvaka "ne smem, lekar mi zabranio", i milion drugih izgovora. Ja smem ovde da kazem da sam leceni alkoholicar, ali znas kako je to u RL, smatraju te obelezenim.
Ja sam imao nekoliko zaista neprijatnih situacija kada su mi ljudi sa kojima radim govorili kako se sve to pobedjuje voljom, kako je poenta......kako da se izrazim sada,......doci u iskusenje a ne popiti. Meni sve to lici na provokacije, i zato izbegavam druzenje sa osobama koje piju, ali najgore je kada sam u drustvu muzicara, pa u pauzama proba, svi popiju da bi se "opustili", ili po pozoristima ili mestima gde sam nekada ziveo, gde svi piju.

btw, meni je "Ne lomite mi bagrenje" jako tuzna pesma....
Kliknite za proširenje...

da, zato sam te i pitala jer mi se ucinilo da si u svetu gde lako mozes biti "crna ovca" sa svojim "nepijucim" stavom, ma odakle to poticalo. a za "provokatore" ne znam sta da ti kazem - ja sam jednom ostavila pushenje, pa nisam pusila jedno 10 godina - imala sam na momente utisak da ima ljudi kojima kao da je neka vrsta morbidne razonode da te "probavaju" uvek iznova i iznova, cak su pokusavali da mi daju upaljenu cigaretu u ruke, samo da pridrzim dok oni tamo nesto.... a ako se dobro secam, na tom kursu za odvikavanje su i ucili ljude da ne govore okolini da se odvikavaju od pusenja, mozda bas zbog takvih reakcija okoline... bog zna. fala na odgovoru :).
 
mojickamala:
ako je čovek hteo da studira mašinac, ćale mu je lepo rekao...

WW, šta misliš kako mašinci rešavaju problem nesanice posle celodnevnog učenja?
Čašicom naravno!
Ubeđena sam da je to zdravije nego uzimati tabletice za smirenje.
Kliknite za proširenje...

mojicka,
ne znam koliko si u toku, ali ovi studenti masinstva koje ja vidjam to resavaju - seksom :). i veslanjem, i trcanjem.....
 
Potpuno si u pravu, ali kada dođe ispitni rok, ako hoćeš sve da stigneš, nema vremena za izlazak iz kuće (veslanje,trčanje), a sex - sta to beše...
Znaš ona 2 vica:
- stopira plavuša i naiđe student i pokupi je i ona da mu 'plati' vožnju i proba, ali ne ide, a on joj kaže da mnogo čita...
stopira ona dalje i naiđe kamiondžija i 'naplati' joj vožnju jednom, drugi, treći put... a ona će njemu - čitaš li ti što????
- pitali studente šta je syber sex i na društvenim fakultetima ih pitali "kakav sex?" a na tehničkim "syber - šta???"
Pa ti vidi...
Mislim svi znamo šta se dešava IZMEĐU ispitnih rokova!
Ali kada učiš od jutra do jutra, nije ti ni do čega...Srećom, to ne traje dugo.
(Retko koji mašinac završava u roku i ima normalan društveno kulturni život uz to)
 
Oni masinci i elektrotehnicari koje ja znam zavrsili su bez 'casica' svoje fakultete, ucili su normalno i redovno, trenirali su ili su se bavili plesom profesionalno, izlazili su (jedan mi je bio momak a jedan najbolji drug) i nisu imali nesanice. Ne misim da su nesto vanprosecni, sem u ljudskom smislu (zaista su obojica lafcine), pa ne vidim cemu ideja da su masinci posebno obelezeni tezinom fakulteta - duboko sam ubedjena da masinac nije nista tezi ni zahtevniji za ucenje od medicine pa i oni ljudi koje ja znam NIKADA nisu posezali za 'casicom' zavrsavajuci medicinu (ukljucujuci tu i mene). Prema tome, ne vidim cemu generalizacija u ovom smilsu, naravno da svuda pa i na ova dva faksa ima cudaka ali nazvati ih vecinom bilo bi totalno pogresno dozivljavanje stvarnosti. Moj svet je u onih 50% (do 80%) sasvim normalnih ljudi koji ne piju na oba fakulteta; mozda se ti druzis ili poznajes sa onih drugih 50%, ne znam. Ali znam da ako neko svom detetu u 18 godina stavi flasu rakije u ruke sa recima 'ako ces studirati ovo ce tio trebayi...' (parafraza), onda taj neko ima ozbiljan, veoma ozbiljan problem - ne samo sa koncepcijom o tome sta je alkohol i sta podrazumeva studiranje, vec i sa koncepcijom dobrog roditeljstva. A sa koncepcijom sta znaci voleti svoje dete - ponaosob.
 
lindalo:
U vezi sam sa čovekom 10 godina starijim (ja imam 30) koji je pametan, obrazovan, kulturan, uspešan, veoma pažljiv, nežan i volimo se.
Problem je što ozbiljno sumnjam da je alkoholičar (što on, naravno, poriče), ali pošto ja nemam nikakvih iskustava po pitanju alkohola, zaista ne znam šta da mislim.
Naime, sve je počelo od telefonskog poziva njegove bivše devojke koja se lepo i kulturno predstavila i obavila sa mnom zaista pristojan razgovor tvrdeći kako je on hronični alkoholičar i apelujući na mene da nađem način da ga privolim na lečenje. Pošto sam bila zgranuta (i razoružana krajnje pristojnim nastupom), pitala sam je koji motiv ima za to i dobila sam odgovor da joj je stalo do njegovog dobra. Budući da se bavi vrlo odgovornim poslom, da je u kontaktu sa velikim brojem ljudi, da njegovo ponašanje ne liči ni na šta nenormalno – mislila sam da je to neka njena igra i ispričala mu za razgovor. On se nasmejao na ideju da je alkoholičar i najnormalnije rekao: „Mogla je da smisli i nešto pametnije“, tako da sam odbacila sumnje.
Međutim, pošto smo sad već dosta dugo zajedno, planiramo neki normalan zajednički život, ja sam poslom (za sad) vezana za drugi grad i viđamo se 3-4 dana u nedelji, primećujem, ipak, neke promene u njegovom ponašanju. Nekad je jako crven u licu, nekad, kad se čujemo telefonom, govori „kao iz bunara“ (i uvek kaže kako je prehlađen), nekad (istina vrlo retko) imam osećaj da ima zaostali alkoholisan zadah (na pitanje: „Šta si pio?“, obično se ili nasmeje ili naljuti, obavezno iznenadi i odgovor je uvek: „Ništa“.
Kada smo zajedno tri ili četiri dana, pijemo najčešće vino ili pivo uz jelo, ali ne u nekim nenormalnim količinama. Voli da popije i čašicu domaće rakije, ali niti je uvek imamo, niti to spada pod „obavezno“. I uvek je to neka umerena količiba.
Ono što me zbunjuje i plaši to je da je neki alkohol uvek prisutan, a primetila sam i da mu po nekad drhte ruke. On je vrlo pametan i intiligentan, te sve to vrlo dobro prikriva, a svaki razgovor koji pokušam da vodim na tu temu, prekine tako što se ljuti i prebacuje mi kako više verujem njegovoj bivšoj devojci (za koju tvrdi da su se razišli zbog njene ljubomore, ja je, inače, ne poznajem) nego njemu.
Moje pitanje je da li neko od ovde prisutnih ima bilo kakve veze sa alkoholizmom i mogu li se simptomi prepoznati?
Drugo, ako on jeste zavisnik od alkohola, kako to da mu „dokažem“ i, suočimo se sa problemom?
Ne želim ni da ga ostavim, ni da ga ucenjujem da ću to uraditi, jer je zaista izuzetna osoba i mimo ovoga (ili čak i pored toga) naš odnos je nešto najlepše što mi se u životu desilo. Pred stvaranjem porodice smo, a naravno da ne želim ni da živim pored alkoholičara, a ponajmanje da se njemu desi bilo šta loše. Alkoholizam je bolest i ako je prisutna, moramo naći način da je lečimo... Pitanje je kako?
Hvala svima na razumevanju.
Kliknite za proširenje...

Draga lindalo, ja ti napisah jedno 3 metra teksta i pritisnem neko dugme i sve ode u djavola. POENTA JE BILA: Ja sam u braku sa lecenim alkoholicarem i mogu ti sa 100% sigurnosti reci da tvoj dragi jeste alkos i da,ako ikako mozes, polako, polako izadjes iz te veze. Boriti se za takvog coveka treba samo ako si dugo u braku i imate dvoje, troje decice koja pate. Sada, u toj fazi, bezi glavom bez obzira, ne pretvaraj zivot u pakao.
za sve ostale informacije na PP stojim ti na raspolaganju.
Za sve ostale koji nisu sigurni sta je alkoholizam: znate sta je narkoman? Znate. E ovo vam je isto, samo malo vise drustveno prihvatljivo!!!
Da je ovo je jako veliki problem i vazna tema, dokaz je koliko se ljudi javilo!!
 
Vrlo pazljivo sam procitala sve sto je u ovoj temi napisano. Mogu samo da se svima zahvalim na ucescu i korisnim savetima, razmisljanjima i iznesenim iskustvima.
Nemam nameru da omalovazavam neciji odgovor, savet ili razmisljanje (naprotiv, najiskrenije sam zahvalna i zelim da ostanemo iskreni), samo moram da kazem da ne mogu da prihvatim, cak ni razumem tako kateforican stav u smislu "ostavi ga", "bezi sto dalje" itd.
Da sam ovde napisala kako je covek koga volim oboleo od bilo koje organske bolesti, i da sam rekla kako nameravam da ga iz tog razloga ostavim (jer ne zelim da ucestvujem u njegovom lecenju) - potpuno sam sigurna da bi reakcije bile tipa: "Bas si surova" i da bi vecina (sa pravom) takvu odluku osudila. I ona bi nedvosmisleno znacila da ja tog coveka ne volim.
Svi se slazemo oko toga da je alkoholizam bolest i da je treba leciti. zasto toliko razlicit stav? Zato sto je neko "kriv" jer je oboleo? Rekose nam ovde da postoje genetske predispozicije. Uz neke druge - ne bih se kladila da coveka bas treba osudjivati (bio to covek koga ja volim ili neko drugi).
Osim toga, pokusajte da, ako ste u vezi i volite onog pored sebe, je (daleko bilo) on/ona oboleo. Drasticniji primer je da se radi o nasem detetu (uh... ne daj Boze nikom!) Da li biste se bas tako lako okrenuli i otisli kako biste sebe postedeli? Ne, osudjujem niciji odgovor, ne "napadam" nicije razmisljanje, ne omalovazavam niciji savet. Samo stvari postavljam drugacije i pokusavam da vam predstavim moje poglede...

Puno hvala jos jednom svima.
 
ne znam sta da ti kazem, mojicka, moja iskustva su, jednostavno, mnogo drugacija, 'oce reci, mislim vrlo slicno kao i WW.

lindalo,
ja sam ti negde ranije rekla da bih iz ove pameti "otrcala" glavom bez obzira, a u par reci i - zasto.... kad pokusam da promislim o tome koji je primarni razlog u celoj prici - mislim da je do tog stava dovela neka moja..."predistorija". kao sto cesto biva :).

znas kako ja gledam na tvoju alternativu sa nastankom veze: kao na klasicnu misiju tipa "napravicu od njega bas coveka mog zivota". po meni, samo je pitanje terminologije da li je doticni alkoholicar, narkoman, plejboj (da ne upotrebim drugi izraz), kockar, nasilan covek ili sta peto, prica je ista: mlada zena nalazi nekog sa "manom", krece da ga spase, "prepravi", sta god, i na kraju....
sta na kraju?
uspeva?
mozda.
a mozda i ne; a cena je ogromna, veruj meni, ja probala. iz bilo kog pokusaja spasavanja bilo ko ne moze izaci neostecen, a neretko, precenjujuci svoje snage, se bas i "razbije".

e, sad, sta hocu da ti kazem: posle nekog vremena oporavka, lako moguce proteklih godina i godina zivota, se shvati ono sto sam rekla onda u onom postu: da ja vredim vise, da ZASLUZUJEM nekog koga ne treba ni spasavati ni "popravljati" na bilo koji nacin, da meni u zivotu treba neko ko ce i on meni biti podrska, ko ce MENE da spasava ako treba, ne dao bog i daleko bilo....

kao bitno mladja, bila sam "velika", "snazna", "svemocna", mislila sam da imam snage dunav da premestim, i TO SAM I CINILA. to jeste tako u nekom periodu zivota, i normalno je stanje - tada :).
no, sada kad pogledam unazad - em je cena bila ogromna, em je sve moglo biti sasvim drugacije.... da sam bila nasla nekog ko ce meni biti oslonac za ceo zivot, a ne primarno ja njemu - a ne bi verovala koliko 10-tak godina "spasavanja" necijeg tudjeg zivota i sopstvenog braka moze da kosta... i jos dete/decu zanemarujem kompletno u to prici.
tvoje pitanje, kako mozda vidis, ne smatram ni uvredljivim niti sta slicno :), i nadam se da sam bar unekoliko uspela da ti odgovorim.
kako vec rekoh, sta god da odlucis, ja ti zelim svako dobro.

stari se lagano,
jeza me podisla... ako nekad budete imali vremena, mozda da napisete - i za mene i za lindalo, kako vi vidite razliku u razmisljanju izmedju upustanja u spasavanje ili ne; kako SADA gledate na "cenu" svog zrtvovanja i borbe u celoj prici.... ako nisam jako indiskretna :). poz :).




 
WW,
jednom davno sam od jednog tvog kolege cula da se ljudi koji ostavljaju npr. alkohol "zbog neke osobe", neretko njemu i vracaju iz istog razloga.... meni to zvuci sasvim logicno - neko se iz bilo cega izvlaci sam od sebe, i zbog sebe, primarno, ostali razlozi mi deluju "klimavo"...a u eventualnom povratku pijenju, sasvim je "lepo" odmah imati "krivca" pri ruci....:(

kako to tebi izgleda?
 
Indigo:

sustina same bolesti zavisnosti pa i alkoholizma jeste da covek ne moze (ili da budem preciznija RETKO ima snage) da iz nje izadje 'zbog sebe': mislim - da ima snage iz sebe samog za to, ne bi ni upao u zamku u koju padaju ne glupi vec - slabi. Tako da - ne znam sta da ti kazem: ja sam videla jako malo alkoholicara koji su se izvukli iz alkohola 'sami od sebe' i zbog sebe (svest je veoma skucena a samosvest prakticno nepostojeca kod alkoholicara!). Tek kasnije - dosta kasnije, nakon produzene detoksikacije i fizickog skidanja, ako se podje putem psihoterapije, covek moze da pocne da se skida zbog sebe. Sve dotle je skidanje sa prisilom, bilo da je ta prisila pretnja otkazom, pretnja razvodom, pretnja zatvorom ili strasno velika ljubav prema nekome koja prevazilazi mrznju prema sebi samome.......
Ne daj Boze nikome, moj prijatelj o kome sam ovde vec pricala skinuo se iz straha i pod prisilom jer je mogao da izgubi starateljstvo nad detetom nakon saobracajnog incidenta koji je napravio u pijanom stanju......Dakle, neposredan uzrok skidanja bio je - zbog nekog. Skoro godinu ipo dana nakon skidanja i programa na antialkoholicarskom bloku, poceo je da ide na psihoterapiju. Ovaj put - zbog sebe......
Veom komplikovana prica za povrsno pricanje zaista...I veoma mucna sa aspekta nekoga ko se povremeno nalazi u istuaciju da radi sa decom ili mladima koji zbog svoje zavisnosti dobiju meru obaveznog psihijatrijskog lecenja....To su uzasne price i uzasne muke. Ne daj Boze nikome....
 
WithdrawnWater:
Indigo:

sustina same bolesti zavisnosti pa i alkoholizma jeste da covek ne moze (ili da budem preciznija RETKO ima snage) da iz nje izadje 'zbog sebe': mislim - da ima snage iz sebe samog za to, ne bi ni upao u zamku u koju padaju ne glupi vec - slabi. Tako da - ne znam sta da ti kazem: ja sam videla jako malo alkoholicara koji su se izvukli iz alkohola 'sami od sebe' i zbog sebe (svest je veoma skucena a samosvest prakticno nepostojeca kod alkoholicara!). Tek kasnije - dosta kasnije, nakon produzene detoksikacije i fizickog skidanja, ako se podje putem psihoterapije, covek moze da pocne da se skida zbog sebe. Sve dotle je skidanje sa prisilom, bilo da je ta prisila pretnja otkazom, pretnja razvodom, pretnja zatvorom ili strasno velika ljubav prema nekome koja prevazilazi mrznju prema sebi samome.......
Ne daj Boze nikome, moj prijatelj o kome sam ovde vec pricala skinuo se iz straha i pod prisilom jer je mogao da izgubi starateljstvo nad detetom nakon saobracajnog incidenta koji je napravio u pijanom stanju......Dakle, neposredan uzrok skidanja bio je - zbog nekog. Skoro godinu ipo dana nakon skidanja i programa na antialkoholicarskom bloku, poceo je da ide na psihoterapiju. Ovaj put - zbog sebe......
Veom komplikovana prica za povrsno pricanje zaista...I veoma mucna sa aspekta nekoga ko se povremeno nalazi u istuaciju da radi sa decom ili mladima koji zbog svoje zavisnosti dobiju meru obaveznog psihijatrijskog lecenja....To su uzasne price i uzasne muke. Ne daj Boze nikome....
Kliknite za proširenje...

da, razumela. fala ").

mene svaka zelja za spasavanjem "svog" muskog uvek jako seca na jednu knjigu - "zene koje previse vole" ili slicno, koja uprkos "neozbiljnom" nazivu vrlo ozbiljno govori o zenama koje se zalecu da spasavaju (zenskare, alkoholicare, kockare i ostale "krasote"), pa se negde usput "zagube"....
i - kao iz onog fazona gde se zaba stavi u 'ladnu vodu, pa tokom podgrevanja ni ne shvati da se skuvala, tako i zene iz te uzasne knjige ne shvate da su negde usput, polako i neosetno, "poginule".
"uzasne" knjige jer je prosto uzasan, neverovatan zbir pravdanja i laganja i sebe i doticnog, cak i vise nego evidentno bolesnih, prebijanih, na svaki nacin zlostavljanih zena (i dece, na zalost): "on mene ipak voli", "evo ovo je IPAK znak poboljsanja", "jos samo malo pa ce(mo) se izvuci", "ja cu to sve da resim", "sa drugim mi nece biti bolje", itd.itd.

a nisam nikad do kraja dobacila zasto bas zenski svet (sebi) to cini, i to i decenijama.... ? sto se, brey, muski tako ne zalete.....
 
mojickamala:
Mnogo ste se bre uozbiljili svi...
Kliknite za proširenje...

ma, mi i jesmo jedne ozbiljne gospodje, mojicka :).

znas sta meni ne da mira: to sto lindalo misli/ima utisak da je VEC vezana za coveka, da (AKO je on zaista alkoholicar) nema "moralnog" (ili nekog drugog prava) da "pobegne", i imam utisak da bi imala zestok osecaj krivice da "izadje iz igre", i da ga jednostavno pusti da se sam spasava (ili ne).

a sad mozemo nadalje da raspravljamo ad nauseam da li je i koliko casno ili sta vec, spasavati sebe vs. spasavati drugog.....
 
Da sam ovde napisala kako je covek koga volim oboleo od bilo koje organske bolesti, i da sam rekla kako nameravam da ga iz tog razloga ostavim (jer ne zelim da ucestvujem u njegovom lecenju) - potpuno sam sigurna da bi reakcije bile tipa: "Bas si surova" i da bi vecina (sa pravom) takvu odluku osudila. I ona bi nedvosmisleno znacila da ja tog coveka ne volim.
Svi se slazemo oko toga da je alkoholizam bolest i da je treba leciti. zasto toliko razlicit stav? Zato sto je neko "kriv" jer je oboleo? Rekose nam ovde da postoje genetske predispozicije. Uz neke druge - ne bih se kladila da coveka bas treba osudjivati (bio to covek koga ja volim ili neko drugi).
Osim toga, pokusajte da, ako ste u vezi i volite onog pored sebe, je (daleko bilo) on/ona oboleo. Drasticniji primer je da se radi o nasem detetu (uh... ne daj Boze nikom!) Da li biste se bas tako lako okrenuli i otisli kako biste sebe postedeli? Ne, osudjujem niciji odgovor, ne "napadam" nicije razmisljanje, ne omalovazavam niciji savet. Samo stvari postavljam drugacije i pokusavam da vam predstavim moje poglede...

Puno hvala jos jednom svima.[/QUOTE]

Znas sta je VEOMA BITNA STVAR: HOCE LI TVOJ DRAGI DA SE LECI???
JA cu ti reci: NECE!!!!! Ni zbog tebe, ni zbog rodjene majke, ni zbog detete jer NECE NIKAD PRIZNATI DA JE BOLESTAN. TO JE SUSTINA!!!
Kadbi ga videla sa flasom u ruci, on bi ti rekao: NE, JA NE PIJEM, SAMO TI SE CINI!!!
NEMAS POJMA koliko mogu da budu LUKAVI, PREPREDENI, TVRDOGLAVI. A da ne pominjem kako ces sanjim voditi besmislene rasprave i svadjati se, a ni sama neces znati sta je tema i zbog cega te napada.
Draga moja, rekoh pisem ti iz SVOG ISKUSTVA. A kad se izleci (meseci boravka u bolnici, svi njegovi svakodnevno na mucnim "saslusanjima", verovatno i ti) upasce u neku drugu zavisnost. Ma to je uzas (100 litara coca cole, cokolade, cigare). On mora necim da se NALIVA.
Jos nesto: ZENA ALKOHOLICARA JE ALKOHOLICAR (iako je totalni apstinent), jer je alkoholizam nacin ponasanja.
Preporucujem ti jednu knjizicu Kreativnog centra o alkoholizmu. Nisam sigurna u naziv, ali lako ces je naci u svakoj knjizari. Moze ti mnogo pomoci da shvatis ozbiljnost ovog problema.
Veruj mi da se sva tresem dok ovo pisem! Kad bi samo mogla da shvatis!!!! Ali, mi svi moramo da razbijemo svoju o glavu o yidove koji su ulubljeni od tudjih udaraca. Takav je zivot. Uvek mislimo: ma ja cu ga promeniti, ma ja sam drgacija, on me voli...ALKOHOLICAR voli samo i jedino ALKOHOL.
 
Ljudi, ako ja sad imam tremu pred ispit i nervozna sam u pm i ako će me ta nervoza koštati, zar nije pametnije da popijem jedan pelinkovac za bolje varenje situacije...
Jesam li ja u toj priči alkoholičar???
Inače loše podnosim alkohol, gadi mi se da ga pijem, pa čak i vino uz klopu, ali ponekad mi dođe da popijem jednu, onako iz zadovoljstva...ili da se smirim (a to mi dođe par puta godišnje kad me uhvate moje bubice ili kada mi se desi nešto strašno-npr kada mi beba od 4 meseca pala sa 1,5 m visine prošlo bez ogrebotine, a ja ostala sa traumom, posle šetnje po lekarima da mi kažu da je sve u redu, popila sam 1dcl vinjaka da se sastavim)
Po nekim postovima moglo bi se reći da su to odlike alkoholizma (prosek mi je oko 1/3 l alkoholnog pića godišnje)???
Malo sam zbunjena!
Ili sam samo strašno nervozna pred ispit....nisam polagala ništa od februara...držite mi fige.
 
indigo:
da, razumela. fala ").

mene svaka zelja za spasavanjem "svog" muskog uvek jako seca na jednu knjigu - "zene koje previse vole" ili slicno, koja uprkos "neozbiljnom" nazivu vrlo ozbiljno govori o zenama koje se zalecu da spasavaju (zenskare, alkoholicare, kockare i ostale "krasote"), pa se negde usput "zagube"....
i - kao iz onog fazona gde se zaba stavi u 'ladnu vodu, pa tokom podgrevanja ni ne shvati da se skuvala, tako i zene iz te uzasne knjige ne shvate da su negde usput, polako i neosetno, "poginule".
"uzasne" knjige jer je prosto uzasan, neverovatan zbir pravdanja i laganja i sebe i doticnog, cak i vise nego evidentno bolesnih, prebijanih, na svaki nacin zlostavljanih zena (i dece, na zalost): "on mene ipak voli", "evo ovo je IPAK znak poboljsanja", "jos samo malo pa ce(mo) se izvuci", "ja cu to sve da resim", "sa drugim mi nece biti bolje", itd.itd.

a nisam nikad do kraja dobacila zasto bas zenski svet (sebi) to cini, i to i decenijama.... ? sto se, brey, muski tako ne zalete.....
Kliknite za proširenje...
Čitale smo istu literaturu ;) . I, očigledno, imale sličan problem po ovom pitanju.
Ali, znaš li šta mi se redovno dešavalo? Nakon što prebolim vezu u kojoj (uvek naknadno to priznam :evil: ) sam opet ja ispala bolji oslonac i podrška njemu nego obrnuto - sretnem nekog sasvim različitog: stabilnog, sigurnog, pametnog, obrazovanog... I, naravno, odahnem i sa olakšanjem i oduševljenjem pomislim: "Konačno!", kad, nakon nekog vremena i pravog zbližavanja (kada on počinje da se opušta) ispadne da to baš i nije tako... pa se na kraju uloge skoro sasvim promene!
Više puta sam bila u dilemi da li ih ja takve biram, ali sa godinama sam sklonija da verujem kako se, ipak, radi o različitom pristupu i poimanju stvari. Verujem da i oni veruju kako su oslonac i podrška (u stvari, u nečemu i jesu), a da je moja greška što verujem u bajke i postojanje Muškarca (sa sve velikim M ;) ) koji je u stanju u svemu da bude "jači".
Vezano neposredno za temu... Imam iskustvo sa alkoholom (na žalost!), ne lično i znam šta je to. Ali, nekako ne mislim da stvari treba generalizovati, i da "Lindalo" ima pravo u tome da čoveku pruži šansu da se toga oslobodi.
Možda sam previše romantična, ali čini mi se da se ovde ne radi u potpunosti o tome da ga ona "popravlja", već da zajedno dođu do njega i onoga što on u stvari jeste... kad je "sam" (poznat izraz za alkoholisanost "nije sam ;) ).
Stariselagano... tvoje iskustvo je užasno... i stvarno se naježim razmišljajući o tome. :-?
I, da... knjiga se zove "Alkoholizam od prve do poslednje čaše" - zaista je dobra.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top