Већ рекох како је посреди превој самогласникâ, с чиме очито ниси упознат, те да корен речи у праиндоевропском и каснијим индоевропским језицима може имати више превојних ступњева. Један од њих је нулти ступањ. Нулти ступањ оних корена у којима су иначе спроведени ликвидна метатеза и пунголасје заправо потврђује те промене, будући да чува изворно место самогласника. На путу си да сâм оповргнеш све своје досадашње измишљотине.
Nije tako, IgarJu. Radi se o potrebi da se zatečeno stanje u jeziku sistemski sankcioniše tako da Sloveni istoriografski ispadnu podstanari u Germaniji, tj. da se prikrije stvarno stanje - činjenica da su Nemci podstanari u Slaviji.
Da vidimo gde su ovde indoevropski kognati:
WORD: глухо́й
GENERAL:
глух,
глуха́,
глу́хо, укр.
глухи́й, болг.
глух, сербохорв. глу̑х, словен. glȗh, чеш., слвц. hluchý, польск. gɫuchy, в.-луж. hɫuchi, н.-луж. gɫuchy.
ORIGIN: Связано чередованием с
гло́хнуть. Сравнивают с лит. glusnùs "послушный, внимательный", наряду с лит. klusnùs -- то же, жем. klùsas "глуховатый", лтш. kluss "тихий, спокойный" с дистантной диссимиляцией; см. Буга, РФВ 66, 236; Траутман, BSW 91; по мнению Махека (Studie 83) и Коржинка (ZfslPh 13, 404), лит. формы на k- являются более древними, а g- -- результат экспрессивного преобразования; ср. также Хаверс 98. Возм., связано родством с
глу́пый, потому что тот, кто плохо слышит, часто слывет глупым; см. Брюкнер, KZ 45, 299; Младенов, AfslPh 36, 120 и сл. По Махеку (там же), с оттенком желательности: "тот, кто хочет слышать". И.-е. праформа *ghlub(h)só- (>gluхъ) Лёвенталя (AfslPh 37, 388) излишня, потому что из нее ожидалось бы только *glusъ
PAGES: 1,417
WORD: глу́пый
GENERAL: глуп, глупа́, глу́по, укр.
глу́пий, болг.
глуп,
глу́пав, сербохорв. глу̑п, глу́па, словен. glȗp "глухой, глупый", чеш. hloupý, слвц. hlúpy, польск. gɫupi, в.-луж. hɫupy, нж.-луж. gɫupy.
TRUBACHEV: Вероятно, родственно -- при наличии различных расширителей корня -- др.-исл. glópr "идиот", далее, возм., с
глум,
глухо́й; см. Младенов 102; AfslPh 36, 120 и сл.; Брюкнер, KZ 45, 299; 48, 186; Махек, LF 69, 248 и сл.; Голуб 60 и сл. Заимствование из герм. невероятно, вопреки Бернекеру (1, 309), Уленбеку (РВВ 26, 287); см. Кипарский 26, с литер. Ср. также разнообразные знач.: русск. диал.
глу́пой "неспелый (плод)", тотемск. (РФВ 18, 281), чеш. диал. hlupiti "затенять", uhlupiti "испортить"; см. Махек, там же. Ср. еще блр. диал., слуцк.
самая глу́пась "полночь" (Сб. ОРЯС 89, 1912, стр. 48); Отрембский (LP 1, 1949, стр. 131) указывает на родство слав. слов с лит. glùšas "глупый". --
Т.]
PAGES: 1,416-417
WORD: глум
GENERAL: род. п. -а "шутка, насмешка",
глуми́ться, укр.
глум,
глуми́ти, блр.
глум,
глумíць, ст.-слав. глоумъ (Супр.), болг.
глум "шутка", сербохорв. глу́мити се "шутить",
глу́ма "шутка, игра", словен. glúmiti se "сыграть шутку", др.-чеш. hluma "histrio", польск. gɫum "жестокое обращение, пытка, унижение", gɫumić "дразнить, жестоко обращаться".
ORIGIN: Родственно др.-исл. glaumr "шумное веселье", др.-исл. gleyma "быть веселым, мешкать, забывать", далее, греч. χλεύη "шутка, насмешка", χλευάζω "шучу", лит. glaudas "забава", glauda ж. -- то же (Даукша), gláudoti "шутить", лтш. glaudât -- то же; см. Цупица, GG 174; Бернекер 1, 308; Торп 149; Траутман, BSW 91; М. -- Э. 1, 621 и сл.; Младенов, AfslPh 36, 120 и сл.; Сольмсен, Beitr. 246 и сл. Неприемлема мысль о заимствовании из герм.; см. Уленбек, AfslPh 15, 486 и сл.; против -- см. Кипарский 66, с литер.
PAGES: 1,416