Bespuća i stranputice zakona indogermanističke komparativne lingvistike

ИгарЈ:

Будући да су се старе религије и обичаји највише задржавали у сеоским подручјима, значење латинскога paganus 'сељанин' почело је означавати нехришћане те добило и негативну конотацију. Словени су реч преузели реч у том значењу, о чему сведоче писани споменици као и савремени словенски језици, те се јавља и значење покварености, нечистоће. Мркаљ је навео пар речничких натукница и изнео закључке без икакве основе или доказа али зато, по обичају, препуне рупа.

Vít Boček - Studie k nejstarším romanismům ve slovanských jazycích, Studia etymologica Brunensia 9, Nakladatelství Lidové noviny, Praha, 2010, 132-136

Kliknite za proširenje...

Mmmda... ogavan ima vezu sa g0vno, a poganiti ("proizvoditi govna") nema. To što je Vito Boček propustio da poveže stvari nije moj problem. Ili je povezao, ali ne sme da napiše jer se kosi sa dogmom o doseljavanju Slovena.

Mrkalj:

Mmmda... ogavan ima vezu sa g0vno, a poganiti ("proizvoditi govna") nema. To što je Vito Boček propustio da poveže stvari nije moj problem. Ili je povezao, ali ne sme da napiše jer se kosi sa dogmom o doseljavanju Slovena.

Kliknite za proširenje...

Латински paganus се изводи од латинског pagusa.

pag.us N 2 1 NOM S M
pagus, pagi N M [XXXCO]
country district/community, canton;

pagan.us N 2 1 NOM S M
paganus, pagani N M [XXXBO]
pagan; countryman, peasant; civilian (not soldier); civilians/locals (pl.);
pagan.us ADJ 1 1 NOM S M POS
paganus, pagana, paganum ADJ [XXXCO]
pagan; of a pagus (country district); rural/rustic; civilian (not military);

http://archives.nd.edu/cgi-bin/wordz.pl?keyword=paganus

ИгарЈ:

зашто у свим индоевропским језицима налазимо стање супротно од словенскога?

Kliknite za proširenje...

Zašto ne nalazimo?

Šta ćemo sa kladom?

klada ✧ prasl. kolda (rus. kolóda, polj. kłóda) ← ie. *kold-/*kld- (grč. kládos: grana)

Pazi kad ti je propao "zakon".

Mrkalj:

Zašto ne nalazimo?
Šta ćemo sa kladom?
klada ✧ prasl. kolda (rus. kolóda, polj. kłóda) ← ie. *kold-/*kld- (grč. kládos: grana)

Kliknite za proširenje...

Корен може имати више превојних ступњева, а у одредници који си навео видимо ие. *kold-/*kld-.
Грчки облик κλάδος одраз је потоњега ступња, а индоевропско самогласно /*l̥/ у њему је очекивано и правилно одражено као /λα/.
Сада си само успео показати како се не разумеш у поредбено језикословље, отвори мало књигу и научи нешто ако већ желиш рушити науку.

Pazi kad ti je propao "zakon".

Kliknite za proširenje...

Није то "мој" гласовни закон но научна теорија.

ИгарЈ:

Корен речи може имати више превојних ступњева, а у одредници који си навео видимо ие. *kold-/*kld-.
Грчки облик κλάδος одраз је потоњега ступња, а индоевропско самогласно /*l̥/ у њему је очекивано и правилно одражено као /λα/.
Сада си само успео показати како се не разумеш у поредбено језикословље.
Отвори мало књигу и научи нешто ако већ желиш рушити науку.


Није то "мој" закон но научна теорија.

Kliknite za proširenje...

Ja sam je srušio ali ti od drveta ne vidiš šumu - ili se praviš da ne vidiš.

Pravi Vlah:

Латински paganus се изводи од латинског pagusa.

pag.us N 2 1 NOM S M
pagus, pagi N M [XXXCO]
country district/community, canton;

pagan.us N 2 1 NOM S M
paganus, pagani N M [XXXBO]
pagan; countryman, peasant; civilian (not soldier); civilians/locals (pl.);
pagan.us ADJ 1 1 NOM S M POS
paganus, pagana, paganum ADJ [XXXCO]
pagan; of a pagus (country district); rural/rustic; civilian (not military);

http://archives.nd.edu/cgi-bin/wordz.pl?keyword=paganus

Kliknite za proširenje...

Тачно тако:




Oxford Latin Dictionary, 1968

Мркаљевом методом 'лупи и остани жив' изнео бих хипотезу како је реч поган добила негативна значења због латинскога наставка -anus.

Mrkalj:

Ja sam je srušio ali ti od drveta ne vidiš šumu - ili se praviš da ne vidiš.

Kliknite za proširenje...

Јашта си, ево већ се спаљује стара и штампа нова језикословна литература која те слави као реформатора науке. Много се трипујеш, гариша. Изволи поједностављен преглед ие. слоготворних гласника, можда из овако нацртнога научиш нешто када већ књиге не отвараш:https://en.wikipedia.org/wiki/Indo-European_sound_laws#Vowels_and_syllabic_consonants

ИгарЈ:

Мркаљевом методом 'лупи и остани жив' изнео бих хипотезу како је реч поган добила негативна значења због латинскога наставка -anus.

Јашта си, ево већ се спаљује стара и штампа нова језикословна литература која те слави као реформатора науке. Много се трипујеш, гариша. Изволи поједностављен преглед ие. слоготворних гласника, можда из овако нацртнога научиш нешто када већ књиге не отвараш:https://en.wikipedia.org/wiki/Indo-European_sound_laws#Vowels_and_syllabic_consonants

Kliknite za proširenje...

Problem tvojih "zakona" je u tome što se za svaki božji likvidno-metatzirani koren može rekonstruisti analogni parnjak kao u primeru klade:

klada ✧ prasl. kolda (rus. kolóda, polj. kłóda) ← ie. *kold-/*kld- (grč. kládos: grana)

A ti to nisi znao, niti imao logiku na nivou potrebnom da sam doneseš taj zaključak.

Ovo je ostalo preskočeno:

Mrkalj:

Našao sam objašnjenje za oborotnoe:

WORD: обрати́ть
GENERAL: обращу́, итер. обраща́ть, -а́ю. Заимств. из цслав., ст.-слав. обратити "повернуть", обраштати "поворачивать" вместо исконнорусск. обороти́ть. Из *ob-vort-, см. вороти́ть, верте́ть.

Kliknite za proširenje...

Razvoj reči:

južnoslovenski: obratno < ob + vratno

istočnoslovenski: oborotno < obratno < ob + vratno; *obvorotno < ob *vorotno

Oborotnoe:

WORD: обрати́ть
GENERAL: обращу́, итер. обраща́ть, -а́ю. Заимств. из цслав., ст.-слав. обратити "повернуть", обраштати "поворачивать" вместо исконнорусск. обороти́ть. Из *ob-vort-, см. вороти́ть, верте́ть.

Dakle, dokazano je, kao što vidimo, da reč postaje pleofona (mnogoglasovna) razvojem iz crkvenoslovenskog, dakle južnoslovenskog, dakle iz tobožnjeg "metateziranog oblika". To znači da su se svi mnogoglasovni istočnoslovenski oblici mogli razviti iz tzv. "metateziranog oblika".

Mrkalj:

Razvoj reči:

južnoslovenski: obratno < ob + vratno

istočnoslovenski: oborotno < obratno < ob + vratno; *obvorotno < ob *vorotno

Oborotnoe:

WORD: обрати́ть
GENERAL: обращу́, итер. обраща́ть, -а́ю. Заимств. из цслав., ст.-слав. обратити "повернуть", обраштати "поворачивать" вместо исконнорусск. обороти́ть. Из *ob-vort-, см. вороти́ть, верте́ть.

Dakle, dokazano je, kao što vidimo, da reč postaje pleofona (mnogoglasovna) razvojem iz crkvenoslovenskog, dakle južnoslovenskog, dakle iz tobožnjeg "metateziranog oblika". To znači da su se svi mnogoglasovni istočnoslovenski oblici mogli razviti iz tzv. "metateziranog oblika".

Kliknite za proširenje...

Погрешно си превео, пуногласни облик није настао из метатезиранога старословенскога, но је старословенски облик заменио посведочени изворни руски облик. То је је очито будући да је обращать 'неполногласное сочетание' и има старословенско /щ/ уместо рускога /ч/ као одраз прасловенскога *tj. Упоредити нпр. рус. ворочать, оборачивать, разворачивать, заворачивать, поворачивать, сворачивать. Ништа ово није ново, на руски језик је, за разлику од украјинскога и белорускога, у огромној мери утицао старословенски.

Не говориш руски, не познајеш старословенски, не знаш ништа о њиховој историји и развоју, стога не лупетај о њима.

ИгарЈ:

Погрешно си превео, пуногласни облик није настао из метатезиранога старословенскога, но је старословенски облик заменио посведочени изворни руски облик. То је је очито будући да је обращать 'неполногласное сочетание' и има старословенско /щ/ уместо рускога /ч/ као одраз прасловенскога *tj. Упоредити нпр. рус. ворочать, оборачивать, разворачивать, заворачивать, поворачивать, сворачивать. Ништа ово није ново, на руски језик је, за разлику од украјинскога и белорускога, у огромној мери утицао старословенски.

Не говориш руски, не познајеш старословенски, не знаш ништа о њиховој историји и развоју, стога не лупетај о њима.

Kliknite za proširenje...

Dozvolićeš da o istoriji i razvoju istočnoslovenskih jezika znam više nego ti jer postojeća lupetanja kojima se ti nadajaš uzimam iskuljučivo kritički. Nisam prevodio ono što piše - otkud takva ideja? - nego sam zaključio da su se mnogoglasovni oblici razvili iz tzv "metateziranih" oblika, zbog toga što izvorna nazovi "metatezirana" reč postoji i u ruskom, i u beloruskom i u ukrajinskom. Evo npr. stanja u ukrajinskom: зворотньої, оборотни, ali обернено, перевертати.

Dosadan si.

Mrkalj:

Dozvolićeš da o istoriji i razvoju istočnoslovenskih jezika znam više nego ti jer postojeća lupetanja kojima se ti nadajaš uzimam iskuljučivo kritički. Nisam prevodio ono što piše - otkud takva ideja? - nego sam zaključio da su se mnogoglasovni oblici razvili iz tzv "metateziranih" oblika, zbog toga što izvorna nazovi "metatezirana" reč postoji i u ruskom, i u beloruskom i u ukrajinskom. Evo npr. stanja u ukrajinskom: зворотньої, оборотни, ali обернено, перевертати.
Dosadan si.

Kliknite za proširenje...

Опет грешиш. Корен речи обернено и перевертати је верт-, који одговара српскохрватскоме врт-. Посреди је превој *ver-, *vor-, *vьr-, први ступањ имамо у нпр. вретено, веретено, други у вратити, воротить а трећи у вртети, вертеть (< псл. *verteno, *vortiti, *vьrtěti). У источнословенским језицима прасловенске скупине ьр, ър, рь, ръ одражене су као ер, ор, ре, ро дочим је у српскохрватском од њих настало самогласно р, отуда однос сх. вртети - рус. вертеть, укр. вертіти. Више пута си показао да не схваташ заиста превоје, стога се не надам да ћеш ишта и сада разумети.

Mrkalj:

Problem tvojih "zakona" je u tome što se za svaki božji likvidno-metatzirani koren može rekonstruisti analogni parnjak kao u primeru klade:
klada ✧ prasl. kolda (rus. kolóda, polj. kłóda) ← ie. *kold-/*kld- (grč. kládos: grana)
A ti to nisi znao, niti imao logiku na nivou potrebnom da sam doneseš taj zaključak.

Kliknite za proširenje...

Већ рекох како је посреди превој самогласникâ, с чиме очито ниси упознат, те да корен речи у праиндоевропском и каснијим индоевропским језицима може имати више превојних ступњева. Један од њих је нулти ступањ. Нулти ступањ оних корена у којима су иначе спроведени ликвидна метатеза и пунголасје заправо потврђује те промене, будући да чува изворно место самогласника. На путу си да сâм оповргнеш све своје досадашње измишљотине.

Једно питање јужнословенско витез и северносрпско односно западнословенско вићаз потиче од германске речи викинг.
Зашто ако су Словени имали за то реч Варјаг као Викинг а витез је сасвим нешто друго.

Витез је општесловенска реч прасловенскога порекла, Варјаг то није. Потоњу реч налазимо у староруском језику као варѧгъ, а по самом њеном облику јасно је да је касније преузета реч.





Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, Leiden Studies in Indo-European 20, 2013, 96-98

NickFreak:

Једно питање јужнословенско витез и северносрпско односно западнословенско вићаз потиче од германске речи викинг.
Зашто ако су Словени имали за то реч Варјаг као Викинг а витез је сасвим нешто друго.

Kliknite za proširenje...

Viking (n.) Scandinavian pirate, 1801, vikingr, in "The History of the Anglo-Saxons" by English historian Sharon H. Turner (1768-1847); he suggested the second element might be connected to king:But this later was dismissed as incorrect. The form viking is attested in 1820, in Jamieson's notes to "The Bruce." The word is a historians' revival; it was not used in Middle English, but it was reintroduced from Old Norse vikingr "freebooter, sea-rover, pirate, viking," which usually is explained as meaning properly "one who came from the fjords," from vik "creek, inlet, small bay" (cognate with Old English wic, Middle High German wich "bay," and second element in Reykjavik). But Old English wicing and Old Frisian wizing are almost 300 years older than the earliest attestation of the Old Norse word, and probably derive from wic "village, camp" (large temporary camps were a feature of the Viking raids), related to Latin vicus "village, habitation" (see villa).

The connection between the Norse and Old English words is still much debated. The period of Viking activity was roughly 8c. to 11c. In the Anglo-Saxon Chronicle, the raiding armies generally were referred to as þa Deniscan "the Danes," while those who settled in England were identified by their place of settlement. Old Norse viking (n.) meant "freebooting voyage, piracy;" one would "go on a viking" (fara í viking).

Ovaj tekst dobro odslikava koliko je etimologija, ne samo ove reči, nego općeno, kvazinauka.

ИгарЈ:

Витез је општесловенска реч прасловенскога порекла, Варјаг то није. Потоњу реч налазимо у староруском језику као варѧгъ, а по самом њеном облику јасно је да је касније преузета реч.

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, Leiden Studies in Indo-European 20, 2013, 96-98

Kliknite za proširenje...

Ne ulazeći u etimologiju reči Viking, treba reći da je (Saskijin) pokušaj strpavanja slovenskog vitez u reči germanskog porekla naprosto:


Reč vitez je slovenska i označava pobedu, pobednika. Npr. u češkom i glagol vitezovati osnovna je reč u značenju pobediti. Isto značenje ima latinski koren vink/vint.


gewinnen gewinnen Vst. std. (9. Jh.), mhd. gewinnen, ahd. giwinnan Stammwort. gemeingermanische Präfigierung, die aber nur im Westgermanischen die Bedeutung "erwerben" hat. Grundwort ist g. * wenn-a- "sich mühen" in gt. winnan, anord. vinna, ae. winnan, afr. winna, as. winnan, ahd. winnan; gewinnen ist also "durch Mühe erreichen". Zu ig. * wenə- "erstreben" in ai. vanóti "wünscht, verlangt, gewinnt", akslav. uniti "wollen", l. venus "Liebe, Liebesgenuß". Die Geminate des Germanischen geht am ehesten auf * wenw- zurück (vgl. die altindische Form aus * wen-u-). Nach Trier ist die Ausgangsbedeutung "rupfen" (von Laubbüscheln), was mit beachtlichen Gründen gestützt wird (ved. vánas-, Bedeutung unsicher, nach Trier "Laubbüschel"). Abstraktum: Gewinn; Nomen agentis: Gewinner.
Ebenso nndl. winnen, ne. win, nschw. vinna, nisl. vinna; überwinden, wohnen, gewöhnen, Wahn, Wonne, Wunsch.
✎ van Hamel, A. G. FS Pedersen (Aarhus 1937), 103-109;
Trier (1963), 118-141;
Seebold (1970), 556f.;
Trier (1981), 175-179. indogermanisch iz.

Etymologisches Wörterbuch der deutschen sprache. 2013.





Prva mogućnost je da je reč preuzeta iz slovenskog u latinski u obliku vink- (vinKere, vinko, it. ho vinto), a ironično i u germanski. Iz latinskog oblika vink- lak je prelaz iz vink-ing u vik-ing, ali za sada ne ulazim u etimologiju reči viking.

Druga mogućnost je da reč vitez/vink ima zajedničko latinsko i slovensko PIE poreklo.

Mrkalj:

Prva mogućnost je da je reč preuzeta iz slovenskog u latinski u obliku vink- (vinKere, vinko, it. ho vinto), a ironično i u germanski

Kliknite za proširenje...

Нема говора о словенској речи у латинском језику. Нема говора о словенској речи у прагерманском коју би потом наследили германски језици, до првих додира између Словена и Германа дошле је након распада германскога језичкога јединства. У речи витез (< витѧѕь), као и неким другима, германски суфикс јасан је као дан.

Mrkalj:

Iz latinskog oblika vink- lak je prelaz iz vink-ing u vik-ing, ali za sada ne ulazim u etimologiju reči viking.
Druga mogućnost je da reč vitez/vink ima zajedničko latinsko i slovensko PIE poreklo.

Kliknite za proširenje...

Неоснована нагађања без поткрепе. Не бих даље траћио време и речи на ово.

ИгарЈ:

Ликвидна метатеза у прасловенском језику крајем осмога столећа је поткрепљена небројеним доказима и нема сумње да се та промена одвила. Такву систематску промену не налазимо ни у једном другом индоевропском језику. У свим осталим индоевропским језицима налазимо стање супротно словенскоме. Штавише, хетитски језик, најраније посведочен и најархаичнији индоевропски језик, показује стање истоветно свим другим индоевропским језицима осим словенских.

Твоје тврдње о коренитим променама славистичких тврдњи су чисте измишљотине за које ниси дао никаквих доказа.

Kliknite za proširenje...

To si već rekao (4 puta) i nema načina da ta izjava ne ostavi mesta za mogućnost fakticiteta ovog što sam napisao:

Mihaljević: "ime ljutićkoga kneza Dragovitusa (vladao u Pomeraniji u današnjemu Meklenburgu), zapisano 779. g. u Einhardovim analima i ponovljeno u više drugih kronika iz tog vremena. Taj je zapis međutim sporan jer upravo u ljutićkom dijalektu u Pomeraniji skupina tort najčešće nije premetnuta pa bi mnogo vjerojatniji bio oblik bez metateze .116" *Dargovit

Prema tome, drugo moguće gledanje na stvar je da se metateza likvida kod Slovena u 8. veku jednostavno nije desila, već da je do nje došlo kod Slovenima susednih naroda i kod delova slovenske periferije (npr. kod Litavaca i Pomeranaca) pod uticajem mešanja sa tim narodima.

Naravno, do metateze je došlo kod usvajanja neslovenskih reči (primer bi bio karl - kral, mada nisam siguran za poreklo reči), ali kada su u pitanju slovenske reči one su kod susednih neslovena redovno davale metatezirani oblik. Primere imamo i kod Mađara (silva - šljiva) koji su pristigli u devetom i Albanaca (gardine - gradina) koji su pristigli u 11. veku u dodir sa Slovenima.

ИгарЈ:

Докази за ликвидну метатезу спроведену у прасловенском језику крајем осмога века су на пример:

1) когнати словенских речи у дословно свим осталим индоевропским језицима који показују стање супротно словенскоме
2) словенски корени који чувају старије непреметнуто стање у једном гласовном окружењу а показују новије метатезирано у другом
3) словенски говори који чувају старије непреметнуто стање
4) старословенске речи посведочене и са затвореним и отвореним слогом, од којих прве показују старије непреметнуто стање
5) дијалектални облици у савременим говора који чувају старије непреметнуто стање
6) инојезичке речи у словенским језицима које су потом преметнуте
7) словенске речи у другим језицима преузете у старијем непреметнутом стању
8) свих записи словенских речи у инојезичним изворима до друге половине осмога столећа, који показују старије непреметнуто стање
9) словенски топоними сачувани у непреметнутом облику у страним језицима
10) инојезички топоними у словенским језицима који су касније прошли кроз ликвидну метатезу
11) односи превојних ступњева у словенским речима

Kliknite za proširenje...

Ovih tvojih 11 tačaka svode se na 3 argumenta koja razrešavam u tri moje teze date pod 1, 2 i 3+4:

1) kognati slovenskih reči u doslovno svim ostalim indoevropskim jezicima koji pokazuju stanje suprotno slovenskome jer postoji mugućnost da Sloveni izgovaraju drugačije od (svih) ostalih, a kao što vidimo i izgovaraju, kao što i svi ostali izgovaraju drugačije od Slovena;

2) slovenski koreni koji čuvaju starije nepremetnuto stanje u jednom glasovnom okruženju a pokazuju novije metatezirano u drugom nema veze sa etimologijom reči nego sa prevojem korena u funkciji gramatičkih promena (brati-berem, kleti-kunem, str(e)ti-sterem, tr(et)i-tarem, zvati-zovem, drati-derem, ždrati-žderem, slati-šaljem, žeti-žanjem; posvedočeni su oblici ždrem koje je dalo žderem i šljem koje je dalo šaljem potvrđuju ispravnost tvrdnje, a ne npr. da je ždrelo nastalo od **žderlo);

3) slovenski govori koji "čuvaju starije nepremetnuto" stanje rezultat su periferne (Litvanija, Pomeranija, južna Makedonija) interakcije sa neslovenskim narodima i njihovim fonološkim navikama;

4) staroslovenske reči posvedočene i sa zatvorenim i otvorenim slogom, od kojih prve pokazuju "starije nepremetnuto stanje" rezultat su periferne interakcije sa helenskim govorom

5) dijalektalni oblici u savremenim govora koji čuvaju starije nepremetnuto stanje rezultat su procesa objašnjenih pod 3 i 4

6) inojezičke reči u slovenskim jezicima koje su potom premetnute odlika je slovenskih fonoloških navika opisanih pod 1

7) slovenske reči u drugim jezicima preuzete u "starijem nepremetnutom" stanju rezultat su procesa potpuno analognog procesu objašnjenom pod 1

8) svi zapisi slovenskih reči u inojezičnim izvorima do druge polovine osmoga stoleća, koji pokazuju starije nepremetnuto stanje rezaltat su činjenice da su u pitanju zapisi neslovenskih pisara, a proces je objašnjen pod 1

9) slovenski toponimi "sačuvani u nepremetnutom" obliku u stranim jezicima rezultat su fonoloških navika stranih jezika je objašnjeno pod 1

10) inojezički toponimi u slovenskim jezicima koji su kasnije prošli kroz likvidnu metatezu mogu se objasniti upravo procesom pod 1 koji govori o sonološkim navikama-svojstvima slovenskih govorilaca-jezika

11) odnosi prevojnih stupnjeva u slovenskim rečima objašnjeni su pod 2.

Činjenica da 3 odgovora odgovaraju na 11 pitanja dodatno ukazuje da je moja teza ispravna.

Никакав изазов.

Mrkalj:

1) kognati slovenskih reči u doslovno svim ostalim indoevropskim jezicima koji pokazuju stanje suprotno slovenskome jer postoji mugućnost da Sloveni izgovaraju drugačije od (svih) ostalih, a kao što vidimo i izgovaraju, kao što i svi ostali izgovaraju drugačije od Slovena;

Kliknite za proširenje...

То сведочи и имплицира да је изворно стање, сачувано у свим другим индоевропским језицима, промењено код Словена.

2) slovenski koreni koji čuvaju starije nepremetnuto stanje u jednom glasovnom okruženju a pokazuju novije metatezirano u drugom nema veze sa etimologijom reči nego sa prevojem korena u funkciji gramatičkih promena (brati-berem, kleti-kunem, str(e)ti-sterem, tr(et)i-tarem, zvati-zovem, drati-derem, ždrati-žderem, slati-šaljem, žeti-žanjem; posvedočeni su oblici ždrem koje je dalo žderem i šljem koje je dalo šaljem potvrđuju ispravnost tvrdnje, a ne npr. da je ždrelo nastalo od **žderlo);

Kliknite za proširenje...

11) odnosi prevojnih stupnjeva u slovenskim rečima objašnjeni su pod 2.

Kliknite za proširenje...

Старословенски језик савршено побија твоју тврдњу, јер у њему се најјасније види да у односима попут соль-слана, млѣти-мелѭ, клати-колѭ није реч о превоју самогласникâ. Када би ту био превој не бисмо налазили сугласнички скуп на почетку већ самогласник између почетних сугласника, управо као у бьрати - берѫ, зъвати - зовѫ, сълати - сълѭ, дьрати - дерѫ, жѧти - жьмѫ. Показао си само да не разумеш превој самогласникâ и превојне ступњеве.

3) slovenski govori koji "čuvaju starije nepremetnuto" stanje rezultat su periferne (Litvanija, Pomeranija, južna Makedonija) interakcije sa neslovenskim narodima i njihovim fonološkim navikama;

Kliknite za proširenje...

4) staroslovenske reči posvedočene i sa zatvorenim i otvorenim slogom, od kojih prve pokazuju "starije nepremetnuto stanje" rezultat su periferne interakcije sa helenskim govorom

Kliknite za proširenje...

5) dijalektalni oblici u savremenim govora koji čuvaju starije nepremetnuto stanje rezultat su procesa objašnjenih pod 3 i 4

Kliknite za proširenje...

7) slovenske reči u drugim jezicima preuzete u "starijem nepremetnutom" stanju rezultat su procesa potpuno analognog procesu objašnjenom pod 1

Kliknite za proširenje...

8) svi zapisi slovenskih reči u inojezičnim izvorima do druge polovine osmoga stoleća, koji pokazuju starije nepremetnuto stanje rezaltat su činjenice da su u pitanju zapisi neslovenskih pisara, a proces je objašnjen pod 1

Kliknite za proširenje...

9) slovenski toponimi "sačuvani u nepremetnutom" obliku u stranim jezicima rezultat su fonoloških navika stranih jezika je objašnjeno pod 1

Kliknite za proširenje...

Немогуће је да су у преузимању словенских речи исти механизми промене владали у различитим индоевропским и неиндоевропским језицима, на разним крајевима Европе у различито време с једнаким исходима независно. Те речи могу само указивати на то да су те словенске речи преузете у гласовним облицима који су касније промењени у словенским језицима, што даље потврђује ликвидну метатезу и пуногласје.

Такође је немогуће да додир Словена са различитим народима различитих индоевропских и неиндоевроспких језика мења језик Словена с истоветним исходима на различитим крајевима Европе. Неметатезирани облици речи који се чувају у говорима словенске периферије, који су посведочени у старословенским споменицима и преживљавају у неким словенским говорима могу бити само архаизми, очувани потпуно очекивано на периферији.

Сличне облике страних речи у словенским језицима, преузетих пре краја осмога столећа могуће је објаснити само заједничким механизмом промене који је владао у свим говорима прасловенскога језика, а то би био утврђени закон отворена слога који довео до ликвидне метатезе и пуногласја, а ово их опет потврђује.

6) inojezičke reči u slovenskim jezicima koje su potom premetnute odlika je slovenskih fonoloških navika opisanih pod 1

Kliknite za proširenje...

10) inojezički toponimi u slovenskim jezicima koji su kasnije prošli kroz likvidnu metatezu mogu se objasniti upravo procesom pod 1 koji govori o sonološkim navikama-svojstvima slovenskih govorilaca-jezika

Kliknite za proširenje...

Као што рекох, тај заједнички механизам промене, који је владао у свим словенским говорима и изменио гласовни облик речи, је закон отворенога слога, који је довео до ликвидне метатезе и пуногласја између осталога.

ИгарЈ:

Већ рекох како је посреди превој самогласникâ, с чиме очито ниси упознат, те да корен речи у праиндоевропском и каснијим индоевропским језицима може имати више превојних ступњева. Један од њих је нулти ступањ. Нулти ступањ оних корена у којима су иначе спроведени ликвидна метатеза и пунголасје заправо потврђује те промене, будући да чува изворно место самогласника. На путу си да сâм оповргнеш све своје досадашње измишљотине.

Kliknite za proširenje...

Nije tako, IgarJu. Radi se o potrebi da se zatečeno stanje u jeziku sistemski sankcioniše tako da Sloveni istoriografski ispadnu podstanari u Germaniji, tj. da se prikrije stvarno stanje - činjenica da su Nemci podstanari u Slaviji.

Da vidimo gde su ovde indoevropski kognati:


WORD: глухо́й
GENERAL: глух, глуха́, глу́хо, укр. глухи́й, болг. глух, сербохорв. глу̑х, словен. glȗh, чеш., слвц. hluchý, польск. gɫuchy, в.-луж. hɫuchi, н.-луж. gɫuchy.
ORIGIN: Связано чередованием с гло́хнуть. Сравнивают с лит. glusnùs "послушный, внимательный", наряду с лит. klusnùs -- то же, жем. klùsas "глуховатый", лтш. kluss "тихий, спокойный" с дистантной диссимиляцией; см. Буга, РФВ 66, 236; Траутман, BSW 91; по мнению Махека (Studie 83) и Коржинка (ZfslPh 13, 404), лит. формы на k- являются более древними, а g- -- результат экспрессивного преобразования; ср. также Хаверс 98. Возм., связано родством с глу́пый, потому что тот, кто плохо слышит, часто слывет глупым; см. Брюкнер, KZ 45, 299; Младенов, AfslPh 36, 120 и сл. По Махеку (там же), с оттенком желательности: "тот, кто хочет слышать". И.-е. праформа *ghlub(h)só- (>gluхъ) Лёвенталя (AfslPh 37, 388) излишня, потому что из нее ожидалось бы только *glusъ
PAGES: 1,417


WORD: глу́пый
GENERAL: глуп, глупа́, глу́по, укр. глу́пий, болг. глуп, глу́пав, сербохорв. глу̑п, глу́па, словен. glȗp "глухой, глупый", чеш. hloupý, слвц. hlúpy, польск. gɫupi, в.-луж. hɫupy, нж.-луж. gɫupy.
TRUBACHEV: Вероятно, родственно -- при наличии различных расширителей корня -- др.-исл. glópr "идиот", далее, возм., с глум, глухо́й; см. Младенов 102; AfslPh 36, 120 и сл.; Брюкнер, KZ 45, 299; 48, 186; Махек, LF 69, 248 и сл.; Голуб 60 и сл. Заимствование из герм. невероятно, вопреки Бернекеру (1, 309), Уленбеку (РВВ 26, 287); см. Кипарский 26, с литер. Ср. также разнообразные знач.: русск. диал. глу́пой "неспелый (плод)", тотемск. (РФВ 18, 281), чеш. диал. hlupiti "затенять", uhlupiti "испортить"; см. Махек, там же. Ср. еще блр. диал., слуцк. самая глу́пась "полночь" (Сб. ОРЯС 89, 1912, стр. 48); Отрембский (LP 1, 1949, стр. 131) указывает на родство слав. слов с лит. glùšas "глупый". -- Т.]
PAGES: 1,416-417


WORD: глум
GENERAL: род. п. -а "шутка, насмешка", глуми́ться, укр. глум, глуми́ти, блр. глум, глумíць, ст.-слав. глоумъ (Супр.), болг. глум "шутка", сербохорв. глу́мити се "шутить", глу́ма "шутка, игра", словен. glúmiti se "сыграть шутку", др.-чеш. hluma "histrio", польск. gɫum "жестокое обращение, пытка, унижение", gɫumić "дразнить, жестоко обращаться".
ORIGIN: Родственно др.-исл. glaumr "шумное веселье", др.-исл. gleyma "быть веселым, мешкать, забывать", далее, греч. χλεύη "шутка, насмешка", χλευάζω "шучу", лит. glaudas "забава", glauda ж. -- то же (Даукша), gláudoti "шутить", лтш. glaudât -- то же; см. Цупица, GG 174; Бернекер 1, 308; Торп 149; Траутман, BSW 91; М. -- Э. 1, 621 и сл.; Младенов, AfslPh 36, 120 и сл.; Сольмсен, Beitr. 246 и сл. Неприемлема мысль о заимствовании из герм.; см. Уленбек, AfslPh 15, 486 и сл.; против -- см. Кипарский 66, с литер.
PAGES: 1,416

Mrkalj:

Nije tako, IgarJu. Radi se o potrebi da se zatečeno stanje u jeziku sistemski sankcioniše tako da Sloveni istoriografski ispadnu podstanari u Germaniji, tj. da se prikrije stvarno stanje - činjenica da su Nemci podstanari u Slaviji.

Kliknite za proširenje...

Твоји комплекси од Германа довели су до параноје од које умишљаш завере.

Сви Европљани су дођоши из Африке.

ИгарЈ:

Твоји комплекси од Германа довели су до параноје од које умишљаш завере.

Сви Европљани су дођоши из Африке.

Kliknite za proširenje...

Daleko ćeš dogurati prepisujući Tandoorijeve zaključe na temu autohtonizma. Pa nisam ni ja autohton ni delić sekunde jer mi se prostorne koordinate menjaju kako se Zemlja, Sunčev sistem i galaksija kreću fantastičnim brzinama.

Mrkalj:

Pa nisam ni ja autohton ni delić sekunde jer mi se prostorne koordinate menjaju kako se Zemlja, Sunčev sistem i galaksija kreću fantastičnim brzinama.

Kliknite za proširenje...

Само чекам када ћеш написати да је Земља равна а глобус завера.

ИгарЈ:

Само чекам када ћеш написати да је Земља равна а глобус завера.

Kliknite za proširenje...

U svakoj nauci na samom vrhu postoji mistifikacija kojom vrhovni autoriteti štite svoj autoritet. Zemlja nije ravna, loptasta je, samo ne verujem da su živi ljudi bili na Mesecu. Bezljudske letelice, (mož)da, sateliti (mož)da, ali ljudi nisu išli van niske orbite. Kada bi svaka nauka pisala knjige o onome što ne znaju, umesto onome što znaju i nagađaju, ne bi bilo naučne hijerarhije. Zato, često predstavljaju da znaju ono što ne znaju, tj. mistifikuju.

Mrkalj:

Zemlja nije ravna, loptasta je, samo ne verujem da su živi ljudi bili na Mesecu.

Kliknite za proširenje...

Ма ајде бре! Stanley Kubrick је лично отишао.