Biti ceo zivot sam - za i protiv

Ne znam dali je ovo filozofsko pitanje ili vise pitanje za forum Muskarci, ipak diskusiju otvaram ovde. Zeleo bih da cujem vasa misljenja na problem samotnjackog zivota kao nekonvencionalnu alternativu bracnom zivotu. To je problem koji iza sebe vuce ono temeljno pitanje - dali radjati decu samo zato sto mozemo? U nasem evropskom drustvu jos uvek podlezemo pritiscima okoline, a tradiciju nam roditelji od malih nogu predstavljaju kao obavezu, a ne kao izbor, te sa time naucimo da zivimo iako ponekad na nasu stetu. Bez ljudi koji su nekada odlucili da radjaju decu danas ne bi bilo nas ovde, pa se postavlja pitanje dali to i nas obavezuje da se reproduciramo kako bi nastavili evolucijski ciklus?

Kao otvarac teme, pocicu od sebe i predstaviti svoj problem. Poslednjih deset godina posvetio sam sebi, licnom rastu i profesionalnom napredovanju i zbog toga sam zrtvovao socijalni zivot sto je promenilo moju licnost u korenu. Uvek sam bio umereno ambiciozan ali odrastanje u okruzenju konzervativnog tj. nazadnjackog mentaliteta dovelo me je do toga da sam se povukao iz socijalnog zivota i emotivno zatvorio kako bih mogao da ostvarim neke zivotne ciljeve koji su zahtevali puno rada i jos vise odricanja. Tih odluka mi nije zao, naprotiv, mnogo sam srecan zbog truda koji sam ulozio u svoju buducnost ali kako bih danas mogao da radim ono sto sam uvek zeleo, mnogo cemu sam morao da kazem dovidjenja u neka druga vremena, a time i konvencionalnom zivotu.

Sada dok ulazim u tridesetu godinu i razmisljam o sebi i sledecim koracima, nalazim se na zivotnoj prekretnici jer u trecu deceniju ulazim sam sa velikom dilemom - da li stvarati porodicu ili ne - jer vreme prolazi i ne mari za nase probleme, a za deset godina bice kasno da se bavim tim pitanjem. Prepreku najvise predstavlja asocijalnost koju sam stekao u poslednjoj deceniji i zbog toga narusio standardnu listu zivotnih prioriteta koja podrazumeva dom i porodicu kao esencijalno pitanje. Meni su danas bitnije neke druge stvari koje popunjavaju slobodno vreme koje provodim van sluzbenog vremena. Zanimacije poput sporta, klavira, knjizevnosti, muzike, robotike, astronomije, istorije, filozofije, automobilizma, duhovnosti... sve zivo mene zanima i najvise se plasim da ce mojim hobijima doci kraj ako se budem ozenio i napravio dete. To zapravo i nisu hobiji, to je moj zivot, moja dusevna hrana.

Dali sam egoista?

Kao sto svaka medalja ima dve strane, tako bude i prilika kada pomislim da cu odricanjem privilegija na porodicu nesto vazno da propustim u zivotu i da cu se zbog toga kasnije kajati, te se jos jace uhvatim u kostac sa samim sobom i dozivljavam osecaj kao da se davim u zivom pesku. Dali nekome dugujem da bude rodjen, mojim roditeljima radost a sebi iskustva i osecanja koja dozivljava svaki otac? Pitanje koje vam postavljam je kako doneti takvu odluku?

Направиш дете и учиш га да буде спортиста, свира клавир, блеји у звезде и тако. Ето, то може бити неки изазов, да своје знање пренесеш на неког.

brat jogurt:

Sada dok ulazim u tridesetu godinu i razmisljam o sebi i sledecim koracima, nalazim se na zivotnoj prekretnici jer u trecu deceniju ulazim sam sa velikom dilemom - da li stvarati porodicu ili ne - jer vreme prolazi i ne mari za nase probleme, a za deset godina bice kasno da se bavim tim pitanjem. Prepreku najvise predstavlja asocijalnost koju sam stekao u poslednjoj deceniji i zbog toga narusio standardnu listu zivotnih prioriteta koja podrazumeva dom i porodicu kao esencijalno pitanje. Meni su danas bitnije neke druge stvari koje popunjavaju slobodno vreme koje provodim van sluzbenog vremena. Zanimacije poput sporta, klavira, knjizevnosti, muzike, robotike, astronomije, istorije, filozofije, automobilizma, duhovnosti... sve zivo mene zanima i najvise se plasim da ce mojim hobijima doci kraj ako se budem ozenio i napravio dete. To zapravo i nisu hobiji, to je moj zivot, moja dusevna hrana.

Kliknite za proširenje...

Ti o sebi bolje znaš od drugih. Šta je tvoje ostvarenje i cilj to čuči u tebi, samo rastumači odgovor. Skoro da si već dao odgovor.

Dali sam egoista?

Kliknite za proširenje...

A da li je važna etiketa?

Kao sto svaka medalja ima dve strane, tako bude i prilika kada pomislim da cu odricanjem privilegija na porodicu nesto vazno da propustim u zivotu i da cu se zbog toga kasnije kajati, te se jos jace uhvatim u kostac sa samim sobom i dozivljavam osecaj kao da se davim u zivom pesku. Dali nekome dugujem da bude rodjen, mojim roditeljima radost a sebi iskustva i osecanja koja dozivljava svaki otac? Pitanje koje vam postavljam je kako doneti takvu odluku?

Kliknite za proširenje...

Kao što rekoh, odgovor je u tebi. To zavisi od tvojih prioriteta i toga kako misliš da ćeš se menjati u odnosu na buduću realnost. Možda ćeš se kajati u svakom slučaju. A možda je bolje da se sam kaješ nego da uvučeš decu u svoje eventualno razočaranje. Sa moje tačke gledišta sve je "možda".

Kucao sam nesto pa ukapiram da tu ne moze niko da ti da savet to je jednostavno tvoj zivot gde ni jedna opcija nije laka. Moje misljenje da si ti jos uvek mlad 30 godina nije starost i da trebas da uzivas u zivotu a to ce da se resi vec ovako ili onako zavisno na koju stranu navrces vodu.

Razumem muskarce koji nece da ozene neku polovnjacu,
koja je bila sa muskracima pre nejga...

a sad hoce da je neko zakonski prizna za zenu

Ostalo.. kako mu prija.

Jary:

Kucao sam nesto pa ukapiram da tu ne moze niko da ti da savet to je jednostavno tvoj zivot gde ni jedna opcija nije laka. Moje misljenje da si ti jos uvek mlad 30 godina nije starost i da trebas da uzivas u zivotu a to ce da se resi vec ovako ili onako zavisno na koju stranu navrces vodu.

Kliknite za proširenje...

Куку, па де са 30 си млад. Некада су се људи вечнавали са 15 година, 20 било лимит, а сад како нас капитализам све једе својом каријером, такозваним успехом у животу онда се венчавамо са 30-40 и то је још младо.

Ал добро, нека он ужива у животу још мало, до 40, па нек покуша наћи онда неку жену, али Украјинку или Албанку која ће можда хтети да се уда за њега.

PROTIV. Mada ima i ono "bolje biti kvalitetno sam, nego loše sa bilo kojom "

Mislim da ljudi koji su sami-vremenom izlude (mada ima i časnih izuzetaka). Makar se i svadjali bolje je biti sa nekom-makar ti nije dosadno u životu

Hvala na odgovorima, razmislicu o vasim komentarima.

Dali ste vi nekada uopste razmisljali pre nego sto ste doneli takvu odluku u zivotu ili ste se za porodicu u ranim godinama odlucili po principu tradicije i onog "tako svi drugi rade"? Dali bi jos jednom krocili istim putem?

ljudi su razliciti i svako ima svoje prioritete i svoj cilj koji treba ostvariti.

neko zada sebi prevelike ciljeve pa ih nikad ne ostvari ,bude ceo zivot nesrecan i ne ostvari zivot.

neko zada realne ciljeve koje sa lakocom ostvari pa i prebaci i iako uradi mozda duplo manje u zivotu od prvog primera svoj zivot oseca kao ispunjen i bude srecan

pronaci sebe mozes samo ti i zadaj sebi ono sto zelis i nemoj da se kajes.

nekada sam savetovao druga u problemu da se negde osami na neko vreme ,dobro razmisli o svemu i donese odluku koju vise nece preispitivati bez obzira sta mu drugi pricaju i da se ne kaje u buducnosti kakvu god odluku donese.

ZIVOT JE TAMNI VILAJET

Ako tako postavljaš stvari, znači da nisi spreman. Kad budeš spreman, oženićeš se. A najbolje vreme za ženidbu je 37 godina i 5 meseci.
Ako je nešto u tvom životu problem, to je otuđenost od društva.

Prvo druze nauci da se da li pise odvojeno. Kakvu si ti to knjizevnost citao kad to ne znas?
Drugo, napravio si jednu veliku gresku. Nisi smeo ici u ekstrem,trebao si sve svoje ciljeve podeliti u etape i na kascicu raditi i na profesionalnom i na socijalnom planu.
Imam u porodici 3 muska clana koji nemaju dece,neki ne mogu da imaju,a neki nisu hteli da imaju i sada u svojim 50im svi se kaju sto nisu dobili dete.
Zena ti ne treba ni za ****,kurvi imas gde hoces, ali dete ti je neophodno. Ko cete sutra gledati kad ostaris? Ko ce ti sutra spremiti nesto,pozvati? Cisto da vidi sta radis.
Pre ili kasnije ces ostariti,onemocati,prijatelji ce ti pomreti ili ce gledati svoja posla i porodicu,a ti ces ostati sam na ovom svetu. Treba da gledas ne godinu dana ispred,vec 50 godina unapred.

- - - - - - - - - -

robert v.:

Ako tako postavljaš stvari, znači da nisi spreman. Kad budeš spreman, oženićeš se. A najbolje vreme za ženidbu je 37 godina i 5 meseci.
Ako je nešto u tvom životu problem, to je otuđenost od društva.

Kliknite za proširenje...

Ja da sam cekao pravu i da budem spreman ja bih umro nevin. Hvataj prvi voz.
Ostvarenje na poslu je samo segment zivota,a ne jedino sto je bitno. Da bi bio uspesan covek moras biti uspesan na svim poljima.
Ne najbolji,ali medju vrhom,a za to ti je potrebna i porodica.

Ako nisi u ozbiljnoj vezi, ne vidim razlog zašto sad o tome razmišljaš.
Možda ćeš naići na devojku/ženu koja ima slične afinitete, pa ćeš imati potrebu da živiš sa njom i nećeš strahovati od onog od čega trenutno strahuješ. A možda i nećeš. Život bez žene i dece uopšte ne mora biti loš, i svakako je bolja opcija nego ženidba pod pritiskom i kasniji osećaj promašenosti. U braku sklopljenom na silu , na brzinu i zbog povlađivanja sredini, možeš se osećati otuđenije nego kao samac.
Ne zaleći se, ne žuri. Mlad si.
Eventualna odluka da se ne oženiš i ne zasnivaš porodicu je sebična ... prema kome? Tvojim roditeljima, okruženju? Život krojiš da tebi u njemu bude udobno a ne onima koji već imaju svoje živote.

- - - - - - - - - -

User Friendly:

Prvo druze nauci da se da li pise odvojeno. Kakvu si ti to knjizevnost citao kad to ne znas?
Drugo, napravio si jednu veliku gresku. Nisi smeo ici u ekstrem,trebao si sve svoje ciljeve podeliti u etape i na kascicu raditi i na profesionalnom i na socijalnom planu.
Imam u porodici 3 muska clana koji nemaju dece,neki ne mogu da imaju,a neki nisu hteli da imaju i sada u svojim 50im svi se kaju sto nisu dobili dete.
Zena ti ne treba ni za ****,kurvi imas gde hoces, ali dete ti je neophodno. Ko cete sutra gledati kad ostaris? Ko ce ti sutra spremiti nesto,pozvati? Cisto da vidi sta radis.
Pre ili kasnije ces ostariti,onemocati,prijatelji ce ti pomreti ili ce gledati svoja posla i porodicu,a ti ces ostati sam na ovom svetu. Treba da gledas ne godinu dana ispred,vec 50 godina unapred.

- - - - - - - - - -



Ja da sam cekao pravu i da budem spreman ja bih umro nevin. Hvataj prvi voz.
Ostvarenje na poslu je samo segment zivota,a ne jedino sto je bitno. Da bi bio uspesan covek moras biti uspesan na svim poljima.
Ne najbolji,ali medju vrhom,a za to ti je potrebna i porodica.

Kliknite za proširenje...

Dete se zbog toga rađa?

idi u samotnjake slobodno

Borac za prava zivotinja:

Dete se zbog toga rađa?

Kliknite za proširenje...

Dete se radja da bi te sutra neko gledao i da bi isplatio dug prema prirodi. Ja ne verujem u ljubav i ta sranja,ja cu ga roditi iz licnog interesa,zivot nema smisla ako ne ostavis porod.

brat jogurt:

Ne znam dali je ovo filozofsko pitanje ili vise pitanje za forum Muskarci, ipak diskusiju otvaram ovde. Zeleo bih da cujem vasa misljenja na problem samotnjackog zivota kao nekonvencionalnu alternativu bracnom zivotu. To je problem koji iza sebe vuce ono temeljno pitanje - dali radjati decu samo zato sto mozemo? U nasem evropskom drustvu jos uvek podlezemo pritiscima okoline, a tradiciju nam roditelji od malih nogu predstavljaju kao obavezu, a ne kao izbor, te sa time naucimo da zivimo iako ponekad na nasu stetu. Bez ljudi koji su nekada odlucili da radjaju decu danas ne bi bilo nas ovde, pa se postavlja pitanje dali to i nas obavezuje da se reproduciramo kako bi nastavili evolucijski ciklus?

Kao otvarac teme, pocicu od sebe i predstaviti svoj problem. Poslednjih deset godina posvetio sam sebi, licnom rastu i profesionalnom napredovanju i zbog toga sam zrtvovao socijalni zivot sto je promenilo moju licnost u korenu. Uvek sam bio umereno ambiciozan ali odrastanje u okruzenju konzervativnog tj. nazadnjackog mentaliteta dovelo me je do toga da sam se povukao iz socijalnog zivota i emotivno zatvorio kako bih mogao da ostvarim neke zivotne ciljeve koji su zahtevali puno rada i jos vise odricanja. Tih odluka mi nije zao, naprotiv, mnogo sam srecan zbog truda koji sam ulozio u svoju buducnost ali kako bih danas mogao da radim ono sto sam uvek zeleo, mnogo cemu sam morao da kazem dovidjenja u neka druga vremena, a time i konvencionalnom zivotu.

Sada dok ulazim u tridesetu godinu i razmisljam o sebi i sledecim koracima, nalazim se na zivotnoj prekretnici jer u trecu deceniju ulazim sam sa velikom dilemom - da li stvarati porodicu ili ne - jer vreme prolazi i ne mari za nase probleme, a za deset godina bice kasno da se bavim tim pitanjem. Prepreku najvise predstavlja asocijalnost koju sam stekao u poslednjoj deceniji i zbog toga narusio standardnu listu zivotnih prioriteta koja podrazumeva dom i porodicu kao esencijalno pitanje. Meni su danas bitnije neke druge stvari koje popunjavaju slobodno vreme koje provodim van sluzbenog vremena. Zanimacije poput sporta, klavira, knjizevnosti, muzike, robotike, astronomije, istorije, filozofije, automobilizma, duhovnosti... sve zivo mene zanima i najvise se plasim da ce mojim hobijima doci kraj ako se budem ozenio i napravio dete. To zapravo i nisu hobiji, to je moj zivot, moja dusevna hrana.

Dali sam egoista?

Kao sto svaka medalja ima dve strane, tako bude i prilika kada pomislim da cu odricanjem privilegija na porodicu nesto vazno da propustim u zivotu i da cu se zbog toga kasnije kajati, te se jos jace uhvatim u kostac sa samim sobom i dozivljavam osecaj kao da se davim u zivom pesku. Dali nekome dugujem da bude rodjen, mojim roditeljima radost a sebi iskustva i osecanja koja dozivljava svaki otac? Pitanje koje vam postavljam je kako doneti takvu odluku?

Kliknite za proširenje...

Ako ti se ne ženi i ne želiš decu nemoj ni da radiš te dve stvari.
Mada bih ti savetovao (prema boldiranom tekstu) da nastaviš samačkim životom

User Friendly:

Dete se radja da bi te sutra neko gledao i da bi isplatio dug prema prirodi. Ja ne verujem u ljubav i ta sranja,ja cu ga roditi iz licnog interesa,zivot nema smisla ako ne ostavis porod.

Kliknite za proširenje...

Izvini što ću ovo da te pitam, ali:
da li je svrha tvog života da zadovoljavaš lične interese tvojih roditelja?

Аристократа:

Куку, па де са 30 си млад. Некада су се људи вечнавали са 15 година, 20 било лимит, а сад како нас капитализам све једе својом каријером, такозваним успехом у животу онда се венчавамо са 30-40 и то је још младо.

Ал добро, нека он ужива у животу још мало, до 40, па нек покуша наћи онда неку жену, али Украјинку или Албанку која ће можда хтети да се уда за њега.

Kliknite za proširenje...

Kad sam bio u Hercegovini video sam momke u 45 godina i to je njima normalno.Kazu" vi iz Srbije se mladi zenite!"

Poenta je u potrebi..ako nemaš potrebu da svom životu daš boju i razlog, svrhu ne treba ni da ulaziš dublje u tu priču...
Treba biti sam dokle god ti se dopada i želiš da budeš sam u suprotnom, unesrećićeš i sebe i one oko tebe...

Пре него што кренеш тражити јарам брака како би га натакнуо на врат. Прочитај прво ово што сам писао о браку:

Пренећу овде то као одговор:

У новели Кројцерова соната Толстој је изнео своје мишљење о браку и полној љубави уопште. Дело је веома "просветљујуће" јер износи на видело дубинску психологију кроз коју пролази свако онај ко се усуди кренути на тај пут који почиње од заљубљeности, брака, деце. Пут који нам је прописала црква и држава, а којим многи жељно полазе мислећи да ће на том путу наћи срећу и смисао свог живота.
Ја лично нисам био у браку, нити намеравам. Ту институцију цркве и државе сматрам неприродном и против човека и жене. Нешто слично је мислио и Толстој и то је изнео у овој новели. Она је у много чему аутобиографска.

Ево неких карактеристичних делова. Почело је од упознавања, заљубљености и узвишених осећања. То је водило браку. Међутим. Убрзо је та идила та институција звана "брак" показала право лице. Прва свађа јавила се после неколико дана. И овако је описује Толстој:


"Чини ми се да сам трећег или четвртог дана затекао жену невеселу. Почнем je питати шта joj je, почнем je грлити, што je, no моме мишљењу, било све што je она могла желети, a она отклони моју руку и заплака. Зашто? Она није умела рећи. Али je била тужна, било joj je тешко. Вероватно су joj њени измучени нерви дошаптавали истину о гадости наших односа; али она то није умела да каже. Стадох je испитивати; a она ми тек онако рече да joj je тешко без матере, Мени се учини да то није истина. Стадох je заговарати, не помињући матер. Нисам схватио да je њој просто било тешко, a да je мати само изговор. Али она се одмах нађе увређена што нисам поменуо матер, као да joj нисам поверавао. Рече ми да види да je не волим. Ja joj пребацих да je ћудљива и одједном се њено лице измени сасвим, место туге изрази се раздраженост, и она ми речима пуним жаока стаде пребацивати како сам себичан и свиреп. Погледах je. Цело joj je лице изражавало потпуну хладноћу и непријатељство, готово мржњу према мени. Сећам се како сам се запрепастио видећи то. Како, зашто? — мислио сам. Љубав, сједињење душа, и место тога, ево шта! Не може бити, та то није она! Покушах да je некако умекшам, али наиђох на тако непробојан зид хладног, јетког непријатељства да се нисам успео ни снаћи, кад и мене обузе раздраженост, те изговорисмо једно другом гомилу непријатности. Утисак те прве свађе био je ужасан. Назвао сам то свађом, али то није била свађа, већ je то било само откриће оног понора, који je у стварности био између нас. Заљубљеност се исцрпла задовољењем сладострашћа, и ми смо се нашли једно наспрам другога у нашем стварном међусобном односу, тј. као два себичњака потпуно туђа једно другоме, који желе да једно помоћу другога прибаве себи што више задовољства. Назвао сам свађом то што се десило међу нама; али то није била свађа, већ je то било само откриће нашег правог међусобног односа као последица прекинутог сладострашћа. Ja нисам схватао да je тај хладни и непријатељски однос био наш нормални однос; нисам то схватао зато што се тај непријатељски однос у прво време убрзо опет скрио од нас иза чистог сладострашћа које се поново јавило, тј. иза заљубљености.
И ja помислих да смо се посвађали и помирили, и да тога више неће бити. Али баш у том првом, меденом месецу веома брзо je опет наишао период засићености, опет смо престали да будемо потребни једно другоме, те je опет избила свађа. Ta друга свађа поразила ме још теже од оне прве. Дакле, она прва није била случајност, него je тако морало бити и тако ће и бити, мислио сам ja. Друга свађа поразила ме je тим теже што ју je проузроковао најневероватнији повод......

Ja се разбесних, стадох joj пребацивати да je нетактична, али и она мени — и опет поче. И у речима, и у изразу њеног лица и очију опет сам видео оно исто непријатељство, што ме je пре поразило, сурово, хладно. Свађао сам се, сећам се, с братом, с пријатељима, с оцем, али никад међу нама није било те нарочите, јетке срџбе које je било овде. Али прође неко време и опет се та узајамна мржња сакри под заљубљеност, тј. сладострашће, и ja сам се још тешио мишљу да су те две свађе биле грешке које се могу поправити. Али ето, наиђе трећа, четврта свађа, и ja схватих да то није случајност, већ да то тако мора бити, да ће тако и бити, и ja се ужаснух пред тим што ме чека. При томе мучила ме je и та ужасна мисао да само ja тако рћаво, нипошто онако како сам очекивао, живим са женом, док у другим браковима тога нема. Тада још нисам знао да je то општа судба, али да сви, као и ja, мисле да je то само њихова несрећа, крију ту своју изузетно стидну несрећу не само од других већ и од самих себе, сами себи то не признају.
Почело je првих дана и настављало се све време, све јаче и све жешће. У дубини душе ja сам већ првих недеља осетио да сам упао у клопку, да се није остварило оно што сам очекивао, да женидба не само што није срећа већ je нешто сасвим тешко; али ja то, као и сви, нисам хтео признати себи (ни сад ja не бих признао да није свршено) и крио сам не само од других већ и од себе. Сад се чудим како нисам видео свој прави положај. To се могло видети већ пo томе што су свађе настајале из таквих повода да je после било немогућно, кад су се оне свршавале, сетити се зашто je дошло до њих. Разум није успевао да измишља довољно повода за стално непријатељство међу нама. Али je још поразније било што je недостајало изговора за помирење. ..итд. "



Како је могуће да овако нешто траје вековима. Да се слави, велича? Да хорде нових генерација стално, опeт и опет, теже и у томе виде свој циљ? Ступити у брак, направити породицу. Уживати у љубави !!! Зар је ово љубав што Толстој описује?
Права љубав о којој су песници певали далеко је од тога. Она не познаје супротност у виду мржње. ОНА ЈЕ НЕШТО УЗВИШЕНО , МЕАТАФИЗИЧКО. Брак и та наводна "љубав" само је карикатура тога. Нешто што је послужило за пројекцију истог а не само то.
Ја бих брак укинуо као институцију. То није једини пут уређења друштва и сексуалности човека. Давно је Платон (као и много други) у својој држави предлагао нешто сасвим другачије. Алтернативно уређење друштва. Зашто би се људи морали везивати у ту неприродну заједницу. Зашто стављати јарам на врат?

Ne mogu svima pojedinacno da odgovorim jer ima puno komentara ali sam procitao sve i zahvaljujem na odvojenom vremenu. Neki ljudi ovde potvrdjuju ono sto odavno govorim, da ljudi imaju decu iz licnih interesa i da je radjanje dece cin cistog egoizma, sto je razlog vise da ne bi svako trebao da ima dete. Vama izgleda nije bitno da poklonite nekome zivot da ga zivi svojim tokom jer na svoje dete ne gledate kao na pojedinca vec kao na licnu imovinu, roba izlivenog po vasem kalupu koji ce zadovoljavati vase emotivne, socijalne a i finansijske zahteve. Radjate zbog sebe a ne zbog deteta. Ako krenete tom logikom onda vam ni zena ne treba, vama trebaju kucna pomocnica i *****.

Napomenuo bih da sam se javno eksponirao primera radi i htedoh iskoristiti licni problem kao osrednji argument diskusije i nisam trazio pomoc u vidu definisanih resenja jer je samo pitanje problema filozofskog izvora i samo takvi mogu biti i odgovori. Pitanje u pocetnoj poruci kao i dodatna dva pitanja nize u dretvi se odnose na vas i vasa licna iskustva, jer zelim kasnije na osnovu vasih odgovora da dodjem do zeljenog zakljucka. Da li ste o toj problematici razmisljali pre nego sto se odlucili za prirodni prirastaj? Najvise me zanima po kom principu ste doneli takvu odluku?

Sa vecinom odgovora se slazem, sa nekima se ne mogu sloziti ali jos jednom zahvaljujem svima. Jos bih dodao da ne dolazim iz Srbije, nisam tamo nikada u zivotu bio, zato se izvinjavam na gramatickim greskama i zamolio bih vas da me ispravljate na korektan nacin, bez uvreda.

Drugo, napravio si jednu veliku gresku. Nisi smeo ici u ekstrem,trebao si sve svoje ciljeve podeliti u etape i na kascicu raditi i na profesionalnom i na socijalnom planu.

Kliknite za proširenje...

Potpuno ste u pravu, to je moj problem i toga sam svestan, ali kasno sam se setio.

Svako ima svoj stav o ovome, a stvar je dovoljno bitna da budeš svestan da tebi niko ovde ne može zaista da reši problem. Moraš sam da proceniš, ali budi svestan da život koji vodiš sad neće biti moguć kad se obavežeš bilo kome

kreptoman:

Svako ima svoj stav o ovome, a stvar je dovoljno bitna da budeš svestan da tebi niko ovde ne može zaista da reši problem. Moraš sam da proceniš, ali budi svestan da život koji vodiš sad neće biti moguć kad se obavežeš bilo kome

Kliknite za proširenje...

U tome i jeste poenta ali izaci na kraj sa samim sobom je nesto najteze sto je covek morao uciniti u zivotu.

brat jogurt:

U tome i jeste poenta ali izaci na kraj sa samim sobom je nesto najteze sto je covek morao uciniti u zivotu.

Kliknite za proširenje...

Računaj da postoje i pozitivne posledice ako se odlučiš da poradiš na socijalnom aspektu svog života. Ja bih se na tvom mestu prosto malo aktivirao, dok ne upoznaš neku ženu koja će te zainteresovati, pa probaš sa njom, posle nekog vremena ćeš biti načisto šta ti tačno treba
iskustvo je bolje od svakog saveta.

brat jogurt:

U tome i jeste poenta ali izaci na kraj sa samim sobom je nesto najteze sto je covek morao uciniti u zivotu.

Kliknite za proširenje...

Nije...konkretno, tvoja dilema je jednostavna...
Samački život pun nekih ličnih sitnih zadovoljstava koji ti jednog dana verovatno neće biti bitni ili žena i dete kome ćeš ti biti najbitnija stavka u životu..

Ono što ti se u prvi mah učini privlačnije kao ideja to i uradi...

LBarbara:

Nije...konkretno, tvoja dilema je jednostavna...
Samački život pun nekih ličnih sitnih zadovoljstava koji ti jednog dana verovatno neće biti bitni ili žena i dete kome ćeš ti biti najbitnija stavka u životu..

Ono što ti se u prvi mah učini privlačnije kao ideja to i uradi...

Kliknite za proširenje...

Da prostiš, al' ovo ti je retko glup post. Ne treba da radi ono što mu se na prvi mah učini privlačnije kao ideja. Na prvi mah čoveku svašta može da se učini privlačno, i što valja i što ne valja za njega. Treba da razmisli, proceni, proveri koliko je u mogućnosti bar, pa tek onda da zaista odabere.
U svakom slučaju, prednost je što ne može praviti dete tek tako bilo kojoj, već je potrebno da prođe izvesno vreme pre nego što se ljudi odluče na takav korak. Za to vreme provedeno s nekom ženom, on će već biti načisto. S te strane, problem zaista nije komplikovan jer se rešava sam od sebe uz malo aktivističkog pristupa.