Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Ми верници покушавамо да наше ближње и наше пријатеље обратимо ка Господу. Но ти покушаји веома често су неуспешни. Обично се испостави да је наша реч немоћна и она пре делује раздражујуће на човека и бива му одбојна но што га привуче вери. То се може објаснити тиме што наше речи нису прожете љубављу. Да бисмо с неким причали о вери, морамо се прво помолити Богу за спасење тог човека. Осим тога, браћо и сестре, никад се не смемо уздати у своју снагу. Треба да кажемо: “Господе, Ти Сâм живи у мени, говори кроз мене и Ти Сâм ме спасавај!” Након тога треба да проверимо своју душу, да видимо да ли је мирна. Уколико смо раздражени, у нашој речи ће се налазити отров гнева. Након тога треба да се преиспитамо да ли волимо тог човека. Уколико у нашем срцу нема љубави за њега, његово срце ће за нас бити затворено. Један богослов је рекао да се срце са срцем спаја само кроз љубав.
Након тога треба да се припремимо на то да се не наљутимо и не разгневимо уколико нас човек не саслуша. Треба да имамо на уму да је Господ свима проповедао, а да Га многи нису слушали. Колико Му је само људи одговорило мржњом, подсмевањем и страшном злобом. Зато кад одлучите да говорите о вери, припремите своје срце за невоље и искушења. Притом се трудите да мање говорите, а да више слушате и да покушате да разумете другог човека, да покушате да схватите његове потребе и да му помогнете, да схватите његову тугу и да га утешите. Може вам се догодити да вас он уопште не слуша зато што му се срце од туге у камен претворило. Али оно ће омекшати од љубави ваше отопити се као што се лед топи. Веома је битно да човека не поучавате само речима, него да му својим животом покажете пример, јер без тога ће наша реч бити само једна обична лаж.
архимандрит Рафаил Карелин