SDG (Soli Deo Gloria)
Veoma poznat
- Poruka
- 10.049
…
Iznad prestola se pojavljuje krst, i kao u panorami se prikazuju događaji Adamovog iskušenja i pada, i redom sve što se događalo u velikom planu spasenja. Spasiteljevo rođenje u poniznosti, njegova jednostavnost i poslušnost u mladosti, krštenje na Jordanu, post i kušanje u pustinji; njegova javna služba koja otkriva ljudima skupocene blagoslove neba, dani ispunjeni delima ljubavi i milosrđa, noći molitve i bdenja u samoći brda; zavere iz zavisti, mržnje i pakosti kao nagrada za njegova dobročinstva, strašna i tajanstvena duševna borba u Getsemaniji pod pritiskom tereta greha celog sveta; izdajstvo i predaja u ruke zlikovačkoj rulji; strašni događaji one noći užasa, – kada je mirni Zatočenik, napušten od svojih voljenih učenika, bio nasilno vučen po Jerusalimskim ulicama; izvođenje Božjeg Sina pred Anu i na sud u palati poglavara svešteničkog, zatim u sudnicu Pilatovu i pred kukavičkog i svirepog Iroda; kako ga ismejavaju, ruže, zlostavljaju i najzad na smrt osuđuju, – sve je to živo prikazano kao na platnu.
I sada se pred mnoštvom koje drhti prikazuje poslednji događaj: Mučenik klecajući, pun strpljenja, korača stazom ka Golgoti; Knez neba visi na krstu; oholi sveštenici i zlurada rulja rugaju se njegovoj samrtnoj borbi; natprirodna tama; zemljotres, odvaljene stene i otvoreni grobovi označavaju trenutak kada je Iskupitelj sveta izdahnuo.
Strašni prizori pojavljuju se upravo onako kako su se odigrali. Sotona, njegovi anđeli i njegovi podanici nemaju sile da se okrenu da ne bi posmatrali sliku sopstvenog dela. Svako od prisutnih seća se onoga što je učinio. Irod, koji je naredio da se pobiju nevina vitlejemska deca da bi tako ubio izrailjskog cara; podla Irodijada, na čijoj grešnoj duši je mrlja zbog krvi Jovana Krstitelja; malodušni Pilat, bedni rob okolnosti; vojnici koji se rugaju; sveštenici, starešine i podivljala masa koja viče: »Krv njegova na nas i na decu našu!« – svi sada vide strahotu svoje krivice. Uzalud nastoje da se sakriju pred božanskim veličanstvom Njegovog lica koje sija kao sunce, dok iskupljeni stavljaju svoje krune pred Spasiteljeve noge i kliču: »On je umro za mene!«
Među iskupljenima se nalaze i Hristovi apostoli: hrabri Pavle, revni Petar, omiljeni i ljubazni Jovan i njihova verna braća, i s njima veliki broj mučenika, dok se izvan zidova nalaze oni koji su ih progonili, stavljali u tamnice i ubijali. Tu je Neron, čudovište svireposti i zločina, koji sada posmatra radost i uzvišenje onih koje je nekada mučio i u čijim je najtežim mukama nalazio sotonsko zadovoljstvo. Tu je njegova majka, da se osvedoči u posledice svoga sopstvenog greha; da vidi zao otisak karaktera koji je prenela na svoga sina i plod strasti koje je svojim uticajem i primerom podstrekavala i razvijala u njemu – zločinstva od kojih se svet grozio.
Tu su papski sveštenici i crkveni velikodostojnici, koji su tvrdili da su Hristovi poslanici, a upotrebljavali su sprave za mučenje, tamnice i lomače da bi vladali savešću Božjeg naroda. Tu su ohole pape, koji su se uzdizali iznad Boga i usudili se da izmene zakon Svevišnjega. Ovi takozvani crkveni oci moraju da polože račun Bogu što bi oni rado hteli da izbegnu. Suviše kasno oni uviđaju da Svemogući revnuje za svoj zakon i da neće nikoga da oslobodi krivice. Sada uviđaju da Hristos izjednačuje svoje interese sa interesima svoga izmučenog naroda; osećaju silu njegovih reči: »Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.« ***Matej 25:40.
Svi grešnici sveta stoje na sudu Božjem okrivljeni za najvišu izdaju protiv vladavine neba. Nemaju nikoga da ih brani; oni su bez opravdanja, i nad njima se izriče osuda večne smrti.
Sada je svima jasno da plata za greh nije željena nezavisnost i večni život, nego robovanje, propast i smrt. Grešnici uviđaju šta su izgubili svojim životom pobune. Oni su prezreli nenadmašivu i večnu vrednost slave kada im je ponuđena; a kako bi je sada želeli! »Sve ovo«, uzvikuje grešnik, »mogao sam da imam; ali sam sve odbacio. O, strašne li zaludelosti! Dao sam mir, sreću i slavu u zamenu za nesreću, sramotu i očajanje.« Svi uviđaju da je njihovo isključnje sa neba pravedno. Svojim životom oni su izjavili: »Nećemo da nad nama vlada ovaj Isus!«
Kao izvan sebe, grešnici posmatraju krunisanje Božjeg Sina. Oni vide u njegovim rukama ploče božanskog zakona, zapovesti koje su prezirali i prestupali. Gledaju izlive radosnog čuđenja, ushićenja i hvalospeve spasenih; i dok zvuci melodije dopiru do ogromnog mnoštva koje je izvan grada, svi jednoglasno uzvikuju: »Velika su i divna dela tvoja, Gospode Bože Svedržitelju; pravedni su i istiniti putevi tvoji, Care svetih!« (***Otkrivenje 15:3) i, padajući ničice, klanjaju se Knezu života.
Sotona izgleda kao da je zanemeo dok posmatra slavu i veličanstvo Hrista. On koji je nekada bio anđeo zaklanjač seća se odakle je pao. Sjajni heruvim »sin zore«, kako se promenio, kako se pokvario! On je zauvek isključen iz nebeskog saveta gde je nekada bio poštovan. Sada vidi drugoga gde stoji blizu Oca zaklanjajući njegovu slavu. On gleda kako ruka jednog anđela uzvišene pojave i veličanstvenog izgleda polaže krunu na Hristovu glavu, i zna da je on mogao da vrši visoku službu ovog anđela.
On se podseća na domovinu svoje nevinosti i čistote, mira i zadovoljstva, što je sve imao dok nije počeo da mrmlja protiv Boga i zavidi Hristu. Njegove optužbe, njegova pobuna i prevare da bi zadobio saosećanje i podršku anđela, njegova uporna tvrdoglavost da išta učini da popravi svoju grešku kada je Bog hteo da mu oprosti, – sve to živo izlazi pred njim. On gleda unatrag svoj rad među ljudima i njegove posledice: neprijateljstvo čoveka prema svome bližnjemu, strašno uništavanje života, uzdizanje i propadanje carstava, obaranje prestola, niz ustanaka, borbi i revolucija. Seća se svojih stalnih napora da se suprotstavi Hristovom delu i da svet uvali u greh sve dublje i dublje. Uviđa da su njegovi pakleni napadi bili uzaludni da unište one koji su se predali Hristu. Dok posmatra područje svoga carstva i plodove svoga rada, vidi samo neuspeh i propast. On je zaveo ovo mnoštvo da veruje da će se Božji grad lako osvojiti, ali zna da to nije istina. Stalno je i uvek u toku velike borbe bio pobeđivan i prisiljavan na povlačenje. On i suviše dobro poznaje moć i veličanstvo Večnoga.
Veliki buntovnik se uvek trudio da se sam opravda i da božansku vladavinu predstavi kao odgovornu za pobunu. U tu svrhu je upotrebio sve sile svog moćnog razuma. Radio je promišljeno, sistematski i sa velikim uspehom zavodeći velike mase da prihvate njegovo objašnjenje velike borbe koja je tako dugo trajala. Hiljadama godina je ovaj vođa zavere podmetao zabludu na mesto istine. Ali je sada došlo vreme da se pobuna konačno uguši, a istorija i karakter Sotonin otkriju. U svome poslednjem velikom naporu da Hrista svrgne sa prestola, uništi njegov narod i zauzme Božji grad, veliki varalica je potpuno raskrinkan. Oni koji su se s njim udružili uviđaju potpuni neuspeh njegovog poduhvata. Hristovi sledbenici i verni anđeli razumeju pravi smisao njegovih lukavih podmetanja protiv Božje vladavine, i on je sada predmet opšteg prezira.
Sotona uviđa da ga je njegova svojevoljna pobuna onesposobila za nebo. On je vežbao svoje snage da ratuje protiv Boga. Čistota, mir i jedinstvo neba sada bi mu bili najveća muka. Njegove optužbe protiv Božje milosti i pravednosti sada su umukle. Prekor koji je hteo da baci na Jehovu pao je u celosti na njega. I sada Sotona pada pred Bogom i priznaje pravednost svoje osude.
»Ko se neće pobojati tebe, Gospode, i proslaviti ime tvoje? Jer si ti jedini svet; jer će svi neznabošci doći i pokloniti se pred tobom; jer se tvoji sudovi javiše.« ***Otkrivenje 15:4. Sada je razjašnjeno svako pitanje o istini i zabludi koje je bilo predmet tako duge borbe. Posledice pobune, plodovi prestupanja božanskih propisa sada su izloženi pogledima svih stvorenih bića. Uticaj vlasti Sotone koji se suprotio Božjoj vladavini, prikazan je celom svemiru. Sotonu su osudila njegova sopstvena dela. Božja mudrost, njegova pravednost i dobrota sada su potpuno opravdani. Sada se jasno vidi da su svi njegovi postupci u velikoj borbi bili učinjeni u interesu večnog dobra njegovog naroda i svih svetova koje je stvorio. »Neka te slave, Gospode, sva dela tvoja, i sveti tvoji neka te blagosliljaju.« ***Psalam 145:10. Istorija greha će kroz svu večnost stajati kao svedok da je sreća svih stvorenja koja je Bog stvorio vezana za postojanje Božjeg zakona. Imajući pred očima sve činjenice velike borbe, ceo svemir, – kako oni koji su ostali verni, tako i oni koji su pali – jednoglasno kliče: »Pravedni su i istiniti putevi tvoji, Care svetih!« ***Otkrivenje 15:3.
…
Iznad prestola se pojavljuje krst, i kao u panorami se prikazuju događaji Adamovog iskušenja i pada, i redom sve što se događalo u velikom planu spasenja. Spasiteljevo rođenje u poniznosti, njegova jednostavnost i poslušnost u mladosti, krštenje na Jordanu, post i kušanje u pustinji; njegova javna služba koja otkriva ljudima skupocene blagoslove neba, dani ispunjeni delima ljubavi i milosrđa, noći molitve i bdenja u samoći brda; zavere iz zavisti, mržnje i pakosti kao nagrada za njegova dobročinstva, strašna i tajanstvena duševna borba u Getsemaniji pod pritiskom tereta greha celog sveta; izdajstvo i predaja u ruke zlikovačkoj rulji; strašni događaji one noći užasa, – kada je mirni Zatočenik, napušten od svojih voljenih učenika, bio nasilno vučen po Jerusalimskim ulicama; izvođenje Božjeg Sina pred Anu i na sud u palati poglavara svešteničkog, zatim u sudnicu Pilatovu i pred kukavičkog i svirepog Iroda; kako ga ismejavaju, ruže, zlostavljaju i najzad na smrt osuđuju, – sve je to živo prikazano kao na platnu.
I sada se pred mnoštvom koje drhti prikazuje poslednji događaj: Mučenik klecajući, pun strpljenja, korača stazom ka Golgoti; Knez neba visi na krstu; oholi sveštenici i zlurada rulja rugaju se njegovoj samrtnoj borbi; natprirodna tama; zemljotres, odvaljene stene i otvoreni grobovi označavaju trenutak kada je Iskupitelj sveta izdahnuo.
Strašni prizori pojavljuju se upravo onako kako su se odigrali. Sotona, njegovi anđeli i njegovi podanici nemaju sile da se okrenu da ne bi posmatrali sliku sopstvenog dela. Svako od prisutnih seća se onoga što je učinio. Irod, koji je naredio da se pobiju nevina vitlejemska deca da bi tako ubio izrailjskog cara; podla Irodijada, na čijoj grešnoj duši je mrlja zbog krvi Jovana Krstitelja; malodušni Pilat, bedni rob okolnosti; vojnici koji se rugaju; sveštenici, starešine i podivljala masa koja viče: »Krv njegova na nas i na decu našu!« – svi sada vide strahotu svoje krivice. Uzalud nastoje da se sakriju pred božanskim veličanstvom Njegovog lica koje sija kao sunce, dok iskupljeni stavljaju svoje krune pred Spasiteljeve noge i kliču: »On je umro za mene!«
Među iskupljenima se nalaze i Hristovi apostoli: hrabri Pavle, revni Petar, omiljeni i ljubazni Jovan i njihova verna braća, i s njima veliki broj mučenika, dok se izvan zidova nalaze oni koji su ih progonili, stavljali u tamnice i ubijali. Tu je Neron, čudovište svireposti i zločina, koji sada posmatra radost i uzvišenje onih koje je nekada mučio i u čijim je najtežim mukama nalazio sotonsko zadovoljstvo. Tu je njegova majka, da se osvedoči u posledice svoga sopstvenog greha; da vidi zao otisak karaktera koji je prenela na svoga sina i plod strasti koje je svojim uticajem i primerom podstrekavala i razvijala u njemu – zločinstva od kojih se svet grozio.
Tu su papski sveštenici i crkveni velikodostojnici, koji su tvrdili da su Hristovi poslanici, a upotrebljavali su sprave za mučenje, tamnice i lomače da bi vladali savešću Božjeg naroda. Tu su ohole pape, koji su se uzdizali iznad Boga i usudili se da izmene zakon Svevišnjega. Ovi takozvani crkveni oci moraju da polože račun Bogu što bi oni rado hteli da izbegnu. Suviše kasno oni uviđaju da Svemogući revnuje za svoj zakon i da neće nikoga da oslobodi krivice. Sada uviđaju da Hristos izjednačuje svoje interese sa interesima svoga izmučenog naroda; osećaju silu njegovih reči: »Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.« ***Matej 25:40.
Svi grešnici sveta stoje na sudu Božjem okrivljeni za najvišu izdaju protiv vladavine neba. Nemaju nikoga da ih brani; oni su bez opravdanja, i nad njima se izriče osuda večne smrti.
Sada je svima jasno da plata za greh nije željena nezavisnost i večni život, nego robovanje, propast i smrt. Grešnici uviđaju šta su izgubili svojim životom pobune. Oni su prezreli nenadmašivu i večnu vrednost slave kada im je ponuđena; a kako bi je sada želeli! »Sve ovo«, uzvikuje grešnik, »mogao sam da imam; ali sam sve odbacio. O, strašne li zaludelosti! Dao sam mir, sreću i slavu u zamenu za nesreću, sramotu i očajanje.« Svi uviđaju da je njihovo isključnje sa neba pravedno. Svojim životom oni su izjavili: »Nećemo da nad nama vlada ovaj Isus!«
Kao izvan sebe, grešnici posmatraju krunisanje Božjeg Sina. Oni vide u njegovim rukama ploče božanskog zakona, zapovesti koje su prezirali i prestupali. Gledaju izlive radosnog čuđenja, ushićenja i hvalospeve spasenih; i dok zvuci melodije dopiru do ogromnog mnoštva koje je izvan grada, svi jednoglasno uzvikuju: »Velika su i divna dela tvoja, Gospode Bože Svedržitelju; pravedni su i istiniti putevi tvoji, Care svetih!« (***Otkrivenje 15:3) i, padajući ničice, klanjaju se Knezu života.
Sotona izgleda kao da je zanemeo dok posmatra slavu i veličanstvo Hrista. On koji je nekada bio anđeo zaklanjač seća se odakle je pao. Sjajni heruvim »sin zore«, kako se promenio, kako se pokvario! On je zauvek isključen iz nebeskog saveta gde je nekada bio poštovan. Sada vidi drugoga gde stoji blizu Oca zaklanjajući njegovu slavu. On gleda kako ruka jednog anđela uzvišene pojave i veličanstvenog izgleda polaže krunu na Hristovu glavu, i zna da je on mogao da vrši visoku službu ovog anđela.
On se podseća na domovinu svoje nevinosti i čistote, mira i zadovoljstva, što je sve imao dok nije počeo da mrmlja protiv Boga i zavidi Hristu. Njegove optužbe, njegova pobuna i prevare da bi zadobio saosećanje i podršku anđela, njegova uporna tvrdoglavost da išta učini da popravi svoju grešku kada je Bog hteo da mu oprosti, – sve to živo izlazi pred njim. On gleda unatrag svoj rad među ljudima i njegove posledice: neprijateljstvo čoveka prema svome bližnjemu, strašno uništavanje života, uzdizanje i propadanje carstava, obaranje prestola, niz ustanaka, borbi i revolucija. Seća se svojih stalnih napora da se suprotstavi Hristovom delu i da svet uvali u greh sve dublje i dublje. Uviđa da su njegovi pakleni napadi bili uzaludni da unište one koji su se predali Hristu. Dok posmatra područje svoga carstva i plodove svoga rada, vidi samo neuspeh i propast. On je zaveo ovo mnoštvo da veruje da će se Božji grad lako osvojiti, ali zna da to nije istina. Stalno je i uvek u toku velike borbe bio pobeđivan i prisiljavan na povlačenje. On i suviše dobro poznaje moć i veličanstvo Večnoga.
Veliki buntovnik se uvek trudio da se sam opravda i da božansku vladavinu predstavi kao odgovornu za pobunu. U tu svrhu je upotrebio sve sile svog moćnog razuma. Radio je promišljeno, sistematski i sa velikim uspehom zavodeći velike mase da prihvate njegovo objašnjenje velike borbe koja je tako dugo trajala. Hiljadama godina je ovaj vođa zavere podmetao zabludu na mesto istine. Ali je sada došlo vreme da se pobuna konačno uguši, a istorija i karakter Sotonin otkriju. U svome poslednjem velikom naporu da Hrista svrgne sa prestola, uništi njegov narod i zauzme Božji grad, veliki varalica je potpuno raskrinkan. Oni koji su se s njim udružili uviđaju potpuni neuspeh njegovog poduhvata. Hristovi sledbenici i verni anđeli razumeju pravi smisao njegovih lukavih podmetanja protiv Božje vladavine, i on je sada predmet opšteg prezira.
Sotona uviđa da ga je njegova svojevoljna pobuna onesposobila za nebo. On je vežbao svoje snage da ratuje protiv Boga. Čistota, mir i jedinstvo neba sada bi mu bili najveća muka. Njegove optužbe protiv Božje milosti i pravednosti sada su umukle. Prekor koji je hteo da baci na Jehovu pao je u celosti na njega. I sada Sotona pada pred Bogom i priznaje pravednost svoje osude.
»Ko se neće pobojati tebe, Gospode, i proslaviti ime tvoje? Jer si ti jedini svet; jer će svi neznabošci doći i pokloniti se pred tobom; jer se tvoji sudovi javiše.« ***Otkrivenje 15:4. Sada je razjašnjeno svako pitanje o istini i zabludi koje je bilo predmet tako duge borbe. Posledice pobune, plodovi prestupanja božanskih propisa sada su izloženi pogledima svih stvorenih bića. Uticaj vlasti Sotone koji se suprotio Božjoj vladavini, prikazan je celom svemiru. Sotonu su osudila njegova sopstvena dela. Božja mudrost, njegova pravednost i dobrota sada su potpuno opravdani. Sada se jasno vidi da su svi njegovi postupci u velikoj borbi bili učinjeni u interesu večnog dobra njegovog naroda i svih svetova koje je stvorio. »Neka te slave, Gospode, sva dela tvoja, i sveti tvoji neka te blagosliljaju.« ***Psalam 145:10. Istorija greha će kroz svu večnost stajati kao svedok da je sreća svih stvorenja koja je Bog stvorio vezana za postojanje Božjeg zakona. Imajući pred očima sve činjenice velike borbe, ceo svemir, – kako oni koji su ostali verni, tako i oni koji su pali – jednoglasno kliče: »Pravedni su i istiniti putevi tvoji, Care svetih!« ***Otkrivenje 15:3.
…
Poslednja izmena:
