Hm...
Aj na brzinu.
Vrlo teško se može povući linija razdvajanja erotike i pornografije.
Ali može.
Erotsko je, u psihoanalizi, isto što i seksualno. Teorija o libidu ne pravi nikakve razlike između seksualnosti i erotike u kojima raspoznaje izraz analognih seksualnih pobuda.
A kako onda može? Teškoooo...
Jeste individualno.
Recimo, zamisliti kakvu asocijaciju imamo na pomen „pornografskog“ a kakvu na pomen „erotskog“ filma (za primer može poslužiti i fotografija). Pornografsko ne sadrži u sebi atribut umetničkog; erotsko – da. Erotsko je više sugestija, aluzija ... dok je pornografsko surovo razgolićeno/eksplicitno. Međutim, i estetika „prostote“ je takođe neka vrsta estetike, pa je stoga vrlo diskutabilno kako razdvojiti pornografsko od erotskog. Ukoliko se pozabavimo pojmom „objekat“, doći ćemo do zaključka da je u pornografiji objekat sveden na nivo upotrebne STVARI, i to stvari bez lica i karaktera, i da pornografsko isključivo teži da pobudi seksualnu želju. U erotskom, naprotiv, lepota prikazanog uvek izaziva umetnički doživljaj – na prvom mestu, pa tek potom seksualni.
Dakle, prvi impus sve sam kaže.
Izguglajte erotske i porno fotografije, i ustanovite koja vrsta doživljaja je primarna.
Није.
(Hajde da s ne laškimo...)
