Kafana Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa.
Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi?
Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života.
Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca.
Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti.
Ne pitaj ništa više.
Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja.
Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora.
Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...

Erih Marija Remark

„Potpuno sam ubeđen da bih se, da nisam pisao, ubio. U to sam potpuno siguran. Ja sam te stvari izbacio napolje, odbacio.“

Emil Sioran

Svakome nalazim manu, ali umesto da osudim i odem, ja priskocim i pomazem. i tu se lomim, padam. Ne zeli svako pomoc, i ja ponekad ne umem pa pravim vecu stetu.
Onda se izolujem i cutim, dok talas ne prodje.
Pa ponovo.
To je zivot.

Pročitao sam danas dve stranice
Iz knjige jednog mističnog pesnika,
I smejao sam se kao neko ko se sit isplakao.
Mistični pesnici su bolesni mislioci,
A mislioci su ljudi sumanuti.

Pesoa

ne mogu vise

Cakana Andjelic:

ne mogu vise

Kliknite za proširenje...

Sta je Caki, opet te nesto muci