Šta najviše volite kod sebe?

Soradze:
Tebi sam se divila odavno, još kada je velika tema o našim glumatanjima u reali i virtuali trajala na pdf-u "Psihologija"
Tada si bio zaista rado viđen gost na stranicama te teme...
I već tada sam uočila da si persona grata, pored ostalih uvaženih forumaša.
Tvoji blistavi tekstovi su odisali empatijom i umnošću... pravednošću...
Volim što si i ovde sa nama...
:vzagrljaj::heart2:
Kliknite za proširenje...

Mene sada zanima koja je to tema i da li je ok da se ponovo aktivira, tj otvori nova. Daj mi link ovde ili na pp, svejedno.


Živorad Drugi:
Trpeljivost. Moj self trpi moj Ego vec dugo. Sa Narcisom je tesko ziveti. Mada bas ne vidimkud bi siroti self zbris'o. Psihoza je daleko, a tamo je i velika skupoca.
Kliknite za proširenje...

Nisam baš najbolje razumela tvoj post. Ti si narcis ili živiš sa narcisom? A ovu boldovanu rečenicu ne razumem. Gde je velika skupoća? Zašto je psihoza daleko?
 
Sonatica72:
Mene sada zanima koja je to tema i da li je ok da se ponovo aktivira, tj otvori nova. Daj mi link ovde ili na pp, svejedno.




Nisam baš najbolje razumela tvoj post. Ti si narcis ili živiš sa narcisom? A ovu boldovanu rečenicu ne razumem. Gde je velika skupoća? Zašto je psihoza daleko?
Kliknite za proširenje...
Izvoli link...

https://forum.krstarica.com/threads/iza-digitalne-zavese-ceo-svet-je-pozoriste.819787/page-29

Mislim da ću uskoro pročitati celu temu ...
Baš je dugo trajala... 2 godine i nešto...

:heart2:
 
ruzica1203:
Realna, možda i previše. Odgovorna,tačna. Na mene se oslanjaju, ja sam stub i temelj. Najdraži ako su u problemu, mene će prvu pozvati. Ako je neka žurka i ludilo, verovatno će me zaboraviti. U najgorim situacijama, najbolje se kontrolišem. Kada sam ovo napisala, shvatila sam da sam dobra za sve osim za sebe.
Kliknite za proširenje...
Mislim da imam o sebi sličnu sliku kao i ti o sebi... To da sam stub i temelj na koji se svi moji oslanjaju...I, znaš šta? Posle ljutnje da me se sete samo
kada im trebam, prošla sam kroz ispravno sagledavanje svoje ličnosti... Ponosna sam na sebe, jer sam potrebna drugima, jer im toliko značim.. I ponosna sam
što imam toliko ljubavi i pažnje da pružim, koliko je tačno potrebno mojoj duši da se nahrani davanjem...
:vzagrljaj: :heart2:
 
Soradze:
Ne pamtim kada sam srela čoveka koji kaže AKO BUDEM STIGAO...
To je ogroman znak naročite svesnosti i zrelosti.
A ljudi prožive ceo vek, a da ni jednom ne smisle tu rečenicu...
ni jednom ne osveste svoju konačnost.
Ne smem ni da pišem šta sve lepo mislim o tebi...
Ličiš mi na nekog za koga bi Jung kazao da je već pri kraju puta svoje
individuacije, mada taj put traje celog života...
Možda ne tražim mnogo ako te zamolim da mi objasniš ovu tvoju rečenicu:
Ali meni licno tesko da je potrebno nekoliko stvari da mogu da funkcionisem.

:heart2:
Kliknite za proširenje...

Odnosi se na onaj deo zivota da se odrzi u stanju da se funkcionise - osnovne potrebe: spavati, hraniti se, odrzavati higijenu, zdravlje (koliko je god moguce), razmisljati pozitivno smejati se kad god je moguce, biti kako bi rekli englezi industrious - znaci raditi / proizvoditi nesto, biti koristan sebi i drugima, pogovo onima koji su nam bliski/dragi ili zavise od nas / nasi partneri u zivotu, voleti ih i komunicirati sa njima na nacin koji poboljsava/unapredjuje nas a i njihov zivot (ovo pogotovo sa roditeljima - ko ih jos ima, dok ih ima), takodje obratiti paznju na kulturni, duhovni pa i socijalni zivot - pogledati neku predstavu, procitati neku knjigu, razgovarati sa komsijama, pruziti pomoc, jos vaznije - znati prihvatiti pomoc, pohvaliti nekog, odrzavati veze sa dragim prijateljima ili porodicom koji nisu blizu. Koliko god je moguce ziveti u prirodi da se nauci da to sto mi ljudi tesko shvatamo - priroda ima svoje zakone koji nadilaze ljudske zakone, pa cak i licni integritet, moral, znanje ili svesnost. Znaci, takodje, mozda, imati nekolike pretpostavke tipa: svoj krov nad glavom, imati dovoljno novca za zadovoljavanje potreba, mozda imati nekakvo prevozno sretstvo za kad i koliko treba. Ovaj deo vise vidim kao opcionalan (moze se resiti na razne nacine) ali ne manje vazan.

Sad kad ovo pisem, tesko da ce to da ispadne 'nekoliko stvari' :hahaha:

ima ona statistika koja kaze: ako imate krov nad glavom, niko vas fizicki ugorzava, imate cistu vodu za pice (normalne higijenske uslove), oba roditelja ziva, zdravi ste, imate neki posao/znanje - spadate u manje od 2% svetske populacije. Cak i takve 'minimalne' potrebe su retko zadovoljene.

Smrt je nesto sto je promenilo dobar deo mog zivota jos od mladih dana, svesnost o smrti navede coveka da razmislja u drugim dimenzijama kad su u pitanju sta su zivotni prioriteti. Svesnost sopstvene smrti (par puta sam dosao i do te ivice) pogotovo ostavi taj stalno prisutan podsetnik. Danas sam medju vama, sutra mozda ne budem. Da li sam sve uradio sto je trebalo danas? Naravno nikad nismo bas uradili sve.

Ono bas si me iznenadila komentarom - lepo iznenadila!
 
Poslednja izmena:
Nemoguća Могућност:
Odnosi se na onaj deo zivota da se odrzi u stanju da se funkcionise - osnovne potrebe: spavati, hraniti se, odrzavati higijenu, zdravlje (koliko je god moguce), razmisljati pozitivno smejati se kad god je moguce, biti kako bi rekli englezi industrious - znaci raditi / proizvoditi nesto, biti koristan sebi i drugima, pogovo onima koji su nam bliski/dragi ili zavise od nas / nasi partneri u zivotu, voleti ih i komunicirati sa njima na nacin koji poboljsava/unapredjuje nas a i njihov zivot (ovo pogotovo sa roditeljima - ko ih jos ima, dok ih ima), takodje obratiti paznju na kulturni, duhovni pa i socijalni zivot - pogledati neku predstavu, procitati neku knjigu, razgovarati sa komsijama, pruziti pomoc, jos vaznije - znati prihvatiti pomoc, pohvaliti nekog, odrzavati veze sa dragim prijateljima ili porodicom koji nisu blizu. Koliko god je moguce ziveti u prirodi da se nauci da to sto mi ljudi tesko shvatamo - priroda ima svoje zakone koji nadilaze ljudske zakone, pa cak i licni integritet, moral, znanje ili svesnost. Znaci, takodje, mozda, imati nekolike pretpostavke tipa: svoj krov nad glavom, imati dovoljno novca za zadovoljavanje potreba, mozda imati nekakvo prevozno sretstvo za kad i koliko treba. Ovaj deo vise vidim kao opcionalan (moze se resiti na razne nacine) ali ne manje vazan.

Sad kad ovo pisem, tesko da ce to da ispadne 'nekoliko stvari' :hahaha:

ima ona statistika koja kaze: ako imate krov nad glavom, niko vas fizicki ugorzava, imate cistu vodu za pice (normalne higijenske uslove), oba roditelja ziva, zdravi ste, imate neki posao/znanje - spadate u manje od 2% svetske populacije. Cak i takve 'minimalne' potrebe su retko zadovoljene.

Smrt je nesto sto je promenilo dobar deo mog zivota jos od mladih dana, svesnost o smrti navede coveka da razmislja u drugim dimenzijama kad su u pitanju sta su zivotni prioriteti. Svesnost sopstvene smrti (par puta sam dosao i do te ivice) pogotovo ostavi taj stalno prisutan podsetnik. Danas sam medju vama, sutra mozda ne budem. Da li sam sve uradio sto je trebalo danas? Naravno nikad nismo bas uradili sve.

Ono bas si me iznenadila komentarom - lepo iznenadila!
Kliknite za proširenje...
Da li je ovo apsolutna sreća?
Mislim na svesnost tvoju, na brigu o drugima, o životu, o prirodi, na igranje u drugim dimenzijama, na iskustvo, na obilje iskustava,
na lepotu duše i uma...Da li je sreća biti tako široko obrazovan, pismen, kulturan, radoznao, požrtvovan i drag?
Za mene - jeste...
Pravo, pravcato uživanje jeste upoznati lepotu kao što si ti...
Ne smem više da pišem, biće ljubomornih, hahahah
:vzagrljaj:
 
Soradze:
Da li je ovo apsolutna sreća?
Mislim na svesnost tvoju, na brigu o drugima, o životu, o prirodi, na igranje u drugim dimenzijama, na iskustvo, na obilje iskustava,
na lepotu duše i uma...Da li je sreća biti tako široko obrazovan, pismen, kulturan, radoznao, požrtvovan i drag?
Za mene - jeste...
Pravo, pravcato uživanje jeste upoznati lepotu kao što si ti...
Ne smem više da pišem, biće ljubomornih, hahahah
:vzagrljaj:
Kliknite za proširenje...

uf uf, sacu da se postidim, nemoj vise, malo mi je neprijatno.
Nije da ne prija, ali nisam bas navikao, pa ne znam gde da se denem.
A i nisam savrsen, umem ja da budem i sebican, tvrdoglav, lenj, neprijatan, mrgudan pa cak i zlica ponekad.
Hvala ti! Pokazujes koliko si sama nesvakidasnja.

Ali, verujem da bi bilo lepo da da kazem nesto dalje na temu.

Ne znam da li je to sreca. Mozda tako izgleda - kao nekakav dobar balans. A mozda i jeste sreca.
Sa moje tacke gledista to je nekako vise mir. Mir u glavi, mir sa osecanjima mir u zivotu.
Mozda samo ja ne zelim da priznam sebi da sam u sustini srecan sve iz razloga sto mi je zivot opalio vise samara bas u tim trenutcima kad mi se cinilo da sam najsrecniji. Spada u neku staru Zen pricu o nosenju proslosti.

BLATNJAVI PUT

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovase po blatnjavom putu. Jaka kisa je jos
uvek padala.
Iduci putem, sretose lepu devojku obucenu u svileni kimono obavijen
pojasom, koja nije mogla da predje raskrsce.
"Dodji, devojko", rece odmah Tanzan. Podigavsi je u svoje narucje, prenese
je preko blata.
Ekido ne progovori do uvece, sve dok ne stigose do hrama u kome je trebalo
da prenoce. Tada vise nije mogao da se suzdrzi. "Mi svestenici ne prilazimo
blizu zenama", rece Tanzanu, "posebno ne mladim i lepim. To je opasno.
Zasto si to ucinio?"
"Ja sam devojku ostavio tamo", rece Tanzan. "Da li je ti jos uvek nosis?"
 
Nemoguća Могућност:
uf uf, sacu da se postidim, nemoj vise, malo mi je neprijatno.
Nije da ne prija, ali nisam bas navikao, pa ne znam gde da se denem.
A i nisam savrsen, umem ja da budem i sebican, tvrdoglav, lenj, neprijatan, mrgudan pa cak i zlica ponekad.
Hvala ti! Pokazujes koliko si sama nesvakidasnja.

Ali, verujem da bi bilo lepo da da kazem nesto dalje na temu.

Ne znam da li je to sreca. Mozda tako izgleda - kao nekakav dobar balans. A mozda i jeste sreca.
Sa moje tacke gledista to je nekako vise mir. Mir u glavi, mir sa osecanjima mir u zivotu.
Mozda samo ja ne zelim da priznam sebi da sam u sustini srecan sve iz razloga sto mi je zivot opalio vise samara bas u tim trenutcima kad mi se cinilo da sam najsrecniji. Spada u neku staru Zen pricu o nosenju proslosti.

BLATNJAVI PUT

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovase po blatnjavom putu. Jaka kisa je jos
uvek padala.
Iduci putem, sretose lepu devojku obucenu u svileni kimono obavijen
pojasom, koja nije mogla da predje raskrsce.
"Dodji, devojko", rece odmah Tanzan. Podigavsi je u svoje narucje, prenese
je preko blata.
Ekido ne progovori do uvece, sve dok ne stigose do hrama u kome je trebalo
da prenoce. Tada vise nije mogao da se suzdrzi. "Mi svestenici ne prilazimo
blizu zenama", rece Tanzanu, "posebno ne mladim i lepim. To je opasno.
Zasto si to ucinio?"
"Ja sam devojku ostavio tamo", rece Tanzan. "Da li je ti jos uvek nosis?"
Kliknite za proširenje...
Dobro, dobro... neću više, hahahah
Pljucno si malo po sebi, tek da te ne ureknem...
Evo i ja ću: pu,pu,pu!
Lepo si nazvao sreću mirom...
Tako i meni izgleda, samo se nisam tačno izrazila...
Ali, nećemo ni to da nazivamo lepim imenima, jer život samo čeka
grešku, pa da lupi zaušku...
pu,pu...
Svejedno...
grlim te puuuuno
:zkez:
 
Sonatica72:
Mene sada zanima koja je to tema i da li je ok da se ponovo aktivira, tj otvori nova. Daj mi link ovde ili na pp, svejedno.




Nisam baš najbolje razumela tvoj post. Ti si narcis ili živiš sa narcisom? A ovu boldovanu rečenicu ne razumem. Gde je velika skupoća? Zašto je psihoza daleko?
Kliknite za proširenje...
Pa, nisam sklon psihozi. A ludilo jeste skupo, tj. teško. Poznajem psihotičare i vidim da de oni strašno muče, siroti ljudi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sonatica72
4 Znakova da je osoba usamljena a odbija to da prizna : Koju frazu stalno izgovara i šta je najviše odaje
Odgovora
21
Pregleda
575
Zelena milja
Zelena milja
Manga Hilux
Prvo sebe pa posle decu
Odgovora
5
Pregleda
246
Sonatica72
Sonatica72
Nina
Za smeh je potrebna iskrenost, a zar je ima kod ljudi?
2
Odgovora
37
Pregleda
620
Sonatica72
Sonatica72

Back
Top