Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
U kojoj stručnoj literaturi se to tvrdi? Pročitao si u nekom objavljenom radu?
-
- Popularno:
- Za čime se najviše žali iz vremena...
- Саставите владу Србије од историјских...
- Operacija Valkira, koja je mogla da...
- Zaplet koji niko nije očekivao: Šefica...
- Jel zgrada na Pancicevom vrhu srusena?
- Kurir javlja: "Neka pogine milion Srba...
- SLUČAJ NADSTREŠNICA: TRAGEDIJA JE MOGLA...
- Muškarca usisala magnetna rezonanca
- Zašto se žene ne kaju zbog razvoda?
- Vezivanje 🫦
„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
- stanje
U kojoj stručnoj literaturi se to tvrdi? Pročitao si u nekom objavljenom radu?
То је природно стање, стање ниже енергије.
Ако сматраш да постоји поремећај онда то ти треба да докажеш
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Ne razumijem. Kakvo stanje, kakav poremećaj?
Upitah te odakle si taj podatak čuo, odnosno koji naučnik je došao do takvog zaključka. Pošto je u pitanju nešto potpuno epohalno; nešto što je u drastičnoj suprotnosti sa svim sveopštim saznanjima, mora imati i neki objavljeni kredibilni rad u kojem se tako nešto tvrdi, kako bi bilo prihvaćeno za iole nešto ozbiljno.
U slučaju da je u pitanju sam tvoj zaključak, a ne preuzet od nekoga, trebalo bi i da svoju hipotezu obrazložiš i navedeš na osnovu kojih si izvora došao do tog zaključka.
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Мислим да он то алудира на физички закон инерције! Дакле, поново бабе и жабе!
Салвене, ти овде заступаш ствари које нико у научном свету нико не заступа. Међутим наступаш са позиције да све знаш и да је то што тврдиш неприкосновена научна чињеница.
Много си ми времена потрошио,, да пронађем научне радове и демантујем оно што ти постављаш.
Стављајући научном свету у уста небулозне ствади њих брукаш и девалвираш.
Мене си испроовцирао да нападнем неке научнике, а сада видим да је њихова позиција блиска, не нужно истоветна, али блиска мојом, у сваком случају много ближе него твоја и њихова.
Твој проблем је што си набифло неке ствари из старих уџбеника, схвати их буквално, а ниси испратио нове радове.
Ја цитирам јанковићев рад, а ти прочаш о веровању у Јанковића. Ако хоћеш да негираш Јанковића негирај нешто у раду, шта није тачно од онога што је изнео. Немој ми причати да је насилник.
И најважније, не сваташ отежавајуће околностиза свет науке, да и оно што мисле не могу да кажу, морају све да докажу, практично толико је идеолошка наука у ранијем времену оставила терета да је тешко искобељати се. Најбоље би било да се све сруши и изгради из почетка, на здравим темељима.
Међутим, наши научници зависе од међународне научне заједнице која није увек благонаколна. Видели сте како су 1914 образовали комисију и рад Јована Цвијића прогласили националистички мотивисаним.
У физици свако тело тежи да заузме стање ниже енергије.
У друштвеним наукама, најједноставнија решења су и највероватнија.
Много си ми времена потрошио,, да пронађем научне радове и демантујем оно што ти постављаш.
Стављајући научном свету у уста небулозне ствади њих брукаш и девалвираш.
Мене си испроовцирао да нападнем неке научнике, а сада видим да је њихова позиција блиска, не нужно истоветна, али блиска мојом, у сваком случају много ближе него твоја и њихова.
Твој проблем је што си набифло неке ствари из старих уџбеника, схвати их буквално, а ниси испратио нове радове.
Ја цитирам јанковићев рад, а ти прочаш о веровању у Јанковића. Ако хоћеш да негираш Јанковића негирај нешто у раду, шта није тачно од онога што је изнео. Немој ми причати да је насилник.
И најважније, не сваташ отежавајуће околностиза свет науке, да и оно што мисле не могу да кажу, морају све да докажу, практично толико је идеолошка наука у ранијем времену оставила терета да је тешко искобељати се. Најбоље би било да се све сруши и изгради из почетка, на здравим темељима.
Међутим, наши научници зависе од међународне научне заједнице која није увек благонаколна. Видели сте како су 1914 образовали комисију и рад Јована Цвијића прогласили националистички мотивисаним.
Говорим о легитимној научној методологији.
У физици свако тело тежи да заузме стање ниже енергије.
У друштвеним наукама, најједноставнија решења су и највероватнија.
Poslednja izmena od moderatora:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Kao lično i pripadnik naučne zajednice, odgovorno tvrdim da ti opaska nije na mjestu - ja upravo insistiram na uvažavanju naučnih saznanja, i to ne ograničavajući se na eksplicitno neki dio, već na cijelu ljudsku zajednicu - od Havaja do Japanskih ostrva.
Stvarno ne znam na šta misliš kada kažeš da zastupam stvari koje niko u naučnom svijetu ne zastupa. Evo, odaberi jedan reprezentativni primjer i navedi ovdje što sam ja ovdje to predstavio da niko nigdje u naučnoj zajednici nije.
Naravno da ne znam sve i koristim ovu priliku da ti uputim izvinjenje ako sam možda nametnuo efekat sveznalice; moja namjera nije bila da nikome ovdje solim pamet, niti jeste sada dok ti ovaj odgovor pišem.
Ne slažem se sa tvojom implikacijom da sam ja nabiflo stvari iz starih udžbenika; mogu ti i na primjeru dokazati da nisi u pravu - najnovija bibliografska jedinica koju sam citirao na ovom forumu, uključiv i koristio u raspravi sa tobom, jeste iz 2012. godine (Živkovićeva studija o De Administrando Imperio na engleskom jeziku). Zapravo, možda i većinu saznanja o najranijoj srpskoj istoriji sam preuzeo iz djela dr Tibora Živkovića, čovjeka koji je dugo vodio Istorijski institut u Beogradu i bio udarna pesnica u najmodernijem projektu rekonstruisanja povijesti Srba u ranom srednjem vijeku; njegov opus pripada prvenstveno 21. stoljeću! Dozvoli da se citiram, navodeći odabir Živkovićeve bibliografije na koju se pozivam (monografije):
Tako da mogu da naglasim da ne samo da nisam ni pod kakvim uticajem starih udžbenika, već smatram i da sam donekle uredno u toku i sa rezultatima najnovijih istorijskih istraživanja. Trudim se i da redovno pratim i Zbornik radova Vizantološkog instituta.
S druge strane pak - da li se zaista može reći isto za tebe? Zar nisi ti onaj koji se poziva na zaključke Pavla Šafarika, zastarjele i napuštene; stare preko vijek i pol?
Što se tiče Jankovića, nije u temu ama baš nikakav objavljeni naučni rad, niti je i u jednom on obradio pitanje slovenskog potencijalnog porijekla vizantijskoga cara Justinijana; u pitanju je bilo njegovo izlaganje na konvenciji koju je organizovala jedna ekstremistička NVO, pod imenom Dveri srpske.
Stojim iza sopstvene tvrdnje da ga to predavanje koje je održao predstavlja dobrim dijelom kao šarlatana i da je po njegov naučni kredibilitet potpuno kompromitujuće, kao i da je dr Janković rekao jednu potpunu neistinu, predstavljajući Justinijana u jednom potpuno netačnom svjetlu.
Je li ovo možda u kontekstu onog poziva pomoćnika aktuelnog ministra kultura na revoluciju..?
Na kraju te moram upitati - je li ovo možda bio pokušaj da skreneš sa teme? Ja sam te vrlo jasno upitao:
1) da obrazložiš svoje stanovište da se iza antičkih Dačana kriju Srbi, odnosno
2) da Moravci nisu od slovenskih doseljenika na Balkansko poluostrvo, već da imaju kontinuitet sa antičkim prisustvom na Balkanskom poluostrvu, te da
3) su Moravci bili Srbi prije Srba
Upućujem ti unapred izvinjenje ako sam te pogrešno protumačio, ali evo prelistah poruke iznad i - odgovora nikakvoga nema nigdje...
Онда нам се лоше пише.
Шта писасмо на претходних ХХ страна.
Не могу испочетка.
Шта писасмо на претходних ХХ страна.
Не могу испочетка.
@ahileju, nemoj da se sekiraš, ja sam na BB marifetluke navikao i u svakom postu ih tučem hidrov odoničnim bombama ostavljajući ih, bez kisika, da se koprcaju ko ribe na suhom (Slavenčica bi rekao suvom).
Tebi vrh, a diplomirani psihijatri zijevaju po birou...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Pa ni ne tražim od tebe da kreneš iz početka.
1)Samo naglasi koju to stvar ja tvrdim a da niko u naučnom svijetu ne zastupa; nije teško da napomeneš šta si zapravo imao na umu, zar ne?
2)Reci mi na osnovu čega pretpostavljaš da su Dačani bili Srbi. Jedan pozno-vizantijski izvor koji slučajem Srbe naziva Dačanima (kao što drugi, raniji i pozniji, ih nazivahu Dalmatima i/ili Tribalima) dokaz za tako nešto apsolutno nikakav nije. O ovom pitanju nismo raspravljali na prethodnih 20 strana.
3)Nismo raspravljali ni o Moravcima na prethodnih 20-ak stranica.
О овоме сам причао, у вези Јанковића.
Ђорђе Јанковић
Археолошка сведочанства о пореклу Албанаца и потомцима Илира
Излагање са стручно-научног скупа „Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца“, Српска академија наука и уметности, Београд, 21. јуна 2007. Објављено у зборнику радова „Албанци лажни Илири“, Пешић и синови, Београд 2007.
За наставак на
http://www.rastko.rs/rastko/delo/11620
Могао би за промену да будеш конструктиван и даш неки допринос у спознаји наше прошлости:
1. Објасни на основу чега тврдиш да Дачани нису учествовали, културно, генетски и лингвистички у етногенези Срба. Зашто сматраш да је Јован Зоанра мање поуздан извор од Константина Порфирогенита.
2. Докажи да су се Моравци доселили на простор Паноније и Балкана, и да нису Срби.
Ђорђе Јанковић
Археолошка сведочанства о пореклу Албанаца и потомцима Илира
Излагање са стручно-научног скупа „Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца“, Српска академија наука и уметности, Београд, 21. јуна 2007. Објављено у зборнику радова „Албанци лажни Илири“, Пешић и синови, Београд 2007.
Методолошки приступ археолошком проучавању порекла неког народа, у овом случају Албанаца, може бити двојак. Са једне стране, можемо неспорне особине културе народа, које се огледају у материјалној култури, пратити у прошлост, и тако установити историју и порекло тог народа. Са друге стране, може се проучавати култура области, без унапред одређеног циља, одређивањем њених особина кроз време, и потом тако добијене особености тла приписати једном или различитим етносима. У случају савремених Албанаца, што год се под тим етнонимом подразумевало, у проучавању њиховог порекла, пошло се другим путевима, са намером да се у више фаза докаже жељено. Циљ је да се покаже да Словенима (односно православним Србима) није место на Јадрану, и због тога се доказује да су ту одувек живели Албанци. За постизање тог циља искоришћена је и археологија. Прво је требало доказати да су Албанци потомци Илира, а потом да су и потомци Дарданаца, што претпоставља и наредну фазу, у којој ће бити само потомци Дарданаца, а који се ипак упадљиво разликују од Илира. За доказивање тих теза користе се филолошка грађа, историјски подаци и археолошка грађа, погрешно и лажно протумачени. Да би се археологијом доказао континуитет, искоришћена је Комани Кроја култура, наводна веза између Илира и савремених Албанаца.
Први археолошки радови на проучавању наводне прошлости Албанаца, који су их повезали са Илирима, покренути су из Аустрије и од научника римокатоличких кругова. Константин Јиречек је видео Словене као досељенике, земљораднике који су заузели жупске пределе, пред којима се домороци склањају у планине, а међу њима и преци Албанаца; међутим, изворно подручје Срба неочекивано налази у планинама између Ибра и Дрине (Јиречек 1952: 67). За археолошки доказ те тезе искоришћена је Комани Кроја култура, о којој прве радове, на основу налаза у Команију на Дриму, објављују 1900-1902. Трегер, Дегран, Реинах и Ипен, а затим Ипен 1907, Нопча 1910. и Уголини 1927. (Поповић 1988: 329-337). После другог светског рата албански археолози почињу обимнија истраживања других гробаља ове културе и користе их за даље доказивање да су они потомци Илира.
Култура названа Комани Кроја, или Коман, Комани, позната је искључиво по гробљима, распоређеним у троуглу између Охридског језера, Скадарског језера и Крфа. Та су гробља обично смештена уз утврђења (Комани, Сард, Љеш, Кроја, итд.). Особена су по богатом инвентару (накит, делови ношње, ратничка опрема), некад датованом у 7-8. столеће. Само у једном случају такво гробље забележено је на црквишту рановизантијског доба – на храму Светог Еразма код Охрида (Маленко 1976: 221-234). То гробље, донекле другачије оријентисано од рушевина цркве, оштетило је зидове храма. Значи, постоји велики дисконтинуитет између храма срушеног око 600. године, и становништва које ту оснива гробље, а да не зна за зидове базилике ни њихову оријентацију. У Сарду код Скадра спроведена су истраживања и гробља у подножју града и самог града, која су делимично објављена. Из утврђења су објављени налази металних предмета Комани Кроја културе, и само један уломак грнчарије - део истовременог лонца словенске израде (Komata 1980: Т. 4). Из Кроје, Љеша, Букела и других места са гробљима Комани Кроја културе, нема објављених налаза грнчарије. Било би природно да неком гробљу одговара насеље, унутар града или у смештено негде у близини, а уобичајен и најбројнији налаз из насеља је грнчарија. Необично је да нису спроведена ископавања „Каљаје Далмачес“ у Команију, утврђења поред кога је истраживано епонимно гробље. Пошто нема података о насеобинским налазима Комани Кроја културе, осим поменутог изузетка, очигледно је реч о намерном сакривању података. Разлог је јасан: грнчарија, као примерак из Сарда, показује словенско становништво. На „Градишту“ у Симици (јужна Албанија) нађена је словенска грнчарија и накит 8-11. столећа, али ту гробље није истраживано (Karaiskaj 1976: Т. 10-11, 16). Тиме се открива метод манипулисања археолошким чињеницама – бира се шта ће бити ископавано, бирају се информације које ће бити објављене, а то су оне које се могу искористити за политичке сврхе, док се остале сакривају.
Ове злоупотребе могу бити само привремене, до утврђивања стварних чињеница, на независан начин. У овом смислу је занимљив пример угледног немачког научника Ј. Вернера, који је пишући о налазу златних предмета из Врапа код Елбасана, установио да он не може бити старији од 8. столећа, судећи по аналогијама из Паноније, али га је ипак повезао са бугарским вођом Кувером, који је живео у другој половини 7. столећа (Werner 1983). Захваљујући потпуно независним истраживањима, пре свега у Панонији и степама између Црног мора и Каспијског језера, данас се Комани Кроја култура може поуздано датовати у 9. столеће и повезати са Црвеним Хрватима (Јанковић 2007: 186-209). Наиме, неки предмети особени за ову културу добро су познати и датовани на наведеним подручјима, где су проналажени у претежно номадском окружењу Алана, Бугара, Хазара, Авара, као и Словена. Неке особине Комани Кроја културе повезују је са установљеним особинама Старохрвата у Далмацији (Белошевић 1980: 92-93; Милошевић 1995). То, као и писани подаци, недвосмислено упућује да Комани Кроја култура припада Црвеним Хрватима, племену досељеном на просторе између Охридског и Скадарског језера око краја 8. - почетка 9. столећа. Та култура је угашена приликом бугарског освајања предела између Охрида и Скадра, а у залеђу Драча. Аналогије за ту културу налазе се изван Балканског полуострва и код Старохрвата. Према томе, ова култура, која нема корене на тлу на коме се образовала, не може бити доказ сродности Илира и Албанаца, већ доказује да су преци Албанаца досељени после 9. столећа.
За сада је скоро немогуће проучавати прошлост Албанаца археолошким методама, јер готово да нема таквих података о њима. То није необично, зато што су данашњи Албанци мешавина различитих етничких компоненти, односно различитих култура. Они који су дали име овој новој нацији, забележени су први пут тек у 11. столећу, под етнонимима Албани и Арбани (Ферјанчић 1988). Они су били досељени сточари и зато су археолошки тешко препознатљиви – нису познати по трајним насељима ни занатској производњи; требало би тражити њихова гробља у планинским пределима. Сточари ранијих епоха, као Хунобугари или угарско племе, нису забележени по сопственој грнчарској производњи, која је најчешћи археолошки налаз у насељима, већ по гробљима и гробном инвентару, којима се могу пратити њихове сеобе изван матичног простора. Писани извори и језик указују на разнородно порекло албанских племена, међу којима исходиште најзначајнијих Арбана (Шиптара) и Мирдита – Мардаита треба тражити у предњој Азији, од Кавказа до Сирије. За сада постоји само један археолошки налаз на подручју Албаније, који одудара од општих словенских особина југоисточне Европе и упућује на азијско порекло. То је гробни налаз 9-11. столећа из долине Војуше, представљен особеним наушницама, које осим лоптастих привеска на ваљкастом носачу, имају сличну јагоду бочно додату на карику (Bodinaku 1983: Т. 2. 11-12). Околност да су ти гробови укопани у тумуле из Бронзаног доба, искоришћена је да се доказује континуитет са Илирима од преисторије, а гробље је приписано Арбанима, јер се разликује од (старије) Комани Кроја културе (што би наводно значило да она припада Мирдитима?). Тај накит још нема аналогија на Балканском полуострву. Зато мислим да је то гробље за сада једини и најстарији археолошки траг неког албанског племена, из 11. столећа, који су се у овим гробљима сахрањивали заједно са ту раније настањеним Словенима. Значи, за сада је једини исправни пут у истраживању порекла Албанаца трагање за гробљима сличних особина. Наравно, те особености се нису могле дуго одржати, уколико са досељеницима нису стигле и занатлије које су носиле материјалну производњу, што је мало вероватно. Треба претпоставити да се само прва генерација досељеника може препознати по донетој материјалној култури, док су наредне прихватиле производе подручја у које су се доселили. Свакако да би се могле истраживати и особине духовне културе народа који се проучава, као што су стан, начин спремања хране, погребни обичаји и слично, али то су много сложенија истраживања за која код Албанаца, за сада, нема услова.
Први археолошки радови на проучавању наводне прошлости Албанаца, који су их повезали са Илирима, покренути су из Аустрије и од научника римокатоличких кругова. Константин Јиречек је видео Словене као досељенике, земљораднике који су заузели жупске пределе, пред којима се домороци склањају у планине, а међу њима и преци Албанаца; међутим, изворно подручје Срба неочекивано налази у планинама између Ибра и Дрине (Јиречек 1952: 67). За археолошки доказ те тезе искоришћена је Комани Кроја култура, о којој прве радове, на основу налаза у Команију на Дриму, објављују 1900-1902. Трегер, Дегран, Реинах и Ипен, а затим Ипен 1907, Нопча 1910. и Уголини 1927. (Поповић 1988: 329-337). После другог светског рата албански археолози почињу обимнија истраживања других гробаља ове културе и користе их за даље доказивање да су они потомци Илира.
Култура названа Комани Кроја, или Коман, Комани, позната је искључиво по гробљима, распоређеним у троуглу између Охридског језера, Скадарског језера и Крфа. Та су гробља обично смештена уз утврђења (Комани, Сард, Љеш, Кроја, итд.). Особена су по богатом инвентару (накит, делови ношње, ратничка опрема), некад датованом у 7-8. столеће. Само у једном случају такво гробље забележено је на црквишту рановизантијског доба – на храму Светог Еразма код Охрида (Маленко 1976: 221-234). То гробље, донекле другачије оријентисано од рушевина цркве, оштетило је зидове храма. Значи, постоји велики дисконтинуитет између храма срушеног око 600. године, и становништва које ту оснива гробље, а да не зна за зидове базилике ни њихову оријентацију. У Сарду код Скадра спроведена су истраживања и гробља у подножју града и самог града, која су делимично објављена. Из утврђења су објављени налази металних предмета Комани Кроја културе, и само један уломак грнчарије - део истовременог лонца словенске израде (Komata 1980: Т. 4). Из Кроје, Љеша, Букела и других места са гробљима Комани Кроја културе, нема објављених налаза грнчарије. Било би природно да неком гробљу одговара насеље, унутар града или у смештено негде у близини, а уобичајен и најбројнији налаз из насеља је грнчарија. Необично је да нису спроведена ископавања „Каљаје Далмачес“ у Команију, утврђења поред кога је истраживано епонимно гробље. Пошто нема података о насеобинским налазима Комани Кроја културе, осим поменутог изузетка, очигледно је реч о намерном сакривању података. Разлог је јасан: грнчарија, као примерак из Сарда, показује словенско становништво. На „Градишту“ у Симици (јужна Албанија) нађена је словенска грнчарија и накит 8-11. столећа, али ту гробље није истраживано (Karaiskaj 1976: Т. 10-11, 16). Тиме се открива метод манипулисања археолошким чињеницама – бира се шта ће бити ископавано, бирају се информације које ће бити објављене, а то су оне које се могу искористити за политичке сврхе, док се остале сакривају.
Ове злоупотребе могу бити само привремене, до утврђивања стварних чињеница, на независан начин. У овом смислу је занимљив пример угледног немачког научника Ј. Вернера, који је пишући о налазу златних предмета из Врапа код Елбасана, установио да он не може бити старији од 8. столећа, судећи по аналогијама из Паноније, али га је ипак повезао са бугарским вођом Кувером, који је живео у другој половини 7. столећа (Werner 1983). Захваљујући потпуно независним истраживањима, пре свега у Панонији и степама између Црног мора и Каспијског језера, данас се Комани Кроја култура може поуздано датовати у 9. столеће и повезати са Црвеним Хрватима (Јанковић 2007: 186-209). Наиме, неки предмети особени за ову културу добро су познати и датовани на наведеним подручјима, где су проналажени у претежно номадском окружењу Алана, Бугара, Хазара, Авара, као и Словена. Неке особине Комани Кроја културе повезују је са установљеним особинама Старохрвата у Далмацији (Белошевић 1980: 92-93; Милошевић 1995). То, као и писани подаци, недвосмислено упућује да Комани Кроја култура припада Црвеним Хрватима, племену досељеном на просторе између Охридског и Скадарског језера око краја 8. - почетка 9. столећа. Та култура је угашена приликом бугарског освајања предела између Охрида и Скадра, а у залеђу Драча. Аналогије за ту културу налазе се изван Балканског полуострва и код Старохрвата. Према томе, ова култура, која нема корене на тлу на коме се образовала, не може бити доказ сродности Илира и Албанаца, већ доказује да су преци Албанаца досељени после 9. столећа.
За сада је скоро немогуће проучавати прошлост Албанаца археолошким методама, јер готово да нема таквих података о њима. То није необично, зато што су данашњи Албанци мешавина различитих етничких компоненти, односно различитих култура. Они који су дали име овој новој нацији, забележени су први пут тек у 11. столећу, под етнонимима Албани и Арбани (Ферјанчић 1988). Они су били досељени сточари и зато су археолошки тешко препознатљиви – нису познати по трајним насељима ни занатској производњи; требало би тражити њихова гробља у планинским пределима. Сточари ранијих епоха, као Хунобугари или угарско племе, нису забележени по сопственој грнчарској производњи, која је најчешћи археолошки налаз у насељима, већ по гробљима и гробном инвентару, којима се могу пратити њихове сеобе изван матичног простора. Писани извори и језик указују на разнородно порекло албанских племена, међу којима исходиште најзначајнијих Арбана (Шиптара) и Мирдита – Мардаита треба тражити у предњој Азији, од Кавказа до Сирије. За сада постоји само један археолошки налаз на подручју Албаније, који одудара од општих словенских особина југоисточне Европе и упућује на азијско порекло. То је гробни налаз 9-11. столећа из долине Војуше, представљен особеним наушницама, које осим лоптастих привеска на ваљкастом носачу, имају сличну јагоду бочно додату на карику (Bodinaku 1983: Т. 2. 11-12). Околност да су ти гробови укопани у тумуле из Бронзаног доба, искоришћена је да се доказује континуитет са Илирима од преисторије, а гробље је приписано Арбанима, јер се разликује од (старије) Комани Кроја културе (што би наводно значило да она припада Мирдитима?). Тај накит још нема аналогија на Балканском полуострву. Зато мислим да је то гробље за сада једини и најстарији археолошки траг неког албанског племена, из 11. столећа, који су се у овим гробљима сахрањивали заједно са ту раније настањеним Словенима. Значи, за сада је једини исправни пут у истраживању порекла Албанаца трагање за гробљима сличних особина. Наравно, те особености се нису могле дуго одржати, уколико са досељеницима нису стигле и занатлије које су носиле материјалну производњу, што је мало вероватно. Треба претпоставити да се само прва генерација досељеника може препознати по донетој материјалној култури, док су наредне прихватиле производе подручја у које су се доселили. Свакако да би се могле истраживати и особине духовне културе народа који се проучава, као што су стан, начин спремања хране, погребни обичаји и слично, али то су много сложенија истраживања за која код Албанаца, за сада, нема услова.
За наставак на
http://www.rastko.rs/rastko/delo/11620
Могао би за промену да будеш конструктиван и даш неки допринос у спознаји наше прошлости:
1. Објасни на основу чега тврдиш да Дачани нису учествовали, културно, генетски и лингвистички у етногенези Срба. Зашто сматраш да је Јован Зоанра мање поуздан извор од Константина Порфирогенита.
2. Докажи да су се Моравци доселили на простор Паноније и Балкана, и да нису Срби.
Poslednja izmena od moderatora:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Ахиле, до сада сам вас милион пута питао, али се нико од вас није удостојио да ми одговори. Дакле, питање које постављам милион и први пут је: Ако сматрате да су из неких својих разлога типови из Беча и Берлина сковали заверу против Срба и измислили причу о досељавању Срба (јужних Словена) на Балкан у 6-7. веку, зашто у тој завери учествују и Руси, који се здушно слажу са причом о сеоби. Објасните ми који су њихови мотиви?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Pa nema potrebe za vređanjem; vjerujem da sam širenjem informisanosti i postavljanjem različitog sadržaja, pa i ponekad iznošenjem i sopstvenih teza. Zašto si ubacio za promjenu?
1. Tvrdnje se ne obaraju prije dokazivanja. Mogu ja i tebe da pitam da mi objasniš na osnovu čega tvrdiš da Hetiti nisu učestvovali kulturno, genetski i lingvistički u etnogenezi Mađara. Manje pouzdan izvor Zonara od Konstantina Porfirogenita - za koji konkretno podatak? Moram da te pitam konkretno, zato što mi djeluje kao da ti želiš da rangiraš kompletne izvore u duhu starijih istorijskih škola - danas napuštenih i daleko prevaziđenih; dozvoli da citiram Živkovića:
2. Vidi pod prvo; opovrgavanje nije isto što i dokazivanje - šta da opovrgavam ako nema ničeg?
P. S. Zbog čega si moje tačke br. 2 i 3 preinačio u 1 i 2 - a preskočio br. 1, u kojoj sam htio da prodiskutujem sa tobom i vidim što to toliko loše činim ovdje, ili si mi jednostavno izrekao jednu uvredu?
Poslednja izmena:
Свако има своје мотиве. И Русија има империјалистички приступ.Нема објективне исторографије, свако вуче на своју воденицу, само ми гурамо на туђу. Резултат, више знамо о историји древног Египта и Сумера, него преантичкој историји Европе.
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Објасни ми како том руском империјалистичком приступу доприноси то што они тврде да су Словени настали на тлу Украјине? Зашто би они гурали на Украјинску воденицу, зашто не гурају на своју? О историји древног Египта и Сумера се зна више јер је остало више писаних и других трагова. О историји древних народа Европе се зна мање јер је остало мање трагова. На пример, већ сам помињао да тако нешто тврди Срејовић, а у уводу сваке своје књиге тако нешто тврди и Седов. А шта ви користите? И ви се позивате углавном на стране старе историјске изворе, грчке и римске...
Има трагова, има, само нико не истражује. И није да неће,него немају пара (код нас). Археолози су светла тачка, мада су под невиђеним притиском. Постоје и пројекти за опсежна генетска истраживања, одобрени пројекти, али нико да легну паре да купе хемикалије.
Својатају Украјину.
Мада и они потврђују ово што Јанковић пише, о и позива се конкретно на једну руску научницу, да је та култура коначну форму добила под балканским утицајем. Али не могу ни они да склопе причу када одавде добијају контрадикторне резултате.
Прочитај http://www.rastko.rs/rastko/delo/11620
Има још нешто, билоје сеоба у том правцу, у 6 и 7 веку. Хрвати, јужно од линије Охрид - Скадар Словени са Аварима, упади у Тракију, али не ради се о Србима.
Овде можеш видети да су, у I впне, ова два културна подручја била повезана јединсвеном етнополитичком организацијим.
Својатају Украјину.
Мада и они потврђују ово што Јанковић пише, о и позива се конкретно на једну руску научницу, да је та култура коначну форму добила под балканским утицајем. Али не могу ни они да склопе причу када одавде добијају контрадикторне резултате.
Прочитај http://www.rastko.rs/rastko/delo/11620
Има још нешто, билоје сеоба у том правцу, у 6 и 7 веку. Хрвати, јужно од линије Охрид - Скадар Словени са Аварима, упади у Тракију, али не ради се о Србима.
Овде можеш видети да су, у I впне, ова два културна подручја била повезана јединсвеном етнополитичком организацијим.
Poslednja izmena:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Кажи ми, леба ти, одакле све ти ово знаш? Да ли ти знаш колико је пара последњих година издвојено за куповину капиталне и друге опреме (у последње две године из кредита добијеног од Европске уније)? Можда нема пара за тако крупну опрему као што је акцелератор у Винчи, али за средњу и ситнију опрему свакако има. Међутим, неко се за свој нерад и незнање вади на недостатак средстава, а ти површно закључујеш, и ето закључака какве доносиш.
Из неких контката знам за неке ствари. Надам се да разумеш да не могу о детаљима.
Мада, вероватно има и овог другог.
Мада, вероватно има и овог другог.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Zato što je ovo zavjera u kojoj učestvuju svi - Amerikanci, Vatikan, Kinezi, Jevreji, Pigmeji...ovo je zavjera cijele ljudske civilizacije, al' nije ni zavjera protiv Srba, zato što su i Srbi zavjerenici.
Zato što je ovo zavjera u kojoj učestvuju svi - Amerikanci, Vatikan, Kinezi, Jevreji, Pigmeji...ovo je zavjera cijele ljudske civilizacije, al' nije ni zavjera protiv Srba, zato što su i Srbi zavjerenici.
И прича о теоријама завера је идеолошка прича, измишљена парола која служи да се научна или политчка расправа са рационалне размене аргоменаа праведе на сектор идеолошких квалфикација.
Завере не постоје, већ свако заступа свој интерес, а некада се појединични интереси поклапају.
Уместо што се бавиш квалификацијама одговори ми, са научном аргументацијом на постављено питање. Да преформулишем.
Који историјски извори доказују досељавање Срба на простор Посавља, Подравља, Подриња, Потисја, Поморавља и српског Подунавља?
Нисте ваљда измислили српску историју?
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Dobio si odgovor na tvoje pitanje, malo iznad - ali mi djeluje da si ga propustio / preskočio.
Ne bih da pokrećem novo pitanje prije nego što zatvorimo ova tri aktuelna, ali odgovor na ovo konkretno pitanje sam ti već ranije na ovoj temi dao:
1) Prvi spomen Srba na ovim prostorima u pripovjedačkim i uopšteno izvorima je iz prve polovine IX stoljeća (zapis za 822. godinu); međutim, zahvaljujući 'Gradu Srba' nedaleko od obale Male Azije, romejske naseobine preseljenih Slovena iz druge polovine VII stoljeće, indirektno doznajemo da su se na području Rimskog carstva Srbi pojavili već do 680. godine - prije toga ih nema na Balkanskom poluostrvu u izvorima.
2) Nemamo nažalost niti jedan savremeni izvor o dotičnom događaju, što je rezultat posljedica tzv. mračnog doba u vizantijskoj istoriografiji - sticajem okolnosti, seoba Srba na Balkansko poluostrvo pada tačno u istorijski period Vizantije koji je vrlo slabo dokumentovan - VII i VIII stoljeće (tako recimo je slovensko doseljavanje na Balkan izvrsto dokumentovano krajem VI stoljeća, da bi podaci za početak VII bili poprilično oskudni). Kao što se i oslanjamo na izvore napisane u IX i X stoljeću, a dijelom i XI, za rekonstrukciju ta dva mračna stoljeća romejske povijesti, moramo se osloniti i na izvore čitava dva stoljeća poznije i u slučaju Srba - takvu ulogu nam ispunjava De Administrando Imperio, djelo cara Konstantina VII Porfirogenita iz sredine X st., koje za samu seobu Srba citira odnosno obilato koristi jedan izvor napisan najvjerovatnije oko 878. godine. Zbog značajne vremenske distance, proste činjenice da u to vrijeme više niko iz vremena dolaska Srba na Balkan nije više bio živ, treba uzimati podatke koji se tamo nalaze sa određenom dozom rezerve; no, DAI je izvor od neprocjenjivoga značaja, zato što on potvrđuje ono što smo mogli samo indirektno naslutiti na osnovu tačke br. 1 i pretpostaviti da su se Srbi pojavili na ovim prostorima najvjerovatnije negdje tokom VII stoljeća (prema Živkovićevom zaključku, oslanjajući se na DAI i uz malu pomoć franačkih latinskih izvora, zaključak je da se to odvilo negdje bliže 630. godini).
Naravno da nismo 'izmislili' srpsku istoriju.
Ne znam kako ti to možeš uopšte kazati. Nadam se da sam ti ovim konačno pojasnio neke stvari koje možda u prethodnih 20-ak stranica i nisam baš...
P. S. Ide veliko početno slovo. Naravno, sva područja navedena nisu momentalno bila naseljena, već u procesu širenja srpske države na Balkanskom poluostrvu, srbizacije slovenskih masa; tokom njene duge višestoljetne srednjovjekovne povijesti. I u onom epicentru Srba u ranom srednjem vijeku, prema rijekama Pivi, Tari i gornjem Podrinju, vjerovatno je da su se Srbi pojavili kao vladajuća vojnička kasta, nametnuvši političku vlast i ime zatečenoj slovenskoj populaciji (čak i na tom prostoru); nema potrebe drastično uvećavati srpsko pleme, koje je vrlo vjerovatno bila samo jedna vojska u prvoj polovini VII stoljeća, da bi tek u do IX stoljeća bila izgrađena država i djelomično zaokružen proces etnogeneze Balkanskih Srba (kažem djelomično, zato što taj proces vječno traje od kada je Srba do današnjega dana, a i nastaviće da traje).
Poslednja izmena:
Да поновим питање, обрати пажњу коју сам област дефинисао.
"Који историјски извори доказују досељавање Срба на простор Посавља, Подравља, Подриња, Потисја, Поморавља и српског Подунавља?"
Значи не Даалмација, Дукља, Солун...
"Који историјски извори доказују досељавање Срба на простор Посавља, Подравља, Подриња, Потисја, Поморавља и српског Подунавља?"
Значи не Даалмација, Дукља, Солун...
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Ne razumijem šta želiš da kažeš. Ranosrednjovjekovna srpska država, prve dinastije, porijeklom od Nepoznatoga arhonta koji je Srbe i doveo u ove prostore, vladala je mnogim od tih prostranstava koje si naveo - Podrinje upravo prolazi kroz Porfirogenitovu Srbiju, koja izlazi i prema Pomoravlju, a vrlo vjerovatno i Posavini. Singidion je u centru srpskog Podunavlja, tako da možeš pogledati DAI priču o Srbima koji preko zapovjednika šalju zahtjev...
Ne znam u kom kontekstu Potisje ide sa ovim, jer koliko znam tamo Srbi u ranom srednjem vijeku nisu bili posvjedočeni. Srpsko doseljavanje u Potisje počinje tek u poznom srednjem vijeku, i to sa juga, tako da je vanraspravno; sličan slučaj je i sa Srbima koji se doseljavaju u Podravinu.
Hoću li ja dobiti sada odgovor na moja pitanja?
Ово ти је одговор.
Ниједан извор не говори о насељавању овог простора, зато што се нису населили, већ су ту и били.
Све остало је измишљање.
За ово, још увек немамо потврду, одакле је, али тешко ми је да поверујем да се на официјалном сајту навина српске патријајшије може наћи фалсификат.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1013/tekst/putovanje-svetog-save-po-ugarskoj-1220-godine/
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.558
Naravno, to i ja tvrdim. Zatečeno slovensko (pa i neslovensko, mada vjerovatno manjim dijelom) stanovništvo je bilo srbizovano. Srbizacija odnosno posrbljavanje etničkih skupina Južnih Slovena predstavlja ključni segment u etnogenezi Balkanskih Srba u ranom srednjem vijeku.
Naravno da nema nekih jasnijih govora o nekakvoj seobi, zato što je kada imamo 'Bijele Srbe' na umu u pitanju, kao što sam već prethodno bio naglasio, jedna elitna vojno (pa i -aristokratska ako hoćeš, rodovski naravno) elita koja je dovedena na Balkansko poluostrvo u prvoj polovini VII stoljeća, najvjerovatnije uz ovu ili onu saradnju sa carem Iraklijem.
Mi nemamo dovoljno izvora, pa ovdje zaista moramo dosta hipotetisati, ali svakako da se može osnovano pretpostaviti da se srpsko ime širilo u zajedno sa političkim granicama srpske države, odnosno onuda dokle su išli sistemi prinude sile koji su bili pod kontrolom dinastije Višeslavića odnosno Vlastimirovića.
Zbog toga su mi, iako sam nekada u njima i sam čak učestvovao, poprilično smiješne rasprave o tome jesu li Dioklićani bili Srbi i možemo li ih smatrati narodom drugačijim od Srba. Ja npr. interpretiram podatke u poglavljima u DAI koji se odnose na Neretljane, Zahumljane, Travunjane i Konavljane ovako: te državice su bile pod čvrstim političkim uticajem Srbije u zaljeđu, čvrsto vezane za nju (ono što je u starijoj istoriografiji nazivano srpske konfederacije u ranom srednjem vijeku), te da su se one osamostalile od Srbije (do druge polovine IX stoljeća) odnosno nekada bile sastavni dio srpske države - možda čak još i u VII stoljeću - pa su stoga njihovi žitelji od Srba, odnosno one srpske zemlje zajedno sa Srbijom.
Po mom mišljenju, Južni Sloveni u ranom srednjem vijeku su isuviše bliski da bismo mogli crtati nekakve etničke granice između bliskih naroda - po mom mišljenju, takva karta bi bila ravna etnografskoj karti Republike Srbije, odnosno samih Srba danas. To nije moguće činiti ne samo zbog toga, već kao što sam prethodno naglasio, i zbog nedostatka istorijskih izvora. O jasnijim razlikama možemo govoriti tek kada se javljaju uslovi za tako nešto - kada dolazi učvršćivanjem Hrvata, Srba i Bugara do određene etnopolitičke kirstalizacije slovenske demografske slike na Balkanskom poluostrvu, poslije nekoliko stoljeća; pojavom vjerskih razlika raskolom Crkava; kao i usvajanjem pisma, nakon čeka se može govoriti i o jezičkim razlikama, o kojima se u prethodnom periodu može naslućivati. Stoga o Srbima u kulturno-jezičkom svjetlu, izvan gotovo isključivo političko-geografskoga, možemo govoriti realno tek od XIII stoljeća, odnosno od stvaranja pomjesne Srpske crkve, drastičnog povećanja istorijskih izvora, te doba od kojih se po mom mišljenju zaista počinje širiti srpsko etničko ime među narodom (mada je to ipak, zaista, proizvoljni zaključak - nemam dovoljno izvora za tako nešto, samo ovlaš naslućujem).
Pored Srba i Hrvata, postojalo je stravično mnogo drugih slovenskih plemena na balkanskom poluostrvu, koja su jednostavno nestala u nedostatku jake vojno-političke ruke - opstala su samo ona tri naroda koju su organizovano i došla - Hrvati, Srbi i Bugari (u posljednjem slučaju jedan neslovenski narod) - ostali su bili helenizovani odnosno asimilovani zahvaljujući angažovanju onovremenih regionalnih sila (Romeji, Mađari,...). Bosna je naravno specifičan slučaj, tako da se na nju neću osvrtati. Koliko je bilo sklavinija, možemo nažalost samo nagađati - dok Englezi za i raniji period mogu relativno uspješno rekonstruisati političku sliku Britanskih ostrva, sa svim anglosaksonskim plemenima, velika rupa koju nam predstavlja nedostatak izvora za VIII i najveći dio VII stoljeća je nažalost tu. Nama su poznate samo neke slavinije - najpoznatije su one recimo u Makedoniji, zato što su bile nedaleko od Soluna; ko zna koliko ih je zapravo bilo u unutrašnjosti poluostrva; možemo samo kao primjer navesti Timočane i Moravce (od kojih si ove druge bezrazložno proglasio Srbima).
Ovo nije ništa izmišljeno; stoljeća naučnog rada i mastila potrošenog dijele početak istoriografije i otvaranje pitanja oko toga odakle su i kada su Srbi došli; s tim što se naravno nikada ni ne razmatra o tvojoj po tvojoj nelogičnoj pretpostavci, zato što su, imaj uvijek na umu (i ovo sam već do sada bio naglasio), svi ljudi doseljenici odnosno potomci istih. Nema 'autohtonih naroda', nije ih nikada bilo, niti može ikada biti.
Šta mene sprečava da kažem da je tvrdnja da ima Srba na Balkanu prije VII stoljeća, te da su Moravci Srbi prije Srba, odnosno da su antički Dačani bili Srbi - izmišljotina?
Pošto te ova tema interesuje a vidim da mnogo o njoj šta ne razumiješ (bez uvrede), kao i da bi bolje shvatio to što ti pokušavam objasniti; molim te, pročitaj ovo obavezno:
* Т. Живковић, Словени и Ромеји, Историјски институт САНУ, Београд 2000.
Ako su u pitanju Podravina i Potisje, pogotovo za ovo posljednje, imamo dosta istorijskih izvora o seobama, od npr. kraja XV stoljeća, sa juga/jugoistoka.
Zbog čega? Od kada su to vjerske institucije objektivni centri naučno utvrđenih činjenica? Naprotiv, kroz istoriju su se obilato služile falsifikatima, a nekada su čak i dobrim dijelom utemeljene na njima (slučaj Konstantinove darovnice i Rimokatoličke crkve). Naravno, u ovom slučaju nije nikakav direktni falsifikat, već obilato služenje narodnim predanjem, mitologijom koja je razvijena u dosta poznije vrijeme. U srednjovjekovnim izvorima uporišta nikakvog nema; Sava nikada nije obilazio srpske naseobine prilikom posjete Ugarskoj, ili barem se to ne pominje nit' za njegova života, niti u pola milenija poslije njegove smrti.
Ako želiš da se upoznaš sa Svetim Savom kao istorijskom ličnošću, predlažem ti da pročitaš odjeljak posvećenjen njemu iz ove izvrsne knjige ruskoga istoričara i vizantologa Dimitrija Obolenskog:
* Д. Оболенски, Шест византијских портрета. Српска књижевна задруга, Београд 1991, 121-173.
Poslao sam ti i ИСН I; tu možeš vidjeti što detaljnije Božidar Ferjančić piše o Savinoj diplomatskoj posjeti ugarskome kralju Andriji II iz oko 1220. godine, na stranama 301. i 302 - na isto se Obolenski i poziva. Obolenski se i poziva i na jedine pisane izvore o Savinoj posjeti; Savina žitija od Domentijana i Teodosija. Kako bi ti napisao, sve ostalo je izmišljeno (naknadno).
Prva stvar koju moraš imati na umu jeste provjera autora. Interesantno mi je što se autor tog članka nije uopšte ni potpisao, kada postoje poznati autori za većinu.
Međutim, ne znam ni zašto raspravljamo uopšte o tome. Taj članak u Pravoslavlju nigdje ne tvrdi da su antički Dačani bili Srbi, niti da je slovensko pleme Moravaca bilo srpsko, pa ni da su potonji bili prisutni tu i prije slovenskog doseljavanja na Balkansko poluostrvo. Trudi se više da se držiš konkretne teme, bez toliko okolisanja. Takođe, zamolio bih te i da mi pružiš odgovor na pitanje koji je izostao - koji je to moji stav koji nema apsolutno nikakvo uporište u naučnom svijetu, kako si me optužio? Napisao si množinu, a ja te molim da navedeš bar jedan jedini, kao ilustrativni primjer.
Inače, da skrenem priču sa ugarskih Srba koji nisu toliko vezani niti za temu niti za diskusiju koja traje i vratim je malo na tok, kada si već spomenuo list Srpske patrijaršije, predlažem ti pročitaš obavezno ovaj članak (koji ima navedenog autora - Slavica Lazić): Срби нису „последњи Византинци“. Mnoge iluzije bi ti razbilo i stvari poslale dosta jasnije ako to učiniš.
Izdvojiću jedan dio, koji je posebna poruka mnogim učesnicima ove teme i šire foruma:
Poslednja izmena:
O ovome se već može razgovrati.
Važnije je pratiti kulturu i jezik. Etnonimi su sekundarnog značaja.
Stanovništvo koje je živelo na Balkanu pomešalo se sa stanovništvom koje se vratilo na Balkan.
Da li je ovo izmišljeno?
Iz Živkovićevog magistarskog:
"Књигом није обухваћен простор Војводине из разлога што за добараног средњег века готово не постоје наративни историјски извори наоснову којих би било могуће пратити токове славизације. Сами археолошкии антрополошки подаци могли би довести до могућих заблуда илипогрешног тумачења. "
"У историјској науци преовладава мишљење да Словени уопштенападају на Византију готово искључиво са доњег Дунава,
али управо овај упад из 548. године указује, како се чини, на правац продирања са средњегтока реке."
"У историографији се дуго одржаломишљење да je процес словенског насељавања јужно од Дунава отпочео већ
од краја Маврикијеве владавине (582-602)
236
a да je окончан током Фокиног
царевања (602-610). Ипак, византијски писци не доносе вести које би моглепотврдити овакво стајалиште. Штавише, извори тог времена ништа неказују o судбини већих градова на простору северног и средљег Илирика -Сингидунума, Виминацијума, Наиса, Јустинијане Приме, ЈустинијанеСекунде или Јустинополиса. Реч je o великим градским насељима, некиод њих су седишта епископа,"
"Такорећи, једини наративни извор за Словене који су населилиБалканско полуострво северно од Македоније, јесте спис De adrninistrandoimperio
цара Константина VII Порфирогенита (944-959)."
Значи, као што сам и претпоставио. Ниједан историјски извор не указује на насељавање Словена на простору данашње Србије (ван античке Далмације).
Važnije je pratiti kulturu i jezik. Etnonimi su sekundarnog značaja.
Stanovništvo koje je živelo na Balkanu pomešalo se sa stanovništvom koje se vratilo na Balkan.
Da li je ovo izmišljeno?
Iz Živkovićevog magistarskog:
"Књигом није обухваћен простор Војводине из разлога што за добараног средњег века готово не постоје наративни историјски извори наоснову којих би било могуће пратити токове славизације. Сами археолошкии антрополошки подаци могли би довести до могућих заблуда илипогрешног тумачења. "
"У историјској науци преовладава мишљење да Словени уопштенападају на Византију готово искључиво са доњег Дунава,
али управо овај упад из 548. године указује, како се чини, на правац продирања са средњегтока реке."
"У историографији се дуго одржаломишљење да je процес словенског насељавања јужно од Дунава отпочео већ
од краја Маврикијеве владавине (582-602)
236
a да je окончан током Фокиног
царевања (602-610). Ипак, византијски писци не доносе вести које би моглепотврдити овакво стајалиште. Штавише, извори тог времена ништа неказују o судбини већих градова на простору северног и средљег Илирика -Сингидунума, Виминацијума, Наиса, Јустинијане Приме, ЈустинијанеСекунде или Јустинополиса. Реч je o великим градским насељима, некиод њих су седишта епископа,"
"Такорећи, једини наративни извор за Словене који су населилиБалканско полуострво северно од Македоније, јесте спис De adrninistrandoimperio
цара Константина VII Порфирогенита (944-959)."
Значи, као што сам и претпоставио. Ниједан историјски извор не указује на насељавање Словена на простору данашње Србије (ван античке Далмације).
Poslednja izmena:
- stanje
