cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Baš interesantna promena iz D u Z. suviše mnogo miriše na ono kad piše девушка, a ti čitaš dzjevuška.
-
- Popularno:
- Vožd Karađorđe vs knez Miloš. Ko je...
- Koji je bio najbolji korpus Vojske...
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Da li je to usledio poziv? Vučić obrnuo...
- Zašto Srbija ne otkupi NIS?
- Da li volite pametne devojke ?
- Vučić: Još jedna loša vest za nas -...
- NIS: danas prestaju sa radom kartice za...
- Zašto brinemo o stvarima na koje nemamo...
- Zašto Hrvati mnogo više slušaju Marka...
„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
- stanje
Baš interesantna promena iz D u Z. suviše mnogo miriše na ono kad piše девушка, a ti čitaš dzjevuška.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Jesi li to pronašao etimologiju reči kresnuti? Biće da se po splavovima i diskotekama govori latinski
Poslednja izmena:
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
И пољски је: dziewczyna, белоруски: дзяўчына, а и код нас је: дěвојка → дјевојка → ђевојка, девојка и дивојка.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
Jesi li to pronašao etimologiju reči kresnuti? Biće da se po splavovima i diskotekama govori latinski
Pogledajte prilog 392102
Kretati, krenuti, (*)kresti, kresnuti, iskra, iskrenost, krsnuti, iskrsnuti (kao i latinsko crescere) dolaze od slovenskog korena *kret.
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Типично аутохтонистички, наклапају без трунке знања, а након што се њихове измишљотине оповргну занемарују доказе и настављају своје мокре снове. Срамота их је што су наши преци трчали по шумама док су други народи развијали писменост, трговину, филозофију, технологију, архитектуру, скулптуру, сликарство итд. Због тих комплекса ниже вредности сада желе красти туђу историју и баштину.
Латинско crēscō, crēscere изведено је од creō додавањем суфикса -sco.
Michiel de Vaan - Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Leiden, Boston: Brill Academic Publishers, 2008.
Oxford Latin Dictionary, 1968
Mate Kapović - Uvod u indoeuropsku lingvistiku, Matica hrvatska, Zagreb, 2008, 194
M. L. West - Indo-European Poetry and Myth, Oxford University Press, 2007, 166-171
Ово је већ порушено. Своје непоткрепљене измишљотине могао би престати представљати као доказане истине.Kretati, krenuti, (*)kresti, kresnuti, iskra, iskrenost, krsnuti, iskrsnuti (kao i latinsko crescere) dolaze od slovenskog korena *kret.
Латинско crēscō, crēscere изведено је од creō додавањем суфикса -sco.
Michiel de Vaan - Etymological Dictionary of Latin and the other Italic Languages, Leiden, Boston: Brill Academic Publishers, 2008.
Oxford Latin Dictionary, 1968
Палатализација не постоји само у словенским језицима. Грчко Ζεύς показује чист грчки гласовни развој. Наследи облици пие. *dyeus као и синтагме "небески отац" очувани су у многим ие. језицима, али у Словена томе нема ни трага. Словенске палатализације о којима говориш су део много познијега времена. Можда би могао проучити историју словенских језика и грчкога пре него што о њима почнеш нагађати. Замолио бих те да моје прилоге више не дираш и не унакажаваш. Сам тражи и постављај шта ти је потребно.Deluje da su stanovnici juga Balkana prvi put čuli *dyeus od starih Slovena
Mate Kapović - Uvod u indoeuropsku lingvistiku, Matica hrvatska, Zagreb, 2008, 194
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Evo ako pogledamo ovo:
Imamo star. slovan. *div- . Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'. Od toga korena onda ima bezbroj reči koje uključuju taj koren.
"But the most important term, one that has left representatives in nearly all branches of the Indo-European family was based on the root *diw/dyu wich denotet the bright sky or the light of day".
Znači koren *diw - svetlo nebo i star. slovan. *div- sjaj, lepota.
Sa druge strane, kako kažeš, imamo starogrčki Dzeus (ili Zdeus) koji od ovoga korena korena *diw- odstupa, razlikuje se. A star. sloven. jeste identičan. Kako to da nisu stari Grci mogli da izgovore/zapišu naprimer Diwus/Divus?
Kako objašnjavaš da se pie. koren *diw ne menja u praslovenskome *divu i u ako tako mogu da kažem u novoslovenskom korenu *div?
Koji je koren reči u grčkom jeziku i koje sve reči u grčkom jeziku postoje sa tim korenom?
Kako nema množine, ne razumem? A kako može biti množine u slovenskim jezicima - divovi, bogovi?
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Ne znam ruski. Igore, ako može da prevedeš i napišeš na kojoj se strani nalazi etimološko objašnjenje reči krsnuti i kresati. Hvala.
Šta ćemo sa stsl. vъskrěsiti ?
cronnin
Veoma poznat
- Poruka
- 13.795
Satanisti oduvek pokušavaju na sve moguće načine da se dodvore BB-ovcima, pa u tim pokušajima često prelaze preko granice logičnog.
Ti tvoji dokazi su nepostojeće reči, koje su poizmišljali neki raniji BB-ovci, zato ih uzimaj sa rezervom i razmišljaj.
Jasno, uvek je čist razvoj prema nekim pravilima. Nikad nisu ljudi koji danas govore slovenske jezike:
Kurgan: Our autosomal, Y-chromosomal and mitochondrial DNA analyses reveal that whereas few specimens seem to be related matrilineally or patrilineally, nearly all subjects belong to haplogroup R1a1-M17 which is thought to mark the eastward migration of the early Indo-Europeans.
http://link.springer.com/article/10.1007/s00439-009-0683-0
Scytians: "Sorry to disappoint you but all* the ancient DNA tests done in Central Asia during the Scythian period (600 BCE - 300 AD) turned out to be exclusively R1a1."
http://www.eupedia.com/forum/threads/26058-Who-were-Scythians?p=361496&viewfull=1#post361496
Ti ko da si iskopao ne znam šta pa da štitiš svoja intelektaualna prava. Evo postavljam.. Opet ćeš ti reći da prema tvojim knjigama bog i bik nemaju etimološke veze
Svo što je geografski blizu Slovena su BB-ovci svojevremeno pokušali da prebace u Afriku ili daleku Aziju, samo da nekome slučajno ne padne na pamet da možda postoji mogućnost za evetualnu vezu. Nebitno, da li jeste ili nije tačno.
Minojci:"The Greek geneticist and his colleagues at the American University analyzed 37 samples of mitochondrial DNA, which date back 3,700 years and were extracted from the teeth of the skeletons excavated from a tomb near the city of Lassithi. The scientists compared the samples with those of 135 other populations from ancient Europe and Anatolia as well as modern time populations. The analysis showed more similarities in the genetic material of the Minoans with European tribes rather than with Libyans, Egyptians, Sudanese and Arabs from the Middle East."
http://greece.greekreporter.com/2013/05/20/new-dna-tests-show-minoans-european-origins/
Ili potraži zelenu zvezdicu na mapi:
http://www.nature.com/ncomms/journal/v4/n5/fig_tab/ncomms2871_F5.html
Evo da ti pomognem, da ne gubiš vreme. Prema BB-ovcima opet slučajnost, koju ne treba istraživati?
Nema više razloga da se stidi, ko zna da je sestra od njegove pra-pra-bake možda pravila ovo pre 4.000 godina:
https://upload.wikimedia.org/wikipe...leuse_de_safran,_fresque,_Akrotiri,_Grèce.jpg
Poslednja izmena:
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
О томе смо и причали. Дакле, шта је, тј. који је основни корен? Која су значења у српском и осталим словенском језицима?
θεοσεβής -ής -ές
θεοσκόταδο το
θεοσκότεινος -η -ο
θεοσκοτωμένος -η -ο
θεοσοφία η
θεοσοφισμός ο
θεόσταλτος -η -ο
θεόστραβος -η -ο
Па нема "зевсова", већ је један Зевс. Као што је и, рецимо, Перун један.
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Pa rekao sam ti. Koren jeste div. Znači od pie. *diw, preko star. sloven. *divu, do slovenskoga *div. Znači nema menjanja.
Pa napisao sam ti značenja od tog korena. Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, divan, diviti se,..., a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'.
div (turski dev, od perz. dīv: demon), jedan od mitskih demona prirode. Značenje gigant (gorostas, orijaš) razvilo se u turskom jeziku. Divovi su najstariji oblici poganskih bogova (otuda divlje voćke i divlje životinje koje su im posvećene). Ljudskomu heroizmu podrijetlo je u mitu o gigantima. Prema predajama divovi su nadnaravne veličine i snage te rado podižu građevine (M. Bošković-Stulli, Istarske narodne priče, 1959).
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=15482
Značenje diva u češkom jeziku:
div - изванредан, чудесан феномен, појава
div - митска птица којa предвиђа катастрофу
Takođe postoje reči diviti se, divnost, divočina (srp. divljina), divoký (srp. divlji),...
http://ssjc.ujc.cas.cz/search.php?hledej=Hledat&heslo=div&sti=EMPTY&where=hesla
Značenje u slovačkom jeziku:
div - čudo
https://sh.wiktionary.org/wiki/div
Šta ovo znači u prevodu?
Uredu. Izgleda da nisam razumeo. Ja sam mislio da Zevs na grčkom jeziku znači u prevodu bog, ali ako sam te dobro shvatio to je samo ime boga. Onda to još više ide u prilog tome da su Grci ovo ime preuzeli od nekoga. Sada mi je jasno zašto ne može Zevs imati koren, zato što je to ime. Jel tako?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.250
A, tako si ti to sebi objasnio?
E pa, nije tačno. Ne postoji objašnjenje kako to da smo većinskim poreklom Sloveni i većinski autohtoni. A ti si taj koji ignoriše problem. Spram njega, kojeg ti zaobilaziš, ovo što drugi zaobilaze je prašina. Licemerno je da se nisi odazvao na anketu:
http://forum.krstarica.com/showthre...-bio-udeo-Slovena-na-Slovenskom-Jugu-u-7-veku
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Ja ne znam da li si ti uopšte razumeo šta ja tebe pitam?
Pitao sam te, da li u reči Zevs, postoji "grčki" koren? A očigledno ne postoji. Dok sa suprotne strane u slovenskim jezicima postoji, a taj koren u slovenskim jezicima ima presvega dva značenja, od kojih se dalje izvode sve ostale reči sa tim korenom. Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, divan, diviti se,..., a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'. Ovaj bog stare vere jeste divlji, ako tako mogu da kažem i zato je on demon, đavo, identifikuje se kao zli duh,...
Kao što sam rekao, u grčkom jeziku očigledno ne postoji koren. Ali zato postoji u pie. *diw, preko star. sloven. *divu, do slovenskoga *div. Znači nema menjanja. Kontinuitet istog korena koji ima isto/slično značenje. I to je činjenica.
Svi slovenski bogovi mogu se etimološko objasniti slovenskim jezicima.
Ima recimo još jedna grčka boginja koja nosi slovenski naziv, a to je Leda/Leto. Kakvo su Grci dali etimološko objašnjenje za ovu boginju, pitam se ja?
Poslednja izmena:
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.370
Разумео сам те и о томе смо већ писали. Је ли *diw корен у словенском, тј. протословенском или индоевропском?
Оно што те не разумем, јесте шта значи "грчки" корен у Ζεύς? Корен је индоевропски. Ако хоћеш да кажеш да не постоји одраз тога *diw у грчком, то је друга ствар.
Svi slovenski bogovi mogu se etimološko objasniti slovenskim jezicima.
Ima recimo još jedna grčka boginja koja nosi slovenski naziv, a to je Leda. Kakvo su Grci dali etimološko objašnjenje za ovu boginju, pitam se ja?
Госпоја Лида (Λήδα). Не знам, јеси ли потражио нешто о томе?
Има и она друга госпоја, Лето, тј. Лито (Λητώ).
Словенска госпоја Лада или Љеља је, значи, рођака: жена, мајка, краљица.
http://www.izvornepesme.org/rec/34/249_34_1.mp3
Устај домаћице дођоше краљице
Ми дођосмо овде пред краљеве дворе
Краљеви су двори скоро сазидани
Скоро сазидани златом окићени
Камен по камену ивер по иверу
И по њима оди прелијепа дјева
Чиста пречиста добра предобра
Око тебе дјево смиље и босиље
Удјели нам дјево једнога крајцера
Чиста пречиста добра предобра
(Устај домаћице дођоше краљице
Љељо љељо)
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Ja ne znam da li si ti uopšte razumeo šta ja tebe pitam?
Pitao sam te, da li u reči Zevs, postoji "grčki" koren? A očigledno ne postoji. Dok sa suprotne strane u slovenskim jezicima postoji, a taj koren u slovenskim jezicima ima presvega dva značenja, od kojih se dalje izvode sve ostale reči sa tim korenom. Jedno je značenje 'sjaj, lepota', odnosno divota, divno, divan, diviti se,..., a drugo je značenje 'divlje, divljina', odnosno priroda i može da označava 'boga stare vere'. Ovaj bog stare vere jeste divlji, ako tako mogu da kažem i zato je on demon, đavo, identifikuje se kao zli duh,...
Kao što sam rekao, u grčkom jeziku očigledno ne postoji koren. Ali zato postoji u pie. *diw, preko star. sloven. *divu, do slovenskoga *div. Znači nema menjanja. Kontinuitet istog korena koji ima isto/slično značenje. I to je činjenica.
Svi slovenski bogovi mogu se etimološko objasniti slovenskim jezicima.
Ima recimo još jedna grčka boginja koja nosi slovenski naziv, a to je Leda/Leto. Kakvo su Grci dali etimološko objašnjenje za ovu boginju, pitam se ja?
Sto prvo ne napises znacenje srpskog etnonima na slovenskim jezicima? Valjda covjek treba da krene od sebe (upozna svoje dvoriste) pa tek onda moze da proucava druge?
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
A što? Da li ti je počeo smetati div?
Ti se uvek javljaš tada kada više nemaš šta da napišeš; a javiš se tako da ili počneš da vređaš ili pokušavaš da preusmeriš temu.
A što se tiče etnonima srpskog imena, pisao sam o tome barem dva puta. Da bi ti "učena glava" pratio teme u kojima učestvuješ video bi:
Za više informacija obratiti se g. Snoju.
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Mašala, pošto nema odgovora da nastavim...
Indoeuropean etymological dictionary:
srebh-, sr̥bh- und serbh - to sip, swallow (srp. gutati, srkati tj. srebati)
Arm. arbi (*sr̥bh-) `ich trank', arb `Zechgelage'; gr. ῥοφέω (ion. ῥυφέω) `schlürfe' (auch ῥόφειν EM.), ῥοπτός `geschlürft', ῥόφημα (ion. ῥύφημα) n., ῥόφος m. `Brühe, dicker Trank'; alb. gjerp (*serbhō) `ich schlürfe', gjerbë `Tropfen'; lat. sorbeō, -ēre `schlürfen'; mir. srub `Schnauze' (*srobu-); lit. srebiù, srė̃bti `schlürfen' (auch sriobiù, sriaubiù, vielleicht auf Grundeines *srubiu), ablaut. surbiù, sur̃bti`saugen, schlürfen', lett. surbju, surbt`schlürfen' (-ur-Reduktionsstufe zu srobh- oder sorbh-?; vgl. auch poln. sarbać), lett. strebju, strèbt`schlürfen, auslöffeln', stręba `etwas zu Schlürfendes; ein Betrunkener'; urslav. *serbjǫ, *sьrbati `schlürfen', mit verschiedenen Ausgleichungen in sloven. srẹ́bati, čech. střebati usw.; vielleicht auch mhd. sürpfeln, sürfeln `schlürfen', isl. sarpr `Kropf der Vögel', aisl. als Spitzname (`*Schlund'), mit germ. p aus gemin. pp; auch ndl. slorpen, slurpen, nhd. schlurfen mit l nach schlucken.
References WP. II 704, 716, WH. II 561 f., Trautmann 294, Vasmer 2, 612; W. Schulze setzte *s(u̯)erbh-, *srubh- an.
Indoeuropean etymological dictionary:
srebh-, sr̥bh- und serbh - to sip, swallow (srp. gutati, srkati tj. srebati)
Arm. arbi (*sr̥bh-) `ich trank', arb `Zechgelage'; gr. ῥοφέω (ion. ῥυφέω) `schlürfe' (auch ῥόφειν EM.), ῥοπτός `geschlürft', ῥόφημα (ion. ῥύφημα) n., ῥόφος m. `Brühe, dicker Trank'; alb. gjerp (*serbhō) `ich schlürfe', gjerbë `Tropfen'; lat. sorbeō, -ēre `schlürfen'; mir. srub `Schnauze' (*srobu-); lit. srebiù, srė̃bti `schlürfen' (auch sriobiù, sriaubiù, vielleicht auf Grundeines *srubiu), ablaut. surbiù, sur̃bti`saugen, schlürfen', lett. surbju, surbt`schlürfen' (-ur-Reduktionsstufe zu srobh- oder sorbh-?; vgl. auch poln. sarbać), lett. strebju, strèbt`schlürfen, auslöffeln', stręba `etwas zu Schlürfendes; ein Betrunkener'; urslav. *serbjǫ, *sьrbati `schlürfen', mit verschiedenen Ausgleichungen in sloven. srẹ́bati, čech. střebati usw.; vielleicht auch mhd. sürpfeln, sürfeln `schlürfen', isl. sarpr `Kropf der Vögel', aisl. als Spitzname (`*Schlund'), mit germ. p aus gemin. pp; auch ndl. slorpen, slurpen, nhd. schlurfen mit l nach schlucken.
References WP. II 704, 716, WH. II 561 f., Trautmann 294, Vasmer 2, 612; W. Schulze setzte *s(u̯)erbh-, *srubh- an.
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
A što? Da li ti je počeo smetati div?
Ti se uvek javljaš tada kada više nemaš šta da napišeš; a javiš se tako da ili počneš da vređaš ili pokušavaš da preusmeriš temu.
A što se tiče etnonima srpskog imena, pisao sam o tome barem dva puta. Da bi ti "učena glava" pratio teme u kojima učestvuješ video bi:
Za više informacija obratiti se g. Snoju.
Zasto bi meni smetao "div"? Imam sta da napisem ali vidim da nema smisla. Za diva i boga bi se npr. mogao (?) zahvaliti drevnim Irancima, pogledaj sta Rozwadowski pise.
J. Rozwadowski, Stosunki leksykalne miedzy jezykami slowianskiemi a iranskiemi, Rocznik orientalistyczny I, Krakow, 1914-1915, str. 103-104.
Cak i pikira na "vlas" (hajde, drmni jednu etimologiju: vlas, Volos, Vlah).
Isto, str. 102.
Nije jedini, od ostalih slavista i jezikoslovaca staroiransku etimologiju "diva" zastupaju V. Georgiev, J. B. Rudnyc'kyj, F. Slawski, Z. Golab, U. Dukova, V. Polak, D. S. Worth, E. Hamp, itd.
Henrik Birnbaum, Peter T. Merrill, Recent Advances in the Reconstruction of Common Slavic, Slavica Publishers, Columbus, 1985, p. 58.
Poslednja izmena:
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Хипотеза пада у погледу семантике и наглашавања, о том је писао Лома. Tandoori Masala је љубазно поставио тај чланак на мрежу:
Александар Лома - Неки славистички аспекти српске етногенезе, Зборник матице српске за славистику 43, Нови Сад 1993, 122-123
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Хипотеза пада у погледу семантике и наглашавања, о том је писао Лома. Tandoori Masala је љубазно поставио тај чланак на мрежу:
Александар Лома - Неки славистички аспекти српске етногенезе, Зборник матице српске за славистику 43, Нови Сад 1993, 122-123
"...srkati nije isto što i sisati majčino mleko..."?
Samo me interesuje kako je on to zaključio?
Definicija reči srkati:
srkati - stavljati u usta nešto tekuće i gutati a ujedno i vući vazduh u sebe, zbog toga dolazi do šištajučih glasova
izsrébati -am tudi -ljem dov. (ẹ̄) s srebanjem izpiti, pojesti: izsrebati mleko
vsesati (srp. isisati) - 1. sa sisanjem stavljati nešto u sebe; 2. upijati, usrkati (vsrkati sloven.)
http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=srkati&hs=1
lat. absorbere ≃ ab- + sorbēre: sisati, srkati
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search_by_id&id=el9jWw==
Srkati je isto što i sisati.
Idemo dalje...
"...a sa jezičkog stanovišta Trubačovljeva etimologija je kadra da iz indoiranskih jezičkih sredstava objasni samo prvi član -ser 'glava' (stind. -siras, stiran. -sarah) no ne i glagolski elemenat -bi, budući da indoevropski koren *bhei- , udarati, seći' , koji je u našem ubiti, nem. Beil 'sekira' itd. nije potvrđen u indoiranskim jezicima."
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
srebh-, sr̥bh-, serbh (i.e.)- to sip, swallow
srebati (srp., sloven.) - gutati, srkati, sisati
Još jedna slučajnost
srebati (srp., sloven.) - gutati, srkati, sisati
Još jedna slučajnost
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
"Павле Јосиф Шафарик: Имена Сјурб, Сјарб, Сјарбин, Себр, Себрин, Севр, Сибрин, Серб, Сервин, Срб, Србин само су разни облици имена Србин са значењем: род, рођак, народ, уз друге синониме, управо као и латинско: gens, natio, итд."
http://dereta.rs/cached/dereta.rs/Images/36b17ec8-fb5c-4f68-ac3d-9f46d5994055-0000047151205.pdf
"Ime slovan. plemena *Sъrby (ed. *Sъrbinъ) jeste prema objašnjenju najverovatnije nastalo od apelativa *sъrbъ 'onaj koji pije mleko od iste majke', tvorene od *sъrbati gutati (sloven. srkati), srebati (uporedi dijalekt. sloven. srbati, rus. sërbatъ). Originalno značenje 'onaj koji pije mleko iste majke' potrebno je u plemeskom imenu shvatiti kao 'pripadnik istog roda'. (Snoj, 2009, str. 535).
Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Založba Modrijan in Založba ZRC, 2009.
http://dereta.rs/cached/dereta.rs/Images/36b17ec8-fb5c-4f68-ac3d-9f46d5994055-0000047151205.pdf
"Ime slovan. plemena *Sъrby (ed. *Sъrbinъ) jeste prema objašnjenju najverovatnije nastalo od apelativa *sъrbъ 'onaj koji pije mleko od iste majke', tvorene od *sъrbati gutati (sloven. srkati), srebati (uporedi dijalekt. sloven. srbati, rus. sërbatъ). Originalno značenje 'onaj koji pije mleko iste majke' potrebno je u plemeskom imenu shvatiti kao 'pripadnik istog roda'. (Snoj, 2009, str. 535).
Snoj M. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Založba Modrijan in Založba ZRC, 2009.
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
- stanje
