Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.887
-
- Popularno:
- 1 300 Калпара и 17 000 Ботова
- Zasto teme o Bosancima i Hrvatima imaju...
- Incidenti i u Bačkoj Palanci i Vrbasu:...
- Панчево: Младић на скутеру великом...
- Muškarci koji ne žele decu
- Fenomen samih muškaraca
- Kada je izdano srpstvo?
- Ćacilend se ograđuje betonskim zidovima
- Biljana Stojković tvrdi da su “dabrove...
- Imam jedan problem
Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka
- Začetnik teme svarozic
- Datum pokretanja
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.887
..je nelogicno.
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
A šta je za tebe logično?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.887
Primjerice ovo:
Uzmi recimo:
Za one koji nece se potruditi (bilo sto nemaju vremena, bilo sto su lenji ili iz nekog treceg razloga), mogu posluziti bar ove profesorkse prezentacije.
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Отвори књигу и научи нешто о прасловенској историјској фонологији, језикословље је наука а не безвезно играње са словима.
шлем ✧ прасл. *šelmъ (рус. шелом) ← герм. *helmaz (нем. Helm)
Неука наклапања, нема ово везе с науком.
Poslednja izmena:
Hoćemo li dobiti odgovor na ovo pitanje?
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Primjerice ovo:
Uzmi recimo:
Za one koji nece se potruditi (bilo sto nemaju vremena, bilo sto su lenji ili iz nekog treceg razloga), mogu posluziti bar ove profesorkse prezentacije.
Pa to je neverovatno, kako izbegavate neka pitanja.
Ja postavim jednostavno pitanje:
1. Zašto se toponimi koji počinju sa HOM, HEM, HUM, HELM/HLM nalaze isključivo na slovenskom etničkom prostoru; a nema ih u Grčkoj i Italiji?
Reč HUM ima objašnjenje u slovenskim/srpskom jeziku:
2. Zašto se toponimi koji počinju sa PREVAL nalaze isključivo na slovenskom etničkom prostoru; a nema ih u Grčkoj i Italiji?
A onda dobijem odgovor od [URL="http://forum.krstarica.com/member.php/323669-%D0%98%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%8C"]Игорь[/URL]a: "ima jedna Prevala u Francuskoj"; i odgovor od Slavena: " ima jedna antička pokrajina u antičkoj Makedoniji Emathia". Završena priča, nema diskusije, ti uopšte nemaš pojma o lingvistici i etimologiji...
Znam ja da nemam, ali zašto nema tih toponima u slovenskom okruženju a ima ih u slovenskom etnosu?
Znači po vama toponimi koji uključuju recimo reč BISTRICA nemaju nikakve veze sa Slovenima, iako se nalaze isključivo na slovenskom etničkom prostoru i ako imaju značenje u slovenskom jeziku?
Ja da sam čovek koji misli da bolje poznaje istoriju, lingvistiku od nekog drugog koji ima suprotan stav ja bi mu obrazložio zašto je to tako, a ne izbegavao diskusiju, odnosno odgovore. Na žalost istorija i lingvistika nije moj "fah" pa tražim odgovore kako znam i umem i tražim logočno objašnjenje za neke činjenice (u tom primeru toponimi). Sad ako mi vas dvojica pri tom nemožete pomoči, šta ću vam ja.
Poslednja izmena od moderatora:
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Прасловенско *xъlmъ германскога је порекла. Етимолигију те речи с ХЈП-а овде ваља навести у целости:
✧ prasl. *xъlmъ (stsl. xlъmъ, rus. xolm, češ. chlum) ← germ. *hulma- (stengl. holm)
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVtnXxU=&keyword=hum
Више о томе:
Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 109-111.
✧ prasl. *xъlmъ (stsl. xlъmъ, rus. xolm, češ. chlum) ← germ. *hulma- (stengl. holm)
http://hjp.novi-liber.hr/index.php?show=search_by_id&id=fVtnXxU=&keyword=hum
Више о томе:
Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 109-111.
Poslednja izmena:
Pre će biti da je obrnuto.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.887
Zato sto ne razumijem uopste sta ti to tacno pitas. Ko ti i izbjegava? Pa ti postavis pitanje zasto nema, a onda ti se pokaze jedan takav primjer, pa onda opet postavis to pitanje?
Mislim stvarno te ne razumijem.
Molim? Ja ne znam da sam u skorije vrijeme cak uopste i pomenuo rijeku Bistricu na ovom forumu...
Pa to se moze reci za tebe. i to cak i mnogo vise.
Ja ti saljem literaturu i postavljam ti pitanja, a ti me ignorises preko privatne prepiske u potpunosti.
Igor ti je postavio neoliko odgovora na tvoja dosadasnja pitanja, sazimajuci ti sta kaze nauka, ali ti si to jednostavno odbacivao.
Poslednja izmena:
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Почетно *x у прасловенском *xъlmъ јасно сведочи да је реч преузета од Германа; један од исхода Гримова закона у прагерманском језику је промена *k > h [x], тако је пие. корен *kelH- настављен у прагерманском *hulma(n)-.
У прасловенском језику пие. корен *kelH- сачуван је нпр. у речи *čelo, почетно *č добивено је првом палатализацијом од старијега *k (упоредити литванско kalnas 'планина', kalva 'брдо' и летонско kalns 'планина', kalva 'брдо').
Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008, 80.
У прасловенском језику пие. корен *kelH- сачуван је нпр. у речи *čelo, почетно *č добивено је првом палатализацијом од старијега *k (упоредити литванско kalnas 'планина', kalva 'брдо' и летонско kalns 'планина', kalva 'брдо').
Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008, 80.
Poslednja izmena:
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
apsolutno se slazem sa igorovim navodima, rec je pozajmljena iz protogermanskog u protoslovenski, bravo igore na postavljanju ozbiljne literature 
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Прасловенско *xъlmъ германскога је порекла. Етимолигију те речи с ХЈП-а овде ваља навести у целости:
Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 109-111.
Очигледно је аутор(ка) сигуран да реч није директна позајмљеница .Свакако треба видети да ли је стигла у прото-германски преко Трашана, евентуално преко поменутих Гота, блиских Гетима и осталим Кхетским ратничким племенима, која су крстарила Евроазијом у бронзано доба,а нека су стигла и у суседство Лонгобарда и трајно се настанила.
http://www.palaeolexicon.com/Hattic
..језици..трашки..х
По аналогији, пошто читамо Rascia као Рашка,а не Рача, онда je Trascia Трашка и Трашани, а не Трачка и Трачани.
Хелмско (полуострво) је неки мој компромис у писању и изговору, требало би да буде Хлмско, евентуално Хулмско.
А због овога (код Шафарика у "Древностима", житије)сам сигурна да се под "Хльмьом" мислило на Стару планину, јер само тамо постоје упечатљиве камене каскаде тзв"скале"
http://books.google.rs/books?id=4t9...a=X&ei=8Kb1U7vQOuG8ygPZ84HgAg&ved=0CCUQ6AEwAg
Ставићу у току дана фотке тих типичних "каменитих скала" за Стару планину, данашњи Балкан
Црвенкаста боја камена...Ерозија камена која је направила каскаде и фигуре, тзв "скали" ..
ЗАПАДНИ ХЛМ
Данас у рејону малог Београда (Белоградчик) те скале захватају површину дугу 30 км и широку 115 км
Белоградчишките скали.
http://history.rodenkrai.com/new/by...radchishkite_skali._krepost_belogradchik.html
ЦЕНТРАЛНИ ХЛМ, средња Стара планина
Врх Ботев, изнад Карлова (тамо где је река Рашка)
http://www.ranica.eu/#!article,26499
Рајске скале
ИСТОЧНИ ХЛМ, источна Стара планина
http://www.bgspravochnik.com/city.php?url=4&city=2&cat=121
код Варне, језеро Цонево тзв"чудне скале"
При томе, објашњења из Игоровог цитата да је *хулма* везано за копно које израња из воде одн. острво које вири из мора,
Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 109-111.
апсолутно одговара појму Хулмско (Хлмско) одн.Балканско полуострво , троугластог облика, чије обале запљускују (три) мора, а главни венац (много више од једног планинског врха) чини Хлм-Балкан-Стара планина.
Задивљујуће је како се у тим ОЕ и ОН једначењу хулма са острвом, одсликава екстремно далека прошлост планете Земље , у којој је Хлмска (хлмско полуострво данас, трашки планински венац ) била острво окружено Паратетисом
http://www.scotese.com/miocene.htm
http://www.geo.uu.nl/~forth/people/Guillaume/image3G6.JPG
Poslednja izmena:
Po ko zna koji pot neki ovde pokazuju da ne znaju šta je nauka.
Nauka je, presvega kritički pogled na stvarnost, a ne religijsko verovanje u postavljene dogme.
Što se tiče teme već sam skrenuo pažnju na to da se kaže na šta se misli pod "Slovenima pre 6. veka". Prvo, očigledno da je reč o nekom protoslovenskom jeziku, a ne o slovenskom jeziku kakav se pojavljuje u prvim izvorima.
Problem je što različiti autori imaju različit pristup ovoj temi.
Tako mogu biti u pravu i oni koji tvrde da neki etnonim nije slovenski i oni koji tvrde da jeste. U zavisnosti od gledišta.
Nauka je, presvega kritički pogled na stvarnost, a ne religijsko verovanje u postavljene dogme.
Što se tiče teme već sam skrenuo pažnju na to da se kaže na šta se misli pod "Slovenima pre 6. veka". Prvo, očigledno da je reč o nekom protoslovenskom jeziku, a ne o slovenskom jeziku kakav se pojavljuje u prvim izvorima.
Problem je što različiti autori imaju različit pristup ovoj temi.
Tako mogu biti u pravu i oni koji tvrde da neki etnonim nije slovenski i oni koji tvrde da jeste. U zavisnosti od gledišta.
Poslednja izmena od moderatora:
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Дати облик не би могао дати прагерманско *hulma(n)-. Прагерманско *hulma(n)- одговара прагерманским гласовним законима и наставља пие. *kelH- (тј. *kḷH-mon-). Ниси схватила ауторку, она тврди да реч није позајмљена у прасловенски језик из прагерманскога, јер у то време није било контакта међу њима, већ из некога каснијега германскога језика. Све што си написала су наклапања без аргумената, мани се научне фантастике.
Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013, 254.
Захваљујем.apsolutno se slazem sa igorovim navodima, rec je pozajmljena iz protogermanskog u protoslovenski, bravo igore na postavljanju ozbiljne literature
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Meni je taj hom, hem, hum, helm ili hlm odavno bio sumnjiv otkad sam pronasao ovaj prikaz iako nije bas u direktnoj vezi sa Balkanom... Sada je idealna prilika da se postavi.
Gillian Fellows Jensen (Review: J. McN. Dogson, The Place-Names of Cheshire, 1-2, Cambridge University Press, 1970), Saga-Book, Vol. XVIII, Viking Society for Nothern Research, University College London, 1970-1973, pp. 201-206.
Poslednja izmena:
Oblik Hem je stariji od oblika Hulm.
Ipak je južna zona zona čistih glasova.
Ipak je južna zona zona čistih glasova.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.887
А откуда ти да је неко уопште Тракију записивао као Trascia?
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Очигледно си претрчао моје реченице, не схвативши их. Упореди њен текст и моје помињање Гота и Лангобарда.
Затим обрати пажњу да , у наредним реченицама, говорим, између редова, да је немачки језик настајао постепено и да је, као и сви, био под утицајем претходних.Надам се да не мислиш да нико пре Германа није постојао нити је говорио ишта.
Сад што је трашка реч старија од оних поменутих у цитату ауторке, не би требало назвати наклапањем, ако ко држи до свог професионалног угледа. Реч је постојала и срећом је и сачувана.
Германи су настали комбинацијом келтских племена, то ваљда није спорно..па је логично и да им је језик био под великим утицајем келтских (гаелик) језика..Порекло Келта?
Неки аутори налазе им блиске везе са поменутим Кхетима, неки чак са Феничанима напр https://archive.org/stream/ThePhoenicianOriginOfBritonsScotsAnglo-saxons/POEN#page/n121/mode/2up
..неки налазе да је германски и хетитски потекао из истог извора :
https://books.google.rs/books?id=xA...QI&ved=0CCoQ6AEwAg#v=onepage&q=heimos&f=false
Што се језика тиче, дешифролог хетитског, Беджих Грозни приметио је и сличност глагола *јести* :
Hrozny looked at both the vocabulary and the grammar of Indo-European languages. He noted that the verb to eat is similar to the Hittite `ezza’ – not only in English, but also in Greek (edein), Latin (edere) and German (essen), and especially in medieval German (ezzan).http://www.ancient.eu/hittite/
..а ево примера да је *калмара* на хетитском сродан топониму Калмар (острво-град) у Шведској http://sr.wikipedia.org/sr/Калмар
Наћи ће се и превод хетитског калмара - сноп или зрак, слично секундарном значењу ОЕ холм у Игоровом цитату.
П.С. Слично Игоровом * Прагерманско *hulma(n)- одговара прагерманским гласовним законима и наставља пие. *kelH-.*.....тумачење да је хетитско калмара потекло од ИЕ *кл-м(о)- на стр 9 http://www.sonic.net/~dweeks/work/samples/write/Hittite_Vocab.pdf
Моја помињања порекла германског језика (и холма) нису дигресија од теме, него став да *холм* у германским језицима није аутохтона германска реч, већ реч из даље прошлости..
Poslednja izmena:
Otkud u sanskritu planina Hem?
Jesu li je doneli Germani u nekom velikom pohodu?
Jesu li je doneli Germani u nekom velikom pohodu?
Poslednja izmena od moderatora:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.887
Ja se slazem u potpunosti sa tobom. Treba sve kriticki preispitati, ali naravno na temelju naucne metodologije. Bio si skoro napisao ne znaci da se ne moze diskutovati o nedokazanome. Pa ja se slazem sa tobom, ali za neke stvari mora postojati neki osnov. Ako ne, ja predlazem da se otvori jedna ljepljiva tema Sta bi bilo kad bi bilo gdje bi svi ucesnici foruma mogli postavljati svakojake mastarije slobodno, kako da pokazu svoju mastovitost, tako i da se svi malo lijepo nasmijemo.
Razliciti autori imaju drukca misljenja, nista novo i nista neuobicajeno. No problem je kada se uzimaju kojekakvi salabajzeri koji se bave prirodnim naukama i knjige otvorili maltene nisu postavljaju kao nekakvo drugacije misljenje renomiranim akademicima, doktorima nauka, univerzitetskim profesorima,...to onda nije stvar razlicitih misljenja naucnika, vec razlika izmedju nauke i pseudonauke.
Naravno da treba razlikovati nauku i pseudonauku.
Problem je kada neko sebi da za pravo da akademike proglasi pseudonaučcima.
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Ja mislim da ti dobro shvaćaš o čemu se radi.
U Grčkoj nema toponima (koliko ja znam; ako neko bude našao nešto - neka izvoli; jer više ih bude istraživalo bolje će da bude) koji uključuju HEM, HOM, HUM, HLM/HELM. Ti kažeš EMATHIA koja se nalazi na samom kraju grčkog etnosa uz granicu sa "varvarima"). Ponavljam Emathia, i ne Hemathia koja je po etimologiji dobila naziv po nekom kralju/vladaru. Znači u Grčkoj nema toponima (oronima, hidronima, urbanonima) kao što je to primer u slovenskom etnosu. Reč ne dolazi iz Grčke.
U slovenskom etnosu ima ih čak i na ostrvima:
Игорь mi je postavio toponim Prevala u Francuskoj - znači jedini. A nije objasnio šta ova reč znači na francuskom. U slovenskom etnosu ima tih toponima koliko hoćeš i ova reč ima geografsko objašnjenje - i gle čuda, ova naselja nalaze se na takvim geografskim terenima. Takvih toponima nema u Italiji i Grčkoj (u slovenskom okruženju) (ako neko bude našao nešto, neka izvoli - ima uz granicu sa Slovenijom, ali ponavljam već nekoliko puta to je slovenski etnos, B(V)eneška Slovenija).
Pa niko i ne kaže da si spomenuo. Ja sam ovu reč samo uporedio sa slovenskom rečju HUM/HOM/HEM/HLM. Jer je primer identičan.
Znači obadve imata objašnjenje u slovenskim jezicima i obedve se nalaze isključivo na slovenskom prostoru. Isti je primer i sa "prevalom", i sa svim ostalim slovenskim toponimima.
Znam, hvala ti,ali stalno se nešto ponavlja; a i da bi hteo da se bavim time trebalo bi mi više vremena. Ovako jednostavno uskočim na kratko i to je to.
Nauka kaže jedno, a činjenice (u ovom primeru toponimi) drugo - kao što možeš da vidiš.
- - - - - - - - - -
Почетно *x у прасловенском *xъlmъ јасно сведочи да је реч преузета од Германа; један од исхода Гримова закона у прагерманском језику је промена *k > h [x], тако је пие. корен *kelH- настављен у прагерманском *hulma(n)-.
У прасловенском језику пие. корен *kelH- сачуван је нпр. у речи *čelo, почетно *č добивено је првом палатализацијом од старијега *k (упоредити литванско kalnas 'планина', kalva 'брдо' и летонско kalns 'планина', kalva 'брдо').
Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008, 80.
Šta znači to? Da su Sloveni preuzeli slovo H od Germana?
Ako sam dobro shvatio Germani su naslednici PIE, pa su onda Sloveni od Germana to preuzeli? A Sloveni bliži Aziji/Indiji - kako se kaže došli iz tog pravca.
Poslednja izmena od moderatora:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Niko nema takvih čistih glasova kao što to imaju Sloveni (pre svega južni). Za svaki glas samo jedno slovo. A ostali se svi "lome" u izgovaranju.
Namestnica/profesorka nemačkog jezika rekla mi je jednom kako je nemački jezik jednostavniji od slovenačkog. A srpski je u poređenju sa slovenačkim još teži, odnosno kako je srpski bogatiji u izražavanju. Bukvalno je rekla: "kako se ide prema jugu (normalno prema Helmskom poluostrvu) jezici su ve bogatiji".
Очигледно си претрчао моје реченице, не схвативши их. Упореди њен текст и моје помињање Гота и Лангобарда.
Затим обрати пажњу да , у наредним реченицама, говорим, између редова, да је немачки језик настајао постепено и да је, као и сви, био под утицајем претходних.Надам се да не мислиш да нико пре Германа није постојао нити је говорио ишта.
Сад што је трашка реч старија од оних поменутих у цитату ауторке, не би требало назвати наклапањем, ако ко држи до свог професионалног угледа. Реч је постојала и срећом је и сачувана.
Германи су настали комбинацијом келтских племена, то ваљда није спорно..па је логично и да им је језик био под великим утицајем келтских (гаелик) језика..Порекло Келта?
Неки аутори налазе им блиске везе са поменутим Кхетима, неки чак са Феничанима напр https://archive.org/stream/ThePhoenicianOriginOfBritonsScotsAnglo-saxons/POEN#page/n121/mode/2up
..неки налазе да је германски и хетитски потекао из истог извора :
https://books.google.rs/books?id=xA...QI&ved=0CCoQ6AEwAg#v=onepage&q=heimos&f=false
Што се језика тиче, дешифролог хетитског, Беджих Грозни приметио је и сличност глагола *јести* :
Hrozny looked at both the vocabulary and the grammar of Indo-European languages. He noted that the verb to eat is similar to the Hittite `ezza’ – not only in English, but also in Greek (edein), Latin (edere) and German (essen), and especially in medieval German (ezzan).http://www.ancient.eu/hittite/
..а ево примера да је *калмара* на хетитском сродан топониму Калмар (острво-град) у Шведској http://sr.wikipedia.org/sr/Калмар
Наћи ће се и превод хетитског калмара - сноп или зрак, слично секундарном значењу ОЕ холм у Игоровом цитату.
П.С. Слично Игоровом * Прагерманско *hulma(n)- одговара прагерманским гласовним законима и наставља пие. *kelH-.*.....тумачење да је хетитско калмара потекло од ИЕ *кл-м(о)- на стр 9 http://www.sonic.net/~dweeks/work/samples/write/Hittite_Vocab.pdf
Моја помињања порекла германског језика (и холма) нису дигресија од теме, него став да *холм* у германским језицима није аутохтона германска реч, већ реч из даље прошлости..
Veoma dobro napisano. Hteo sam i ja da napišem kako je izgleda pomeranje Kelta prema severu/zapadu uticalo na nemački/germanski jezik.
Poslednja izmena od moderatora:
