Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

Mrkalj:

Mene Trieste više podseća na Trgovište, ako je uopšte trg bio u korenu, a još me više podseća na Trast kod Rijeke, Trsteno kod Dubrovnika, Trstenik u Srbiji, Trstená (na poljskom Trzciana) u centralnoj Slovačkoj itd.

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="bgcolor: #F7EFFC"]♦ pr. (nadimačka i etnici): Trstènjački (Trstenjàčkī) (Varaždin, Zagorje), Trstènjāk (Trstenjȃk) (870, Međimurje, Podravina, Baranja)
◊ top. (naselja): Trstènīk (Buzet, 20 stan.; Dubrovnik, 106 stan.), Trstènik Nȃrtskī (Dugo Selo, 204 stan.), Trstènik Pȕšćanskī (Grad Zagreb, 258 stan.), Trstèno (Dubrovnik, 240 stan.; Klanjec, 137 stan.), Tȓšće (Čabar, 443 stan.) [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: #F0F3FC"]
✧ prasl. *trěska, *trьska (rus. treská, češ. tříska) [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[SIZE=+2]
[/SIZE]Ne znam što bi slovenska etimologija bila toliko neprihvatljiva kad na par kilometara i danas žive Slovenci i kad nedaleko imamo toponime kao što je Gorizia.

Kliknite za proširenje...

Trsat (HR) - Tarsatica (lat.) http://hr.wikipedia.org/wiki/Trsat

Игорь:

Што се топонима Tergeste тиче, -este је уобичајен суфикс венетске топонимије (упоредити с нпр. Ateste), а илирско tergitio преведено на латински као negotiator 'трговац' може нам помоћи у утврђивању значења корена terg- који је очито истога корена као прасловенско *tŭrgŭ.

Kliknite za proširenje...

Ovo sa sufiksom -este je principijelna, proverena i osnovana teza. Ja nje potpuno prihvatam. Kada u sintagmi daš konstataciju "илирско tergitio" ne mogu da je prihvatim jer mi, ne samo da nemamo pojma ko su Iliri, nego nemamo pojma ni šta su, ni kada su, ni gde su. Ne znamo jesu li Iliri (uključiv tu i Tračane, Dačane, Vlahe, a bogami i Kelte), jesu li, dakle, bili etnos sa određenim jezikom, jesu li bili stanovnici nekog područja koje je nosilo to ime, jesu li bili klasa u nekom društvu i tako dalje. Prema tome, za svakog ozbiljnog istraživača etnički Iliri, Tračani, Dačani i Vlasi ne postoje dok se ne dokaže suprotno, to jest, dok se ne dokaže postojanje glavnih karakteristika etnosa, pre svega jezika. Ako ne znamo ništa o nekom pretpostavljenom jeziku, a ne znamo jer nasumične reči ne čine jezik, mi možemo samo govoriti o pretpostavljenom, dakle hipotetskom narodu (Ilira), ako smo pošteni. Neke stvari, kada uđu u rutinu, dobro se tu smeste iz političkih razloga, i dok se one baškare kao politički podobna inercija, nauka tavori na bolovanju u golootočkoj banji.

oblak1984:

Znači zato li se dole brka i s padeži i sas govor!

Hvala na odgovoru. Inače, nisam od onih koji traže slovenski jezik u antičko doba. Po meni je u to vreme bilo sigurno mnogo više sličnosti između onoga što su sada slovenski i germanski jezici, ali sa mnoštvom nekih lokalnih dijalekata i mešavinom i sa ne-IE jezicima.

U svakom slučaju niko ne može osporiti IE korene slovenskih jezika. Pomalo je besmisleno toponime nazivati slovenskim kada u to vreme nije bilo slovena! Plemena iz kojih će kasnije nastati srpski, hrvatski, ruski narod bilo je svakako, ali pitanje je i koliko su ta plemena bila srodna i koliko su sličnim jezikom govorili.

Kliknite za proširenje...

Neće biti zgoreg i ovo mišljenje omiljenog mi mislioca predstaviti:

Negda davno na Slovjenskomu Jugu opstajahu Srblji, koje još i Vlasima, a kasnije i Slavenima zvahu, i koji se u jeziku međusobom malo razlikovahu; na samom jugu stanovahu Grci ter Romani u primorskijem gradovima koji mahom pomorci i trgovci robljem bijahu. Srpska se plemena u davnini od Crnoga do Bijelog mora protezahu, a - kao da robolov međ srbaljskom nejači ne bi dostan za srpsku nesrjeću - međ srpske se strane stadoše azijatske horde Avara i Huna uvlačiti posvuda užas sijati; koji od njih ostadoše međ Srbljem tamo se i posrbiše. Nuto, nesrjeće, nadrješe bezmal namah turkijski Horvati ter Tatarobugari ter ugrarska plemena koja redom, na zapadu ter istoku ter sjeveru Slovjenskoga Juga svrgoše Srbima njihove narodne vladare ter svoje silnike našemu puku postaviv - otkidoše dijelove naroda srbaljskoga od narodnoga duha i uzajamnosti srpske. Ugri u pređašnjim hunskim prostorima i jezik svoj Srbljima nametnuše. Hrvati međ Liburne, čakavce naše, uđoše i strahovladu turkijsku zavedoše, Tatarobugari na vrat Tračanima našim tiranskom čizmom stadoše. I skoro se Srblji duhom i dušom od Bugara i Hrvata oporaviše, kad li crkve, Rimska i Carigradska, stadoše svaka na svoju stranu natezati te zamanice popola srpski narod podijeliše. Pa ne bi ni to dosta, nego s istoka Turci Osmanlije počeše nadirati i masu latinskogovorećih Romejaca ovkraj Stare Planine do srpske Dakije pritiskati stadoše. Rijeka romanskoga i grčkoga naroda istok srpski preplavi i od središta svojeg odvoji ter se istok srpski, izgubiv dodira s maticom srpskom, duhovno potpuno pobugari. Jezik im se iskvari tako da se zbog mnoštva novih jezičkih pridošlica po njinoj gramatici pojednostavi što je bilo lagodilo ne samo tatarskomu vlastodržačkome sloju, već i silnom grčkomu narodu bijaše lakše po svomu novi im jezik srpski savijati. Kako s istoka Turci pokrenuše narodne rijeke tatarske, romanske i grčke, što utvrdi bugarsku svijest u istočnom dijelu naroda našeg, tako se na zapadu upne rimska crkva svim silama dovijati kako rijeke Srbalja s istoka ne bi srpsku svijest i narodni duh srpski među zapadnu sabraću koja propati pod turkijskom hrvatskom čizmom povratile. Tako je i dan danas.

- - - - - - - - - -

dvukeljic:

To je zato što reka Reka, koja izvire u Hrvatskoj i onda teče kroz Sloveniju, ponikne i izađe nakon 33 km kao reka Timava (http://sl.wikipedia.org/wiki/Reka_(reka)). Odnosno samo jednu trećinu vode od reke Reke prima reka Timava, a ostale dve trećine od reke Soče i reke Vipave. Reku Timavu pominjali su već antički pisci Livij, Strabon, Vergilij; a tu pored nalazilo se i naselje Fons Timavi (http://sl.wikipedia.org/wiki/Timava).

Kliknite za proširenje...

Samo polako, zloupotrebiću te kad mi naleti nešto interesantno na slovenačkom.

dvukeljic:

Trsat (HR) - Tarsatica (lat.) http://hr.wikipedia.org/wiki/Trsat

Kliknite za proširenje...

Ako imaš vremena skini "Petar Skok - etimologijski rječnik" pa pregledaj i iskopiraj ovđe ima li štogođ za Trsate i Trstena.

Mrkalj:

Ovo sa sufiksom -este je principijelna, proverena i osnovana teza. Ja nje potpuno prihvatam. Kada u sintagmi daš konstataciju "илирско tergitio" ne mogu da je prihvatim jer mi, ne samo da nemamo pojma ko su Iliri, nego nemamo pojma ni šta su, ni kada su, ni gde su. Ne znamo jesu li Iliri (uključiv tu i Tračane, Dačane, Vlahe, a bogami i Kelte), jesu li, dakle, bili etnos sa određenim jezikom, jesu li bili stanovnici nekog područja koje je nosilo to ime, jesu li bili klasa u nekom društvu i tako dalje. Prema tome, za svakog ozbiljnog istraživača etnički Iliri, Tračani, Dačani i Vlasi ne postoje dok se ne dokaže suprotno, to jest, dok se ne dokaže postojanje glavnih karakteristika etnosa, pre svega jezika. Ako ne znamo ništa o nekom pretpostavljenom jeziku, a ne znamo jer nasumične reči ne čine jezik, mi možemo samo govoriti o pretpostavljenom, dakle hipotetskom narodu (Ilira), ako smo pošteni. Neke stvari, kada uđu u rutinu, dobro se tu smeste iz političkih razloga, i dok se one baškare kao politički podobna inercija, nauka tavori na bolovanju u golootočkoj banji.

Kliknite za proširenje...

Посведочено Tergitio споменух како бих показао још један когнат наше речи трг, који може помоћи у одређивању значења топонима о којем говоримо.

dvukeljic:

Timava, tudi Timav

Kliknite za proširenje...

Vidiš, ovo Timav se preko Timah slaže s latinskim Timak, kako glasi zabeleženo latinsko ime našeg Timoka (Timac-us). E sad, šta bi to moglo da znači, ne znam. Pada mi na pamet koren mok (močiti), ali neizvesno.

Sledeći metod nije loš za pokazivanje slovenstva određenih naziva. Na primer, uzmemo listu hidronima, oronima, toponima u nekoj istočno- ili zapadno-slovenskoj zemlji i onda, s preduslovom da znamo glasovne promene koje su pratile dati jezik, poredimo sa toponimima na Slovenskom Jugu. Na primer, uzmimo listu pritoka reke Morave u Češkoj i videćemo tu Mlavu, Krupu, Fojnicu, Benkovački potok (mislim u Češkoj) i tako redom.


[TABLE="class: odkazy"]
[TR]
[TD="class: bgtoplinks_empty, align: center"]Řeka Morava[/TD]
[TD="class: bgtoplinks_empty, align: center"] Fotografie[/TD]
[TD="class: bgtoplinks_full, align: center"] Přítoky Moravy[/TD]
[TD="class: bgtoplinks_empty, align: center"] Vodní díla[/TD]
[TD="class: bgtoplinks_empty, align: center"] Mesta na řece Morave[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="align: center"] Levostranné přítoky Moravy na Morave[/TD]
[TD="align: center"] Pravostranné přítoky Moravy na Morave[/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: left"]

• Poniklec
• Kamenitý potok
• Mlýnský potok
• Malá Morava
• Zelený potok
• Krupá
• Branná
• Kopřivná
• Bohdíkovský potok
• Desná
• Lužní potok
• Dubový potok
• Třídvorka
• Benkovský potok
• Oskava
• Trusovický potok
• Bystřice
• Týnečka
• Olešnice
• Brodenka
• Bečva
• Moštenka
• Rusava
• Mojena
• Dřevnice
• Pohořelický potok
• Březnice
• Jarošovský potok
• Stará Olšava
• Olšava
• Petříkovec
• Svodnice
• Véšky
• Velička
• Sudomeřický potok

[/TD]
[TD="align: left"]

• Kopřivák
• Hluboký potok
• Zlatý potok
• Vysoký potok
• Kamenný potok
• Počátecký potok
• Raškovský potok
• Komňatský potok
• Bušínský potok
• Kamenný potok
• Postřelmovský potok
• Rakovský potok
• Moravská Sázava
• Zvolský potok
• Slavoňovský potok
• Kvetínský potok
• Mírovka
• Třebůvka
• Hradečka
• Nemilanka
• Splavská
• Blata
• Viklička
• Haná
• Kotojedka
• Dolní Kotojedka
• Vrbka
• Kudlovický potok
• Zlechovický potok
• Dlouhá řeka
• Syrovinka
• Dyje

[/TD]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]


[TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="align: center"] Levostranné přítoky Moravy na Slovensku[/TD]
[TD="align: center"] Pravostranné přítoky Moravy v Rakousku[/TD]
[TD][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: left"]

• Chvojnica
• Výtržina
• Kýštor
• Unínský potok
• Dúbrava
• Myjava
• Levárský potok
• Hlinec
• Rudavka
• Malina
• Mláka

[/TD]
[TD="align: left"]

• Zaya
• Stempfelbach

[/TD]
[TD="align: center"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]

- - - - - - - - - -

Игорь:

Посведочено Tergitio споменух како бих показао још један когнат наше речи трг , који може помоћи у одређивању значења топонима о којем говоримо.

Kliknite za proširenje...

Shvatam. Nisam se uhvatio za "tergitio", nego za "ilirsko".

Mrkalj:

Samo polako, zloupotrebiću te kad mi naleti nešto interesantno na slovenačkom.

Kliknite za proširenje...

Važi

Pazi sada ovo (Knjiga "SLOVENSKA ZGODOVINA" ili "SLOVENAČKA ISTORIJA" - http://sistory.si/publikacije/prenos/?urn=SISTORY:ID:902):
"Zgornje Posavje (Gorenjsko) in Notranjsko je obsegala Kranjska. Kot »Carniola, ki se po domače imenuje marka Creina«, se prvič omenja leta 973. Njen center je bil »grad v krajini« (Chreina, Chrainburch), tj. Kranj. Čeprav različnega izvora – ime Kranj se je razvilo iz keltsko - romanskega Carnium, Creina pa je slovanskega izvora – , sta se imeni pokrajine in njenega središča pokrivali in vplivali, da se je za pokrajino uveljavilo domače ime Kranjska in ne Karniola. Slovensko ime so v obliki Krain prevzeli tudi Nemci" (Štih, Simoniti, Vodopivec, 2009, str. 52).

Znači Zgornje Posavje ili Gorenjska (Oberkrain nemačko, Alta Carniola italijansko - http://sl.wikipedia.org/wiki/Gorenjska) i Notranjska (http://sl.wikipedia.org/wiki/Notranjska), nekada se zvalo KRANJSKA (Krain nemačko, Carniola latinsko - http://sl.wikipedia.org/wiki/Kranjska). U gore navedenom citatu ne piše, ali KRANJSKA je takođe uključivala i današnju pokrajinu Dolenjsku (http://sl.wikipedia.org/wiki/Dolenjska).

Ono što je bitno je ime. Keltsko-romansko ime je bilo CARNIUM (koga su naravno Latini/Rimljani zapisali). Ali "Carniola, ki se po domače imenuje marka Creina«, se prvič omenja leta 973". CREINA jeste slovenskoga izvora, kako to lepo piše u gore navedenom citatu, a znači KRAJINA odnosno kasnija KRANJSKA.

Vidi ti sada naših pametnih istoričara.
Oni kažu: "Iako različitog izvora - ime KRANJ razvilo se iz keltsko-romanskog CARNIUMA, a CREINA jeste slovanskoga izvora - pokrajine i njuna središta pokrivali su se i uticali, da se za pokrajinu afirmisalo domače ime KRANJSKA i CARNIOLA" (tuđe, odnosno lat.).

KARNI su venetsko-ilirsko pleme, koje se kasnije keltiziralo (http://sl.wikipedia.org/wiki/Karni).

Ja ne znam dali se ovi naši istoričari prave glupe namerno ili stvarno ne znaju da razmišljaju sa svojom glavom. Latini/Rimljani su pisali na svome jeziku i pismu, i nisu mogli napisati tačno kako je autohtono stanovništvo nazivalo svoje gradove, reke, planine, plemena,...

Latini/Rimljani nisu mogli da izgovore "KR".

Da ne pričam za sva ostala naselja i reke po Sloveniji. Skoro svi nose antička imena, naravno zapisana od strane Latina, koji su ih drugačije izgovarali. Naprimer: Longaticum=Logatec, Meclaria=Meglarje, Celeia=Celje, Salla=Zala, Poetovio=Ptuj,...

dvukeljic:

Važi

Pazi sada ovo (Knjiga "SLOVENSKA ZGODOVINA" ili "SLOVENAČKA ISTORIJA" - http://sistory.si/publikacije/prenos/?urn=SISTORY:ID:902):
"Zgornje Posavje (Gorenjsko) in Notranjsko je obsegala Kranjska. Kot »Carniola, ki se po domače imenuje marka Creina«, se prvič omenja leta 973. Njen center je bil »grad v krajini« (Chreina, Chrainburch), tj. Kranj. Čeprav različnega izvora – ime Kranj se je razvilo iz keltsko - romanskega Carnium, Creina pa je slovanskega izvora – , sta se imeni pokrajine in njenega središča pokrivali in vplivali, da se je za pokrajino uveljavilo domače ime Kranjska in ne Karniola. Slovensko ime so v obliki Krain prevzeli tudi Nemci" (Štih, Simoniti, Vodopivec, 2009, str. 52).

Znači Zgornje Posavje ili Gorenjska (Oberkrain nemačko, Alta Carniola italijansko - http://sl.wikipedia.org/wiki/Gorenjska) i Notranjska (http://sl.wikipedia.org/wiki/Notranjska), nekada se zvalo KRANJSKA (Krain nemačko, Carniola latinsko - http://sl.wikipedia.org/wiki/Kranjska). U gore navedenom citatu ne piše, ali KRANJSKA je takođe uključivala i današnju pokrajinu Dolenjsku (http://sl.wikipedia.org/wiki/Dolenjska).

Ono što je bitno je ime. Keltsko-romansko ime je bilo CARNIUM (koga su naravno Latini/Rimljani zapisali). Ali "Carniola, ki se po domače imenuje marka Creina«, se prvič omenja leta 973". CREINA jeste slovenskoga izvora, kako to lepo piše u gore navedenom citatu, a znači KRAJINA odnosno kasnija KRANJSKA.

Vidi ti sada naših pametnih istoričara.
Oni kažu: "Iako različitog izvora - ime KRANJ razvilo se iz keltsko-romanskog CARNIUMA, a CREINA jeste slovanskoga izvora - pokrajine i njuna središta pokrivali su se i uticali, da se za pokrajinu afirmisalo domače ime KRANJSKA i CARNIOLA" (tuđe, odnosno lat.).

KARNI su venetsko-ilirsko pleme, koje se kasnije keltiziralo (http://sl.wikipedia.org/wiki/Karni).

Ja ne znam dali se ovi naši istoričari prave glupe namerno ili stvarno ne znaju da razmišljaju sa svojom glavom. Latini/Rimljani su pisali na svome jeziku i pismu, i nisu mogli napisati tačno kako je autohtono stanovništvo nazivalo svoje gradove, reke, planine, plemena,...

Latini/Rimljani nisu mogli da izgovore "KR".

Da ne pričam za sva ostala naselja i reke po Sloveniji. Skoro svi nose antička imena, naravno zapisana od strane Latina, koji su ih drugačije izgovarali. Naprimer: Longaticum=Logatec, Meclaria=Meglarje, Celeia=Celje, Salla=Zala, Poetovio=Ptuj,...

Kliknite za proširenje...

Već sam nekoliko puta komentarisao političke pritiske u humanističko-društvenim naukama, pa da ne ponavljam.

Što se pak latinske toponomastike dotika, tu bi bilo zgodno načiniti paralelne etimološke studije: latinska vs. slovenska i videti gde, koja, kada i koliko logički pouzdano vodi. Ako uzorak bude dovoljno velik a statistička razika značajna, to bi moglo da bude ozbiljno podrivanje postojećih - hajde da si dozvolim slobodu i kažem - dogmi.

Mrkalj:

Разумљива је срџба када се много труда улаже у изналажење информација, па се оне онда испоставе не баш тако поузданим. Историја је велика муљажа у којој је истина недостижни идеал и не треба се нервирати.

Cètingrād

Cètingrād m

[TD="bgcolor: #EDF4FA"]

[/TD]

[TD="bgcolor: #EDF4FA"]
selo na Kordunu SI od Slunja, 910 stan. (prije, Cetingrad, pov. Cetin) [/TD]

[TD="bgcolor: #EFF9EE"]

[/TD]

[TD="bgcolor: #EFF9EE"] [/TD]

[TD="bgcolor: #F8F0E3"]

[/TD]

[TD="bgcolor: #F8F0E3"] [/TD]

[TD="bgcolor: #F7EFFC"]

[/TD]

[TD="bgcolor: #F7EFFC"]
♦ pr. (etnici): Cètin (150, Z Slavonija), Cètinja (Daruvar), Cètinjan , Cetínjanin (110, Ogulin, Lika), Cetìnskī (Istra) [/TD]

[TD="bgcolor: #F0F3FC"]

[/TD]

[TD="bgcolor: #F0F3FC"]



[/TD]

Мали Цетин
Из Википедије, слободне енциклопедије
Мали Цетин
Malý Cetín

Црква
Црква
Основни подаци
Држава Застава Словачке Словачка
Крај Њитрански
Округ Округ Њитра
Становништво
Становништво (2011) 388
Положај
Координате 48°14′13″N 18°10′34″E
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 131 m
Мали Цетин на мапи Словачке
{{{alt}}}
Мали Цетин
Мали Цетин на мапи Словачке
Остали подаци
Регистарска ознака NR


Координате: 48° 14′ 13" СГШ, 18° 10′ 34" ИГД

Мали Цетин (свк. Malý Cetín) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Њитра, у Њитранском крају, Словачка Република.

Вељки Цетин
Из Википедије, слободне енциклопедије
Вељки Цетин
Veľký Cetín

Црква
Црква
Основни подаци
Држава Застава Словачке Словачка
Крај Њитрански
Округ Округ Њитра
Становништво
Становништво (2011) 1.609
Положај
Координате 48°13′17″N 18°11′44″E
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 132 m
Вељки Цетин на мапи Словачке
{{{alt}}}
Вељки Цетин
Вељки Цетин на мапи Словачке
Остали подаци
Регистарска ознака NR


Координате: 48° 13′ 17" СГШ, 18° 11′ 44" ИГД

Вељки Цетин (свк. Veľký Cetín) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (свк. obec) у округу Њитра, у Њитранском крају, Словачка Република.
Становништво

Према подацима о броју становника из 2011. године насеље је имало 1.609 становника.[1]

Cetinovo Brdo is situated in the region Karlovacka in Croatia!

Kliknite za proširenje...

Reka CETINA kod Valjeva: http://azerimix.com/vplayer.php?id=H40miThraSg

dvukeljic:

Reka CETINA kod Valjeva: http://azerimix.com/vplayer.php?id=H40miThraSg

Kliknite za proširenje...

Imao sam ceo južnoslovenski onomastikon sređen na disku u tekstualnom obliku, ali mi je pre deset dana čigrasto velepamtilo "prokliktalo", a ne imadoh bekap.

dvukeljic:

Reka CETINA kod Valjeva: http://azerimix.com/vplayer.php?id=H40miThraSg

Kliknite za proširenje...

podsetiše me ovi snimci na duboko vrelo cetine kod dinare.


i u poljskoj ima istoimena reka -cetynia. što su neki brzopleto povezali sa seobom hrvata/srba koji su u novom zavičaju, po njoj, reci u dalmaciji dali ime...

slično cetini i neretva ima svoje imenjakinje. u poljskoj se ima reka neretwa, u letoniji neręta, u litvi neretà, u bugarskoj neretska reka, a pritoka peka u srbiji naziva se neretnica. naziv neretva nosi i reka u volinskoj oblasti u ukrajini.

po svemu sudeći radi se o starim imenima formiranim pre dolaska rimljana i helena.

snouden:

podsetiše me ovi snimci na duboko vrelo cetine kod dinare.


i u poljskoj ima istomena reka - Cetynia. što su neki brzopleto povezali sa seobom hrvata/srba koji su u novom zavičaju, po njoj, reci u dalmaciji dali ime...

slično cetini i neretva ima svoje imenjakinje. u poljskoj se ima reka Neretwa, u letoniji Neręta, u litvi Neretà, u bugarskoj Neretska reka, a pritoka peka u srbiji naziva se Neretnica. naziv Neretva nosi i reka u volinskoj oblasti u ukrajini.

po svemu sudeći radi se o starim imenima formiranim pre dolaska rimljana i helena.

Kliknite za proširenje...

Odlično si ovo pokupio!

Neretva. Imamo staroslovenski glagol n'rijeti (ньрҍти) što znači roniti u smislu bušiti, rovati, riti. Od istog danas imamo ponirati, ponornica, ponor, ali i gnjuriti {po- + prasl. *nora: rupa, ponor (rus. norá, polj. nora, nura), lit. nerti: roniti ≃ engl. narrow: uzak} Dakle, verovatno su u pitanju nekakve rupe, ponori ili tesnaci po kojima su ove reke dobile ime.

http://bs.wikipedia.org/wiki/Narenta

Fojnica i Fojnička reka

HVOJNICA POSTALA FOJNICA
Gradiću je netko, Rimljanin je valjda bio, dao ime Hvoja, (latinski - šuma), pa je bila dugo Hvojnica, a ono "h" je stoljećima preraslo u "f". Ako ljubite prirodu i bogatu povijest, izlaske na planinske platoe neopisive ljepote, svakako se pojavite u ovom živopisnom mjestašcu, preko kojega put ne vodi ama baš - nikamo

Kliknite za proširenje...

http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20041123/bih03.asp

A onda imamo pritoku Morave u Slovačkoj "Chvojnica" - čita se Hvojnica. Dakle, imamo potvrdu potpune identičnosti naziva triju reka i triju mesta. Dve reke i dva sela u Slovačkoj i jedna reka Centralnoj Bosni.

Chvojnica môže byť:

• sídlo
  • v okrese Myjava, pozri Chvojnica (okres Myjava)
  • v okrese Prievidza, pozri Chvojnica (okres Prievidza)
• vodný tok
  • prítok Moravy na Záhorí, pozri Chvojnica (prítok Moravy)
  • prítok Nitry na Hornej Nitre, pozri Chvojnica (prítok Nitry)
• chránené územie na Záhorí, pozri Prírodná rezervácia Chvojnica

Rimljanin je valjda bio... Jeste, al je jeo prebranac made in Bosanac.

Игорь:

Опет ћорак; самогласно р настало је од скупина *ŭr,*ĭr и *rŭ,*rĭ вековима након
времена о којем говориш и то је јасно посведочено у старословенском. Реч трг
тада је гласила *turgu, (упореди са староисточнословенским търгъ тј. tŭrgŭ
и литванским turgus), а када погледамо нпр. латинско turgesco закључујемо
како им такве гласовне скупине нису биле стране или представљале изазов.

Kliknite za proširenje...

Игорь:

Што се топонима Tergeste тиче, -este је уобичајен суфикс венетске топонимије (упоредити с нпр. Ateste), а илирско tergitio преведено на латински као negotiator 'трговац' може нам помоћи у утврђивању значења корена terg- који је очито истога корена као прасловенско *tŭrgŭ.

Kliknite za proširenje...

Да завршим с топонимом Tergeste; примењујући правила словенске историјске фонологије закључује
се да су Словени тај топоним правилно примили у облику *Tьrgьstъ, развој тога облика био би следећи:
*Tьrgьstъ > *Tьrdzьstъ > *Tьrzьstъ > Trst. Дакле, словенски облик настао је од Tergeste а не обратно.

Игорь:

латинско Tergeste

Kliknite za proširenje...

Старији грчки облик имена "Тергеструм" не личи на типични грчки назив, али у свим оваквим текстовима који се баве античким топонимима, наведено је да је "Тергеструм,Тергесте" добио име по заливу у коме се налази.


http://books.google.rs/books?id=IQf...ed=0CDsQ6AEwBA#v=onepage&q=tergestrum&f=false

И облик без Р > Тегестреон урбс

http://books.google.rs/books?id=7vU...ed=0CEMQ6AEwBQ#v=onepage&q=tergestrum&f=false

Mrkalj:

Ima tamo kod Trsta neka podzemna reka Timava (ženski Timok). Timava ima još jedno "italijansko" ime - Recca.

Kliknite za proširenje...

Река Тимави и језеро Тимави

http://books.google.rs/books?id=yId...QQ6AEwBQ#v=onepage&q=tergeste trieste&f=false

На старој мапи те области (Disegno del Territorio di Monfalcone, anonimo e senza data, custodito presso la Biblioteca Nazionale Marciana di Venezia, in una raccolta miscellanea di mappe manoscritte.) на месту поред марине уписано је "палуди" што је латински израз за трску.



https://it-it.facebook.com/pages/Lacus-Timavi/390806254365887

Како се на илирском или келтском ( венетском, јаподском, истријском) каже трска или трстика?


http://books.google.rs/books?id=1Hd...=0CCQQ6AEwAQ#v=onepage&q=трстика трст&f=false

Srebrena:

Река Тимави и језеро Тимави

http://books.google.rs/books?id=yId...QQ6AEwBQ#v=onepage&q=tergeste trieste&f=false

Kliknite za proširenje...

Isušili močvare, poništili etimologiju.

Za Akvileju:
http://sl.wikipedia.org/wiki/Oglej

Oglej je verovatno nastalo prema Ak(vi)lej.

dvukeljic:

"Zgornje Posavje (Gorenjsko) in Notranjsko je obsegala Kranjska. Kot »Carniola, ki se po domače imenuje marka Creina«, se prvič omenja leta 973. Njen center je bil »grad v krajini« (Chreina, Chrainburch), tj. Kranj. Čeprav različnega izvora – ime Kranj se je razvilo iz keltsko - romanskega Carnium, Creina pa je slovanskega izvora – , sta se imeni pokrajine in njenega središča pokrivali in vplivali, da se je za pokrajino uveljavilo domače ime Kranjska in ne Karniola. Slovensko ime so v obliki Krain prevzeli tudi Nemci" (Štih, Simoniti, Vodopivec, 2009, str. 52).
Ono što je bitno je ime. Keltsko-romansko ime je bilo CARNIUM (koga su naravno Latini/Rimljani zapisali). Ali "Carniola, ki se po domače imenuje marka Creina«, se prvič omenja leta 973". CREINA jeste slovenskoga izvora, kako to lepo piše u gore navedenom citatu, a znači KRAJINA odnosno kasnija KRANJSKA.

Kliknite za proširenje...

Касниш, о овом су људи писали још крајем 19. столећа; Франц Миклошич је извео етимологију Carnia > *Karnjь > *Kranjь > Kranj.

Ovaj miklosic ti je prevazidjeni lingvista, kao i safarik i ostali.

Da li ti vidis, da pise ,,domaci izraz bio je creina - znaci krajina (10. Vek),, posto se nalazi na kraju etnosa ilira.

dvukeljic:

Ovaj miklosic ti je prevazidjeni lingvista, kao i safarik i ostali.
Da li ti vidis, da pise ,,domaci izraz bio je creina - znaci krajina,, posto se nalazi na kraju etnosa ilira.

Kliknite za proširenje...

Облик Crein настао од *Krajina јавља током десетога столећа; име Крањске и реч крајина, пак, нису етимолошки повезани, сам си навео следеће:

Ime Kranj se je razvilo iz keltsko-romanskega Carnium, Creina pa je slovanskega izvora

Slovenska zgodovina, 52

Kliknite za proširenje...

Ранији записи сведоче да је први слог гласио kar-, словенском ликвидном метатезом крајем осмога столећа то је морало прећи у *kra-, отуда и сличност с речју крајина. Може се претпоставити да је касније словенско име настало пучким повезивањем тога двога. На остале испразне тврдње не вреди се обазирати, уверен сам да не знаш ништа о Миклошичеву раду.

dvukeljic:

Važi Vidi ti sada naših pametnih istoričara.
Oni kažu: "Iako različitog izvora - ime KRANJ razvilo se iz keltsko-romanskog CARNIUMA, a CREINA jeste slovanskoga izvora - pokrajine i njuna središta pokrivali su se i uticali, da se za pokrajinu afirmisalo domače ime KRANJSKA i CARNIOLA" (tuđe, odnosno lat.).

Kliknite za proširenje...

Игорь:

Ранији записи сведоче да је први слог гласио kar-, словенском ликвидном метатезом крајем осмога столећа то је морало прећи у *kra-, отуда и сличност с речју крајина. Може се претпоставити да је касније словенско име настало пучким повезивањем тога двога..

Kliknite za proširenje...

Latinski je izumro sa Latinima , nazovimo ga književnim jezikom Rimljana, ali se vlaški, najsrodniji od živih jezika mrtvom latinskom (uz italijanski), još govori.
KARNJE na vlaškom je MESO. I kod istarskih Vlaha i kod istočnosrpskih Vlaha. (Da ne pominjem da je sinonim za grčki izraz "Celtoi" Valah i da u tom smislu, ako je pleme KARNI bilo keltizirano, to znači da je bilo povlašeno).

Oglej je verovatno nastalo prema Ak(vi)lej.

Kliknite za proširenje...

Šta bi bilo Oglej, mesto odakle se ogleda, dobar je pogled, vidikovac?
Onda je blizak termin i VIDEM, današnje italijansko Udine (Udine was first attested in medieval Latin records as Udene in 983 and as Utinum around the year 1000. )
http://sl.wikipedia.org/wiki/Videm,_Italija

http://books.google.rs/books?id=KRE...d=0CBwQ6AEwAA#v=onepage&q=oglej videm&f=false

Lusijan Vuga povezuje "Oglej" sa uglom, budžakom

Med mnogimi, ki so poskusili razreshiti izvor imena Aquileia, je tudi znameniti italijanski venetolog Prosdocimi; uposhtevajoch narechno obliko Agolia, je razvil svojo reshitev. Po mojem mnenju je izhodishche ogel, vogel, vendar v starem pomenskem odtenku oglar, voglar »prezhar«, oglarica, voglarica, (v)oglariti »prezhati«; je pa v slovanskih jezikih tudi agol, ugao, bolgarsko (j)ъgъl, agъl »ovchji tamar«, cerkvenoslovansko ogъlъ, kar bi bilo primerljivo z okol, zato menim, da je treba uposhtevati te reshitve pri iskanju odgovora za Oglej in tudi za Aigalo – »ograjen, zavarovan prostor; opazovalnica, tabor«.

Kliknite za proširenje...

http://www.revijasrp.si/knrevsrp/revsrp93/lucvu93/8venet93.htm
Voljarica (voglarica) je inače naziv za sazvežđe (Volarica, Volujarica) "pasje zvezde" Sirijus, a volovi se prežu u jaram (vrlo ograničen i ograđen prostor)

Игорь:

Облик Crein настао од *Krajina јавља током десетога столећа; име Крањске и реч крајина, пак, нису етимолошки повезани, сам си навео следеће:

Ранији записи сведоче да је први слог гласио kar-, словенском ликвидном метатезом крајем осмога столећа то је морало прећи у *kra-, отуда и сличност с речју крајина. Може се претпоставити да је касније словенско име настало пучким повезивањем тога двога. На остале испразне тврдње не вреди се обазирати, уверен сам да не знаш ништа о Миклошичеву раду.

Kliknite za proširenje...

Da li ti čoveče razumeš da je prvi slog kar- bilo zapisano od strane Latina/Rimljana, jer nisu mogli da izgovore kra-?

Da li je ovo tačno:
Реч Украјина је словенског порекла и првобитно је значила оно што данас називамо крајем, земљом, простором, крајином.
Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати). Неки лингвисти сматрају да се реч може тумачити као „најудаљенији простор“ или „погранично подручје“, док други реч доводе у везу са „родним крајем“ или „властитом, својом земљом“.


Prvi zapisani oblik ove reči jeste na slovenskom jeziku u 10. veku glasi CREINA. Nemamo stariji oblik ove reči na slovenskom jeziku pa da možemo da uporedimo sa ovim iz 10. veka.


Znači po tvome Sloveni/Slovenci kada su navodno došli nisu imali ovu reč KRAJINA, nego su je prvo uzeli od Latina/Rimljana kao reč CARNIA/CARNIOLA pa je onda metatezom likvida "preokrenuli" u KRAJINA? I tako po čitavom slovenskom etnosu sve do Ukrajine?

Ништа ово није тачно и опет ништа ниси схватио.

Crein је германски облик за који је утврђено да је настао од словенскога *krajina.

Vukeljiću, pribavi ovo:

Snoj, Marko (2009). Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Založba Modrijan

Mrkalj:

Vukeljiću, pribavi ovo:

Snoj, Marko (2009). Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Založba Modrijan

Kliknite za proširenje...

Ima u biblioteci u našom kraju
Hoću.

Jeli ovo tačno, u vezi reči KRAJINA:
Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати)?

Srebrena:

Šta bi bilo Oglej, mesto odakle se ogleda, dobar je pogled, vidikovac?
Onda je blizak termin i VIDEM, današnje italijansko Udine (Udine was first attested in medieval Latin records as Udene in 983 and as Utinum around the year 1000. )
http://sl.wikipedia.org/wiki/Videm,_Italija

Kliknite za proširenje...

Možde da bude u pitanju Mudine, ali pre su Rudine. To bi mu bilo, baš onako, čučnulo kao ime, zar ne?

dvukeljic:

Ima u biblioteci u našom kraju

Hoću.

Jeli ovo tačno, u vezi reči KRAJINA:
Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати)?

Kliknite za proširenje...

"Najverovatnije."

Игорь:

Ништа ово није тачно и опет ништа ниси схватио.

Crein је германски облик за који је утврђено да је настао од словенскога *krajina.

Kliknite za proširenje...

Kada?

Da li je ovo tačno:
Највероватније реч потиче од индоевропског корена *(с)креи- (одвајати, резати)?