Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Облик Creina јавља се током десетога столећа.
Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon
-
- Popularno:
- Cetnici na Sremskom frontu
- Orlić povodom Dana BIA položio vence na...
- METKOM GA POGODIO U ČELO Ovo je...
- Forumasi u pornicima
- Ne prihvatati kompliment od svakog
- Srđan Škoro: Vučić je u strahu od...
- Današnja mračna Srbija: Otkaz jer je...
- Oprosti Volodimire, ne može...
- Ko vlada politikom?
- U Rusiji se širi mnogoboštvo.
Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka
- Začetnik teme svarozic
- Datum pokretanja
Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Možda jeu 10. veku prvi put zapisan oblik te reči na nemačkom. Nemci su mogli da preuzmu ovu reč od Srba/Lužičana mnogo vekova pre toga.
Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon
Pa nisam te to pitao.
Pitanje je jednostavno:
Da li je indoevropski koren - za slovensku/srpsku reč KRAJINA - *(с)креи- (одвајати, резати)?
aIli, kako glasi indoevropska reč KRAJINA?
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Nemačko Boden je od srpskog pod(en).
pôden -dna -o prid. (ō) nanašajoč se na pod, tla: podni lak; podne in stenske letve; podno loščilo / podne površine / podna vrata so zaškripala ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=poden&hs=1)
pòd pôda m, mest. ed. tudi pódu (ȍ ó) 1. obloga na spodnji površini zaprtega prostora, po kateri se hodi (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=pod&hs=1)
U Sloveniji se za "pod" i danas kaže "poden" odnosno "podn".
Kako znaš? Da li je negde zapisan taj oblik "berg"? U Sloveniji postoje samo toponimi BREG. Ako bi došlo do nekakve metateze likvida, negde bi valjda ostalo BERG, jel tako?
Но сада озбиљно, из историје и старијих назива Брегенза очито је да се ради о келтском језику:
Ranko Matasović; Etymological Dictionary of Proto-Celtic, 2009
Словенска реч истога корена највероватније је позајмљеница, а до друге половине осмога столећа, тј. пре ликвидне метатезе и пуногласја, гласила је *berg.
Znači Sloveni su pozajmili reč BREG (ova slovenska reč ima dvojno značenje u slovenačkom jeziku:breg - pas zemlje ob vodi; brég - nagnjen svet, strmina) od Kelta, od keltske reči "BRIG" koja je označavala brdo - "hill".
Ali Sloveni su onda izgovarali ovu reč BERG.
Da bi je kasnije metatezom likvida počeli izgovarati BREG?
Sloveni su izgleda uzeli i reč KRAJINA, odnosno KRAJ, takođe od Kelta. Indoevropski koren - za slovensku/srpsku reč KRAJINA glasio je - *(с)креи- (одвајати, резати). Iako je prvobitno reč glasila KREI, Sloveni su je izgovarali CARNIA/CARNIOLA (isto kao i Latini), da bi onda u 8. veku metatezom likvida ponovo prešli na prvobitni oblik KRAJINA.
Ja sad ne znam šta ih je podstaklo u 8. veku da su Sloveni "izveli metatezu likvida"...i još da se to odnosilo na čitav slovenski etnos. Znači svi Sloveni su odlučili u jednom trenutku da pređu na stariji oblik reči? Interesantno.
Kako to da u Sloveniji (možda i na čitavom Balkanskom poluostrvu) nije ostao nijedan toponim sa prefiksom BERG ili KARNIA?
Još malo igre asocijacija
Ovaj Lucus, odnosno jezero dosta mi liči na lókev -kve tudi lókva -e ž (ọ̄) 1. nar. mlaka, luža: lokev za hišo / napajati na lokvi 2. zastar. morska plitvina: beneške lokve ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=lokev&hs=1)
Poslednja izmena:
lokva i "aqua" bi mogle biti istog korena. čudno je to jezičko spinovanje u istoriji. kažemo soba a englezi "room".e ali... ne kažemo pod-soba već pod-rum.
jeste da soba i rum nemaju veze sa slovenskim toponimima na balkanu pre 6 veka. ali imaju definicijom "slovenskog" tog vremena. po svemu sudeći to su svi oni toponimi koje su romani i heleni preuzeli od starosedelaca.
oblak1984
Početnik
- Poruka
- 49
Sloveni uzeli brig od Kelta, pa izgovarali berg (!), pa od 8. veka breg?! Nije nego! Pa malo dete bi izvelo bolji zaključak od naših vrlih lingvista.
Kreina! Krei- kroji
Kreina! Krei- kroji
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Još malo igre asocijacija
Ovaj Lucus, odnosno jezero dosta mi liči na lókev -kve tudi lókva -e ž (ọ̄) 1. nar. mlaka, luža: lokev za hišo / napajati na lokvi 2. zastar. morska plitvina: beneške lokve ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=lokev&hs=1)
Баш сам јуче слушала једног Словенца како упоређује слованачку реч МЛАКА у значењу БАРА са истом речи МЛАКА у истом значењу БАРА у Источној и Југоисточној Србији, са (логичном) претпоставком да су све баре=површинске мале устајале воде МЛАКЕ по температури, за разлику од великих и текућих (студених) вода.
Изненађујуће је било сазнати да постоје, осим у источној Србији и "Торлаци "на истоку Словеније, око Мурске соботе, са сличним егзо(етно?)нимом, нешто као "Прлати,Порлати", нисам упамтила тачно. Говоре у тој Суботици на Мури "радил, бил " као и у Гургусовцу српском..Да ли кажу уместо "кај?" кво? (quo?) као источни Срби, не знам.
Poslednja izmena:
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Променити име теме у Све сами стручњаци за историјску лингвистику или у На слово, на слово...
Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, Boston 2008
Олег Николаевич Трубачёв; Этимологический словарь славянских языков, Выпуск 1, Москва 1974
Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, Boston 2008
Олег Николаевич Трубачёв; Этимологический словарь славянских языков, Выпуск 1, Москва 1974
sokolska
Aktivan član
- Poruka
- 1.042
Dzabe stavljas te slike igore ovdasnji autoriteti po pitanju lingivstike ne znaju te strane jezike, a mnogima ni srpski ne ide bas od ruke...
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Opet, povodom Drobete (Turn Severina- naziv iz srednjeg hrišćanskog veka) > turistički vodiči govore o ovom gradu (koji je, po njima, nastao početkom milenijuma) kao o centru gde se dovozilo i sakupljalo žito iz okolnih plodnih žitnih predela, nekoj vrsti žitničarskog centra ili "mega-marketa" (dal se žito "drobilo" ili "mlelo" tada i kako ?)....
Brda Drobetska
http://photo.net/photodb/photo?photo_id=3086251
O drobljenju žita
drobljênje -a s (é) glagolnik od drobiti: drobljenje žita;http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=le&hs=10526
Mlevenje, odn drobljenje žita bilo je poznato i u praistoriji http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/260842/U-zbirci-izlozene-96-obredne-vekne/print
Naprava se zvala ŽRVANJ https://www.google.rs/search?q=žrva...niv&sa=X&ei=2kknVJ-gJNXnav_QgagE&ved=0CB0QsAQ
mleti=drobiti =smrviti
http://books.google.rs/books?id=M1E...&sa=X&ei=P08nVPOHGcflaJ7JgKgK&ved=0CFUQ6AEwCQ
Poslednja izmena:
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Променити име теме у Све сами стручњаци за историјску лингвистику или у На слово, на слово...
Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, Boston 2008
Олег Николаевич Трубачёв; Этимологический словарь славянских языков, Выпуск 1, Москва 1974
Kelti su imali za slovensku reč BREG, reč BRIG. Našao sam da je na sanskrtskom jeziku ova reč glasila BRGU (http://budha2.blog.bg/drugi/2014/07...diia-ot-trakiiski-plemena-v-dylboka-d.1285052), odnosno BHRGU (http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=10&t=2369). Ne znam sada da li je ovo tačno, zato molim ako neko zna više da napiše.
Ako je tačno onda su izgleda svi imali metatezu likvida.
Ovo ostalo stoji bez komentara. Da ponovim.
Sloveni su izgleda uzeli i reč KRAJINA, odnosno KRAJ, takođe od Kelta. Indoevropski koren - za slovensku/srpsku reč KRAJINA glasio je - *(с)креи- (одвајати, резати). Iako je prvobitno reč glasila KREI, Sloveni su je izgovarali CARNIA/CARNIOLA (isto kao i Latini), da bi onda u 8. veku metatezom likvida ponovo prešli na prvobitni oblik KRAJINA.
Ja sad ne znam šta ih je podstaklo u 8. veku da su Sloveni "izveli metatezu likvida"...i još da se to odnosilo na čitav slovenski etnos. Znači svi Sloveni su odlučili u jednom trenutku da pređu na stariji oblik reči? Interesantno.
Kako to da u Sloveniji (možda i na čitavom Balkanskom poluostrvu) nije ostao nijedan toponim sa prefiksom BERG ili KARNIA?
vučko
Ističe se
- Poruka
- 2.199
Samo pričaj srpski da te ceo svet razume, ne treba poznavanje stranih jezika.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Proto—Indo—European *b[hiergIh]-/*b[hlorg[h]-/*b[h]rgih]— 'high; mountain, hill':
Sanskrit brhant— 'high, tall, great, strong'
http://books.google.rs/books?id=xAe...6AEwAQ#v=onepage&q=sanskrit burg hill&f=false
Slično je na 664.str Bhrigu https://archive.org/stream/sanskritenglishd00benf#page/664/mode/2up, potomci Briga
Bhrig (bhṛgu) je, ako dobro razumem, sveštenik nekog "Ognjeboga" iz vedskih vremena, savremenik Manija i zvezdoznanac koga smatraju začetnikom vedske astrologije, (osmi) Brahmin sin
http://en.wikipedia.org/wiki/Bhrigus
http://pl.wikipedia.org/wiki/Bhrygu
Negde ga identifikuju, u poznijim razdobljima, kao (Višnjeg Boga)- Višnu-a, a Višnu je vezan za mitsku planinu Meru, bitnu za vedsku legendu o stvaranju sveta (kad je stvaralac iskoristio planinu kao mandaru i zamešao kosmos do tačke zgružnjavanja vareći zvezde i planete..), legendu koja je, usput, prisutna kao apokrifni spis u srednjem srpskom veku u istom obliku, ali ne i sa istim imenima.
http://en.wikipedia.org/wiki/Bhrigus
http://pl.wikipedia.org/wiki/Bhrygu
Negde ga identifikuju, u poznijim razdobljima, kao (Višnjeg Boga)- Višnu-a, a Višnu je vezan za mitsku planinu Meru, bitnu za vedsku legendu o stvaranju sveta (kad je stvaralac iskoristio planinu kao mandaru i zamešao kosmos do tačke zgružnjavanja vareći zvezde i planete..), legendu koja je, usput, prisutna kao apokrifni spis u srednjem srpskom veku u istom obliku, ali ne i sa istim imenima.
Poslednja izmena:
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Болно је читати ова лупетања.
- већ поставих етимологију споменутога пракелтскога корена, само треба умети разумети речено:
Ranko Matasović; Etymological Dictionary of Proto-Celtic, 2009
- индоевропска етимологија истога:
J. P. Mallory, Douglas Q. Adams; Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997
- ликвидна метатеза није спроведена у свим словенским језицима, а у онима у којима
се јавила њени исходи нису истоветни, она свакако није могла деловати на корен *kraj-.
Rick Derksen; Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, Boston 2008
Bernard Comrie, Greville G. Corbett; The Slavonic Languages, 2003, 119
- етимологија имена Крањске је решена: Carnia → *Karnjь > *Kranjь > Kranj
С обзиром на то да не умеш склопити једну сувислу реченицу очито је да мислиш како је непотребно познавање било чега.
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Moram da napomenem da je Drobeta kod Ptolemeja zabiljezena kao Drubetis (Δρουβητίς), tj. Drubeta na ponekim rimskim natpisima (npr. IGLR 406, nije mi trenutno pri ruci). Na Tabuli Peutingeriani je takodje zabiljezen Drubetis. Drobeta je najpozniji naziv, izgleda.
Poslednja izmena:
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Каконо рекох, прасловенски језик није имао гласа *o до око почетка деветога века када је настао од краткога *ǎ.
Poslednja izmena:
bome vrlo dobro kako može biti. evo ilustracije kako latin beleži čist srpski (barbarski), a ti ajd prevedi šta piše:
Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechui napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitesco
cha.
sigurno hoćeš da vidiš?
Orao se vijaše nad gradom Smederevom
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
»Molim ti se, orle, siđi malo niže
da s tobome progovoru: Bogom te brata jimaju
pođi do smederevske [gospode] sa s’ mole
slavnom despotu da m’ otpusti lz tamice smederevske;
i ako mi Bog pomože i slavni dispot pusti
iz smederevske tamnlce, ja te ću napitati
črvene krvce turečke, beloga tela viteškoga«
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
»Molim ti se, orle, siđi malo niže
da s tobome progovoru: Bogom te brata jimaju
pođi do smederevske [gospode] sa s’ mole
slavnom despotu da m’ otpusti lz tamice smederevske;
i ako mi Bog pomože i slavni dispot pusti
iz smederevske tamnlce, ja te ću napitati
črvene krvce turečke, beloga tela viteškoga«
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Ако постоји само једна дакијска "Друбета" по Птоломејусу, Шафарик ју је прочитао као Дрвицу..иначе би било лакше реконструисати Друбету (дорубицу, град надомак граничне реке- руба >дорубно насеље) као словенски назив, него Дробету (млинарски одн.жрвањски центар)
http://www.svevlad.org.rs/toponimi_files/toponimi_safarik.html
Једноставно је немогуће да само преци Словена изговарају 4 вокала, и да нису савладали и чули глас О. У музици, кад се вежба певање гласова *а и *о, истоветна је техника и малтене исти положај усана.Тешко је проверити све те (ре)конструкције језика које настају кабинетским путем.Њихова веродостојност зависи само од једног човека (или неколицине људи) и његове способности поимања целине.
Што се Дробете тиче, Римљани нису преписали тај назив од домородаца, него су га чули.
Исто тако, ако се , теоријски "кратко *ǎ." писало уместо *О и постоји натпис који можемо да видимо да је тако (напр исписано Дабар уместо Добар, или Сам уместо Сом) из времена "до око почетка деветога века", онда то опет не значи да људи пре тога (од којих ће настати Словени) нису умели и нису изговарали глас *о, зато што га нису писали онако како је писано у познијим временима. Немогуће је и за пећински слој човечанства да не познаје глас *о, да га никад није спонтано изговорио или чуо, и да није умео да упореди облик усана током говорења гласа *о са другим округлим облицима које виђа очима.
И још, како можемо да знамо да ли су домороци изговорили "Дробета" као "Драбета" (са кратким *а) Римљанима, а Римљани (који "имају"савршен фонетски систем за све врсте гласова и полуласова итд..) су то (не)правилно записали .
Верујем да су тако лак самоглас Римљани исправно записали...ни данас нико не би чуо да кажем "жита се драби" као "жито се дроби", зар не? Баш је тешко помешати *а и *о.
Poslednja izmena:
Игорь
Ističe se
- Poruka
- 2.088
Написах да прасловенски није имао гласа *о, а не да је имао 4 вокала; чим си моје речи тако протумачила очито ти је историјска фонологија праслованштине потпуна непознаница.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 30.537
А Дервента и Дервент?!
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Steta sto sami Dacani i Rimljani nisu ostavili tako iscrpan zapis govora autohtonog stanovnistva pa da zavrsimo ovu igru bez granica. Drobeta (pozniji rimski zapis), Napoca, Apulum, Romula, Potaisaa, Porolissum, Dierna, Tibiscum, Ampelum, Malva. Naziv "Drobeta" se mora staviti u kontekst ostalih zapisanih imena gradova (i njihovih mogucih alternacija) u Dakiji, antroponima (Duridanov), ali i glosa (Georgiev), a ne olako prebaciti u Italiju krajem 15. v., gdje postoji zapis pjesme koji bi cak i nakon 2.000 godina (pa da i svi ostali propadnu ili se zagube, puj, puj, puj) sasvm lako pomogao naucnicima da rekonstruisu srednjovjekovni srpski jezik.
Dobro, nije bitno. Svaka opcija se usvaja, samo da je u vezi sa srpskim ili praslovenskim jezikom. Necemo sad cjepidlaciti.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Поводом Дакије , а везано за Птоломеја, Римљани су записали ДАГИ а не Даки ..(подсети ме то на Дагона кога "Даги/Даки" славише по Карловачком родослову),
' DAGPETOPORIANI
Hostia fl. Danubii
LOGIVE' REGI.
LOGI VI REGI(S) DAG(I) PETOPORIANI, i. e. "the six places of the Dacian king Petoporus"
http://www.ebooksread.com/authors-e...-a-reconstruction-of-the-prototypes-hci.shtml
https://archive.org/stream/ptolemysmapsofno00schrich#page/82/mode/2up
' DAGPETOPORIANI
Hostia fl. Danubii
LOGIVE' REGI.
LOGI VI REGI(S) DAG(I) PETOPORIANI, i. e. "the six places of the Dacian king Petoporus"
http://www.ebooksread.com/authors-e...-a-reconstruction-of-the-prototypes-hci.shtml
https://archive.org/stream/ptolemysmapsofno00schrich#page/82/mode/2up
Poslednja izmena:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Ne moze autohtonisticki mozak drugacije da shvati, pojmi... Svijet pocinje i zavrsava sa Slovenima.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.130
Претпостављам да је сарказам на мој рачун, Тандури.
Кажи ти мени, колико је напорно сазнати знати да Олтенија (део Дакије дуж реке Олте) припада у даљој прошлости ареалу тзв винчанске културе из које су сачуване риболике фигуре?
И још, може ли исти човек, звани Птоломеј, да правилно запише Дробету као Друбету, а неправилно Даке као Даге.Први став није подржан записом , други јесте.
Шта је у овоме аутохтонистичко, да се становништво античке леве обале Дунава звало Дагима одн.Дакима?
http://books.google.rs/books?id=tAR...ed=0CFgQ6AEwCA#v=onepage&q=даги дациа&f=false
Кажи ти мени, колико је напорно сазнати знати да Олтенија (део Дакије дуж реке Олте) припада у даљој прошлости ареалу тзв винчанске културе из које су сачуване риболике фигуре?
И још, може ли исти човек, звани Птоломеј, да правилно запише Дробету као Друбету, а неправилно Даке као Даге.Први став није подржан записом , други јесте.
Шта је у овоме аутохтонистичко, да се становништво античке леве обале Дунава звало Дагима одн.Дакима?
http://books.google.rs/books?id=tAR...ed=0CFgQ6AEwCA#v=onepage&q=даги дациа&f=false
Poslednja izmena:
moguće je i da jesu ostavili. ali treba ih naći i uspešno dešifrovati. lep posao za buduće naučnike i znanstvenike.
ima li današnja nauka odgovor na pitanje kojom brzinom se govorni jezik menjao i koji su najvažniji faktori tih promena?
da li bi se u hipotetičnom susretu razumeli sa jankom ili carem dušanom ili, pak, slovenima 7 veka?
Poslednja izmena:
