Estetska kontemplacija

oziman:
Навео сам генерално на чему се права уметност заснива тј. да нас она ослобађа индивидуалног хтења преносећи нас у више области духа. Али то нам не даје сада и неко црно бело средство за селектовање конкретних дела на начин ово је кич, а ово уметност. Ствар је много компликованија.

Заправо није битан ткз." номинални" значај дела. Или није битно да ли ти описујеш еротске сцене или неке друге, битан је реалан значај а који се састоји управо у оном спознању метафизичких идеја што и чини естетску контемплацију.

Конкретно, та твоја прича очито је да извире из твог индивидуалног хтења. Из твојих фантазија о некој жени, која ето тек тако прилази риболовцу и флертује.

А опет, иако ти то изгледа није била намера, све то може говорити и о идеји жене уопште. О ономе што је рецимо Јунг звао "Анима", а што се објективисало у митовима у виду сирена , русалки, нимфа.

Значи, та жена која је пришла риболовцу и која флертује ако имамо само номинални значај сцене ,слави банално индивидулано хтење и похоту аутора и читалаца и као такво није уметност.

Али, са друге стране, био ти сам свестан тога или не, у тој сцени додирнуо си идеју жене уопште и по томе она јесте уметност.

У пустој шуми, над језером,
Потражи монах спас и наду.
Проводи време, испуњен вером,
У посту, молитви и раду.
Већ лопатицом раку спрема,
Потпуно смирен, јер смрт воли:
Осим ње друге жеље нема -
Светитељима се за њу моли.

Тихо се гаси дан топлог лета.
Са прага колибе у осами
Чује се молитва анахорета.
Шума се полако предаје тами.
Над језером је сумаглица.
А месец сјајни небом броди -
Котрља се руменог лице.
Тад монах баци поглед ка води.

Гледа, не схвата. Истог часа
Кроз тело му се језа шири.
Види: где се вода таласа
Па се наједном опет смири.
И лако, као ноћна сена,
Као рани снегови бледа,
Из воде излази нага жена
И на обалу ћутке седа.

Наставак Пушкинове песме кога занима:
Гледа у старога монаха
И чешља своје влажне власи.
Свети монах дрхти од страха,
Занет лепотом што је краси.
Она му маше. Ведра лица,
Као да зове, главом њише.
Тад бљесну звезда падалица
И таласи је опет скрише.

Био је без сна целе ноћи
И без молитве целог дана.
Само је, против његове моћи,
Лебдела пред њим сенка знана.
Опет је шуму тама скрила.
Кренуо месец својим ходом.
Опет она девојка мила
Јавља му се, бледа, над водом.

Гледа ка њему, главом клима,
Издалека му пољупци лете,
Па игра, прска таласима,
Смеје се, плаче као дете.
Тад зачу њене нежне гласе:
"Дођи ми, дођи, монаше мој!"
Затим потону у таласе
И наста тишина, мир, спокој.

Три дана је пустињак страсни
Покрај зачаране обале
Чекао деву, свој сан прекрасни.
Сенке су на шуму пале.
А затим зора нов дан роди.
О њему већ сви губе наду.
Једино што су деца, у води,
Видела само седу браду.

Puskin - Rusalka

Као што видиш многи су описивали такву сцену па и један од највећих ..Гете:
Kliknite za proširenje...
Eto šta ti tvrdim kad kažem da se nađemo na kraju saznajnog horizonta,ja extrovert i ti introvert,svako sa svojom zastavom...Ti citiraš Geteovog Ribara u problemima estetike,a ja Ribara u etičkim pitanjima (čovek je zver i to krajnje licemerna)...Različitim putem do iste mete:čisto postojanje kao zapitanost...
 
Shade:
Hajde jednom za svagda da razjasnimo šta je to Eros.


"Eros (grč. Eros) mit. bog ljubavi kod straih Grka (kod Rimljana: Amor, Kupidon): fig. kjubav; fil. [ ljubav prema idejama, nagon za saznanjem (kod Platona); astr. planetoid koje se nekad približi Zemlji više nego ikada Mars, zato što njegova putanja leži između putanje Zemlje i Marsa."
(Milan Vujaklija - Leksikon stranih reči i izraza)

U jednom drugom (psihološkom) tumačenju, Eros je skup svih konstruktivnih nagona koji služe održavanju života. Libido je osnovna energija Erosa. Frojd je pod libidom podrazumevao isključivo seksualnu energiju, međutim, to je pokretač svih aktivnosti i energija svih nagona. Libido ima moć sublimacije pa se, pored pukog polnog zadovoljenja, može transformisati u aktivnosti koje su kreativne: stvaralaštvo, želju za znanjem, kao i sve ono što čoveka čini stvaralačkim bićem.

@coviax1, priča ti je odlična i nema ni naznaka kiča. Imam samo jednu zamerku; znam da si ribolovac, al' smanji malo onog smuđa :zcepanje: .

Da li je ovo kič ili manje vredno umetničko delo?

Pogledajte prilog 197644

Da li su Džojsova Pisma Nori i Manova Smrt u Veneciji kič?
Šta je sa Bukovskim, Apdajkom, Grasom... je li i to kič?

P.S. Koliko vidim, neki bi ovde bili dobri "inkvizitori" umetnosti.
Kliknite za proširenje...

Četkaj Šejd,ne bodi crtu s teme...(:D)
Zanima me kako "miriš"idealistički i objektivistički pristup pojmu LEPOTA ...
Jer očigledno to nije samo kompromis reflektivne apercepcije kroz naučene ili stečpene matrice...Ne moraš naširoko-razumećemo...Ustvari-ne moraš ,jedino ako si da pojasnimo razlike intro i extro raspoložena...
 
Shade:
:dash: :dash: :dash:


@oziman, pazi kad ODUSTAJEM!!!! Nemoguća misija!

Lepo rek'o @a_patrid na vreme "Tikva u vodu, tikva iz vode". A i onaj vic mu dobar.
Kliknite za proširenje...


И ТРЕБАШ ОДУСТАТИ када ти је извор знања о Платоновим идејама речник страних речи и израза.

А уместо лупања главом у зид боље потражи Платонова дела .
 
oziman:
И ТРЕБАШ ОДУСТАТИ када ти је извор знања о Платоновим идејама речник страних речи и израза.

А уместо лупања главом у зид боље потражи Платонова дела .
Kliknite za proširenje...

A tebi bi bilo bolje da naučiš šta je reč, termin i pojam ( i da razlučiš u glavi razliku).

http://forum.krstarica.com/showthread.php/259411-NISTA?p=18618486#post18618486

To sam ja odavno pročitala, a Vujaklija je zbog tebe, da se lakše snađeš.
 
Poslednja izmena:
Shade:
A tebi bi bilo bolje da naučiš šta je reč, termin i pojam ( i da razlučiš u glavi razliku).

http://forum.krstarica.com/showthread.php/259411-NISTA?p=18618486#post18618486
Kliknite za proširenje...

То сам ја одавно научио, али је проблем како објаснити теби и онима сличним теби да то што сте ви научили није тачно.

Ако се већ позиваш на дефиниције и неке твоје ауторитете. Онда те упућујем на дело Анри Бергсон... Материја и меморија. књига 2. Не бој се , није застарело... Бергсон је филозоф двадесетог века.

Па када то прочиташ... и када ангажујеш мозак над дефиницијама које си научила од номиналиста....видећеш да је то .што си научила..жао ми је ..али погрешно.. и да је појам нешто сасвим друго .као и реч која га репрезентује.
 
Shade:
Ja mislila da ti čitaš samo Šopenhauera....kad ono i Bergson?
I šta kažeš, 20. vek. Za tvoju informaciju sad smo u 21. veku.
Kliknite za proširenje...

A за твоју информацију филозофска дела нису новине које данас прочиташ, а сутра су застареле.

Вероватано је ово ново за тебе, али нека филозофска открића су за вјеки вјеков.
 
Eto vidiš, greška u polazu. Vidi se na nisi filozof.

Bilo je nekih filozofskih mišljenja koja su važila skoro 20 vekova, pa padoše u vodu.
Mislim... Kopernik i tako to, da ne pričamo o Kantu i Hegelu... kraj ovoga, kraj onoga....
A Zemlja se i dalje vrti...
Vrati se ti tvojim dogmama i filozofiraj.

Nijedna istina nije konačna - stav modernih filozofa.

Njutn - istina
Ajnštajn - nova istina

Njutn nije potpuno u pravu.

Do kog si filozofa stigao? Ako si čitao Sartra, znaš o čemu pričam, da ti pomognem "Mučnina".
 
Poslednja izmena:
Shade:
Eto vidiš, greška u polazu. Vidi se na nisi filozof.

Bilo je nekih filozofskih mišljenja koja su važila skoro 20 vekova, pa padoše u vodu.
Mislim... Kopernik i tako to, da ne pričamo o Kantu i Hegelu... kraj ovoga, kraj onoga....
A Zemlja se i dalje vrti...
Vrati se ti tvojim dogmama i filozofiraj.
Kliknite za proširenje...

Та констатација говори управо за тебе да ниси филозоф већ софист.

Аподиктичке чињенице постоје у филозофији веровала ти или не. Капираш..аподиктичке.. тј апсолутне истине, погледај своју Вујаклију" да се лакше снађеш".

Е , те истине су темељ који до којих су дошли прави филозофи и на којима граде.Док они који мисле да је филозофија нешто што ето данас прочиташ а сутра је застарело...шта рећи. :roll:
 
Shade:
Eto vidiš, greška u polazu. Vidi se na nisi filozof.

Bilo je nekih filozofskih mišljenja koja su važila skoro 20 vekova, pa padoše u vodu.
Mislim... Kopernik i tako to, da ne pričamo o Kantu i Hegelu... kraj ovoga, kraj onoga....
A Zemlja se i dalje vrti...
Vrati se ti tvojim dogmama i filozofiraj.

Nijedna istina nije konačna - stav modernih filozofa.

Njutn - istina
Ajnštajn - nova istina

Njutn nije potpuno u pravu.

Do kog si filozofa stigao? Ako si čitao Sartra, znaš o čemu pričam, da ti pomognem "Mučnina".
Kliknite za proširenje...

Њутн, Анштајн... :roll: О чему ми овде говоримо.

Имаш на првој страни овог форума подфорум под називом "природне науке". Предложио бих ти да пређеш тамо, а препусти филозофију онима који ће умети ценити њене вреднсоти и све оно што нам је пружила.

Хвала!
 
Sve dok budeš antikvar filozofije i Platonova fusnota - nisi filozof.

A veruj mi da bih iskreno volela da se u Britanici pored Životića (jesi li čuo za njega?) nađe još neki srpski filozof, pa bio to i ti.
 
Poslednja izmena:
oziman:
Њутн, Анштајн... :roll: О чему ми овде говоримо.

Имаш на првој страни овог форума подфорум под називом "природне науке". Предложио бих ти да пређеш тамо, а препусти филозофију онима који ће умети ценити њене вреднсоти и све оно што нам је пружила.

Хвала!
Kliknite za proširenje...
Da skratimo prepucavanje?
Gde je u stvari problem? Problem je pre svega u jeziku,ali i u primeni tzv naturalne doktrine.
Doktrine ideja su potekle iz metafizike jezika,a ne čistih od jezika misli! Šta treba,dakle,reči Ozimanima kad se s njima raspravlja
o njihovom svetu ideja ,o tome šta je problematično u kopernikanskom obrtu -predstavi sveta kao sopstvenoj ideji sveta?
Valja saopštiti da postavlja sam sebi (jer drugi oko njega su takođe samo njegove ideje) provokativna pitanja te da ta
pitanja predstavljaju njegovu nesigurnost u istinitost i opstojnost njegovih ideja o sopstvenom postoianju. Smešno?
Ozimanima nije smešno!Kako bi i bilo kad to ruši svet ideja u kom nije moguće misliti drukčije nego li OBJEKTIVNA STVARNOST
dozvoljava!
Kad nam se Oziman obraća i raspravlja s nama,po njemu on raspravlja u sebi sam sa sobom i čak i ne koristi kompjuter več samo svoje ideje...:)
Kako mu objasniti da je u pitanju ne baš obično reflektovanje objektivne stvarnosti u njegovom umu kao DELIĆte iste objektivne stvarnosti i da nije njen gospodar,kad bi on tako voleo to da bude...Ih...
Bilo bi smešno da nije tužno da i neki univerzitetski profesori ne očijukaju sa sličnim šopenhauerskim idejama...iMA U SRBIJI JOŠ ZAGLAVLJENIH U PLATONOVU PEĆINU!
I bolje je da i ne izlaze iz nje,da nas brukaju pred ostalim svetom .
 
Poslednja izmena:
coviax1:
Da skratimo prepucavanje?
Gde je u stvari problem? Problem je pre svega u jeziku,ali i u primeni tzv naturalne doktrine.
Doktrine ideja su potekle iz metafizike jezika,a ne čistih od jezika misli! Šta treba,dakle,reči Ozimanima kad se s njima raspravlja
Kliknite za proširenje...

Проблем није у језику кога је модерна филозофија у својој декаденцији уздигла на пиједестал занимања и покушава да језиком објашњава суштину света и живота.

Можда је проблем што сте ви прихватили тај темељ не промисливши га, и онда изградили смешну кулу од карата, која објашњава све само не и суштину света и живота. Зато чежњиво гледате за науком, која барем привидно се њоме бави иако је научни метод апсурд над апсурдима.

Нису речи никакав стваралац идеја. Кад год сам рекао "идеја" у својим посотвима навео сам у Платоновом смислу како бих указао да је то нешто сасвим друго од од просте мисли типа "имао сам идеју".

Платонва идеја је исто што и Шопенхауров степен објективације воље , значи нешто метафизичко и далеко изван свих наших језика и појмова.

Идеја долази пре појмова , пре речи. Она се односи на Ствари по себи изван појаве. Речи долазе касније; тек после опажаја и креирања, рефлектовањем сличности и апстраховањем разлика, појмова из тих опажаја.
o njihovom svetu ideja ,o tome šta je problematično u kopernikanskom obrtu -predstavi sveta kao sopstvenoj ideji sveta?
Valja saopštiti da postavlja sam sebi (jer drugi oko njega su takođe samo njegove ideje)
Kliknite za proširenje...

Није тако. Сазнајући субјекат као корелат објеката јесте опет метафизички ентитет који је несазнатљив. Тако да нису остали МОЈЕ идеје, него објекти наспрам тог субјекта сазнавања који није мој... већ можемо рећи и мој и свачији али и ничији јер је изван како мноштва, тако и јединства..форми које важе само за појавни свет објеката не и за субјекат.

Тело је објекат наспрам тог сазнајућег а никада сазнатог субјекта. Тело није субјекат. Нити моје тело, нити ичије.
 
Oću-neću...Ili jesi ili nisi...
Šalu na stranu...To što ti mešaš fenomenalni i noumenalni svet diferencirajući ih ...To nema veze sa stvarnošću...Ali iskobeljaš se ti nekako i zađeš u objektivizam pa smo konačno tamo negde na kraju priče opet pred istim problemom:Šta je šta?
 
...samo male napomene ...pogrešno ste istumačili pojmove erosa i libida kod Frojda...
Pojam libido je sam Frojd prvi uveo da bi označio energiju seksualnih nagona i to samo njihovu.(inače mnoge pojmove poput fiksacije, regresije, potiskivanja...je prvi uveo Frojd)...a Erosom je nazvao nagon za životom koji uključuje i Ja nagone(samoodržanje, glad) i libidinozne nagone(ljubav) ....
 
tgdanijela:
...samo male napomene ...pogrešno ste istumačili pojmove erosa i libida kod Frojda...
Pojam libido je sam Frojd prvi uveo da bi označio energiju seksualnih nagona i to samo njihovu.(inače mnoge pojmove poput fiksacije, regresije, potiskivanja...je prvi uveo Frojd)...a Erosom je nazvao nagon za životom koji uključuje i Ja nagone(samoodržanje, glad) i libidinozne nagone(ljubav) ....
Kliknite za proširenje...
Reč libido koristim kako se danas i koristi-sva emotivna energija podstaknuta hormonima (krajnji ishod uvećano sagorevanje)...
Naravno da u to nije uključena mobilizacija strahom koja takođe dodaje "gas"... Primetio sam proizvoljnost,ali nije uticala značajno na NEISHOD...
 
Нико не зна шта је ствар по себи! Када је Кант дефинитивно поделио стварност на појаву и ствар по себи, тада је И нестала ткз "спекулативна метафизика" која је претендовала да сазна трансцендентно.
Али, уместо ње родила се интуитивна метафизика; што значи да ствар по себи нико не може сазнати, али је можемо наслутити другим моћима духа него што је сазнање.

Шта је цела уметност него исказивње те слутње. Шта су сва она неисказива осећања него то?
 
Konačno i o alfi i omegi...
To je ono šta sam ti predočio pri našim prvim susretima u ovim pisanjima...Kraj saznajnog horizonta.Pobo si svoju
zastavu na ivicu,a evo i moje,ali neću je pobosti-idemo dalje! Kvantna mehanika je tu za mene,a ti sačekaj.
Matematika algoritama prostornih vektora i inverzni kontinium su izazov za nauku,ali i velika kapija za filozofe...
Neki će krenuti kroz kapiju novih saznanja,a neki uplašeni tim ogromnim svetom zastati...
Nije značajno,ljudska civilizacija neće odustati...
Ono što idealisti zovu stvar po sebi ili bitak po sebi ili samo opšte bitak je naša
upitanost na koju još nismo dobili konačan odgovor o strukturi i supstanciji...
Strpljenja,biće i to...Spektakl se već nekoliko godina sprema...
 
Poslednja izmena:
oziman:
Da li nekada predahnete od sipanja vode u bure bez dna. Da li ste uopste taj predah nekada doziveli ili priznajete samo olaksanje prosipanja kofe tj. zadovljstvo kao negaciju prethodne patnje ... princip homeostaze. ?
Kliknite za proširenje...

pronašla sam ovu temu, jer mi se ovo u poslednje vreme intenzivno dešava, i traje sve duže, a okidači su najčešće lepi predeli koje posmatram dok putujem, i muzika iznad svega.
stanje u koje tada upadam je gotovo ekstatično, trenuci cistog postojanja neopterećeni vremenom i prostorom, oslobodjeni potrebe delanja i htenja
a onda to stanje popusti i srtmoglavim se nazad u ovaj svet i to se manifestuje osećajem teskobe, nelagodnosti, zarobljenosti, kao da sam "pala" odnekle, iako se nista nije promenilo, i dalje sedim na istom mestu, posmatram predele

ranije mi se to dešavalo na kratke trenutke, i bili su magicni i uvek sam ludacki htela da saznam "šta je to", takodje mi se to dešavalo kada sam se prisećala svog detinjstva koje objektivno nije bilo ništa specijalno, ali je bilo lepo, lepo u smislu - bogatstvo i lepa priroda mesta u kojima sam odrastala, sad mi deluje kao Raj
 
Nasdaq:
pronašla sam ovu temu, jer mi se ovo u poslednje vreme intenzivno dešava, i traje sve duže, a okidači su najčešće lepi predeli koje posmatram dok putujem, i muzika iznad svega.
stanje u koje tada upadam je gotovo ekstatično, trenuci cistog postojanja neopterećeni vremenom i prostorom, oslobodjeni potrebe delanja i htenja
a onda to stanje popusti i srtmoglavim se nazad u ovaj svet i to se manifestuje osećajem teskobe, nelagodnosti, zarobljenosti, kao da sam "pala" odnekle, iako se nista nije promenilo, i dalje sedim na istom mestu, posmatram predele

ranije mi se to dešavalo na kratke trenutke, i bili su magicni i uvek sam ludacki htela da saznam "šta je to",
Kliknite za proširenje...

Управо је то естетска контемплација . Наша веза са оностарним областима духа и ослобођење на тренутке од појавног света. То су кратки тренуци када превазилазимо индивидуалитет и стапамо се са оним изван појаве делимично га наслутивши. Јер онај ко ужива у уметности није индивидуа већ "геније света". како је то описао Ниче:
Uistinu Arhiloh je samo usplamteli covek sto voli i mrzi, samo vizija genija koji vise nije Arhiloh, vec genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bicem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti , priedjuje sebi vecito uzivanje.
Nice iz Rodjenja tragedije.
Kliknite za proširenje...

Али, нажалост ти тренуци тешко да нам могу бити оаза мира у овом пакленом свету у коме смо. Јер из иксутва знам да нажалост, уметност нема ту снагу да нас отргне из руку патњи овога света а коеј нам прете на сваком кораку.

Стоици су себи дали за задатак да пронађу тај пут предаха чак и када би неко био затворен у брозаног вола (римска справа за мучење у облику вола где се човек затвори а онда се тај брозанни во загрева до усијања , при чему вика тог несрећника у њему подсећа на рику вола). Али сумњам да су успели.

Нажалост ми смо у паклу и не можемо од тога лако побећи.

takodje mi se to dešavalo kada sam se prisećala svog detinjstva koje objektivno nije bilo ništa specijalno, ali je bilo lepo, lepo u smislu - bogatstvo i lepa priroda mesta u kojima sam odrastala, sad mi deluje kao Raj
Kliknite za proširenje...

То је посебан вид естетске контемплације о коме је и Шопенахуер писао. Јер при сећању на прошла времена призивамо свести слике прошлости али не и вољу коај је тада била пратилац тих слика а коју смо данас заброваили. Одатле то блаженство и сродност са естетском контемплацијом јер при томе у свести имамо слике ослобођене воље.
Да се којим случајем док посматраш те слике из детињства које ти делују као рај, сетиш и воље која је пратила тада те слике , оне не би биле тако идиличне. Покушај.
 
Tренуци естетске контемплације наша су једина веза са оностарним, са трансцендентним. И то је заслуга уметности. Сва остала ткз. "задовољства" су само прости нагони засновани на приниципу хомеостазе чија је примарна сврха да нас ставе у службу индивидуалне воље и не могу се мерити са оним што нам пружа естетска контемплација уметности.Шта нам она пружа писао сам уводном посту.

Међутим, када смо код тога, постоји један својеврстан проблем и то управо код најмоћније од свих уметности...музике. Ту постоји један феномен који се побринуо да нам упрља и то мало узвишеног задовољства које нам музика пружа. А то је........ кашаљ у публици.
Било да се ради о позоришту, концерту или што је најгоре....опери, одвајкада је нападано тим својеврсним психолошким феноменом да публика има неодољиву потребу да кашље, и то баш када се подигну завесе па све до њиховог спуштања. И то нема никакве везе са грипом, прехладом и слично, већ се ради о психолошком феномену оних који оперу слушају само зарад показивања, зарад снобизма, а такви су нажалост у већини, и који протест и нервозу пред музиком коју не разумеју и која их не дотиче, исказују несвесно кроз кашаљ. Ето, то је фундамент те појаве.

Али, са тим се нажалост морамо помирити. Нема лека за то. Било да одемо у оперу, или пустимо неки снимак опере,чека нас једно исто, узвишена музика на сцени и хор кашљача у позадини. Тако је како је..
Остаје нам једино да некако то надвладамо. Да се концетришемо на музику а не на жабљи хор кашљача у публици.

Shut up with your damn coughing!
 
oziman:
Mislim da ne posmatras primer kako treba ili bar ja nisam to jasno naglasio. Ne radi se o posmatranju tudjih istorijskih fotografija davnih vremena koje nismo nikada doziveli niti ucestvovali u njima. Radi se o nasim licnim fotografijama iz proslosti. Od evociranja uspomena slike pri cemu u svesti imamo nasu sliku ali ne i volju koja je u proslosti bila korelat te slike. To postojanje predstave bez individualne volje i blazenstvo koje to stanje prati jeste primer estetske kontempalcije na koji ukazujem.
Mada sto se tice tvog primera , i on je slican ovome. Upravo zato umetnici u svojim knjzevinim delima po pravilu smestaju radnju u davno proslo vreme ili bar u udaljena egzoticna mesta, jer na taj nacin citalac mnogo lakse moze zaboraviti na svoju individualnu volju sto je i osnovni uslov estetskog uzivanja.
Kliknite za proširenje...

Mislim da je Prust upravo tu temu odlicno razradio u "Potraga za izgubljenim vremenom' U poslednjem tomu dela pred svoju smrt
 
oziman:
Остаје нам једино да некако то надвладамо. Да се концетришемо на музику а не на жабљи хор кашљача у публици.
Kliknite za proširenje...

Neko dolazi zbog muzike
neko dolazi zbog sebe

da li je muzika dosla zbog publike
ili je publika dosla zbog muzike?

Ti si napravio izbor: dosao si zbog muzike.
Zasto mislis da je tvoj izbor jedini ispravan?

Da li si pokusao da posmatras ljude u foajeu, "kasljace"?
Bez da progovore, po stavu tela, nacinu kopcanja odela koje retko oblace, vidljivoj tremi i izrazu lica, mozes zakljuciti da nisu dosli kao publika u rimskoj areni, nego kao osudjenici na izricanje presude.

Tada ces poceti da ih razumes.

Posmatranjem ljudi se moze nauciti vise nego ponovnim slusanjem makar najlepse arije.
Da li se u spoznaji moze vise uzivati? Pa to je do tebe, ne do njih. Do tvojih ogranicenja, ne do njihovih mana.

Shut up, and shut down.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top