Estetska kontemplacija

[oziman]

Dakle, наишао сам вечерас на овај видео клип и он ме је подсетио на ткз. патриотске песме.

 

[coviax1]

Pa vidi,Ozi,ne znam šta nam Danijela radi ovih dana,ali valjalo bi da nazove Torlak,a i ministarstvo zdravlja i ishoduje bar nekoliko miliona vakcina za tu bolest.Ta psiho vakcina bi valjalo da ima retard dejstvo ili depo jer da se ne bacamo več dogodine u isti trošak...
Podržavam Tvoj stav,mada ne treba biti tako žučljiv-veliko neprijateljstvo prema tim sadržajima ih hrani...Kultura,ona finija je ipak bolji (simptomatski)lek...

 

[wihor]

prevazilazenje individualne volje je sve u svemu.sve je slobodna volja,robovska ili umetnicka svejedno i umetnik je neciji rob.

 

[heliada]

Nulti izbor duse dat je u detalju slike koja ga fascinira, i pokrece na onu aktivnost koja ukljucuje herojski rizik.

Heliada

 

[coviax1]

Nulti izbor duse dat je u detalju slike koja ga fascinira, i pokrece na onu aktivnost koja ukljucuje herojski rizik.

Heliada

Svaki dan na obali reke,bar na kratko za koji udah prane i mir u mislima čini me i pomirenim s mnogim ljudskim budalaštinama koje samo nekad osmeh izmame...A nekad mi bude pomalo žao dok najčešće sležem ramenima jer za mnogo je Marlon u pravu:majmunska posla...I sam sebe zateknem u takvim aktivnostima i naravno da se postidim...

 

[a_patrid]

Ajde neka mi neko napise sta je umetnik hteo da kaze sa ovom slikom (ako može @ ozi ).

Slika je inace delo Ljube Popovica.

Linka: http://cgfa.acropolisinc.com/l/p-ljuba1.htm

 

[oziman]

Ajde neka mi neko napise sta je umetnik hteo da kaze sa ovom slikom (ako može @ ozi ).

Slika je inace delo Ljube Popovica.

Linka: http://cgfa.acropolisinc.com/l/p-ljuba1.htm

Сврха сваког правог уметничког дела јесте да нас доведе до спознања метафизичких идеја (у Платоновом смислу) што и чини естетску контемплацију, а не да нам пренесе неки појам тј. значење неке речи. Самим тим речи ни не могу изрећи "шта је уметник хтео да каже". Да је хтео да каже, он би то и рекао и свима био јасан тако што би уместо слике написао на платну речима (који су прави репрезенти појмова) шта је хтео рећи.

Право уметничко дело нема ништа од тога. Оно нема појмовно значење; оно не описује ништа из овог појавног света да би се то могло описивати речима.

Као што сам написао у уводном посту, уметност и естетска контемплација јесу наша веза са трансценденцијом изван појаве, са светом "ствари по себи".

Човек удубљен у естетску контемплацију, пред неким уметничким делом, није више човек.. буквално. Да би спознао идеју он мора напустити индивидуалитет и стопити се са вишим обастима духа где не постоје више поделе на индивидуе, никакво мноштво али ни никаво јединство. То је додир трансцендентнога..непојмљивог.

Можда је то најбоље описао Ниче у свом Рођењу трагедије:

Uistinu, Arhiloh je samo usplamteli covek sto voli i mrzi, samo vizija genija koji vise nije Arhiloh, vec genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bicem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti , priedjuje sebi vecito uzivanje.
Nice iz Rodjenja tragedije.

Што се тиче конренто тог дела Љубе Поповића питање је да ли је он сам као уметник достигао то стање превазилажења индивидуалне воље и стапања са трансценденцијом, и да ли је том сликом успео да исто пренесе гледаоцима.

О томе се ради код тог, као и код сваког другог уметничког израза.

 

[a_patrid]

Slike su Znaci, Simboli...

" O filozofiji, teorijskoj misli uopšte može se reći da pati od idelalističkog apriorizma u meri u
kojo operiše pojmovima - diktatima.
Uz pomoć ovih koncepata, filozofija tretira ono prema čemu ona sama teži, ali ih ona sama
nikada ne poseduje. Njen sizifovski posao sastoji se u reflektovanju o neistini, i krivaca na koju se ona
obavezuje da ih, ukoliko je moguće koriguje."
(Teodor Adorno: Estetička teorija)

Doživljaj umetničkog dela je lični čin. Umetnost radi toga i postoji. Umetničko delo
koje ne izazove emotivni i intelktualni odziv kod posmatrača je loše. To je prvi test umetničkog dela.

Možeš da misliš o "našim" slikarima što hoćeš. Ja bih bio malo oprezniji.
Za razliku od "našeg filozofiranja" i "naših filozofskih dela", dela "naših" slikara su izlozena širom sveta u najboljim galerijama,
jedan od "naših" (Veličković ) je član Francuske akademije nauka i umetnosti. Popović je član SANU.
Nekad, kad pročitam nečije razmišljanje o umetnosti, kao da slušam onu sa TV dnevnika, dobro plaćena kritika,
pa u nedostatku argumenata ređa pojam za pojmom, definiciju za definicijom...a sve bez reda i smisla...
...prenemaganje i isticanje kritičara u prvi plan... o umetniku i delu ama baš ništa da se kaže...
Koji su to umetnici po tebi dostigli "... стање превазилажења
индивидуалне воље и стапања са трансценденцијом,
и да ли је том сликом успео да исто пренесе гледаоцима."?
Baš bih voleo da napišeš.
U umetnosti itekako ima podsvesnog i nesvesnog, ličnog životnog isustva, razmišljanja autora i sl.,
to je već druga tema.

Ko nikad nije bio u kontaktu - in vivo, sa slikarima, piscima, uopšte sa umetnicima, družio se sa njima, ne mora ni to... ili
bar da je pokušao da se izrazi na umetnički način, ne samo da gleda, sluša, čita ... teško da će shvatiti
proces nastajanja jednog umetničkog dela. ( "Običan" poštovalac umetnosti to i ne mora on jednostavno uživa na svoj način).
Ali neko ko se usudi da kritikuje i inosi sudove i zaključke, e kod toga će se videti neiskustvo (zivotno i ino) u njegovoj kritici ili stavu,
njegov iskaz će biti besumučna rotacija termina u krug ( pokušaj definisanja nekih pojmova drugim
pojmovima, nejasnim koliko i oni prvi u odnosu na posmatrani "predmet").

I evo kako Ljuba objašnjava nastanak ove slike, parafraziraću, to sam čuo u jednom intervjuu:

"Prvo sam naslikao crni trougao (ženski polni organ)..., potom je nastala ova žena, ostalo je bilo
pitanje kompozicije, kolorita, šta bih mogao ovde, šta onde, kompozicija...."

Za jednu drugu sliku na kojoj je naslikana plavuša, kritičarka, i sama plava,
pitala ga je: "Ova plava žena, jel to žena iz tvoje podsvesti, i slicne nebuloze...?"
"Ne" - odoborio je Ljuba - tu mi je trebala ova žuta boja.... kompozicija, kolorit...".

Zašto ovo citiram?
Većina ("Velikih") slikara će o svom delu ovako pričati. Ostalo je nama prepušteno.
U pravu si kad kašeš da se slika ne opisuje rečima. Ali i od slike ili muzike se ne pravi filozofija.
Inspiracija da. Ovde ne govorim o modernoj umetnosti po sistemu -
nasložimo gomilu cigli, posmatramo i razmišljamo o suštini JESAM.

Pisani "izraz" je nešto drugo.

 

[oziman]

Umetnost i potraga za filozofskom suštinom

Slike su Znaci, Simboli...

Управо тако, али не симболи нечега из појавног света већ симболи трансцендентног , оностраног. Онога што свако од нас има у интуицији тј. у непосредном искуству. Геније, уметник, има само ту предност да до тог "извора живе воде" у нама долази лакше, и да то своје искуство онда путем боја на платну, тонова, стихова или писане речи подели са свима онима који исти извор живе воде могу да препознају у себи, јер се ради о истом бићу изван појаве.

Doživljaj umetničkog dela je lični čin. Umetnost radi toga i postoji. Umetničko delo
koje ne izazove emotivni i intelktualni odziv kod posmatrača je loše. To je prvi test umetničkog dela.

Није циљ уметничког дела покретање обичних емоција тј.осећања који се тичу индивидуалне воље. Управо је то оно што уметничко дело уклања да би у свести појединца направило места за већ споменута много узившенија искуства спознања идеја... вечних бића, суштине опажајних ствари.

Ако дело међутим покреће једино афекције индивидуалне воље, онда се ради о кичу.

Možeš da misliš o "našim" slikarima što hoćeš. Ja bih bio malo oprezniji.
Za razliku od "našeg filozofiranja" i "naših filozofskih dela", dela "naših" slikara su izlozena širom sveta u najboljim galerijama,
jedan od "naših" (Veličković ) je član Francuske akademije nauka i umetnosti. Popović je član SANU.
Nekad, kad pročitam nečije razmišljanje o umetnosti, kao da slušam onu sa TV dnevnika, dobro plaćena kritika,
pa u nedostatku argumenata ređa pojam za pojmom, definiciju za definicijom...a sve bez reda i smisla...
Koji su to umetnici po tebi dostigli "... стање превазилажења

Моје мишљење је да је данашња уметност далеко испод домета прошлих времена. Ради се о очитој декаденцији где су медиокритети успели наметнути совоје "вредности" а да остали психологијом "царевог новог одела" све то трпе и "уживају" јер се нико не усуђује рећи.: "Цар је го!" Зар не видите?!"

Наравно да има изузетака од тога и да и данас има правих уметника, али тешко их је видети од гомиле кича и гомиле снобова који исти уздижу на пиједестале заклањајући тиме видик правим делима.

Не бих издвајао примере, али пре ћу дати предност рецимо Микеланђеловој скулптури Давида, него овој недавно откивеној скулптури Јована павла другог у истом том Риму а као дело модерног "уметника".

Ali i od slike ili muzike se ne pravi filozofija

Ово ниси у праву. Као што каже Шопенхауер:

"Kompozitor otkriva najdublju sustinu sveta i tu najdublju mudrost izgovara jednim jezikom koji njegov razum ne shvata"

 

[a_patrid]

"... izazove emotivni i intelktualni odziv ..."

Kad sa nekim vodiš dijalog, onda nešto citiraš...treba potom da pišeš o tome št si citirao...a ne da izvučeš jednu reč
i o njoj raspredaš (emotivni).

Jedna od prvih "lekcija" u stvaranju jeste "kako izazvati " "emocionalni i intlektualni"
(čitaj misaoni ako ti je lakše) odziv posmatrača, možda
to o čemu pišeš je nešto drugo... prelistaj malo knjige o umetnosti...u gotovo svakoj boljoj o tome se piše.

Što se tiče "Drevnih" slikara... ko još ne ceni njihova dela... nonsens...

Misliš da današnji slikari to ne mogu. Mogu i još bolje. Tehnika napredovala... Pogledaj hiperrealiste (koje inače ne cenim)

U slikarstvu kao i u ostalim umetnostima, kao i u nauci, ide se po spirali, nije to zatvoreni krug, napreduje se, istražuje,
impresionizm,... kubizam..., ekspresionizam...itd.

Ne vredi, ko god bi slikao kao Mikelandjelo, Rembrant...Vermer... bio bi plagijator, puko kopiranje..

Što se tiče tehnike, nije to problem današnjim slikarima...treba nešto novo...nove ideje...pa i umetnost je proglašena "završenom"
kao i filozofija.

" Као што каже Шопенхауер:
"Kompozitor otkriva najdublju sustinu sveta i tu najdublju mudrost
izgovara jednim jezikom koji njegov razum ne shvata" "

Teško možemo i zamisliti shvatanje umetnosti u vreme Šopenhauera.
Ko zna šta bi rekao danas, možda bi "poludeo"
kad bi video mobilni telefon, a tek računar".
A zamisli AC/DC
Čak i mi ne možemo da pratimo sve, kao savremenici.

Kompozitor! A filozof, o tome sam ja pisao, može samo da traži "Inspiraciju".


I još jedna stvar kolega:

"...ebeš umetničko delo bez emocija. Emocije ne moraju da budu samo pozitivne, postoji cela skala emocija ...
izgleda to ne razumes, nisu emocije samo - suze, smeh... ":

 

[Shade]

@a_patrid

Ne bih se mešala u ovu vašu diskusiju da ne pročitah ovo.

Doživljaj umetničkog dela je lični čin. Umetnost radi toga i postoji. Umetničko delo
koje ne izazove emotivni i intelktualni odziv kod posmatrača je loše. To je prvi test umetničkog dela.

Није циљ уметничког дела покретање обичних емоција тј.осећања који се тичу индивидуалне воље. Управо је то оно што уметничко дело уклања да би у свести појединца направило места за већ споменута много узившенија искуства спознања идеја... вечних бића, суштине опажајних ствари.

Ако дело међутим покреће једино афекције индивидуалне воље, онда се ради о кичу.

Kad se kaže emocionalni odziv, ne misli se na to da posmatrač treba da počne da se guši od plača kad vidi Pietu ili da razbije sve oko sebe pri pogledu na Gerniku. Misli se na emocionalni odziv koji posmatrača "uvlači" u sliku.

Povezivanje emocionalnog odziva i kiča prilično je površno, jer je kič nešto sasvim drugo.

Da pojasnim.

Termin kič (Kitsch) nemačkog je porekla i nastao je u Minhenu 1870. i u vreme svog nastanka odnosio se na prodaju umetničkih slika koje su sklepane na brzinu.

U modernim tumačenjima najveći broj autora kič povezuje sa masovnom kulturom - vulgarnom kulturom.

Za razliku od masovne kulture koja banalizuje i relativizuje vrednost svih oblika kulture i umetnosti (ali i filozofije, nauke, morala...), kič prevashodno snižava vrednost umetnosti.

Kič zloupotrebljava umetnost tako što je banalizuje, svodi na upotrebnu vrednost.
Mona Liza je umetničko delo – suvenir-jastuk sa likom Mona Lize je kič.
Kič puca na dopadljivost, prijemčivost, osvaja sladunjavošću i napadnošću.

S druge strane, umetnost ponekad koketira sa kičom pa ga stavlja u kontekst umetničkog dela (estetika ružnog). Tipičan primer je pop art (Endi Vorhol - limenka supe od paradajza postaje umetničko delo, kič ikona Merilin Monro postaje umetničko delo).

Dva su načina razumevanja kiča:

akademsko, institucionalno, kulturološko – kič je zabluda ukusa i
receptivno – kič je umetnost sreće (A. Mol).

Pandan kiča koji se vezuje za literaturu je šund.

 

[oziman]

Kad sa nekim vodiš dijalog, onda nešto citiraš...treba potom da pišeš o tome št si citirao...a ne da izvučeš jednu reč
i o njoj raspredaš (emotivni).

Наравно да сам раздвојио емотивно од интелектупаног јер се ради о суштински различитим стварима да би их третирао заједно. Такође циљ уметности није да даје интелектуалну подуку. Да прошири нечије знање.

Такође, као што рекох изазвати обичне афекције индивидуалне воље јесте кич и управо оно што раздваја уметност и кичерај. Рецимо, као крајњи примери који могу показати суштину и једног и другог можемо узети песме Милића Вукашновића и рецимо Петрарке.

Taman da joj mater
u to popusti joj karakter
za šlic rukom pravo
pameti, zdravo

Kad karakteri stradaju
gaće same spadaju
a to nekad sto smo
se gledali, gledali

Ali eto groma
neće bez kondoma
ja bi go da udjem
ona gleda, a ne da

Pretrkeljam dzepove
i sve tajne štekove
ona gleda, a kondoma
nema, pa nema
Mislic Vukasinovic

Иако обоје славе жену, овај први слави своју похоту.

Петрарка ако није грех уопште упоређувати га на овај начин, говори о идеји жене. О нечему сасвим другачијем. Увиђаш ли разлику?

Jedna od prvih "lekcija" u stvaranju jeste "kako izazvati " "emocionalni i intlektualni"
(čitaj misaoni ako ti je lakše) odziv posmatrača, možda
to o čemu pišeš je nešto drugo... prelistaj malo knjige o umetnosti...u gotovo svakoj boljoj o tome se piše.

Наравно да ће то писати у књигама које су писали уметници слични Милићу Вукашиновићу а који вероватно нису ни чули за Шопенхауера и његову естетску филозофију. Ако ставрно желиш сазнати шта је суштина уметности погледај трећу књигу његовог главног дела. Као и са већином осталих Шопенхаурових дела и његова естетика се игнорише ..можда зато јер би исувише очигледно раскринкала сву декаденцију која је почела још у његово време, а свој врхунац достиже данас.

Što se tiče "Drevnih" slikara... ko još ne ceni njihova dela... nonsens...

Misliš da današnji slikari to ne mogu. Mogu i još bolje. Tehnika napredovala... Pogledaj hiperrealiste (koje inače ne cenim)

Онај ко прецрта дигиталну фотографију и то назове "хиперреализам" није Рафаел или Каравађо. Далеко од тога.

U slikarstvu kao i u ostalim umetnostima, kao i u nauci, ide se po spirali, nije to zatvoreni krug, napreduje se, istražuje,
impresionizm,... kubizam..., ekspresionizam...itd.

То је оно што је погрешно. Јер уместо да се негде напредује ...иде се у декаденцију.

Ne vredi, ko god bi slikao kao Mikelandjelo, Rembrant...Vermer... bio bi plagijator, puko kopiranje..

Не слажем се. Пре бих рекао да је проблем што дело апстрактне модерне уметности свако може да нацрта и да се назове ескпресно назове сликарем, али не и неко дело старих мајстора. Ето, рецимо ону скулптуру ЈОВАНА ПАВЛА ДРУГОГ и ја бих умео да направим иако се никада нисам бавио тиме у животу.

I Šopenhauer, ko zna šta bi rekao danas, možda bi "poludeo"
kad bi video mobilni telefon, o računaru da ne pomišljamo"

Вероватно би поновио оно што је већ писао о научном методу уопште. Или да је то бављење појавом, облицима ствари , сенкама на зиду Платонове пећине, а да је права суштина нешто сасвим друго.

Пре би полудео када би видео у шта се претворила данашња филозофија.

 

[a_patrid]

"Ja tikvu u vodu, tikva iz vode"

Nego ajd, sve to spada u odrastanje... ima vremena naucices...
(za pocetak neka curica, pa steknes malo zivotnog iskustva...; za razliku od filozofije
umetnost se ne uci, umetnost se zivi )

 

[oziman]

Kad već koristiš banalne stihove Milića Vukašinovića odgoriću ti na sličan način:

Ти стихови су као што рекох крајност који нам може јасно показати шта је кич. Остала , можемо рећи чак већина данашњих "уметничких дела" су те врсте само не тако јасно изречена, где "уметник" једино што слави то је што би рекао Бора Чорба "свирање ......" или својој индивидуланој жељи и похоти, тј. емоцијама како би ти рекао.

Њихова филозофија је материјализам, њихова "духовност"... полно размножавање И њихова естетска контемплација .. побуђивање простих емоција.

Наравно да такви не могу да досегну оне нивое духовности о којима говоре прави уметници и да ће певати о ономе што једино познају као "узвишено" и чему служе и што их води кроз цео живот.


Апатриду.... уметност, је дело генија...а њих нема много. Можемо их набројати на прсте. Већина ове данашње назови уметнсоти је КИЧ који је намењен снобовима.
То се само по називу зове "уметност". А оно мало генија што данас има не можемо видети као ни иглу у пласту сена поготову што их ови медиокритети свесно гурају под тепих ако их препознају.

Зато се треба држати старих и проверених вредности, истиниских генија, учити од њих и уживати у њиховим делима.

пс. Само да приметим и тог Љубу сликара , члана француске академије, коме се ето омакло одакле извиру његова дела.

I evo kako Ljuba objašnjava nastanak ove slike, parafraziraću, to sam čuo u jednom intervjuu:

"Prvo sam naslikao crni trougao (ženski polni organ)..., potom je nastala ova žena, ostalo je bilo
pitanje kompozicije, kolorita, šta bih mogao ovde, šta onde, kompozicija...."

 

[a_patrid]

Opet ti, poceli smo sa umetnoscu uopste, pokusavas da se sluzish zamenom teza.
Kakav bre Corba, Vukasinovic...??? O cemu pricas..?
Ja uopste ne pricam o kicu...

EROS ... jedan od najjacih pokretac umetnika i umetnosti....

Moj favorit - Egon Schiele

zasto tako lose mislis o EROSU....nije eros samo...
ima tu i nesto vise...kazem ti ja da si neiskusan... vidi se po pisanju o umetnosti...

Slabo citas postove.... nije Ljuba clan....

oziman: "пс. Само да приметим и тог Љубу сликара , члана француске академије, коме се ето омакло одакле извиру његова дела."

nije se Ljubi nista omaklo...

I ne pominji ove stihoklepce, otkud ti oni mogu biti argument...
Sta si se bre uhvatio tog kicha...

No ajd, mozda ti to faza

Moram da ispricam vic:

Gura Sizif kamen uz brdo, muci se...eto ti ga Edip pa ce:
"Sizifu, za dz. guras taj kamen, opet ce ti se otkotrlja nazad"
Pogleda ga Sizif pa mu rece:" Edipe! idi ebi si mater svoju"

 

[coviax1]

Kada kreiram priču,roman...prvo odradim scenario vođen idejom iz inspiracije.Ta ideja može i ne mora biti filozofska...
Priča teče nekom svojom logikom-ja sam kao i slikar -fizički radnik i taj deo posla nije prijatan-to je kreativna groznica.Duhovni orgazam ide na kraju-
to je olakšanje u prvom ćitanju priče...Nema to neke veze s filozofijom...Ali,tada stižu Bizmarci i pitaju da li sam rekao ovo,da li ono...A rekao sam baš ono šta piše!
Dobro ima nekad neka konstrukcija,ali umetnost se nastavlja ČITANJEM i KREACIJA NASTAVLJA...
U stvari je to vežba STVARANJA.Krađa hipotetičnom Tvorcu ZANATA...To bi bilo sve o tome...Filozofija je u tome sporedna...

 

[a_patrid]

Kada kreiram priču,roman...prvo odradim scenario vođen idejom iz inspiracije.Ta ideja može i ne mora biti filozofska...
Priča teče nekom svojom logikom-ja sam kao i slikar -fizički radnik i taj deo posla nije prijatan-to je kreativna groznica.Duhovni orgazam ide na kraju-
to je olakšanje u prvom ćitanju priče...Nema to neke veze s filozofijom...Ali,tada stižu Bizmarci i pitaju da li sam rekao ovo,da li ono...A rekao sam baš ono šta piše!
Dobro ima nekad neka konstrukcija,ali umetnost se nastavlja ČITANJEM i KREACIJA NASTAVLJA...
U stvari je to vežba STVARANJA.Krađa hipotetičnom Tvorcu ZANATA...To bi bilo sve o tome...Filozofija je u tome sporedna...

Mnogi veliki umetnici niti su imali veze sa filozofijom niti ih je zanimala (u izvornom smislu).
Umetnici su postajali filozofi stvarajuci, uceci kroz stvaranje...sto ce reci da dobar filozof moze ali ne mora postati umetnik (ako nije rodjen takav),
ali dobar umetnik verovatno hoce filozof.
Stvaraoci su fizicki radnici kako rece @coviax1, ali ono sto nosi "zanos stvaranja", taj osecaj i ispunjenost
nista ne moze zameniti. Duhovni orgazam... (coviax1) (ne samo duhovni ) jeste vrhunac, ali put do njega je veoma tezak ali i izuzetan,
nekad pozelis da se nikad ne zavrsi . Uzdize se ego, sa egom i eros...Svi smo razliciti, ali taj osecaj, ta igra stvaraoca, moci stvaranja... kreacije...ovo mozemomo opisati
na razlicite nacine, ali je u sustini isti imenilac umetnika... igranje "tvorca"...

Umetnik se radja, on ne postaje...bilo da si filozof...pravnik...sociolog...geolog...agronom... ako si rodjen kao umetnik naci ces put...
(Kafka za zivota nije objavio ni jedno delo, na samrti je rekao da se sve spali, srecom prijatelj ga nije poslusao, objavio je njegove rukopise)

 

[oziman]

Opet ti, poceli smo sa umetnoscu uopste, pokusavas da se sluzish zamenom teza.
Kakav bre Corba, Vukasinovic...??? O cemu pricas..?
Ja uopste ne pricam o kicu..EROS ... jedan od najjacih pokretac umetnika i umetnosti....

Moj favorit - Egon Schiele

Pogledajte prilog 197588

zasto tako lose mislis o EROSU....nije eros samo...
ima tu i nesto vise...kazem ti ja da si neiskusan... vidi se po pisanju o umetnosti...[/.

Проблем је што заправо причаш сво време о томе јер све оно што уместо да нас ослобађа индивидуалне воље, исту слави, није уметност...није естетска контемплација, већ просто задовољавање телесних жеља а то је нешто сасвим друго.

Ако пред гладног човека изнесеш слику хране, сигурно ћеш у њему пробудити афекције, али нећеш побудити естетску контемплацију..додир трансцендентог.

Исто тако, ако пред човека изнесеш уметност створену у славу бога Ероса... пробудићеш код њега , засигурно афекције, емоције свих врста, али не и естетску контемплацију која је нешто много узвишеније од тога. Која је ослобођење од индивидуалне воље и наша веза са "вољом по себи" са СТВАРИ ПО СЕБИ, са трансцендецијом изван појаве, која је права суштина свега, из које смо потекли и у коју ћемо се вратити.

Схваташ ли о чему говорим. и колико су заправо ретки они "уметници" који наступају из тих сфера , а колико су многобројни они који наступају из сфера како ти кажеш "телесног оргазма" мислећи да су њиме достигли емпиреј духовности, и да требају певати кроз уметничка дела свима о њему.

Немам ја ништа против Ероса, али имам против вашег махања њиме пред онима који би, да се метафорично изразим, да славе господара богова и људи Зевса ,а не могу то од гомиле вас обожавалаца Ероса са вашом "уметношћу".

 

[Shade]

Проблем је што заправо причаш сво време о томе јер све оно што уместо да нас ослобађа индивидуалне воље, исту слави, није уметност...није естетска контемплација, већ просто задовољавање телесних жеља ато је нешто сасвим друго.

Ако пред гладног човека изнесеш слику хране, сигурно ћеш у њему пробудити афекције, али нећеш побудити естетску контемплацију..додир трансцендентог.

Исто тако, ако пред човека изнесеш уметност створену у славу бога Ероса... пробудићеш код њега , засигурно афекције, емоције свих врста, али не и естетску контемплацију која је нешто много узвишеније од тога. Која је ослобођење од индивидуалне воље и наша веза са "вољом по себи" са СТВАРИ ПО СЕБИ, са трансцендецијом изван појаве, која је права суштина свега, из које смо потекли и у коју ћемо се вратити.

Схваташ ли о чему говорим. и колико су заправо ретки они "уметници" који наступају из тих сфера , а колико су многобројни они који наступају из сфера како ти кажеш "телесног оргазма" мислећи да су њиме достигли емпиреј духовности, и да требају певати кроз уметничка дела свима о њему.

Немам ја ништа против Ероса, али имам против вашег махања њиме пред онима који би, да се метафорично изразим, да славе господара богова и људи Зевса ,а не могу то од гомиле вас обожавалаца Ероса са вашом "уметношћу".

A da svratiš malo ovde

http://forum.krstarica.com/showthread.php/411815-Caffe-Na-psihoterapiji-kod-čika-Frojda

 

[oziman]

@a_patrid

Ne bih se mešala u ovu vašu diskusiju da ne pročitah ovo.

Kad se kaže emocionalni odziv, ne misli se na to da posmatrač treba da počne da se guši od plača kad vidi Pietu ili da razbije sve oko sebe pri pogledu na Gerniku. Misli se na emocionalni odziv koji posmatrača "uvlači" u sliku.

Признаћеш, да је ово "увлачење у слику", све само не мисао која је јасна и која би требало да негира претходно речено.

Povezivanje emocionalnog odziva i kiča prilično je površno, jer je kič nešto sasvim drugo.

Da pojasnim.

Termin kič (Kitsch) nemačkog je porekla i nastao je u Minhenu 1870. i u vreme svog nastanka odnosio se na prodaju umetničkih slika koje su sklepane na brzinu.

U modernim tumačenjima najveći broj autora kič povezuje sa masovnom kulturom - vulgarnom kulturom.

Za razliku od masovne kulture koja banalizuje i relativizuje vrednost svih oblika kulture i umetnosti (ali i filozofije, nauke, morala...), kič prevashodno snižava vrednost umetnosti.

Kič zloupotrebljava umetnost tako što je banalizuje, svodi na upotrebnu vrednost.
Mona Liza je umetničko delo – suvenir-jastuk sa likom Mona Lize je kič.
Kič puca na dopadljivost, prijemčivost, osvaja sladunjavošću i napadnošću.

Кич банализује уметност дајући јој употребу вредност тј. чинећи је средством задовољавања телесних жеља . Исто тако, свако дело коме је циљ то исто...јесте кич.
Док права уметност апстрахује сваку индивидулану вољу; или како би многи рекли, не служи ничему јер се не може ставити нити у се, нити пода се.

Као што је мало правих уметника тако је мало и њихове публике.

 

[oziman]

A da svratiš malo ovde

http://forum.krstarica.com/showthread.php/411815-Caffe-Na-psihoterapiji-kod-čika-Frojda

Тај пост је одговор Апартиду који је изнео да је "EROS ... jedan od najjacih pokretacа umetnika i umetnosti.... " што је потпуно погрешно.

 

[coviax1]

http://forum.krstarica.com/entry.php/25422-Nesuđena-ljubav-majstora-Kovača
Ozi,evo jedne moje priče,jedne od retkih s nešto erotike...Reci iskreno (znaš da se teško mogu uvrediti) da li je kič i ako misliš da jeste-šta je u njoj kič...Ako te ne mrzi...

 

[oziman]

http://forum.krstarica.com/entry.php/25422-Nesuđena-ljubav-majstora-Kovača
Ozi,evo jedne moje priče,jedne od retkih s nešto erotike...Reci iskreno (znaš da se teško mogu uvrediti) da li je kič i ako misliš da jeste-šta je u njoj kič...Ako te ne mrzi...

Навео сам генерално на чему се права уметност заснива тј. да нас она ослобађа индивидуалног хтења преносећи нас у више области духа. Али то нам не даје сада и неко црно бело средство за селектовање конкретних дела на начин ово је кич, а ово уметност. Ствар је много компликованија.

Заправо није битан ткз." номинални" значај дела. Или није битно да ли ти описујеш еротске сцене или неке друге, битан је реалан значај а који се састоји управо у оном спознању метафизичких идеја што и чини естетску контемплацију.

Конкретно, та твоја прича очито је да извире из твог индивидуалног хтења. Из твојих фантазија о некој жени, која ето тек тако прилази риболовцу и флертује.

А опет, иако ти то изгледа није била намера, све то може говорити и о идеји жене уопште. О ономе што је рецимо Јунг звао "Анима", а што се објективисало у митовима у виду сирена , русалки, нимфа.

Значи, та жена која је пришла риболовцу и која флертује ако имамо само номинални значај сцене ,слави банално индивидулано хтење и похоту аутора и читалаца и као такво није уметност.

Али, са друге стране, био ти сам свестан тога или не, у тој сцени додирнуо си идеју жене уопште и по томе она јесте уметност.

У пустој шуми, над језером,
Потражи монах спас и наду.
Проводи време, испуњен вером,
У посту, молитви и раду.
Већ лопатицом раку спрема,
Потпуно смирен, јер смрт воли:
Осим ње друге жеље нема -
Светитељима се за њу моли.

Тихо се гаси дан топлог лета.
Са прага колибе у осами
Чује се молитва анахорета.
Шума се полако предаје тами.
Над језером је сумаглица.
А месец сјајни небом броди -
Котрља се руменог лице.
Тад монах баци поглед ка води.

Гледа, не схвата. Истог часа
Кроз тело му се језа шири.
Види: где се вода таласа
Па се наједном опет смири.
И лако, као ноћна сена,
Као рани снегови бледа,
Из воде излази нага жена
И на обалу ћутке седа.

Наставак Пушкинове песме кога занима:

Spojler

Гледа у старога монаха
И чешља своје влажне власи.
Свети монах дрхти од страха,
Занет лепотом што је краси.
Она му маше. Ведра лица,
Као да зове, главом њише.
Тад бљесну звезда падалица
И таласи је опет скрише.

Био је без сна целе ноћи
И без молитве целог дана.
Само је, против његове моћи,
Лебдела пред њим сенка знана.
Опет је шуму тама скрила.
Кренуо месец својим ходом.
Опет она девојка мила
Јавља му се, бледа, над водом.

Гледа ка њему, главом клима,
Издалека му пољупци лете,
Па игра, прска таласима,
Смеје се, плаче као дете.
Тад зачу њене нежне гласе:
"Дођи ми, дођи, монаше мој!"
Затим потону у таласе
И наста тишина, мир, спокој.

Три дана је пустињак страсни
Покрај зачаране обале
Чекао деву, свој сан прекрасни.
Сенке су на шуму пале.
А затим зора нов дан роди.
О њему већ сви губе наду.
Једино што су деца, у води,
Видела само седу браду.

Puskin - Rusalka

Као што видиш многи су описивали такву сцену па и један од највећих ..Гете:

Мирно је рибар седео
уз воде бук и шум,
ништа му није мутило
ни душу нити ум.
И док је тако слушао,
разделио се вал,
русалка влажна изрони
из таласа на жал.

Па тада њему запева:
Што мамиш пород мој
лукавством људским проклетим
увис ка смрти злој?
Да знаш колико рибице
уживају на дну,
овај би час заронио
и оздравио ту.

Зар се и Сунце не гњура
у бездан плима тих,
да двапут лепше засине
кад изрони из њих?
Зар не мами те плаветна
небеска влажна шир?
Зар сопствен лик те не мами
у вечне росе мир?

Вода је врила, бучала,
осећао је њу;
срце му чежњом нарасте
ко драгин глас да чу;
слушајућ њено певање
бол сковитла га прек:
што вучен њом, што ронећ сам,
нестаде занавек.

Гете..Рибар

 

[Shade]

EROS ... jedan od najjacih pokretac umetnika i umetnosti....

Hajde jednom za svagda da razjasnimo šta je to Eros.


"Eros (grč. Eros) mit. bog ljubavi kod straih Grka (kod Rimljana: Amor, Kupidon): fig. kjubav; fil. [ ljubav prema idejama, nagon za saznanjem (kod Platona); astr. planetoid koje se nekad približi Zemlji više nego ikada Mars, zato što njegova putanja leži između putanje Zemlje i Marsa."
(Milan Vujaklija - Leksikon stranih reči i izraza)

U jednom drugom (psihološkom) tumačenju, Eros je skup svih konstruktivnih nagona koji služe održavanju života. Libido je osnovna energija Erosa. Frojd je pod libidom podrazumevao isključivo seksualnu energiju, međutim, to je pokretač svih aktivnosti i energija svih nagona. Libido ima moć sublimacije pa se, pored pukog polnog zadovoljenja, može transformisati u aktivnosti koje su kreativne: stvaralaštvo, želju za znanjem, kao i sve ono što čoveka čini stvaralačkim bićem.

@coviax1, priča ti je odlična i nema ni naznaka kiča. Imam samo jednu zamerku; znam da si ribolovac, al' smanji malo onog smuđa .

Da li je ovo kič ili manje vredno umetničko delo?

Pogledajte prilog 197644

Da li su Džojsova Pisma Nori i Manova Smrt u Veneciji kič?
Šta je sa Bukovskim, Apdajkom, Grasom... je li i to kič?

P.S. Koliko vidim, neki bi ovde bili dobri "inkvizitori" umetnosti.

 

[oziman]

Hajde jednom za svagda da razjasnimo šta je to Eros.

"Eros (grč. Eros) mit. bog ljubavi kod straih Grka (kod Rimljana: Amor, Kupidon): fig. kjubav; fil. [ ljubav prema idejama, nagon za saznanjem (kod Platona)

Видим болодовала си ово из Вујаклије са претензијом да " jednom za svagda da nesto razjasnimo ".

То је тачно што пише али није тачно оно што ти мислиш под тиме. Платонов Ерос као љубав према идејама, није исто што и либидо г материјалисте Фројда. Плaтнов ерос односи се на ткз. "платонску љубав", на више нивое љубави о којима је он писао у свом дијалогу "Гозба". А та Платонова "љубав према идејама" је управо естетска контемплација о којој говоримо.

[Prema tome, kad se ko, preko prave telesne ljubavi , uspinje od ovih stvari na zemlji i kad počne da sagleda onu pralepotu, mogao bi gotovo dospeti do cilja. Pravi put, naime, kojim čovek ide k tajnama ljubavi ili kojim ga drugi vodi jeste ovo: treba početi od mnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjati radi one pralepote, kao da se hodi po stepenicama, od jednoga tela dvama telima, i od ova dva svima lepim telima, i od lepih tela lepim poslovima, i od lepih poslova lepim saznanjima, i od saznanja dospeti najzad do onoga saznanja koje nije saznanje ni o čemu drugom do o samoj onoj pralepoti, da se naposletku tako upozna suština lepote.. citat Platon

Shade

U jednom drugom (psihološkom) tumačenju, Eros je skup svih konstruktivnih nagona koji služe održavanju života. Libido je osnovna energija Erosa. Frojd je pod libidom podrazumevao isključivo seksualnu energiju, međutim, to je pokretač svih aktivnosti i energija svih nagona. Libido ima moć sublimacije pa se, pored pukog polnog zadovoljenja, može transformisati u aktivnosti koje su kreativne: stvaralaštvo, želju za znanjem, kao i sve ono što čoveka čini stvaralačkim bićem

Фројд, који је као што рекох био обичан материјалиста, није могао разумети суштину идеја и шта је покретач свих активности и енергија свих нагона.

Једним делом је додуше у праву јер је основи покретач свега, попут Шопенхауера нашао у вољи, али иако је либидо те врсте , оно што налазимо у себи као полни нагон није исто што и метафизичка воља која је трансцендентна а о којој Фројд очито није имао никакву представу.
Такође, на теми о уметности последњи кога требаш споменути је Фројд. Видећеш како је дотични схватао уметност ако погледаш његов спис о Микеланђеловом Мојсију , где он мери лењиром пропорције скулптуре очито потпуно неспособан да се отгрне сировог материјализма и схвати чиме се уметност заправо бави..