Estetska kontemplacija

[re[ ]De]

DOLE UMETNICI
DOLE FILOZOFI
DOLE MATERIJALISTI
DOLE BLJUTAVI MISLIOCI
DOLE KVAZIDUHOVNICI

ETO MENE STIZEM

 

[vesnavrindavan]

hahhaha neko mi je dodao rep moc.. ko god da je hvala ko kids smo odje..

 

[vesnavrindavan]

ramcox...

iscooliraj malo

 

[oziman]

Jeste li primetili koliko su erotski stripovi i uopste animirani filmovi , mnogo umetnicki mocniji od fotografije ili filma sa realnim modelima, glumcima?
To je zato sto u crtezu umetnik prenosi i deo svoje inspiracije koja potice iz oblasti duha iz koje uopste proisticu umetnicka dela. On viče ..."Evo, ovo si prirodo htela da postignes ali usled otpora materije nisi uspela!"
Ovakva živa osoba ne postoji u prirodi ...pa opet ona deluje privlacno.

I ne mislim bas na ovaj crtez iako je i on odgovarajuci primer, nego na sliku i narocito skulpturu uopste.
Vostane figure nikada ne mogu izazvati umetnicki efekat zato sto isuvise lice na realne osobe, a umetnik treba da prezentuje nesto sto je izvan stvarnosti.

PS. Hiperealisticne skulpture Rona Mjueka i slicnih tesko da mozemo nazvati skulpturama, jer njihov umetnicki efekat prostice ne iz oblika, vec iz radnje. To je slikarstvo u 3d mozemo reci.

 

[Bulletdodger]

Gornja slika je "umetnichki mocnija" ne zato shto prenosi inspiraciju umetnika , nego zato shto "golica" posmatracha i njegove seksualne apetite , a kolko se secam , mislim da si ti postavljao temu o tome kako je sluzhba Kupidonu jalova rabota.

 

[oziman]

Gornja slika je "umetnichki mocnija" ne zato shto prenosi inspiraciju umetnika , nego zato shto "golica" posmatracha i njegove seksualne apetite , a kolko se secam , mislim da si ti postavljao temu o tome kako je sluzhba Kupidonu jalova rabota.

Nikada ja nisam bio protiv seksualnosti. Seksualna apstinencija kao i osuda seksualnosti uopste, odlika je u dogmu i besmislene tabue ogrezlih religija, sekti ..drzava.
Ja sam protiv onoga sto je drustvo izgradilo oko seksualnosti. Sve te drzavne i crkvene insititucije poput braka, "ugovora o braku" (pazi molim te..."ugovor").
Kao i pokusaj da se gurne pod tepih ono sto je na samom prestolu ovoga sveta...libido. Kvintesencija volje za zivotom.
Naravno , postoje mnogo stepena seksualnosti. Od obicne telesne do uzvisene Platonove ljubavi..pri cemu je duh u svemu tome vazan, a ne radnja. Mozemo mi biti Kazanova u realnosti, pa opet u duhu biti Petrarka i Dante. Seksualnost nista ne smeta pri tome ...naprotiv.! Smeta sve ono sto je izgradjeno oko nje ili sve one zamke kojima je ista okruzena. Od prirodnih zamki do vestackih drustvenih.

Sto se tice umetnosti. Mozda tebi gornja slika golica seksualne apetite ali to ne vazi za svakog. Neko u njoj moze videti objektivaciju ideje zenskog.
Neko i u skulpturi Afrodite videce erotsku lutku a ne ono sto ona jeste. ..Prikaz objektivacije ideje u svojoj savrsenosti.

 

[faraonn]

...kad dijete kaze,- lijepo !
-to je lijepo, jer u njemu je slika lijepog i majčin prst koji pokazuje je sjedinjen sa tim i to skupa dijete proba jezikom ukusa i objasnjenja...
-to je LIJEPO i s time Estetika nema ,- nista....nema ljubomore, nema brige i straha jer ono sto mislimo da je nase ili to volimo , nikad se s time ne slazemo jer strah okrece nas pojam slaganja u brizni pogled ,- gdje Ona ili On to sad gleda...

Jad i Čemer....

-faraonn Tumnopoteh ovako, ne bi smio razmisljati jer Njegov skiptar ima nalogodavstvo i upravo zato je prognao sebe od svega...bar do saqda !!!

 

[oziman]

Ozimane, jedno pitanje. Zašto neko delo po svaku cenu mora biti kompleksno da bi bilo genijalno? Ja, primera radi, muzičke radove Boba Dilana smatram genijalnim, kao i milioni njegovih fanova. Nekoliko puta je čak nominovan za Nobelovu nagradu, a sve pesme mu se sastoje od nekoliko akorada. Imao je običaj da kaže "nekoliko akorada i istina", misleći na jednostavnost kao put do savršenstva.

Cilj umetnosti jeste prevazici individualnu volju i stopiti se sa "voljom po sebi" ili metafizickom sustinom izvan pojave. Umetnik prilikom stvaranja svog dela nije vise inidividua ili kako kaze Nice:

Uistinu Arhiloh je samo usplamteli covek sto voli i mrzi, samo vizija genija koji vise nije Arhiloh, vec genije sveta.
Mi kao saznavaoci nismo jedno i istovetno sa bicem koje, kao jedini tvorac i gledalac komedije umetnosti , priredjuje sebi vecito uzivanje. Nice iz Rodjenja tragedije.

Isto tako, Bob Dilan prilikom umetnicke inspiracije nije vise indiviuda vec genije sveta ,koji je uspeo da uroni u transcendenciju i koji pokusava da taj numinozni svet pretoci u umetnost. To stanje ne traje dugo tako da umetnik nema mnogo vremena da svoju insipiraciju pretoci u delo. Zato su u slikarstvu najmocnija dela jesu zapravo grafike , skice buducih ostvarenja, jer su one nastale neposredno u trenutku inspiracije.
Nisam slusao tog Boba Dilana tako da ne mogu da ga ocenjujem.Mozda ti kratki akorodi mogu biti vredni ako su nesto poput skica.. ako nose u sebi trenutak neposrednosti. Tesko je to uciniti u par nota ..ali nije nemoguce. Uostalom i najvece opere vrte se oko nekoliko arija. Sve se zapravo zasniva na tim kratkim periodima umetnicke insipracije kada umetnik nije individua vec "genije sveta" koji je uspeo da se otrgne indiviudalnoj volji, prozre principiun individuationis i stopi se se sustinom izvan pojavnog sveta.... barem na kratko.

Ali zato sto postoje takve arije koje su nastale iz bozanskog stanja inspiriacije, ne mozemo sada svaku pesmicu od par nota isto tako smatrati delom takve inspiracije.

 

[ranjeni Zoro]

ja mislim da ni vi sami nemate pojma o čemu pričate.

"Suština", "umetnost", "po sebi", "intuicija", sve to pada u vodu kada odeš u operu i zaspiš na pola.

Sve to pada u vodu kada odeš na izložbu i bleneš u sliku bez da te bilo šta u vezi sa tom slikom intigira.

Sve to pada u vodu ako sam nekada nisi uzeo gromadu kamena i potrošio 9 meseci svog života da iz njega isklešeš žensku sisu, ili pticu ili svoj neki san.

Mnogi o estetici, o umetnosti pričaju, a da su sami potpuni banauzi i nemaju ama baš nikakvu komunikaciju sa stvaraocem.

To da čovek odustaje od svoje volje dok tojest estetski kontemplira - ne znači ništa. Frazetina koji su izmislili kritičari, mediokriteti, Salijeri, koji su imali problem da definišu Lepo.

Ivan Foht u svojim udžbenicima estetike, pominje kako su deca najbolji kritičari, jer su neopterećena znanjem i idu na čisti osećaj, kao uostalom i umetnik.

Nema ništa loše u bunaru bez dna. Takav je život, takvi su ljudi.
Onog trenutka kada se bunar napuni, postajemo životinje.

 

[oziman]

ja mislim da ni vi sami nemate pojma o čemu pričate.
"Suština", "umetnost", "po sebi", "intuicija", sve to pada u vodu kada odeš u operu i zaspiš na pola.

Ko zaspi na pola? Od svog lutanja kroz muzicke zanrove koje sam slusao, sebe sam konacno nasao u klasici i pre svega operi.! Za mene je opera vrhunac muzickog stvaranja.

Sve to pada u vodu kada odeš na izložbu i bleneš u sliku bez da te bilo šta u vezi sa tom slikom intigira.

Opet pitanje.. Ko blene? Isuvise projektujes svoj duhovni sklop na druge.
Shvatio sam ja vec da si ti sirovi materijalista i pozitivista. Kao takav, za tebe je umetnost zatvorena knjiga. Mogao bi da poput Frojda poneses lenjir u muzej i onda meris proporcije skulptura to nazivajuci "analiza umetnickog dela". Ili pitati pred nekom skulpturom"Cemu ovo sluzi ?" ali verovao ti ili ne umetnost je prozor u onostrano.

Mnogi o estetici, o umetnosti pričaju, a da su sami potpuni banauzi i nemaju ama baš nikakvu komunikaciju sa stvaraocem.
To da čovek odustaje od svoje volje dok tojest estetski kontemplira - ne znači ništa. Frazetina koji su izmislili kritičari, mediokriteti, Salijeri, koji su imali problem da definišu Lepo.

Itekako znaci. Naravno, da bi to mogao pojmiti moras poznavati bar osnove idealisticke filozofije.
Izvan individualne volje nalazi se transcendentna metafizicka volja . Epa, ta volja je izvor umetnickog stvaranja. To je izvor zive vode" u nama, sa koga piju kako umetnici tako i filozofi.
Naravno za mnoge je taj izvor potpuno nedostizan ... oni jedino sto poznaju jesu slike na zidu Platonove pecine. pojavu..iluziju.

Ivan Foht u svojim udžbenicima estetike, pominje kako su deca najbolji kritičari, jer su neopterećena znanjem i idu na čisti osećaj, kao uostalom i umetnik.

Isuvise idealizujte doba detinjstva i sve ono sto ono sadrzi. "Deca su uzivaoci umetnosti"... NIJE TACNO.
Cilj umetnosti jeste apstrahovati individualnu volju, da bi na taj nacin dospeli do "cistog subjekta saznanja" ili transcendentne volje , i da je za to potreban veliki višak intelekta, tako da mozemo reci da deca nemaju tu sposobnost. Detinjstvo nije doba kada mudrost vlada, jer je tu intelekt u povoju... nema on snage da nadvlada individualnu volju.
Situacija detinjstva koja ipak mozda lici na estetsku kontemplaciju mogla bi biti cinjenica da sam taj slab intelekt ostavlja dosta mesta intuciji i da tako kazemo spontanoj estetskoj kontemplaciji, ali to jos uvek ne cini decu uzivaocima umetnosti.

Ako sumnjas u to.. Kupi neko vredno umetnicko delo i odnesi ga u obdaniste..pravo deci u ruke.

Nema ništa loše u bunaru bez dna. Takav je život, takvi su ljudi.

Ako je tebi sasvim dobro da sipas u bure bez dna onda ok. Meni se vidis to ne dopada.

 

[ranjeni Zoro]

Ko zaspi na pola? Od svog lutanja kroz muzicke zanrove koje sam slusao, sebe sam konacno nasao u klasici i pre svega operi.! Za mene je opera vrhunac muzickog stvaranja.

aj ne zaiabai..


Opet pitanje.. Ko blene? Isuvise projektujes svoj duhovni sklop na druge.
Shvatio sam ja vec da si ti sirovi materijalista i pozitivista. Kao takav, za tebe je umetnost zatvorena knjiga. Mogao bi da poput Frojda poneses lenjir u muzej i onda meris proporcije skulptura to nazivajuci "analiza umetnickog dela". Ili pitati pred nekom skulpturom"Cemu ovo sluzi ?" ali verovao ti ili ne umetnost je prozor u onostrano.

upravo ti je čika zigismund u nelagodnosti u kulturi objasnio da nije nikakav prozor u onostrano, već da je vrlo logična, predvidiva I naravno da sam materijalista, ali nije li to pleonazam kada je ljudska vrsta u pitanju..Od čega ti živiš? Od eolskih kadenci? idi begaj. Jedino si u pravu da je umetnost za mene zatvorena knjiga. Ja to kao umetnik mogu da potvrdim, jer knjige manje čitam a više pišem, muziku manje slušam više sviram i sve u svemu umetnost pre živim neg je analiziram..



Itekako znaci. Naravno, da bi to mogao pojmiti moras poznavati bar osnove idealisticke filozofije.
sistem koji polazi ni od čega da bi došao nigde...hvala lepo, preskočiću.

Izvan individualne volje nalazi se transcendentna metafizicka volja . Epa, ta volja je izvor umetnickog stvaranja. To je izvor zive vode" u nama, sa koga piju kako umetnici tako i filozofi.
izvan individualne volje nalazi se prostor, pećina u kojoj je čovek poželeo da zaustavi vreme. Onog momenta kada se čovek latio boje da prekopira deo prirode, priznao je svoju nemoć prema njoj, svoju želju da je poseduje. Umetnost je čovekov vapaj zbog konačnosti.

Naravno za mnoge je taj izvor potpuno nedostizan ... oni jedino sto poznaju jesu slike na zidu Platonove pecine. pojavu..iluziju.

aha..a samo retki kao znaju..FAK det. aj sej



Isuvise idealizujte doba detinjstva i sve ono sto ono sadrzi. "Deca su uzivaoci umetnosti"... NIJE TACNO.
Cilj umetnosti jeste apstrahovati individualnu volju, da bi na taj nacin dospeli do "cistog subjekta saznanja" ili transcendentne volje , i da je za to potreban veliki višak intelekta, tako da mozemo reci da deca nemaju tu sposobnost.
koju sad individualnu volju kad kažeš da umetničko stvaranje leži u metafizičkoj volji koja je izvan individualne, Odluči se. Levo ..desno..

Detinjstvo nije doba kada mudrost vlada, jer je tu intelekt u povoju... nema on snage da nadvlada individualnu volju.
Situacija detinjstva koja ipak mozda lici na estetsku kontemplaciju mogla bi biti cinjenica da sam taj slab intelekt ostavlja dosta mesta intuciji i da tako kazemo spontanoj estetskoj kontemplaciji, ali to jos uvek ne cini decu uzivaocima umetnosti.

umetnost je igra. Negovanje deteta u nama. Himna odluci da se život igra, umesto da se dirinči u rudniku ili smornoj kancelariji. Umetnost je prst u oko dosadi. Dali je to znao, Pikaso je to znao..svi su to znali i zezali su se maksimalno. Zato deca to i mogu da osete. Ti ne možeš. Ti umetnost preuveličavaš, jer si malograđanin i naravno oduševljen elitnim. da si umetnik, znao bi da tu nema nikakve nauke. Samo veštine izraza. Neke stvari se ipak moraju odsvirati, ne?

Ako sumnjas u to.. Kupi neko vredno umetnicko delo i odnesi ga u obdaniste..pravo deci u ruke.

mnoga vredna umetnička dela su samo blef za neuke snobove koji imaju potrebu da vide posebno tamo gde ga nema. da nije tako, pikaso nikad ne bi prodao svoja srahnja nikome.



Ako je tebi sasvim dobro da sipas u bure bez dna onda ok. Meni se vidis to ne dopada.
ali to svejedno radiš i to vrlo predano koliko vidim. Da nije tako, ne bi bio ovde. i presipao sa nama iz šupljega u prazno

......

 

[oziman]

ne znam zasto pises u tom prozoru pa ne mogu da te citiram kako valja?

Original postavio oziman
Ko zaspi na pola? Od svog lutanja kroz muzicke zanrove koje sam slusao, sebe sam konacno nasao u klasici i pre svega operi.! Za mene je opera vrhunac muzickog stvaranja.

aj ne zaiabai..

Zar je toliko tesko pojmiti da neko bira umetnost umesto kica. Goluba umesto vrabca. Konja umesto magarca. Operu umesto raznih folk, rok, punk, rep i ostalih nazovi "umetnosti".

Opet pitanje.. Ko blene? Isuvise projektujes svoj duhovni sklop na druge.
Shvatio sam ja vec da si ti sirovi materijalista i pozitivista. Kao takav, za tebe je umetnost zatvorena knjiga. Mogao bi da poput Frojda poneses lenjir u muzej i onda meris proporcije skulptura to nazivajuci "analiza umetnickog dela". Ili pitati pred nekom skulpturom"Cemu ovo sluzi ?" ali verovao ti ili ne umetnost je prozor u onostrano.

upravo ti je čika zigismund u nelagodnosti u kulturi objasnio da nije nikakav prozor u onostrano, već da je vrlo logična, predvidiva I naravno da sam materijalista, ali nije li to pleonazam kada je ljudska vrsta u pitanju..Od čega ti živiš? Od eolskih kadenci? idi begaj. Jedino si u pravu da je umetnost za mene zatvorena knjiga. Ja to kao umetnik mogu da potvrdim, jer knjige manje čitam a više pišem, muziku manje slušam više sviram i sve u svemu umetnost pre živim neg je analiziram..

Frojd je u svom delu o Mikelandjelovom Mojsiju pokazao svima koliko je kompetentan u analizi umetnickog dela. A materijalisti me ne zanimaju. Frojd ima nekih dobrih misli, ali sve su to zapravo parafraze Sopenhauera obradjene od strane njegovog prostog materijalisitickog uma samim tim i banalizovane.

Itekako znaci. Naravno, da bi to mogao pojmiti moras poznavati bar osnove idealisticke filozofije.
sistem koji polazi ni od čega da bi došao nigde...hvala lepo, preskočiću.

Slobodno preskoci ali kada sledeci put pozelis da promovises svoje poglede na svet, seti se da postoji cela jedna oblast ljudskog misljnja koja je odavno prozrela sve apsurde materijalizma i pozitivizma.

koju sad individualnu volju kad kažeš da umetničko stvaranje leži u metafizičkoj volji koja je izvan individualne, Odluči se. Levo ..desno..

Lepo sam rekao. Cilj je prevazici individualnu volju i postati "tkz"cisti subjekat saznanja"...nesto sto nije individua . To je stapanje sa oblascu duha ili tkz."Bergsonovom Kvalitativnom mnozinom. U toj oblasti duha nema jednosti niti mnostva vec kvalitativnog mnostva.

umetnost je igra. Negovanje deteta u nama.

Kao sto rekoh detinjstvo je precenjeno.

To doba intelektualne slabosti i potpune bespomocnosti i zavisnosti od autoriteta, nije nikakav ideal koji ces prenositi u umetnicko delo.

Ako je tebi sasvim dobro da sipas u bure bez dna onda ok. Meni se vidis to ne dopada.
ali to svejedno radiš i to vrlo predano koliko vidim. Da nije tako, ne bi bio ovde. i presipao sa nama iz šupljega u prazno

Gresis. Dijalog je najbolje sredstvo ucenja jos od vremena Platona. A sticati filzofsko znanje jedini je rad na ovom svetu koji moze biti ozbiljan. Sve ostalo su gradnje kula od karata.

 

[ranjeni Zoro]

ne znam zasto pises u tom prozoru pa ne mogu da te citiram kako valja?

ovako mi je lakše da odgovaram na svaku repliku posebno Moj izum.. probaj, zgodno je



Zar je toliko tesko pojmiti da neko bira umetnost umesto kica. Goluba umesto vrabca. Konja umesto magarca. Operu umesto raznih folk, rok, punk, rep i ostalih nazovi "umetnosti".

nije teško pojmiti to. Ti međutim grešiš kada kažeš da čovek bira. Postoji čitav niz psiholoških odrednica koji će tebe da usmere ka operi i čak da ti izgrade varljivi osećaj da ti se to dopada. Da si rođen u avganistanu, voleo bi nepšto drugo i "birao" bi nešto drugo.
Da si rođen u selu N'Daje u africi, tvoje estetičko biće "biralo" bi nešto treće. Tvoje "biranje" je kao što vidiš, vrlo teritorijalno (i vremenski) uslovljeno. Ti si čovek drugog ritma i operu možeš da poimiš samo drugačije nego savremenik verdijev ili mocartov. To Drugačije, nema mnogo veze sa intuicijama i kontemplacijama. Ono je jednostavno drugačije.


Frojd je u svom delu o Mikelandjelovom Mojsiju pokazao svima koliko je kompetentan u analizi umetnickog dela.
svako delo je prvo Datost, pa je tek onda možda umetnost, kič, lekcija isl. Na početku svakog dela bila je prvo Misao. (ili Ideja, ako ti je draže). A Misli i Ideje su bile biljke kojima se čika frojd bavio vrlo dobro.

A materojlisti me ne zanimaju. Frojd ima nekih dobrih misli ali sve su to zapravo parafraze Sopenhauera obradjene od strane njegovog prostog materijalsitickog uma samim tim i banalizovone.

ti kanda imaš nešto protiv banalnog..Verujem da ti se ne dopada ni ideja da smo postali od majmuna (i riba)..?


Slobodno preskoci ali kada sledeci put pozelis da promocises svoje poglede seti se da postoji cela jedna oblast ljudskog misljnja koja je odavno prozrela sve apsurde materijalzma i pozitivizma.

for gad snejk..zašto bih da promovišem?da neću dobiti zlatnu plaketu od Kluba materijalistički nastrojenih filosofa? I naravno da je apsurd. Camus ti je lepo to objasnio, valjda?


Lepo sam rekao. Cilj je prevazici individaalnu volju i postati "tkz"cisti subjekat saznanja"...nesto sto nije individua . To je stapanje sa oblasti duha ili tkz."Bergsonovom Kvalitativnom mnozinom. U toj oblasti duha nema jednosti niti mnostva vec kvalitativnog mnostva.

dakle cilj je postati lišaj.



Kao sto rekoh detinjstvo je precenjeno.

To doba intelketulane slabosti i potpune besmopocnosti i zavisnoti od autoriteta nije niakakav ideal koji ces preniositi u umetnicko delo.

grešiš šinko. U doba detinjstva Ego je najjači i sve se vrti oko njega. Ako se detetu ne dopadne tvoja opera, znaj da u njoj ima nešto nehumano. A umetnost mora da bude humana. Pre svega i iznad svega. ako nema tu crtu, onda spekuliše sa dopadljivošću, sa kičem, sa zaradom.



Gresis. Dijalog je najbolje sredstvo ucenja jos od vremena Platona.
Zar nisu greške? i to tuđe..i aj da kažemo iskustvo?
A sticati filzofsko znanje jedini je rad na ovom svetu koji moze biti ozbiljan. Sve ostalo su gradnje kula od karata.
ozbiljan? definiši ozbiljno

......

 

[hakim bej]

Prava umetnicka dela nekako isplivaju na povrsinu i traju dok je ljudi, kiceraj sa druge strane, ima rok trajanja. On je poput dnevnih novina, danas je aktuelan, sutra niko ne zna za njega.
.

Na kraju sveta ne moze se ovako meriti.
(iako bi se mozda slozio sa definicijom)

 

[oziman]

Ali meni jedna stvar ovde nije jasna. Ta pesma traje, prenosi se s generacije na generaciju, ljudi je slušaju i vole. Isto je i sa pesmama Boba Dilana, ili Tupaka Šakura - nebitno.
A po meni je, ipak, merilo kvaliteta jednog dela njegov opstanak kroz vreme, a ne kompleksnost.

To nije nikakvo merilo. Merilo je lakoca sa kojom nas delo uvodi u stanje estetske kontemplacije ili u stanje transcendencije individualne volje. To je merilo koje razdvaja umetnost od kiča.
Ako bi pitali mase sta je vredno i rukovodili se time, ili da li delo opstaje kroz vreme, nista time nebismo mogli zakljuciti.
Recimo, skolski primer kiča ili pesme Milica Vukasinovica ...opstaju evo decenijama.. Ono Zikino kolo.. a verovatno i ova najnovija koja glasi:

Taman da joj mater
u to popusti joj karakter
za slic rukom pravo
pameti, zdravo

Kad karakteri stradaju
gace same spadaju
a to nekad sto smo
se gledali, gledali

Ali eto groma
nece bez kondoma
ja bi go da udjem
ona gleda, a ne da

Pretrkeljam dzepove
i sve tajne stekove
ona gleda, a kondoma
nema, pa nema
Mislic Vukasinovic

Evo, ovo ce opstati decenijama pa mozda i vekovima kao "umetnicko nadahnuce" mnogih. Zasto? Zato sto opisuje sustinski cilj njihovih zivota..hranu i razmnozavanje !!!!

Sa druge strane , tacno je da opstaju i dela Mocarta. Rosinija itd. ali ona ne opstaju zato sto su ljudi shvatili njihovu vrednost vec zarad snobizma bogate manjine i fenomena "Carevog novog odela".
Mislis da neki milioner koji kupi neku Rembrantovu sliku za desetine miliona dolara.. kupuje je zato sto ce uzivati u estetskoj kontemplaciji ili zato da bi zadovoljio njabalnlniju taštinu?

Nije znaci cak ni to merilo..opstanak kroz vreme i popularnost . Nedavno sam otkrio jednog kompozitora za koga verovatno nisi nikada cuo . Vilbard Kristofer Gluk... i odusevio se. Takava muzika je na nivou Mocarta pa opet on je skoro pa nepoznat, i ljudi ne znaju sta propustaju.
Merilo je znaci ono sto sam rekao...nas soptveni osecaj a ne popularnost, konvencija., opstanak kroz vreme .. ili bilo sta drugo.

A kada sam rekao instant zabava mislio sam ne na duzinu dela vec na sadrzajnost. Recimo ovaj spot Aerosmita deluje posle drugog slusanja...OK. ALI POSLE TRECEG potpuno je istrosen..kao omot od cokoladice....Prazna ljuspa. Posle treceg slusanja mogu da tu melodiju i odpevam, odsviram , zapisem u notnu svesku i okacim na zid!

 

[ranjeni Zoro]

ajde da pomenemo i još jednu stvar, koja se ovde ne pominje a kada se govori o umetnosti.

Koliko je ljudi imalo prilke da čuje Mocartvou muziku u vreme kada je on živeo? Nisu imali gramofone, radio-aparate i mp3 jeve. Mnogi nisu živeli u gradu (da bi išli u operu), mnogi koji su živeli u gradu, nisu išli u operu isl

Dakle, obrni-okreni, muzika tog tipa je bila rezervisana za mali broj ljudi. Da li joj je sama ta činjenica dala notu "ozbiljnosti", ili stanje svesti u koje su padali ti malobrojni slušaoci, ili čininenica da to nije ista muzika koja se svirala po birtijama?

S druge strane, danas imamo hiper-produkciju svega i svačega. A čim nečega ima previše, ono devalvira. Nekada su ljudi imali samo par ploča sa mocartovom muzikom, danas svaka šuša može da napakuje nekoliko Gb i da kompletira sve što zamisli.

I ne samo to. Može da otkrije likove koji nisu popularisani. Eto npr Ozi je otkrio Gluka (a gde su Holst, Delibes, Faure, Satie..? gde su mnogi drugi koji svojevremeno nisu popularisani toliko, a koji su pisali divna dela?)

Mocart je svojevremeno bio main stream. Svirao je za kraljeve i kraljevi su ga promovisali.
Ništa naravno ne može da umanji njegovu genijalnost, ali..on je bio isto ono što i bendovi koje Ozi pominje danas.

Zašto je toliko opstao? Pa nisam siguran da je to tačno. Klasika je generalno ostala muzika za koju je potrebno izdvojiti vreme, a ljudi su danas generalno nestrpljivi i muzika im služi samo da oteraju tišinu od sebe. U tom smislu nije važno šta će da svira "Pusti nešto da nije gluvo" je postao opšti recept za bežanje od unutrašnjih glasova, koji tišinu i čekaju.

Umestnost upravo i služi da pokrene te glasove, a da nije tišina. Da čoveka sažme u dno svog bića i podseti ga na smrt, ali i na radosti koj propušta. Nažalost, ljudi su danas otuđeni od melodije. Homo tehnikus je izdresiran na ritam, na hipnotički dum-dum-tra(n)s koji ga vraća u Zulu pleme, u kolektivni trans potreban da se pleme poveže jedinstvenim arhetipom.

I tako..pitanje - Zašto je Mocart umetnost a milić vukašinović nije, ne traži svoj odgovor u trajanju, već u percepciji ljudi. Ljudi su jedino merilo. Oni igraju kako se svira, a svira se onako kako odluči veoma mala grupa ljudi.

 

[oziman]

Posetio sam ovih dana Beograd ili tacnije izlozbu Karavadjove slike "Sveti Franjo u meditaciji".

Velika je prednost videti ovakvo delo renesansnog slikarstva u originalu. Ja sam se odusevio. Tih pet minuta dok sam ga posmatrao nesto su izuzetno i neiskazivo. Samo originali ovakvih pravih umetnika mogu pruziti osecaj takve estetske kontemplacije ...da pokrenu, da nas bukvalno odvoje od pojavnog sveta i pruze nam uvid u transcendentno.

Doduse, svo ono obezbedjenje, ona dva policajca koja sede sa svake strane slike smetaju, odvlace paznju.. ali valjda tako mora.

Karavadjo zapravo spada u barok a ne u renesansu, ali ja bas ni ne priznajem svo to svrstavanje u pravce i kategorije. Delo je bitno a ne koji ga je kriticar u koju fioku smestio. Da li je renesAnsa , manirizam, barok, ili ekspresionizam. itd.itd Naci odgovor na to pitanje je sve sto neko dobije od umetnosti. Zadovljstvo znanjem ili pogotkom u koju kategoriju delo spada sva je njihova "estetska kontemplacija".

Ne znam cemu to svrstavanje u pravce ?

MCPBC

jer većina inače ne može da percipira.
Ne može ni sa svrstavanjem, ali bar ima neki privid, uz koji može da se svrstava i naravno socijalizuje, čitaj relativno suvislo priča, zauzima stavove, napada suprotne isto tako veštački nameštene i to ti je umetnička javnost današnja.
Manjina, infinitezimalne brojnosti u odnosu na ove prethodne, uopšte ne treba klase i podvrste. Ono što si rekao, bitno je delo, tek je slovo A, ili još mnogo manje, u onome pravom i potpunom percipiranju, stvari po sebi, ako sam se dobro izrazio i tu se klasifikacija koristi kao matrijal za izgradnju, nečega što bih u nedostatku boljeg termina nazvao katedrala percepcije. Pre nego se okrenemo odricanju od volje, valja od percepcije stvari po sebi uzeti sve što je vredno.

Estetska kontemplacija zahteva napustanje bar na trenutak sluzbe individualnoj volji a tako nesto nije lako postici. Ipak, svi se i pored toga vrte oko umetnosti i zato su izgradjene sve te podele, svrstavanja, pa cak i ta basnoslovna vrednost umetnickih dela rezultat je obicne infantilne transakcione igre "Moje je bolje nego tvoje" gde se takmice milioneri koji u ovakve slike gledaju kao telad u sarena vrata iako su izdvojili milione dolara za njih.

Ali cak i ovakva moja kritika drugih povlaci asocijaciju na snobizam..jos jedan mehanizam izgradjen oko umetnosti.
Tako da ne moramo mi mnogo filozofirati oko toga jer sta god rekli upascemo nenamerno u neku kategoriju bez obzira sto ne spadamo u nju.

 

[vesnavrindavan]

pa sad..nemojte da grdite milionere mada znam da ste pikirali one neke tamo koji kupuju zarad zadovoljenja tastine spostvene ahhaha samo da dodam da nijesu svi oni bas bez stila ukusa i sposobnosti da kontempliraju umjetnosot ili estetiku unutar i van..prije svega radi se o svijesti ljudi i to je to..naravno ono sto jesu i u cemu jesu i boji njihovu svijset..ali ne smijemo kao ljudi od duha gledati i spocitavati cistotu duha onima koje gledamo kroz prizmu njihovog materijalnog blagostanja..

sve mi super ima smisla i sto kaze zoro i ozi..ali samo jednu stepenicu da se uzdignemo i samo gledamo na ljude i njihov duh koji ili moze ili ne moze da se odlijepi od deguntantne i povrsne stvarnosti u kojoj vladaju vjetrovi nizih cakri poput te u pjesmmi tog nekog lika koga je ozi pomenuo...izdici se iznad slavery to the senses-ropstvu culima i culnosti je za plemenite duse i duhove a tih je uvijek bilo i bice sve manje

primenost jedino ima smisla. biti primjer.
a sto se tice ko vrijedi ili ne od umjetnika..to je stvarno naj naj nezahvalnije pitanje..po meni vrijedi svako ko nas pokrene na kreaciju i ko u nama izazove rezonantnost ili ovaplocenje umejtnosckog djela...ako nekome padne na pamet kako bi se ova pojava zvala recite mi trazim da se to imenuje evo nedeljama znaci sposobnost koja mora apriori postojati u osobi ili u nekoj pojavi..koja omogucava pokrece i rezultuje ovaplocenju, stvaranju, kreaciji umjetnickog djela ili uopste bilo kakvom stavranju...sposobnost biti pokrenut na neki stavralacki cin!

<3

 

[ranjeni Zoro]

meni uopšte ne treba 5 minuta da zurim u original.
već ovde me slika totalno radi pa, malo kontempliram a malo transedentiram..

 

[oziman]

meni uopšte ne treba 5 minuta da zurim u original.
već ovde me slika totalno radi pa, malo kontempliram a malo transedentiram..

Original je veoma vazan za dostizanje estetske kontemplacije. Ono sto se tu prenosi nisu pojmovi (koje pretpostavljam ti trazis u umetnickim delima) vec ideje u Platonovom smislu ili objektivacije trannscendentne volje u Sopenhauerovom.U svakom slucaju to je nesto sasvim drugacije od pojmova. Tako da ako ti u onoj slici trazis pojmove naravno da ti je dovoljna i obicna internet reprodukcija ....sta vise i to je suvisno. Dovoljno je da je Karavadjo vama materijalistima napisao na platnu ovako nesto: "Franjo Asiski posmatra lobanju nagnut nad krstom"

Eto to bi bilo "najracionalnije" i to bi vas potpuno zadovoljilo. Aha..znaci Franjo Asiski ...ziveo tad i tad, tu i tu, bio to i to...kraj "kontemplacije"!!!

Ali to nije ono sto je Karavadjo pokusao da nam prenese. Da li je na slici Franjo Asiski ili neko drugi potpuno je nebitno za spoznanje ideje. Platonova ideja koja se ovim iskazuje ne moze se pretvoriti u pojam niti rec.

Naravno, nije originalno umetnicko delo jedini izvor estetske kontemplacije. Ona se moze javiti nad bilo cime ,cak i nad internet reprodukcijom, uostalom, nismo svi u mogucnosti da posecujemo svetske galerije. Hocu samo reci da original nosi u sebi najvise toga ... to je neposredan dodir sa umetnikom, a preko njega sa transcendencijom koja biva pobudjena u sopstvenom duhu. Supstancija ovog sveta je duh. Umetnicka dela su samo "znakovi na putu" koji nas najasnije podsecaju na njega.

 

[ranjeni Zoro]

ozi, ti kanda baš ne umeš samom sebi da poveruješ da ti se slika dopala..?

 

[faraonn]

...preci u stanje koje je oprecno onom koje mrzite, zazelite se tj zazelimo se starog stanja mrznje i Estetika nemoze ucinjeti nista osim da sa strane,- vida rane...svi zelimo ono sto smo imali i da se vratimo putevima vec zaraslim...demagogija je to Napredka...Estetika ubija u nama sve lijepo onoga trena kad svilena vrata naseg zaogrnutog predmeta teznje ,- ukaze se i dozvoli da odvijamo sloj , po sloj...logika postoji sve dok se pocnemo koristiti njenim zakonima...

 

[zadovoljavajuc]

Svidelo mi se nesto ili ne, trazim lepo u tome. Neke informacije o delu (da pojasnim, meni je delo i ona veverica sto sam je danas sa uzivanjem gledao) mi prosto prebukiraju spoznajnu aparaturu, tako da me u osnovi zanima sta sam nekim perifernim culnim (i onoculnim) uhvatio, ne osvrcuci se previse na to da li sam sam spoznao, ili mi je pod nos potureno, ali se donekle osvrnem i na to kada mi se malo presipa iz bunara u bunar.

 

[gost 241814]

Svidelo mi se nesto ili ne, trazim lepo u tome. Neke informacije o delu (da pojasnim, meni je delo i ona veverica sto sam je danas sa uzivanjem gledao) mi prosto prebukiraju spoznajnu aparaturu, tako da me u osnovi zanima sta sam nekim perifernim culnim (i onoculnim) uhvatio, ne osvrcuci se previse na to da li sam sam spoznao, ili mi je pod nos potureno, ali se donekle osvrnem i na to kada mi se malo presipa iz bunara u bunar.

ma jel moguce da si stigao i ovde : ))))))))

 

[zadovoljavajuc]

ma jel moguce da si stigao i ovde : ))))))))

Pitanje je koliko je to estetski kontemplativno.