Fascinacija srpstvom - Srbija kao večna inspiracija

Mrkalj · 09.05.2012. u 11:59

Chetniks! The Fighting Guerrillas is a war film made by Twentieth Century Fox in 1943. The film starred Philip Dorn, Anna Sten, and Martin Kosleck.

It was originally titled The Seventh Column, was directed by Louis King based on a story by Jack Andrews, who also co-wrote the screenplay. The film was produced by Sol M. Wurtzel and Bryan Foy. The film was announced in Boxoffice magazine in the May 30, 1942 issue: "'The Seventh Column,' a story based on exploits of General Draža Mihailović, Yugoslav guerilla leader." The movie appears in the American Film Institute (AFI) catalogue for American feature films made between 1941–1950[1].
The movie was advertised in an original print ad as follows:

"Announcing -- The most stirring picture released this year! Thrill follows thrill in this living drama...that flames out of today's electrifying headlines! This very moment...a Nazi troop train is being destroyed...! Live, love, fight with Draja Mihailovitch and his fighting guerrillas."

1943 20th Century Fox film poster.

The New York Times reviewed the movie favorably on March 19, 1943 after it was shown in New York at the Globe in a review by “T.M.P.”, Thomas M. Pryor. Pryor wrote that the movie was “splendidly acted” and that it had “the right spirit”.[SUP][2][/SUP]

Hal Erickson of All Movie Guide (AMG) reviewed the movie favorably also, describing how Draža Mihailović was vindicated and exonerated by events after the war. Erickson wrote that the movie portrayed Draža Mihailović as “a selfless idealist, leading his resistance troops, known as the Chetniks, on one raid after another against the Germans during WWII.”[SUP][3][/SUP]

The movie was reviewed favorably in the Los Angeles entertainment trade paper The Hollywood Reporter when released in 1943: "Seldom has Hollywood given attention to a motion picture that offered more stirring material than this first feature about a living military hero of World War II."

In a review in the Chicago Daily Tribune on April 1, 1943, "Chetniks' Story Is Dramatically Told in Movie 'CHETNIKS'", Mae Tinee wrote: "This is a fiercely satisfying picture. We all know about the Chetniks, fighting guerrillas of JugoSlavia. We devour every word we can find to read about them--and a lot of us dream of them.... Now comes the movie ..."

The movie was shown in movie theaters nationwide in the U.S. in 1943. The movie was shown at the Globe in New York City on March 18, the B & K Apollo in Chicago, the Williamsburg Theatre in Virginia on Sunday, February 21, 1943 as The Fighting Guerrillas: ‘Chetniks’, at the Stanford Theatre in Palo Alto California, and the Quilna Theatre in Lima, Ohio. The film was shown as a double feature in some theaters in 1943, paired with We Are the Marines (1942), a documentary on the U.S. Marine Corps.[SUP][4][/SUP]

According to a story in the April 3, 1943 Boxoffice magazine, "Chicago Mayor in PA For 'Chetniks' Debut", Chicago Mayor Edward J. Kelly attended a debut showing at the B & K Apollo theater after proclaiming "Chetnik Day" in Chicago on April 1.

http://en.wikipedia.org/wiki/Chetniks!_The_Fighting_Guerrillas

Mrkalj · 09.05.2012. u 12:07

[/spoiler]

Сребрена · 10.05.2012. u 23:14

Mrkalj:
Chetniks! The Fighting Guerrillas is a war film made by Twentieth Century Fox in 1943. The film starred Philip Dorn, Anna Sten, and Martin Kosleck.

Mrkalje

Holivud se baš postarao da film o Draži i četnicima urade najbolje što mogu...Kompozitor muzike za američki film "Četnici", Hugo W. Friedhofer, prethodne godine je pisao za čuvenu "Kazablanku" napr...biće poznat i po filmu "Arsenik i stare čipke"
http://www.imdb.com/name/nm0006087/

Opširan je opis i istorijat ovog filma na blogu Karla Savića, odakle prenosim još neke fotografije:
Philip Dorn, on right, as Draza Mihailovich. John Shepperd as Lt. Petrovic.

http://serbianna.com/blogs/savich/archives/49

A sa istog mesta informacija da su i Britanci snimili film o četnicima na početku rata, pre nego su promenili politiku..
Film je takođe nazvan "Četnik", ali je naslov promenjen u "Undercover" ili “Underground Guerrillas” da se ne bi pravila konfuzija zbog američkog filma.

There was also a British movie made in 1943 on the Chetnik guerrilla movement by Ealing entitled “Undercover” or “Underground Guerrillas” in the U.S., which was originally titled “Chetnik”, but whose title was changed to avoid confusion with the U.S. movie “Chetniks” and because the UK was planning to abandon Mihailovich and wanted a more generic title. The movie, filmed in Wales, was directed by Sergei Nolbandov and starred John Clements, Stanley Baker, and Michael Wilding and released by Columbia as “Underground Guerrillas” in the U.S.

http://2.***************/_5yC7rBE51...00-h/Picture+Post+Mag+Cover+Oct.+10,+1942.JPG
http://en.wikipedia.org/wiki/File:Undercover_FilmPoster.jpeg

John Clements starred as Captain Milosh Petrovitch, a Yugoslav guerrilla resistance leader, modeled closely on Draza Mihailovich.
Mary Morris played Anna Petrovitch, his wife.
Stephen Murray played Milosh Petrovitch’s brother, Stephan Petrovitch, modeled on Milosh Sekulich, a Serbian physician who had worked at the Municipal Hospital in Belgrade from 1935 to 1941.
Michael Wilding played the guerrilla Constantine.
Stanley Baker, who was fourteen years old, made his film debut in Undercover as Petar.

Mary Morris and John Clements on a 1944 Columbia Pictures lobby card for Underground Guerrillas (1944),
“Guerrilla girl and her warrior husband reunited in the mountains!”
http://1.***************/_5yC7rBE51K0/SkbOQa8ft1I/AAAAAAAAAXM/li1A81DBf6I/s400/Movie+poster+Australia+for+Undercover.JPG

Finlay Currie, left, as a Serbian Orthodox priest, with John Clements, as Yugoslav guerrilla leader Dushan Petrovitch, and Mary Morris, as Anna Petrovitch, his wife, in a scene from Undercover, whose production title was Chetnik.

Undercover is a wonderful slice of wartime history and a gripping piece of morale boosting WWII cinema from Ealing Studios. The story follows two brothers during the Nazi occupation of Yugoslavia. One escapes to the hills to join the resistance whilst the other stays within his village to find other ways to defeat the enemy. A riveting, action packed homage to the Yugoslavian struggle during the war and an insight into the world of their brave, fearless guerrilla forces.

Sadržaj na engleskom jeziku:
http://www.generalmihailovich.com/2009/06/undercover-1943-movie-review-by-carl.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Undercover_(1943_film)
http://www.moviemail-online.co.uk/film/dvd/Undercover/

Film u celini (ko ume nek prenese ovde):
http://serbstvo.yuku.com/topic/921/

Hrastovnik · 10.05.2012. u 23:45

Lesandar:
Grci su nam bili duže neprijatelji nego Nemci. Pa su u vreme najvećeg ropstva srpskog naroda došli da se naslađuju na lešini. Konačno , pri zaokruživanju samobitnosti proteraše 300.000 Srba i njihovu zemlju dadoše pravoslavnim crncima. Sad su nam prijatelji kad nemaju snage da prdnu.

Svaka cast za ove rijeci.

Pumpaj Dinstanović · 12.05.2012. u 14:05

Hrastovnik:
Svaka cast za ove rijeci.

Ja jos uvijek ne cu kada je to bilo...

NalimInTheHous · 24.05.2012. u 00:52

Viktor Igo rođen je 26.februara 1802. a umro 22. maja 1885. Bio je veliki francuski pisac, mislilac, predvodnik mnogih književnih i političkih generacija. Za njega vezujemo nastanak francuske romantičarske književnosti. Bio je pisac, pesnik, dramski pisac, kritičar, slikar. Veoma je bio uključen u politički život Francuske. 1848. bio je predsednik prvog kongresa Svetskog mira koji je održan u Parizu. 1842. dolazi u Beograd pozorišna trupa iz Zagreba da igra Ernanija I u prevodu Jovana Sterije Popovića. Ovo se smatra prvom pojavom Igoa u srpskoj kulturi. Do Francuske su dopirali preko dopisnika, preko diplomatskih depeša, najcrnji glasovi o najezdi Turaka na Srbiju. Iz jednog izveštaja iz Aleksinca pukovnika K.S. Protića vojnom ministru Tihomiru Nikoliću od 11. avgusta koji je prenet u evropsku štampu vide se sva zverstva nad Srbima. Vapaj srpskg ministra nije ostao bez reagovanja. Igo, patriota i pacifista kakav je celoga života i bio, nije zaboravio da su 1871. godine Srbi, i Rumuni u Ugarskoj bili protiv prisjedinjenja Alzasa Nemačkoj. U jeku srpsko - turskog rata, 29. avgusta 1876. Igo objavljuje svoj čuveni govor Za Srbiju. Beogradski časopis Istok koji je u to vreme bio poluslužbeni organ srpske vlade doneo je ovaj govor o Srbima u veoma lošem i nepotpunom prevodu u brojevima 92. i 94. avgusta 1876. godine.

POUR LA SERBIE

Il devient nécessaire d’appeler l’attention des gouvernements européens sur un fait tellement petit, à ce qu’il paraît, que les gouvernements semblent ne point l’apercevoir. Ce fait, le voici: on assassine un peuple. Où? En Europe. Ce fait a-t-il des témoins? Un témoin, le monde entier. Les gouvernements le voient-ils? Non.

Les nations ont au-dessus d’elles quelque chose qui est en dessous d’elles, les gouvernements. A de certains moments, ce contresens éclate: la civilisation est dans les peuples, la barbarie est dans les gouvernants. Cette barbarie est-elle voulue? Non. Elle est simplement professionnelle. Ce que le genre humain sait, les gouvernements l’ignorent. Cela tient à ce que les gouvernements ne voient rien qu’à travers cette myopie, la raison d’Etat; le genre humain regarde avec un autre œil, la conscience.

Nous allons étonner les gouvernements européens en leur apprenant une chose, c’est que les crimes sont des crimes, c’est qu’il n’est pas plus permis à un gouvernement qu’à un individu d’être un assassin, c’est que l’Europe est solidaire, c’est que tout ce qui se fait en Europe est fait par l’Europe, c’est que, s’il existe un gouvernement bête fauve, il doit être traité en bête fauve; c’est qu’à l’heure qu’il est, tout près de nous, là, sous nos yeux, on massacre, on incendie, on pille, on extermine, on égorge les pères et les mères, on vend les petites filles et les petits garçons; c’est que, les enfants trop petits pour être vendus, on les fend en deux d’un coup de sabre; c’est qu’on brûle les familles dans les maisons; c’est que telle ville, Balak, par exemple, est réduite en quelques heures de neuf mille habitants à treize cents; c’est que les cimetières sont encombrés de plus de cadavres qu’on n’en peut enterrer, de sorte qu’aux vivants qui leur ont envoyé le carnage, les morts renvoient la peste, ce qui est bien fait; nous apprenons aux gouvernements d’Europe ceci, c’est qu’on ouvre les femmes grosses pour leur tuer les enfants dans les entrailles, c’est qu’il y a dans les places publiques des tas de squelettes de femmes ayant la trace de l’éventrement, c’est que les chiens rongent dans les rues le crâne des jeunes filles violées, c’est que tout cela est horrible, c’est qu’il suffirait d’un geste des gouvernements d’Europe pour l’empêcher, et que les sauvages qui commettent ces forfaits sont effrayants, et que les civilisés qui les laissent commettre sont épouvantables.

Le moment est venu d’élever la voix. L’indignation universelle se soulève. Il y a des heures où la conscience humaine prend la parole et donne aux gouvernements l’ordre de l’écouter.

Les gouvernements balbutient une réponse. Ils ont déjà essayé ce bégaiement. Ils disent: on exagère.

Oui, l’on exagère. Ce n’est pas en quelques heures que la ville de Balak a été exterminée, c’est en quelques jours; on dit deux cents villages brûlés, il n’y en a que quatre-vingt dix-neuf; ce que vous appelez la peste n’est que le typhus; toutes les femmes n’ont pas été violées, toutes les filles n’ont pas été vendues, quelques-unes ont échappé. On a châtré des prisonniers, mais on leur a aussi coupé la tête, ce qui amoindrit le fait; l’enfant qu’on dit avoir été jeté d’une pique à l’autre n’a été, en réalité, mis qu’à la pointe d’une bayonnette; ou il y a une vous mettez deux, vous grossissez du double, etc., etc., etc.

Et puis, pourquoi ce peuple s’est-il révolté? Pourquoi un troupeau d’hommes ne se laisse-t-il pas posséder comme un troupeau de bêtes? Pourquoi? Etc., etc., etc.

Cette façon de pallier ajoute à l’horreur. Chicaner l’indignation publique, rien de plus misérable. Les atténuations aggravent. C’est la subtilité plaidant pour la barbarie. C’est Byzance excusant Stamboul.

Nommons les choses par leur nom. Tuer un homme au coin d’un bois qu’on appelle la forêt de Bondy ou la forêt Noire est un crime; tuer un peuple au coin de cet autre bois qu’on appelle la diplomatie est un crime aussi.

Plus grand, voilà tout.

Est-ce que le crime diminue en raison de son énormité? Hélas! c’est en effet une vieille loi de l’histoire. Tuez six hommes, vous êtes Troppmann; tuez-en six cent mille, vous êtes César. Etre monstrueux, c’est être acceptable. Preuves: la Saint-Barthélémy, bénie par Rome; les dragonnades, glorifiées par Bossuet; le Deux-Décembre, salué par l’Europe.

Mais il est temps qu’à la vieille loi succède une loi nouvelle; si noire que soit la nuit, il faut bien que l’horizon finisse par blanchir.

Oui, la nuit est noire ; on en est à la résurrection des spectres. Après le Syllabus voici le Koran; d’une Bible à l’autre on fraternise; jungamus dextras; derrière le Saint-Siège se dresse la Sublime Porte; on nous donne le choix des ténèbres; et voyant que Rome nous offrait son moyen âge, la Turquie a cru pouvoir nous offrir le sien.

De là les choses qui se font en Serbie.

Où s’arrêtera-t-on? Quand finira le martyre de cette héroïque petite nation?

Il est temps que sorte de la civilisation une majestueuse défense d’aller plus loin. Cette défense d’aller plus loin dans le crime, nous, les peuples, nous l’intimons aux gouvernements.

Mais on nous dit: vous oubliez qu’il y a des “questions”. Assassiner un homme est un crime, assassiner un peuple est une “question”. Chaque gouvernement a sa question; la Russie a Constantinople, l’Angleterre a l’Inde, la France a la Prusse, la Prusse a la France.

Nous répondons: l’humanité aussi a sa question; et cette question, la voici, elle est plus grande que l’Inde, l’Angleterre et la Russie: c’est le petit enfant dans le ventre de sa mère.

Remplaçons les questions politiques par les questions humaines.

Tout l’avenir est là.

Disons-le, quoi qu’on fasse, l’avenir sera. Tout le sert, même les crimes. Serviteurs effroyables.

Ce qui se passe en Serbie démontre la nécessité des Etats-Unis d’Europe. Qu’aux gouvernements désunis succèdent les peuples unis. Finissons-en avec les empires meurtriers. Muselons les fanatismes et les despotismes. Brisons les glaives valets des superstitions et les dogmes qui ont le sabre au poing. Plus de guerres, plus de massacres, plus de carnages; libre pensée, libre échange; fraternité. Est-ce donc si difficile, la paix? La République d’Europe, la Fédération continentale, il n’y a pas d’autre réalité politique que celle-là. Les raisonnements le constatent, les événements aussi. Sur cette réalité, qui est une nécessité, tous les philosophes sont d’accord, et aujourd’hui les bourreaux joignent leur démonstration à la démonstration des philosophes. A sa façon, et précisément parce qu’elle est horrible, la sauvagerie témoigne pour la civilisation. Le progrès est signé Achmet-Pacha. Ce que les atrocités de Serbie mettent hors de doute, c’est qu’il faut à l’Europe une nationalité européenne, un gouvernement un, un immense arbitrage fraternel, la démocratie en paix avec elle-même, toutes les nations sœurs ayant pour cité et pour chef-lieu Paris, c’est-à-dire la liberté ayant pour capitale la lumière. En un mot, les Etats-Unis d’Europe. C’est là le but, c’est là le port. Ceci n’était hier que la vérité; grâce aux bourreaux de la Serbie, c’est aujourd’hui l’évidence. Aux penseurs s’ajoutent les assassins. La preuve était faite par les génies, la voilà faite par les monstres.
L’avenir est un dieu traîné par des tigres!

Paris, 29 août 1876.

Prevod na Srpski možete pročitati ovde:

http://forum.krstarica.com/showthre...-Za-Srbiju?p=21746855&viewfull=1#post21746855

NalimInTheHous · 24.05.2012. u 00:52

U govoru Za Srbiju Igo želi da skrene pažnju velikih sila na jedan mali narod. Kaže da je ceo svet svedok tog događaja, ali da ga moćne vlade ne primećuju. Igo je još kao dete mogao da čuje o Srbma. Jedan srpski bataljon je boravio u njegovom rodnom gradu za vreme Napoleona I. Prvi put o Srbima i Srbiji govori u pesmu napisanoj 1828. godine u zbirci ''Les Orientales'', ''Rasrđeni Dunav'' (fr.La Danube en colère).

http://4.***************/_B_NubOCYEUA/TUI3h4coYqI/AAAAAAAACFk/PQyg6LheIDc/s1600/orientales.gif

http://en.wikipedia.org/wiki/Les_Orientales

Le Danube en colère

Belgrade et Semlin sont en guerre.
Dans son lit, paisible naguère,
Le vieillard Danube leur père
S'éveille au bruit de leur canon.
Il doute s'il rêve, il trésaille,
Puis entend gronder la bataille,
Et frappe dans ses mains d'écaille,
Et les appelle par leur nom.

"Allons, la turque et la chrétienne !
Semlin ! Belgrade ! qu'avez-vous ?
On ne peut, le ciel me soutienne !
Dormir un siècle, sans que vienne
Vous éveiller d'un bruit jaloux
Belgrade ou Semlin en courroux !

"Hiver, été, printemps, automne,
Toujours votre canon qui tonne !
Bercé du courant monotone,
Je sommeillais dans mes roseaux ;
Et, comme des louves marines
Jettent l'onde de leurs narines,
Voilà vos longues couleuvrines
Qui soufflent du feu sur mes eaux !

"Ce sont des sorcières oisives
Qui vous mirent, pour rire un jour,
Face à face sur mes deux rives,
Comme au même plat deux convies,
Comme au front de la même tour
Une aire d'aigle, un nid d'autour.

"Quoi ! ne pouvez vous vivre ensemble,
Mes filles ? Faut-il que je tremble
Du destin qui ne vous rassemble
Que pour vous haïr de plus près,
Quand vous pourriez, sœurs pacifiques,
Mirer dans mes eaux magnifiques,
Semlin, tes noirs clochers gothiques,
Belgrade, tes blancs minarets ?

"Mon flot, qui dans l'océan tombe,
Vous sépare en vain, large et clair ;
Du haut du château qui surplombe
Vous vous unissez, et la bombe,
Entre vous courbant son éclair,
Vous trace un pont de feu dans l'air.

"Trêve ! taisez-vous, les deux villes !
Je m'ennuie aux guerres civiles.
Nous sommes vieux, soyons tranquilles.
Dormons à l'ombre des bouleaux.
Trêve à ces débats de familles !
Hé ! sans le bruit de vos bastilles,
N'ai-je donc point assez, mes filles,
De l'assourdissement des flots ?

"Une croix, un croissant fragile,
Changent en enfer ce beau lieu.
Vous échangez la bombe agile
Pour le koran et l'évangile ?
C'est perdre le bruit et le feu :
Je le sais, moi qui fus un dieu !

"Vos dieux m'ont chassé de leur sphère
Et dégradé, c'est leur affaire :
L'ombre est le bien que je préfère,
Pourvu qu'ils gardent leurs palais,
Et ne viennent pas sur mes plages
Déraciner mes verts feuillages,
Et m'écraser mes coquillages
Sous leurs bombes et leurs boulets !

"De leurs abominables cultes
Ces interventions sont le fruit.
De mon temps point de ces tumultes.
Si la pierre des catapultes
Battait les cités jour et nuit,
C'était sans fumée et sans bruit.

"Voyez Ulm, votre sœur jumelle :
Tenez-vous en repos comme elle.
Que le fil des rois se démêle,
Tournez vos fuseaux, et riez.
Voyer Bude, votre voisine ;
Voyez Dristra la sarrasine !
Que dirait l'Etna, si Messine
Faisait tout ce bruit à ses pieds ?

"Semlin est la plus querelleuse :
Elle a toujours les premiers torts.
Croyez-vous que mon eau houleuse,
Suivant sa pente rocailleuse,
N'ait rien à faire entre ses bords
Qu'à porter à l'Euxin vos morts ?

"Vos mortiers ont tant de fumée
Qu'il fait nuit dans ma grotte aimée,
D'éclats d'obus toujours semée !
Du jour j'ai perdu le tableau ;
Le soir, la vapeur de leur bouche
Me couvre d'une ombre farouche,
Quand je cherche à voir de ma couche
Les étoiles à travers l'eau.

"Sœurs, à vous cribler de blessures
Espérez-vous un grand renom ?
Vos palais deviendront masures.
Ah ! qu'en vos noires embrasures
La guerre se taise, ou sinon
J'éteindrai, moi, votre canon.

"Car je suis le Danube immense.
Malheur à vous, si je commence !
Je vous souffre ici par clémence,
Si je voulais, de leur prison,
Mes flots lâchés dans les campagnes,
Emportant vous et vos compagnes,
Comme une chaîne de montagnes
Se lèveraient à l'horizon !"

Certe, on peut parler de la sorte
Quand c'est au canon qu'on répond,
Quand des rois on baigne la porte,
Lorsqu'on est Danube, et qu'on porte,
Comme l'Euxin et l'Hellespont,
De grands vaisseaux au triple pont ;

Lorsqu'on ronge cent ponts de pierre,
Qu'on traverse les huit Bavières,
Qu'on reçoit soixante rivières
Et qu'on les dévore en fuyant ;
Qu'on a, comme une mer, sa houle ;
Quand sur le globe on se déroule
Comme un serpent, et quand on coule
De l'occident à l'orient !

http://www.lettres-persiennes.net/textes-extraits/victor-hugo/danube-colere.php

Сребрена · 28.05.2012. u 00:06

Viden:
Fleming je našao inspiraciju u Srbinu koga je lično poznavao i po kome je stvorio lik čuvenog filsmkog junaka- James-a Bonda.
Srbin se zvao Duško Popov i bio je..špijun

"Otac" naučne fantastike, Žil Vern, stvorio je lik čuvenog književnog i filmskog junaka- kapetana Nema- takođe po uzoru na Srbina koga je lično poznavao.
Srbin se zvao Nikola Tesla i ..bio je genije.

Mrkalj · 28.05.2012. u 02:18

Kuhač, Franjo Ksaver, 1834-1911

Srbsko oro, djelo 32 za četiri glasovira svaki na četiri ruke i skladnoglasje
Vydáno: Zagreb : L. Chartman, 1873

Koliko je srpsko ime bilo nepoželjno, ilustracije radi navešću reči poznatog hrvatskog muzikologa i kompozitora, Franje Kuhača, upućene jednom prijatelju 30. oktobra 1879. Kuhač je, između ostalog, napisao: „Uz to jošte prilažem njekoliko mojih kompozicija: šest sborova i 'srbsko oro' za četiri glasovira. Izvolite ih kojemu pjevačkomu društvu predati. Ime 'srbsko' neka Vas ne ženira, možete na program staviti i narodno oro.“

Op. 20 Mi smo braćo ilirskog (A-dur)

Fantasie concertante ... za glasovir

Posveta: Preuzvišenom gospodinu Josipu Juraju Strossmayeru ...

Tiskano: Wien, C. A. Spina, No. 18.984 /1865/

HGZ: 367/VIIa; MA: 5161

Autograf u zbirci: Kroatische und serbische Musikstücke

AH: VIII/28—12

Op. 26 Sriemske narodne pjesme (G-dur) Karišik za četiri muška glasa (Radi tebe ja na kocku)

Posveta: Presvietlomu gospodinu Medi knezu Puciću u Dubrovniku

Tiskano: Osijek, Vlastita naklada /1869/

AH: VI/24—27; HGZ: 5521; KOLO 245

Litografirana partitura i dionice

KOLO: 245

Op. 28 Paraćinka (G-dur)

Srbski narodni ples za glasovir na dvie ruke iz poveće, te još neštampane zbirke jugoslavjanskih narodnih plesova i igara (Hajd na levo, braca Stevo) Tiskano: Wien, S. A. Spina, b. b. /1863—1869/

Op. 32 Srpsko oro (C-dur) za četiri glasovira, svaki na četiri ruke i skladnoglasje

Posveta: Njegovoj svjetlosti gospodaru Milanu Obrenoviću IV knezu Srbskom

Tiskano: Vlastita naklada, Zagreb, L. Hartman /1873/

AH: VI/24—6, VII/25—9a; HGZ: 1661; KOLO: 252;

MA: 5664

Obrada za klavir dvoručno

Autograf datiran: U Osieku dne 5. svibnja 1869

AH: VII/27—12

Autograf datiran: 10 studena 1871.

AH: VII/25—9c

Autograf datiran: U Zagrebu dne 1. srpnja 1872

AH: VII/27—13

Obrada za klavir četveroručno 2 autografa

AH: VII/27—14, VII/27—15

13* Recitativ i zbor iz drame »Boj na Kosovu« za, glas, mješoviti zbor i glasovir

Autograf datiran: Essek, 1869, Gymnazium

AH: VII/27—22

Petar HEKTOROVIĆ, Vojvoda Radosav i Kliče divojka (A-dur, C-dur) Hrvatske narodne popievke ukajdio ih god. 1550. Petar Hektorović, za mužka grla udesio Fr. Š. Kuhač.

Litografirano

AH: VI/24—5, VI/24—28: NSB: Hl—4°—384

Josip ŠLEZINGER, Pesme iz tragedije Smrt srbskoga knjaza Mihaila Obrenovića III. spevane od A. Nikolića, Melodije od J. Šlezingera, a za glasovir priredio F. Ks. Koh-Kuhač.

Tiskano: Kamenotiskara praviteljstvena u Beogradu 1869.

AH: VI/24—29

Сребрена · 28.05.2012. u 14:58

Mrkalj:
Srbsko oro, djelo 32 za četiri glasovira svaki na četiri ruke i skladnoglasje
Kuhač, Franjo Ksaver, 1834-1911

За сваки случај, због оних који нису прегледали целу ову тему, да подсетим да је композитор "Србског ора" Фрањо Кухач, био Немац.

Srebrena:
Franjo Ksaver Kuhač je bio Nemac koji je slavenizirao prezime (preveo sa nemačkog), a rođen je kao Franjo Ksaver Koch.
"Roditelji su mu bili podrijetlom Nemci,a obitelj se zvala Koch.To je ime nosio i Kuhač do 37.godine života." piše Josip Andreis u "Povijesti glazbe",
knjiga 4, Zagreb, 1974.g., str.256

Srebrena:
Žarko je želeo da bude srpski akademik, štampao dela na ćirilici , revnosno proučavao i zapisivao sve što je mogao da nadje o srpskoj muzici..
Rodjen je (i umro) u Austrougarskoj carevini, verovatno u isusovačkoj porodici, s obzirom na ime koje je dobio po rođenju.

Било би занимљиво чути извођење ове композиције - како је педантни Немац организовао звук србског кола у 16 руку?!!

Сребрена · 01.06.2012. u 01:02

Srebrena:
ШТРАУС У СРПСКОЈ НОШЊИ

Joш један интересантан детаљ везан за Јохана Штрауса јесте да је свој најчувенији валцер "На лепом плавом Дунаву" компоновао 1867.године у дворцу удаљеном десетак километара западно од Новог Сада, надомак Дунава и Фрушке горе.
На великој футошкој равници, некадашњем поседу Михајла Чарнојевића (синовца Арсенија 3.Чарнојевића), изникао је дворац крајем 18.века.
. У време компоновања Штраусовог валцера, највећи бачки дворац је припадао грофовској породици Котек.
Данас је на том месту, у просторијама дворца пољопривредна футошка школа.

О историјату дворца
http://www.dvorci.info/dvorci/futog/info.php
http://www.poljosko.edu.rs/Skola/istorijat.htm
http://bassmatter.blogspot.com/2010/09/na-lepom-plavom-dunavu-dvorac-hadik-u.html

Mrkalj · 01.06.2012. u 03:20

Srebrena:
Joш један интересантан детаљ везан за Јохана Штрауса јесте да је свој најчувенији валцер "На лепом плавом Дунаву" компоновао 1867.године у дворцу удаљеном десетак километара западно од Новог Сада, надомак Дунава и Фрушке горе.
На великој футошкој равници, некадашњем поседу Михајла Чарнојевића (синовца Арсенија 3.Чарнојевића), изникао је дворац крајем 18.века.
. У време компоновања Штраусовог валцера, највећи бачки дворац је припадао грофовској породици Котек.
Данас је на том месту, у просторијама дворца пољопривредна футошка школа.

О историјату дворца
http://www.dvorci.info/dvorci/futog/info.php
http://www.poljosko.edu.rs/Skola/istorijat.htm
http://bassmatter.blogspot.com/2010/09/na-lepom-plavom-dunavu-dvorac-hadik-u.html

Švrćkao se ovuda i Betoven.

23.05.2012 Beograd Betovenova ljubav iz Srema

Dvorac Šlos u Sremu trebalo bi da postane muzej u kome bi bila prikazana burna istorija tog kraja koji je bio na granici Austrogarske i Otomanske imperije. Jedna od epizoda koja će naći mesto u muzeju je priča o ljubavi žene koja je živela u tom dvorcu i slavnog kompozitora Ludviga van Betovena.

Kada se Žanet d'Hontar, prva ljubav Ludviga van Betovena, udala za gardijskog kapetana Karla fon Greta, kompozitor je pao u očajanje. Potpuni emotivi slom Betoven je doživeo zbog njenog preseljenja u dvorac Šlos u sremskom selu Golubinci, pošto je Žanet sa kapetanom Fon Gretom prešla da živi u austrougarsku karaulu na samoj granici tada moćnog Austrijskog carstva.

Iz Beča u Golubince, i istim putem uzvratno, krenula je obimna tajna ljubavna prepiska slavnog kompozitora i njegove izgubljene ljubavi.

Betovenov muzej u Bonu čuva bogatu muzičku zaostavštinu, ali i pisane segmente iz privatnog života genijalnog kompozitora. Za žitelje Srema, nedavno obelodanjena dokumenta ljubavnog života Ludviga van Beotovena, otkrivaju njegovu strasnu ljubavnu vezu sa dvorskom damom iz prestonog Beča.

Žanet i Betoven, vršnjaci, rođeni su 1770. godine. Kompozitor je Žanet opisao kao zanosnu plavušu sa anđeoskim glasom koji ga je "opčinjavao". Prema podacima iz istorije, ljubav dvorskog muzičara i dame iz relativno visokog dvorskog društva žestoko je planula, ali nije dugo trajala. Žanet je za životnog saputnika izabrala plemića i oficira Fon Greta koji je bio sigurnija prilika, ličnost od većeg društvenog poštovanja i svakako materijalno odlično situiran.

Puno srce daje slabiji zvuk. Prazno odjekuje iz svih tonova. Oseća se, ipak, njegova žudnja i ah! Razume se njegova nema čežnja, napisao je Betoven u jednom od svojih pisama voljenoj Žanet potvrđujući da su nezagasla strasna ljubavna osećanja kasnije ugrađena u ogromni, genijalni, muzički opus.

Ipak, pismo poslato Betovenu, od Žanet, koje sadrži detaljan nacrt puta do Golubinaca i izgled dvorca Šlos, ukazuje da je možda kompozitor tajno, makar jednom, dolazio u Srem radi ljubavnog sastanka.

Šlos, prvobitno mesto stanovanja austrougarskih oficira čuvara granice, i kasnije svedok novijih istorijskih događanja, kao spomenik kuluture stavljen je pod zaštitu države. Uz pomoć Ministarstva kulture Srbije i Opštine Stara Pazova sada se pretvara u muzej.

http://www.novimagazin.rs/opusteno/betovenova-ljubav-iz-srema

Лекизан · 01.06.2012. u 23:11

Bobi Fišer

Dana 17. januar 2008. godine umro Bobi Fišer, jedini Amerikanac rođen na SAD-u, koji je osvojio titulu svetskog prvaka u šahu.

Fišer (Robert James "Bobby" Fischer) je bio i veliki ljubitelj Srba, pa je red da mu odamo počast na ovoj stranici.

Titulu svetskog prvaka u šahu osvojio je 1972. godine, u Rejkjaviku. Interesantno je da je Fišer zahtevao da se taj meč igra u Jugoslaviji (Beograd), ali je na kraju ispunjena želja zvaničnog svetskog prvaka Borisa Spaskog, pa Beograd nije ušao u istoriju kao domaćin ovog meča.

Fišer je ušao u istoriju i po tome što je 1992. godine igrao na šahovskom turniru u Beogradu.Kako je Srbija tada bila pod sporstskim sankcijama, Bobiju je bio zabranjen povratak u Ameriku, pa je nakon što mu je istekao američki pasoš, primio državljanstvo Islanda, zemlje u kojoj je postao svetski prvak.

U Sjedinjene Američke Države se više nikada nije vratio. Ostatak života je proveo propagirajući antiameričku politiku, i borbi protiv Novog svetskog poretka. Svoju zemlju, Ameriku, je video kao agresora, koja je rasturila Jugoslaviju, zemlju koju je obožavao.

Fišerovu smrt su obeležili svi svetski mediji, a na ulicama velikih metropola igrane su šahovske partije u njegovu čast. U Americi, Kanadi i Engleskoj, reč Jugoslavija je nakon dugog zatišja opet varskrsla iz zaborava.

Fišer je početkom rata u Jugoslaviji ozbiljno zatalasao američku javnost, tako da su se Ameri "počešali po glavi" i zapitali zašto jedan od njihovih najpametnijih sinova ne opravdava američku politiku na Balkanu. Zbog toga, prilikom pominjaja Fišerovog imena obavezno ustanite i kažite: "Bobi, Srbine, slava ti! ".

Bobi Fišer
http://sr.wikipedia.org/sr/Боби_Фишер

Тада је постао још повученији и није играо такмичарске мечеве све до 1992, када је победио у поновном мечу против Спаског. Такмичење је одржано у Југославији, која је тада била под строгим ембаргом Уједињених нација.Ово је довело до конфликта са владом Сједињених Држава, због чега се никада није вратио у своју родну земљу.

BOBI FIŠER „Ludilo“ jednog genija
http://www.pecat.co.rs/2011/10/bobi-fiser-ludilo-jednog-genija/

Bobi Fišer (tuga)
http://zlipodstanar.com/2009/02/518/

Robert James Fischer
http://www.chessgames.com/perl/chessplayer?pid=19233

Meč stoleća - Bobi Fišer - Boris Spaski
http://www.cooliranje.com/cool/Sah/...er-vs-Boris-Spassky--Bobi-Fiser-Boris-Spaski-

Hrastovnik · 02.06.2012. u 05:38

Mrkalj:
Najintenzivnija faza prihvatanja srpskih narodnih pesama u evropskoj muzici započela je sedamdesetih godina i trajala do početka dvadesetog veka. Samo u toku jedne decenije pojavljuje se sedam kompozitora sa svojim srpskim pesmama: Dvoržak, Janaček, Tjerio, Brams, Henšel, Rubinštajn i Červinjski. Taj razvoj se nastavio osamdesetih godina u delima četvorice kompozitora: Bramsa, H. fon Hercogenberga, Hubera i Čajkovskog, u sledećih petnaest godina objavljene su pesme još sedmorice kompozitora, i to: Aulina, Bema, Bungerta, Hermana, Regera, Suka i Vinterbergera.

Римский-Корсаков "Сербская фантазия"
(Фантазия на сербские темы, ор. 6, 1867, окончат. ред. 1889)

Nikolai Rimsky-Korsakov wrote his Fantasia on Serbian Themes, Op. 6, in 1867. Mily Balakirev conducted the first performed of this piece in May of that year. It is also known as the Serbian Fantasy.

The Fantasy was actually Balakirev's idea for the young Rimsky-Korsakov to compose.[1] He requested the piece for a concert of pan-Slavonic music he had planned for May 24, 1867,[2] programming his Czech Overture on the same billing.[3] Balakirev also produced the Serbian themes for Rimsky-Korsakov to use in his composition.[1] Rimsky-Korsakov confessed in his autobiography that it was not any feeling of nationalism or pan-Slavism that prompted him to write the Fantasy, but the beauty of the themes themselves.[1] Nevertheless, Balakirev liked the piece, which Rimsky-Korsakov had written rapidly.[1]

A March 1868 review of the Fantasy by Pyotr Ilyich Tchaikovsky in which he also mentioned Rimsky-Korsakov's First Symphony found favour within the Balakirev circle.[4] Tchaikovsky mentioned the symphony's "charming orchestration ... its structural novelty, and most of all by the freshness of its purely Russian harmonic turns ... immediately [showing] Mr. Rimsky-Korsakov to be a remarkable symphonic talent."[4] Tchaikovsky was already acquainted with Balakirev and was working with him on his fantasy overture Romeo and Juliet The review opened the door for him to meet the other members of "The Five" face-to-face the following month.[5]

In 1887 Rimsky-Korsakov revised the piece to prepare it for a new edition undertaken by Mitrofan Belyayev's publishing firm.[6]

Srpska fantazija
Događaji koji su se zbili 1867. godine imali su velik značaj za Rusiju i za sav slovenski svet. S proleća je pripremana velika etnografska izložba, organizovan je opšteslovenski kongres, vođena je i velika diplomatska aktivnost, a u Petrograd i Moskvu stigle su najznačajnije ličnosti iz slovenskih zemalja. U Petrogradu je priređen koncert na kome je, u duhu opšte zamisli, trebalo da budu izvedena dela sa isključivo slovenskom tematikom.

Istorijski koncert, značajan po mnogo čemu, održan je 12. maja 1867. u Petrogradu u sali Dume, pod vođstvom Balakirjeva... Između ostalih dela izvedena je i "Srpska fantazija" Nikolaja Rimskog Korsakova. Ovo delo je na zahtev publike ponovo izvedeno. Korsakovljeva "Srpska fantazija" bila je jedno od prvih dela mladog dvadesettrogodišnjeg kompozitora. U koncertnoj sezoni 1867/68. ovo delo je izvedeno još dva puta u Moskvi.

S neizměrnom zahvalnošću korisniku ZIEHRER18431922 čijim je gestom ovo dělo doživělo internet premijeru prě dva měseca (znam, tragam za njim od septembra 2007), dakle 21. marta 2010. — i imalo 95 klikova do sada, prědstavljam Srpsku fantaziju publici Krstarice.

Od tog događaja pa do prihvatanja Čajkovskog da napiše svoj "Srpsko-ruski marš" prošlo je devet godina. Kako i kada se opredelio da komponuje ovo delo, objasnio je njegov prijatelj i biograf N. D. Kaškin. On je isticao kako je rat Srbije s Turskom izazvao u ruskom društvu neobičan razmah simpatija prema porobljenom srpskom narodu. Neposredan povod bilo je to što je Nikolaj Rubinštajn, rođeni brat Antona Rubinštajna, zamislio da organizuje koncert u korist Slovenskog dobrotvornog komiteta, koji je u Srbiju slao ruske dobrovoljce i pomagao ranjenima u ratu. Čajkovski je u potpunosti delio raspoloženje ruskog društva, pa je na Rubinštajnov predlog rado prihvatio da napiše delo specijalno za taj koncert i "sa velikim žarom se prihvatio posla."

Petar Iljič je najradije stvarao na poljskom imanju, u kući svojih prijatelja. Ne zna se tačno kad je započeo rad na tom svom delu. Međutim, o takvim stvaralačkim stremljenjima uzbudljivo iskrenu ispovest ostavio je Konstantin Paustovski:

"Čajkovskom se dopadala ta drvena kuća. U sobama se osećao slab miris terpentina i belog karanfila. Karanfil je bogato cvetao na poljani pod tremom. Čupav, osušen, on čak nije ni ličio na cveće, već je podsećao na pramenove paperja koje se zalepilo za stabljike. (...) U ovoj kući je najjednostavnija muzička tema zvučala kao simfonija. (...) Kuća se nalazila na brežuljku. Šume su se spuštale naniže, u raspevano prostranstvo, tamo gde je usred čestara ležalo jezero. Tamo je kompozitor imao svoje omiljeno mesto - ono se zvalo Rudij Jar. Sam put prema Jaru je izazivao uzbuđenje. Događalo mu se da se zimi budio usred noći u vlažnom rimskom hotelu i počinjao da se priseća toga puta, korak po korak: prvo prosekom, gde kraj panjeva cveta ružičasti noćurak; zatim kroz niski brezik pun pečuraka, onda preko polomljenog mosta nad zaraslom rečicom i blagim usponom naviše, u visoku borovu šumu. (...) Znao je da će, pošto danas poseti to mesto, da se vrati – i draga tema o lirskoj snazi tog šumskog kraja, koja živi negde u njemu, da se prelije preko ivica i nagrne u bujicu zvukova. "

Pored takvog štimunga Čajkovskom je bio neophodan i odgovarajući muzički predložak. Koje su to bile srpske narodne melodije, i koliko ih je još bilo, a koji je bio izvor notnoga materijala, i odakle ga je preuzeo?

Srbin jedan od najstarijih istorijskih naroda sa najbogatijom narodnom umjetnoscu na svijetu.

Сребрена · 07.06.2012. u 22:43

Српски "лобиста" из 19.века

Алфонс де Ламартин (1790-1869)

Srpski je jezik skladan, muzikalan i ritmičan, među njima ima malo imovinske nejednakosti, postoji samo opšte blagostanje, a jedina raskoš je u oružju

Otkud uticajni evropski pesnik na teritoriji još sasvim neoslobođene Srbije? U 19. veku zapadni mislioci su, tvrde istoričari, počeli da prate zbivanja na Istoku. . Na istočnjačkom putu 1833. godine našla se i mala srpska kneževina, pobunjena, ustanička, ali ne potpuno oslobođena od Turaka.

Пред лобањама 15 000 српских устаника у Ћеле-кули, чија је коса и после 24 године вијорила на ветру, Ламартин записује (објављено у књизи „Пут на исток“ у одељку „Белешке о Србији“) :

У књизи "Списи о Србима" сабрани су.. odlomci iz raznih Lamartinovih dela koji se odnose na Srbiju i srpski narod.

Knjiga Spisi o Srbima objedinjuje odlomke njegovih tekstova Put na Istok, Beleške jednog putnika, Istorija Turske... u kojima se Lamartin posebno zanima za odnos Francuske prema otomanskom carstvu. Lamartin je osećao neku vrstu divljenja prema srpskom narodu i njegovoj želji za slobodom, kao i njegovom buntovničkom duhu

Muškarce je doživljavao kao gorštake sa uglađenim manirima, kao pastire koji žive za slobodu...
Lepota žena ga je podsetila na stanovnice lucernskog i bernskog kantona..
. Lamartin je Ćele kulu opisao kao cenu slobode koju je mali balkanski narod morao da plati Otomanima...

,,За четири дана хода, час преко приступачних планина, час преко необично плодних, али опустелих долина и поља, стигох у равницу око Ниша, последње турске вароши готово на самој граници са Србијом; ишао сам, на коњу, пола сата испред каравана; сунце је пекло; на око миљу од града, угледах широку белу кулу како се уздиже усред равнице блистајући као да је од парског мермера; ка њој ме је водила стаза; приближих јој се и, пошто сам турском дечаку који ме је пратио дао да ми причува коња, седох у сенку куле да мало одспавам; тек што сам сео, када, подигавши поглед ка споменику у чијем сам хладу био, запазих да су његови зидови, за које ми се учинило да су од мермера или белог камена, саграђени од људских лобања, распоређених у једнаким слојевима. Те лобање и та људска лица, оголели и побелели од кише и сунца, облепљени с мало песка и креча, градили су славолук који ме је заклањао; могло их је бити од петнаест до двадесет хиљада; на некима су се још држале власи, које су лепршале на ветру као лишај и маховина; дувао је лак и свеж планински поветарац и, увлачећи се у безбројне шупљине глава, лица и лобања, изазивао тужно и болно цвиљење. Није било никога да ми објасни какав је то варварски споменик; дечак који је држало за узде два коња играо се комадићима лобања у распадању у подножју куле; био сам толико скрхан од умора, врућине и сна, да заспах главе прислоњене уз те зидине од посечених глава; када сам се пробудио, око мене је био караван и мноштво турских коњаника, који су дошли из Ниша да нас прате при уласку у варош; рекоше ми да су то главе петнаест хиљада Срба, које је паша погубио у последњој српској буни. Та равница била је поље смрти тих племенитих устаника, а споменик њихова гробница; поздравих погледом и срцем земне остатке тих јунака чије су одрубљене главе постале међа независности њихове отаџбине.

Србија, у коју смо улазили, сада је слободна, а из куле Срба изгинулих за своју земљу планински ветар је измамљивао песму слободе и славе! И Ниш ће ускоро бити у њиховим рукама: нека чувају овај споменик! Он ће учити њихову децу колико вреди независност једног народа, показујући им коју су цену њихови очеви за њу платили.

Lamartin je doprineo razumevanju između Francuza i Srba. Dugo je njegov narod navijao za opstanak Otomanske imperije. Međutim, Lamartinovo viđenje ih je pokolebalo. On je glorifikovao nastojanje Srba da povrate državnost. Veoma je važno što je baš Lamartin taj koji ih je suočio sa stanjem na Balkanu, jer je on bio neosporni autoritet i veoma čitani autor. Bio je, savremenim jezikom rečeno, srpski lobista. Zalagao se za "srpsko pitanje" među francuskim diplomatama, političarima i parlamentarcima.

[/SPOILER]

Сребрена · 26.06.2012. u 19:45

NalimInTheHous:
Viktor Igo (1802. 1885).... U jeku srpsko - turskog rata, 29. avgusta 1876. Igo objavljuje svoj čuveni govor Za Srbiju. .

Иго 21. века
"Beogradsko nebo je ono što bih želeo da vidim kad budem umirao. Treba dakle sve da učinim da bih umro ovde."

ПАТРИК БЕСОН, француски писац и публициста
Из мешовитог је брака, рођен у Паризу 1956.године......са очеве стране има руско и белгијско порекло, са мајчине хрватско ...

("« Ma mère était une Croate monarchiste serbe, mon père un demi-juif gaulliste. Tous les deux étaient très étrangers à la politique et à la religion. C'était un couple de joyeux danseurs, frivoles, sérieux » (L'Express, 1 juni 2001).

Википедија пише: " Croatian mother of Serbian heritage. He said once that his mother vas a Serbian monarchist."

Moja majka, koja je bila Hrvatica, mnogo je volela Srbe, naročito je poštovala kralja Petra Drugog Karađorđevića. U Parizu, posle 1941. družila se sa srpskom emigracijom i nikada nisam čuo nijednu lošu reč o Srbima.(Вечерње новости, децембар 2010)

Написао је и објавио већи број чланака и књига везаних за Србију и инспирисаних Србима, које је упознао током деведесетих година прошлог века ..

Plod tog delovanja je, pored ostalog, njegov pamflet „Protiv klevetnika Srbije“ (inspirisan naslovom Puškinovog teksta „Protiv klevetnika Rusije“), kao i knjiga „Mržnja prema Holandiji“, objavljena nedavno, povodom desete godišnice bombardovanja Srbije. „Mržnja prema Holandiji“ je zbirka tekstova koje je Patrik Beson publikovao u srpskoj i francuskoj štampi u periodu od 1997. do 1999. godine

.
Учинио је све што је било до њега, као Виктор Иго век раније, да пробуди француску јавност у вези српског питања (поредећи проблем Шиптара са проблемом Алжираца у Француској којима није дата ни аутономија ни територија).Због тога је био десетак година оштрео цензурисан, а он се на то осврнуо овим речима:
"To je sasvim mala, beznačajna cenzura kada se poredi sa brojem mladih Srba koji su poginuli za odbranu svoje domovine, boreći se protiv zavere međunarodne zajednice. "

Још је написао о Србима:
Srbe .. posmatram kao izuzetan narod.. To je ozbiljan, inteligentan, briljantan narod. Ima političku dubinu, smisao za organizaciju, za finese. Karl Marks je govorio da je to jedini politički narod na Balkanu. I kada je situacija vrlo složena i neprijatelj veoma moćan, Srbi se izvuku. I sada su se izvukli, imajući u vidu kako su mogli da prođu u odnosu na košmar koji je mogao da se desi. ...Ali, ono što je najvažnije – Kosovo će biti vraćeno.

О Србима десетак година после Нато инвазије:
Srbi mi izgledaju sve tajanstveniji što godine prolaze. Prepreka zvana jezik mi odmaže da ih bolje upoznam. To je jedan elegantan narod, inteligentan i miran, koji zaslužuje da upozna prosperitet. Pred njim je velika budućnost. On ima visok kulturni i intelektualni nivo koji treba da mu obezbedi dobru poziciju u ovom svetu koji je sve više i više tehnokratski.

Volim Srbe i zato što se oni međusobno uvek ne vole. To je fenomen koji me fascinira. Srbi imaju filozofiju nalik istočnjačkoj. Dolazim u Srbiju dve decenije i svaki put imam utisak da se ovde živi uvek isti dan. Za vas kao da vreme ne postoji, i ja ne mislim da vam je to mana.

О београдском небу наруженом бомбама НАТО инвазије:
Stari Beograd. Najsnobovskiji grad na svetu, daleko ispred Pariza ili Londona. Cak i pod bombama, taj grad mazze usne i govori kroz nos. Ne dize pogled ka nebu
koje mu se obrusava na glavu. Ne moze se reci da je to ravnodusnost, jer ravnodusnost zahteva velikinapor. Rec je o slabasnom preziru, bez zlobe. Napadi NATO razvijaju, bas kao kod negativa u fotografiji, pravu prirodu Beogradjana, toliko cesto zaklonjenu lenjoscu njihove birokratije i neredom njihovih ljubavi: mnogostrano ocaravajucu odbojnost. To je verovatno i razlog zbog kojeg ovaj tako sivi grad nikada nije ruzan. On zna dokle sme da se opusti.

Eto me na Brankovom mostu na zavrsetku rock koncerta. Oko nas, Beograd spava pod budnim okom Hrama Svetoga Save.
Predgradja ne gore. Sutra se Hristos penje na krst po drugi put u sedam dana. Mora da mu je dosta zbrke sa ova dva kalendara! U opasnosti, nastavljaju da
zive. A u zivotu im se sve vrti u krug. Slovenski svet nije coskast, pa ga je zato tesko pobediti. ("Paris Match", 19. april 1999.)

......реченица из „Српског дневника 1995–1999”:
„Тај стари Београд, најснобовскији је град на свету. Чак и под бомбама презриво пући уста… Како је добро бити окружен људима који се не плаше смрти, док у Паризу проводите време с типовима који се све време плаше да их не увредите.”

У збирци од 6 прича под насловом "1974" Бесон је своје јунаке сместио у Србију,... једна прича везана је за Калемегдан, а неколико јунака има српска презимена

, у награђеном роману "Дара" насловна јунакиња је југословенски eмигрант у Француској

http://www.pecat.co.rs/2010/01/srbi-su-jedini-politicki-narod-na-balkanu/
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=7952
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:214744-Volim-Srbe-i-zbog-ponosa
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:312307-Beson-Srbima-nikada-nije-dosadno

Бесонови наслови (преведених књига на српски језик) везани за Србију и Србе:

Krik protiv klevetnika Srbije,
Beograd City,
Dara, награђени роман ( priča o devojci prebegloj u Francusku iz СФР Jugoslavije)
Srdjan, Milos i Milena (Les freres de la consolation )
1974
Мржња према Холандији
Српски дневник 1995-99
Belgrade 99, suivi de Contre les calomniateurs de la Serbie

Mrkalj · 02.07.2012. u 13:32

Berthold Brecht (1898-1956)

Srpska poslanica
povodom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941.
Prevod sa nemačkog Dušan Rnjak

Da bi napao svoje komšije
potrebna ti je nafta, razbojniče
ali, mi smo ti na putu
koji vodi do nje...

Nosom svojim njuškajući iz tenka
za naftom, spazio si našu malu zemlju...

Pozvao si naše glavešine;
posle dvočasovnog čekanja
prodadoše nas za šivaću mašinu i džeparac
ali, kad se vratiše, u ćorku ih strpasmo...

Jednog jutra, čuli smo nad nama brujanje
aviona što nam nebo zacrneše;
buka je bila tako jaka
da nismo mogli čuti reči naših rastanaka...

Bombe padoše i rupe se otvoriše,
veće od naših kuća;
naše žene i deca bežahu
ali tvoji avioni sleteše nisko i loviše ih…

I kosiše ceo dan...
svu našu zemlju;
naša brda i polja
odjednom si strpao u svoje žvale…

Ali brda su ti prosecala obraz,
reke isticale iz njuške
dok ih sve nisi samleo
svojim zverskim zubima!

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B5%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D1%82_%D0%91%D1%80%D0%B5%D1%85%D1%82

Mrkalj · 02.07.2012. u 13:37

Bertolt Brecht

Bericht der Serben

Um deine Nachbarn zu überfallen
Brauchst du Öl, Räuber.
Wir aber hausen an der Straße
Die zum Öl führt.

Deine Nase aus dem Tank hebend
Nach Öl zu schnüffeln
Hast du unser kleines Land gesehen.
Du hast unsere Oberen zu dir befohlen.
Nach einem Feilschen von zwei Stunden
Haben sie uns an dich verkauft
Für eine Nähmaschine und das Trinkgeld.
Aber als sie zurückkamen
Haben wir sie ins Gefängnis geworfen.
Eines Morgens hörten wir ein Dröhnen über uns
Der Himmel war schwarz von deinen Flugzeugen
Das Dröhnen war so stark
Daß wir uns nicht hörten, als wir voneinander Abschied nahmen.
Dann kamen deine Bomben und die Löcher im Boden
Waren größer als unsere Häuser gewesen waren.
Unsere Frauen und unsere Kinder
Liefen weg, aber deine Flugzeuge
Kamen herunter aus der Luft und jagten ihnen nach
Und mähten sie nieder, den ganzen Tag lang.
Unser ganzes Land
Mit seinen Gebirgen und seinen Flüssen
Nahmst du in dein Maul auf einmal
Und die Berge stachen dir aus der Backenhaut
Und die Flüsse liefen dir aus dem Maul
Aber dann zermalmtest du es mit deinen Raubtierzähnen.

Bertolt Brecht, Gesammelte Werke Band 6,
Gedichte, 1941-1947, Suhrkamp 1964

http://www.dkp-hessen.de/galerie/lyrik/galerie_bericht-der-serben.htm

Сребрена · 05.07.2012. u 04:09

Американка француско-шкотског порекла Марџори Бејли прославила је Сретење- Дан државности Србије у свом родном гарду Сент Луису, у држави Мисури.
Нема српско порекло и чак не познаје никога из Србије, никада није била у Србији- али је одушевљена Србијом и заљубљена у српска кола !!!

Because I love Serbia...
...I dubbed today ''Serbia day''....I tried to celebrate Serbia in my own way today.

МАРЖОЛЕНА :sije:

Srpska gozba u Americi
- Nismo ceo dan slavili, niti priređivali kostimirani prijem, ali sam za doručak napravila palačinke, omiljeni srpski dezert. Kasnije smo imali večeru u srpsko-balkanskom stilu: pile marinirano limunom, lukom, paprikom, sa svežom salatom od paradajza, luka i zelene papričice, so, ulje i sir, uz to hleb i prženi krompir. Slušali smo srpsku muziku dok smo jeli. Zajedno sa sestrama, učila sam pojedina srpska kola, ima ih toliko, koja su vrlo zabavna. Svi plesovi iz Jugoistočne Evrope su prelepi - napisala je Mardžori na svom blogu.

Марџори своју ношњу није наручила из Србије, већ су је сашиле њена сестра и мајка. "Моја сестра је чак започела сопствени мали бизнис шивења дечје одеће засноване на народним ношњама. Док прави ношње, моја састра проучава све могуће детаље и историју првобитних ношњи. Често се дешава да ношње прави само на основу видео снимака, али узима и савете костимографа из групе 'Тамбуритзанс'

Марџори каже да се у српску културу, историју и географију заинтересовала када се заљубила у наша кола, нарочито из источне Србије и Ниша. "Нарочито ми се свиђа живахна српска музика и песме. Слушањем тих предивних старих народних песама заволела сам и српски језик, тако да тренутно предано учим ћирилично писмо, како бих што боље савладала српски", испричала је Марџори за "Блиц".

Ова љубитељка српских обичаја каже јој је мајка прошле године за рођендан приредила посебно изненађење, јер је сто за вечеру декорисала у српском стилу - са теглама ајвара, сликама српских пејзажа, луткама у ношњама и минијатурним тарабукама и тупанима.

"Да бисмо зачинили српску атмосферу, правили смо укусну храну као што су пљескавице, палачинке и ћевапчићи", каже Марџори Бејли.

Ова симпатична Американка каже да у Сент Луису нема много Срба и да она лично не познаје ниједног Србина.
Сан јој је да једног дана посети Србију.

"Волела бих да уживо видим вашу земљу, а читала сам да је Србија невероватно богата природним лепотама и културом. То је очигледно истински сјајна земља. Надам се да сви Срби умеју да цене дивну културу у којој су се родили, као и прелепу земљу коју имају! Мој циљ је да чуда Србије поделим с људима овде у Америци", открива своју мисију Марџори.

.. сестра Никола носи шумадијску :strika:

а њена лутка носи - омиљену влашку ношњу :zaljubljena:

http://4.***************/-i_Oy0Wra4EE/Tzx1-R0fM5I/AAAAAAAAE7c/_V75qNX9Ny0/s640/Copy+of+DSCF9594.JPGhttp://4.***************/-i3giLTBK-x4/Tz_zJs0p7ZI/AAAAAAAAE80/bbiuZmCEYn0/s640/DSCF9476.JPG

Она је и на блогу оставила своје име написано на ћирилици: МАРЖОЛЕНА.

http://3.***************/-ltI2vdLHz1Q/TrmNIhV79BI/AAAAAAAADQ8/3pVHv2WIc2w/s640/endserbdance.jpg
http://mazzoumemories.blogspot.com/2012/02/because-i-love-serbia.html
http://www.ambassador-serbia.com/20...s-serbias-statehood-day-in-the-united-states/
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/30...slavila-Sretenje-uz-srpsku-nosnju-i-palacinke

Love from ......MAPЖOЛEHA
(yes! that's my name in Serbian)
:orkestar:

Сребрена · 05.07.2012. u 20:42

Nakon prve posete Srbiji, odlučio je da se doseli iz Amerike
Najviše su mu se u Srbiji dopali ljudi

Revoltiran lošim stvarima koje je slušao o Srbiji i Srbima, Amerikanac Čarls Kejter (34)odlučio je da poseti našu zemlju. Ovde je proveo dve nedelje i prijatno se iznenadio pa je odlučio da se doseli. Danas živi u Zrenjaninu, sarađuje sa školama i pokušava da da doprinos zbližavanju srpske i američke omladine.

Srbi su neverovatni!

Mrkalj · 08.07.2012. u 15:34

Tin Ujević

(Dve Tinove najbolje zbirke pesama Lelek sebra i Kolajna (Beograd 1926) objavljene su ekavski. U izdanjima pesama Tina Ujevića posle Drugog svetskog rata sve te pesme prenesene su na ijekavicu.)

Tin Ujević
Svakidašnja jadikovka
(iz zbirke Lelek sebra)

Kako je teško bili slab,
kako je teško biti sam,
i bili slar, a biti mlad!

I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igde ikoga,
i nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvezde na nebu.

Bez sjaja zvezde udesa,
što sijaše nad kolevkom,
sa dugama i varkama.

- O Bože, Bože, seti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.

O Bože, Bože, seti se
i ljubavi, i pobede
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom sveta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
a noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna,
i on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigde nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,

i komu da se potuži?
Ta njega niko ne sluša,
ni braća koja lutaju.

O Bože, žeže tvoja reč,
i tesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.

Ta beseda je lomača
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam kriješ na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Bože, tek da dovrši
pečalno ovo lutanje
pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna reč,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je venac pelina,
mračan je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,
jer mi je mučno biti sam -
(kada bih mogo biti jak,

kada bih mogo biti drag) -
no mučno je, najmučnije
biti već star, a tako mlad!

Лекизан · 18.07.2012. u 00:06

Александар Соловјев

[TABLE="width: 165, align: right"]
[TR]
[/TR]
[TR]
[/TR]
[TR]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: infobox_v2 vcard, width: 22"]
[TR]

[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2, align: center"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TH]Датум рођења:
[/TH]
[TD]

Сребрена · 19.07.2012. u 02:08

Књига британског новинара Херберта Вивијана из 1897.године , Сербија рај сиромашних

..."када бих описао само половину дивних ствари које сам видео међу вама, у Енглеској ми не би поверовала ниједна душа.
Сви би рекли да нисам писао о Србији, већ о Атлантиди или Утопији"

Србија- рај сиромашних
Servia: The Poor Man's Paradise

„У Београд сам сваратио током једног од својих бесциљних путовања, са намером да у њему проведем само неколико сати. Међутим, тај град сам затекао у великом узбуђењу због догађања од историјског значаја – посете црногорског кнеза, прве после битке на Косову која се одиграла пре пет векова. Заинтересовао сам се за то и у Србији остао много месеци путујући по њој, и сад пишем о ономе што сам на тим путовањима видео.“

"Ulice su veoma neprijatne za vožnju i šetnju, zbog loših trotoara od kaldrme, ali se one brižljivo čisto održavaju. Tokom letnjih noći, možete videti čitave armije čistača koje rade, podižući ogromne oblake bele prašine za sobom"

Путујући кроз Србију он пише да у тој земљи сељака нема ни једног јединог милионера, али да са друге стране... не могу се видети обележја цивилизације као што су, глад, рите и бескућници... закључујући да је у Србији „остварен идеал највећег добра за највећи број људи“ и да „оно мало што жели, српски сељак може себи да приушти без икаквих проблема“(стр171–172).

Описивање и помно анализирање породичне задруге као основног облика живота у сеоској заједници је разлог да аутор закључи како је она главни узрок сигурности и безбрижног живота у Србији. Дословце он пише да је она идеална институција, да сељаке одржи имућним, задовољним и срећним, али никако не може да се оформи по жељи неког реформатора: „мора да настане спонтано и развија се вековима, јер само у том случају може да достигне савршенство које има у ово наше доба... српска држава може и чак мора да учини све да је спаси од сигурне смрти, а то ће учинити тако што ће пре свега изменити законе који подстичу људе да је напуштају“. (стр. 179)

Срби су ми без престанка говорили: "Не тражимо ништа више до да будете правични према нама, да нашу земљу прикажете верно, онаквом каквом сте је видели." На то сам одговарао: "Добри моји људи. када бих описао само половину дивних ствари које сам видео међу вама, у Енглеској ми не би поверовала ниједна душа. Сви би рекли да нисам писао о Србији, већ о Атлантиди или Утопији."

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/129712_Serbija+-+raj+siromašnih_ISBN:978-86-519-0659-9
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Srbija-raj-siromasnih.lt.html

Још нека објављена дела Херберта Вивијана

http://theesotericcuriosa.blogspot.com/2012/02/blog-post_01.html

http://archive.org/stream/serviantragedyw00vivigoog#page/n12/mode/2up

Сребрена · 23.07.2012. u 00:52

Američka vajarka Malvina Hofman o stradanju Srba u Prvom Svetskom ratu

SKULPTURA SVECA INSPIRISANA LIKOM SRPSKOG VOJNIKA

Malvina Hoffman (1887-1966) was born in New York City, the daughter of the concert pianist, Richard Hoffman. ..
In 1910 Hoffman moved to Europe ..and... was accepted as a student by Auguste Rodin.

Tokom Prvog svetskog rata, Malvina je proputovala srpsku oblast Kosovo i fotografisala.., izradila plakat "Serbia needs help".. i uvrstila putopis i fotografije u knjigu
zajedno sa putopisima i fotografijam iz drugih krajeva zemlje.
HEADS and TALES

Malvina Hoffman, photograph of an armless child in the Balkans during World War I

Malvina witnessed unbelivable tragic things while traveling in Serbia's Kosovo and reveals she knew the Kosovo legends quite well.

Poznat je njen plakat pod nazivom "SRBIJI JE POTREBNA TVOJA POMOĆ" ("SERBIA NEEDS YOUR HELP").
Ovaj plakat Melvina Hofman je uradila prema fotografiji srpskog vojnika snimljenog u samrtnom času na grčkom ostrvu Vidu.
Posebno treba naglasiti da Malvina Hofman nije izradila ni jedan plakat posvećen nekom drugom narodu, već samo srpskom.

Malvina Hoffman made this famous WWI poster (1917) which helped raise funds for the suffering Serbian people.

Lik ovog srpskog stradalnika Hofmanova je kasnije uzela za skulpturu katoličkog sveca Franje Asiškog ( Sveti Francisko ,San Francisko, ) koja se nalazi u kolekciji čuvene An Morgan.

Malvina Hoffman, American sculptor 1885-1966 (at right), and Anne Morgan, philanthropist, standing in front of relief of St. Francis of Assisi.
http://www.flickr.com/photos/smithsonian/3378992640/sizes/l/in/photostream/
http://www.flickr.com/photos/smithsonian/3378992640/lightbox/

------------------------------------------------------------------------------------------------------
http://en.wikipedia.org/wiki/Malvina_Hoffman
http://www.babamim.com/wwi__malvina_hoffman__serbs
http://travisnygard.com/Text/MalvinaViolent.html
http://www.worthpoint.com/worthopedia/world-war-serbia-needs-your-help-signed-malvina
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/t35051.lt.html
http://www.flickriver.com/photos/tags/malvinahoffman/interesting/

Сребрена · 23.07.2012. u 01:53

Kosovski mit o nebeskoj Srbiji

DVE SRPSKE VOŠTANICE NA VIDOVDAN U NJUJORKU 1918.godine

Na svečanoj vidovdanskoj komemoraciji u njujorškoj katedrali Sv.Jovana 15.juna 1918.godine, pet meseci pred kraj Prvog svetskog rata, bilo je prisutno pet hiljada ljudi. Tog dana zvonila su zvona širom Amerike u čast srpskih junaka i mučenika. Počasno mesto imale su dve sveće voštanice, koje je poslednji monah iz manastira Gračanice darovao američkoj skulptorki Malvini Hofman .

Srebrena:
Američka vajarka Malvina Hofman o stradanju Srba u Prvom Svetskom ratu...Malvina je proputovala srpsku oblast Kosovo i fotografisala..,

The sole surviving monk from the Gracanica Monastery had given Malvina TWO candles to take back to New York to thank the American people for saving his people from starvation. It was no easy task to keep the candles safe during the next few months while she traveled either in her Ford, or with the Ford on a Railway Flat Car on her way back from Kosovo

This is the St. John the Divine Cathedral in New York, where the candles given to them from the monk in Kosovo were lit June 15, 1918 for special "VIDOVDAN" commemoration. The service was attended by 5,000 people who wanted to see the candles their Dean, V. Rev. Howard C. Robbins had talked about. All across America, bells pealed and churches paid homage to the Serbian people, their fight for Kosovo, and an end-of-the war Victory celebration.

http://www.babamim.com/wwi__malvina_hoffman__serbs

Dva dana kasnije, u Waldorf-Astoriji, govorio je američki general James M.Beck o moralnoj snazi Srba..kao što je vice-admiral E.T-Troubridge tvrdio da su Srbi dali odgovor na biblijsko pitanje : "Šta vredi da čovek ceo svet dobije, ako dušu izgubi"

str 148 Heavenly Serbia: From Myth to Genocide ( Branimir Anzulovic)
http://books.google.rs/books?id=sKr...ew york St. John the Divine Cathedral&f=false

Razglednica iz 1918. prikazuje grupu srpskih seljaka i vojnika predvođenih regentom Aleksandrom na konju koji svečano prilaze Kralju Petru Oslobodiocu (u središenjem sedećem položaju) okruženog oficirima i političarima

This postcard, called LA SERBIE is from a WWI Series called PANTHEON DE LA GUERRE by A.F. Gorguet, from 1918.

In the postcard above, the Ally Serbs were led by King Peter (seated in the middle here) and Prince Aleksandar (shown on dark horse to the left). Nikola Pasich prominently stands to the right, with all the Serbian banners of the Serbian Divisions in the background. Serbian peasants on the left join the soldiers on the right hand side in Victory.

Fascinacija srpstvom - Srbija kao večna inspiracija

Buduća legenda

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Zaslužan član

Primećen član

Primećen član

Poznat

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Buduća legenda

Buduća legenda

Poznat

Poznat

Poznat

Slične teme