- Poruka
- 29.950
Као прво то није његов план.Dokumenti o saradnji četnika sa Osovinom
Projekat "Homogena Srbija" predviđao je da teritoriju "velike Srbije" sačinjavaju predratna teritorija Srbije, proširena nekim prigraničnim delovima teritorije Bugarske,delovi severne Albanije, teritorija Crne Gore i istočne Hercegovine. Na zapadu je trebalo da u "srpsku oblast uđu", pored teritorije Vrbaske banovine, "Severna Dalmacija, srpski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije". Na severa je trebalo da se sipskoj oblastipripoji "Baranja s Pečujem i istočni Banat sa Temišvarom i Rešicama". Jugoslavija bi, tako, imala "biti uređena na federativnoj osnovi sa tri federalne jedinice srpskom,hrvatskom i slovenačkom (Srbija, Hrvatska i Slovenija)". Do etnički čiste "velike Srbije"došlo bi se tako što bi se izvršilo preseljenje stanovništva sa jedne na drugu teritoriju,"Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog područja". Bio je to jedini put "da se izvrši razgraničenje" i time "otkloni mogućnost da se ponove strašni zločini", zapisao je Moljević.
U jesen 1941. kada su ostvareni kontakti između Mihailovića i Moljevića, dolazi do radikalizacije zacrtanih stavova u projektu. Neke Moljevićeve postavke, po Mihailovićevom poimanju projekta, dobivaju jasniji i radikalniji smisao. Tako se pojavljuje izraz "čišćenje teritorije", odnosno "čišćenje državne teritorije". To podrazumeva ne samo preseljenje naroda razmenom teritorije, već i njegovo "uništenje" primenom najsurovijih i drastičnih mera, metodom ubijanja ili klanja "nenarodnih manjina i nenacionalnih elemenata". Pod udar je prvo trebalo da dođe "čišćenje Sandžaka od muslimanskog življa i Bosne od muslimanskog i hrvatskog življa". Smatralo se da je to potrebno zbog stvaranja koridora između Srbije, Crne Gore i srpskih krajeva u zapadnom delu Jugoslavije, do linije: Sušak - Karlovac - Zagreb. Zamašnije akcije"čišćenja" usledile su u jugoistočnoj Bosni krajem 1941. i u drugoj polovini 1942, a onda u istom prostoru i u delu Sandžaka, početkom 1943. godine. Bilo ih je takođe u drugoj polovini 1942. u dolini Neretve. Takvim programom bilo je osuđeno na progon ili nestanak više od 2.500.000 pripadnika nesrpskog stanovništva.
Projekat "Homogene Srbije", program o oblikovanju takve "državne teritorije" bio je u sferi ilegalnih priprema i postupaka. U njegovom koncipiranju učestvovao je manji broj političkih i vojnih ličnosti. O njemu se javno progovorilo na Konferenciji "četničke intelektualne omladine Crne Gore, Boke i Sandžaka' u Sahovićima pred kraj 1942. godine. I tom prilikom je naglašeno da će na "teritoriji buduće države živeti samo Srbi, Hrvati i Slovenci" i da "Nacionalnih manjina ne može biti". Prisutnim delegatima je predočeno da će celokupna politička, zakonodavna i izvršna vlast, na neograničeno vreme biti isključivo u rukama četničke organizacije.
To, međutim ukazuje na nešto što liči na uspostavlanje totalitarnog ili, pak, militantnog sistema vladavine jedne vojne organizacije oličene u četničkom pokretu. Jer, oslonac za izvršenje projektovanog plana bili su, uglavnom oficiri, manje političari. Projekat nije javno publikovan niti predstavljen široj javnosti. Ni jednoj savezničkoj sili nije predočeno na koji način se zamišlja buduće teritorijalno omeđenje federalnih jedinica u Jugoslaviji i njihov državni status. Pitanje je i koliko su četnički komandanti, posebno oni u Srbiji, bili upućeni u političke programe četničkog rukovodstva. Njima je saopštavano da se četnici na teritoriji NDH bore protiv ustaša, a za spas Srba i srpstva od ustaških pogroma. Ali, oni, verovatno, nisu bili upućeni u pravo stanje stvari - da su tamošnji četnički komandanti ostvarili saradnju sa italijanskim fašistima, protivnicima "velike Srbije", nemačkim nacistima i vlastima NDH.
Ti četnici, očigledno, nisu bili u stanju da teritoriju na kojoj su legalno delovali učine etnički čistom. S druge strane četnici u Srbiji su, nakon sukoba sa partizanskim odredima u jesen 1941. godine legalno, s manjim izuzecima, bili pod kontrolom kvislinškog režima i preko njega pod uticajem nemačkog okupatora. Vremenom su četničke formacije u Srbiji ostvarile saradnju sa nemačkim i bugarskim okupatorima, a oni nisu bili za "veliku Srbiju". Sve se svelo na to da Mihailović tokom celog rata nije imao "slobodnih" snaga s kojima je autonomno mogao raspolagati da bi ostvario postavljeni politički cilj.
![]()
Genijalno osmišljen plan četničkog intelektualca kako priselit Hrvate iz Srbije u Hrvatsku i Srbe iz Hrvatske u Srbiju i da svi budemo unutar svojih granica i sretno živimo do kraja čovječanstva..
I moram primjetit kako je Moljević gospodski ostavia biciklističku stazu iz Slavonije da mogu ljudi otić u ostatak Hrvatske bez da nam triba putovnica. A interesantno je i to da bi Slovencima pripala Istra šta je potpuno logično ako znamo da je tamo prije rata od 10 Slavena njih 8 dolazilo iz Hrvatske, 1 iz Slovenije, a 1 bi bia konobar iz neke od krajnje istočnih zemalja ey yu pa koja god to bila. Da ne govorim kako bi nas 4 mil tribalo bit na duplo manjoj površini nego Slovenaca kojih je tad bilo više nego duplo manje(1,5mil). To je ta velikosrpska intelektualna krema
Iako kad vidim da bi Srbi sebi prisvojili i sve otoke na Jadranu jer ipak su vazda bili poznati ribari i moreplovci moramo bit sritni šta smo ka pastiri bar izlaz na more dobili. Fala čika Setvane.
А као друго он то пише у избеглиштву док увелико траје геноцид над Србима од стране Хрвата, па каже:
"1) да снагу државе не чини ни пространство њене територије, ни број њеног житељства, па ни богатство земље, колико независност погледа, смисао и љубав за државу, њену слободу и независност, унутрашња слога и духовна повезаност народа у часу спољне опасности, те спремност његова да за државу и њену слободу жртвује све што има па и себе сама;"
И још каже:
"Пресељавање и измена житељства, нарочито Хрвата са српског и Срба са хрватског подручја, једини је пут да се изврши разграничење и створе бољи односи између њих, а тиме отклони могућност да се понове страшни злочини који су се дешавали и у прошлом рату, а нарочито у овом садањем, на свему подручју на коме су Срби и Хрвати били измешани, и где су Хрвати и Муслимани с планом ишли за истребљење Срба."
Дакле о подели територије предвиђа се договор Срба и Хрвата после рата како би се Југославија преуредила у федерацију што је био и хрватски давнашњи захтев.
"Југославија би, према томе, имала бити урађена на федеративној основи са три федералне јединице: српском, хрватском и словеначком (Србија, Хрватска и Словенија)."
Јасно је наравно да Хрвати због учешћа у геноциду и ономе што су радили у том рату нису заслужили ни своју општину о држави да не говоримо.