Fascinacija srpstvom - Srbija kao večna inspiracija

O Srbima u doba baroka govori...

180px-Vitezovic.jpg


Paul Ritter "Vitezović"
 (1652-1713),
 nemačkog porekla (otac mu je bio alzaški Nemac), autor je Istorije Srba u 8 knjiga Serbia illustrata, ("Rasvetljena Srbija"), čiji se rukopis na latinskom jeziku već 300 godina od očiju javnosti čuva u Zagrebu u mraku kaptolskog arkiva.




Paul Ritter: Serbia illustrata libri octo:
„Ono što je Roditeljica Priroda usadila u duše svih smrtnika koji odišu urođenim i prirodnim darom, a to je da svatko voli da se o njemu i njegovoj domovini lijepo govori, bilo je na pameti našemu pjesniku koji pjeva:

Svakomu je draga svoja domovina
daprem i v njoj blaga ni kruha ni vina

A to je usađeno i u plemenitost vaših ljudi, uopće ne sumnjam. Budući da i većina plemena, naroda, gradova i obitelji posiže za drevnim podrijetlom, slavnim osnivačima, pa čak i da potiču od izmišljotina i bajki - smatrajući da im to služi za ukras - koliko je plemenitije i časnije punom rukom podastrijeti istinite početke svoje loze, a sami su prestari i slobodni, pa isto tako uspone hrabrošću i oružjem, posvjedočene neokaljanom vjerodostojnošću skrivenih svjedoka.

A to se uistinu odnosi na vaše pleme, koje je dostiglo vrhunac slave među smrtnicima i svojom dugovječnošću, svojim bogatstvom pa isto tako i veličinom svojih junačkih djela.

Kao što zgodno tvrdi Laonik Halkondila Atenjanin da je otkrio da su Trivali (tako on naziva Srbe) najstarije pleme čitava svijeta i najznačajnije."





Mr. sc. Zrinka Blažević u suradnji s prof. dr. sc. Dragom Roksandićem (Odsjek za povijest, Filozofski fakultet e-mail: drago.roksandic@ffzg.hr) i prof. dr. Simom Ćirkovićem (prof. dr Simo Ćirković je doktorirao 1957. godine na temu Stjepan Vukčić Kosača i njegovo doba) priprema kritičko izdanje i prijevod latinskog djela Serbia illustrata libri octo Pavla Rittera Vitezovića. Do sada je obavila kolacioniranje, redakturu, emendaciju i prijevod pet knjiga toga djela.

Zgb. 24.11.2003.
 
Poslednja izmena:
Mrkalj:
O Srbima u doba baroka govori...

180px-Vitezovic.jpg


Paul Ritter "Vitezović"
 (1652-1713),
 nemačkog porekla (otac mu je bio alzaški Nemac), autor je Istorije Srba u 8 knjiga Serbia illustrata, ("Rasvetljena Srbija"), čiji se rukopis na latinskom jeziku već 300 godina od očiju javnosti čuva u Zagrebu u mraku kaptolskog arkiva.




Paul Ritter: Serbia illustrata libri octo:
„Ono što je Roditeljica Priroda usadila u duše svih smrtnika koji odišu urođenim i prirodnim darom, a to je da svatko voli da se o njemu i njegovoj domovini lijepo govori, bilo je na pameti našemu pjesniku koji pjeva:

Svakomu je draga svoja domovina
daprem i v njoj blaga ni kruha ni vina

A to je usađeno i u plemenitost vaših ljudi, uopće ne sumnjam. Budući da i većina plemena, naroda, gradova i obitelji posiže za drevnim podrijetlom, slavnim osnivačima, pa čak i da potiču od izmišljotina i bajki - smatrajući da im to služi za ukras - koliko je plemenitije i časnije punom rukom podastrijeti istinite početke svoje loze, a sami su prestari i slobodni, pa isto tako uspone hrabrošću i oružjem, posvjedočene neokaljanom vjerodostojnošću skrivenih svjedoka.

A to se uistinu odnosi na vaše pleme, koje je dostiglo vrhunac slave među smrtnicima i svojom dugovječnošću, svojim bogatstvom pa isto tako i veličinom svojih junačkih djela.

Kao što zgodno tvrdi Laonik Halkondila Atenjanin da je otkrio da su Trivali (tako on naziva Srbe) najstarije pleme čitava svijeta i najznačajnije."





Mr. sc. Zrinka Blažević u suradnji s prof. dr. sc. Dragom Roksandićem (Odsjek za povijest, Filozofski fakultet e-mail: drago.roksandic@ffzg.hr) i prof. dr. Simom Ćirkovićem (prof. dr Simo Ćirković je doktorirao 1957. godine na temu Stjepan Vukčić Kosača i njegovo doba) priprema kritičko izdanje i prijevod latinskog djela Serbia illustrata libri octo Pavla Rittera Vitezovića. Do sada je obavila kolacioniranje, redakturu, emendaciju i prijevod pet knjiga toga djela.

Zgb. 24.11.2003.
Kliknite za proširenje...

E, ako nije stigla vijest, Vitezoviceva istorija srpska je konacno objavljena:

Knjiga koja je čekala tri veka da bude objavljena

Jedno istorijsko ogledalo srpsko

Pavle Riter Vitezović, Otkrivena Srbija (Serbia illustrata), prevela sa latinskog Mirjana Krstulović, izdanje Albatros-plus, Beograd 2010.

O ovom polihistoru znamo poprilično jer njega nijedna bolja enciklopedija ne zaobilazi. Obeležio je svoj XVII vek ali je doba humanista zaljubljenih u drevne hronike utisnulo pečat delu njegovom. Istaknuti agens regni u Beču ostavio je za sobom De aris et focis Illyorum – delo značajno za čitanje povesnice južnoslovenskih naroda koje su znameniti stematografi koristili i među Srbima i među Hrvatima. Nad ostacima davno nestalih država on je – tako Krleža kaže – zaista »plakao nad hrvatskim ruševinama kao bečki entuzijast«. Znamo i detalj o tome kako su mu oduzeli imanje Sćitarjevo moćni plemići osokoljeni sa Kaptola – umro je u bedi u Beču. Njegovo delo Croatia rediviva čitali su različito, i čitaju ga tako sve do najnovijeg vremena, a tragovi uticaja govore o učenom J. Valvazoru – kod koga je boravio – ili o ilirizmu Ljudevita Gaja kojem je bio inspiracija. U susretu sa srpskom istorijom on nije krio svoje emocije – na početku svog dela o Srbiji on to jasno kaže – »Prihvatite, junaci sirbski, ‘Otkrivenu Serbiju’ otadžbinu i glavare vaše kao u ogledalu, da ne kažem ponovo oživele. Sećanju na njih i vi se posvetite, a potomstvu vašem preporučite da i ono treba da mu se posveti«. Taj rodoljubivi zov važi za sve južnoslovenske narode čije vladare on veliča i idealizovano slika mešajući podatke iz hronika sa svojom neposustalom maštom – njegovi Nemanjići nisu, naravno, istorija u današnjem smislu reči, ali su znak divljenja za veliko doba srpskih katedrala koje vekovima stoje. Vitezović hronike čita u latinskom prevodu i koristi osim njih i izvore koji ni danas nisu izgubili vrednost, kakav je slučaj sa Pariskim korpusom Dikanža koji ni danas ozbiljni vizantolozi ne smatraju zastarelim. Vreme kada je Vitezović stvarao poklapa se s vremenom zanimanja za istoriju Srbije koje su najbolje predstavljali Isajija Đaković i potonji karlovački mitropoliti – za doba nakon velike seobe 1690. pod Čarnojevićem i buđenja zanimanja za najstariju povesnicu Srba.

O metodologiji Pavla Ritera Vitezovića ipak treba reći makar nekoliko važnih napomena – takve napomene u knjizi imamo i u aparaturi.

Njega kao čoveka svoga doba u prvom redu zanima zajedničko poreklo naroda, potom budućnost koja bi se mogla graditi na temelju tog porekla. U tom smislu on najširi prostor Ilirikuma uzima kao celinu no – to je važno znati – ne uspeva da nađe ono na šta smo navikli u modernoj istoriografiji. Zabavljen hronikom on meša kralja Milutina i kralja Dragutina, recimo, a neke Nemanjiće i ne pominje niti im pridaje poseban značaj – recimo sv. Save nema u ovim tipično stematografski građenim slikama iz drevne istorije. Bez obzira na to, njegovo delo je bilo – i u suštini ostaje to i danas – jedno otkrivanje Srbije i ponuđeno uglavnom mutno ogledalo njene istorije. U kazivanju, međutim, ima zaista upečatljivih slika o događajima za koje i danas postoji interesovanje. On ne zna sve detalje o devojčici Simonidi, nesrećnoj kraljici našoj, ali veoma sugestivno slika sav užas koji je ova kraljica preživela kao osmogodišnje dete s kojim se trgovalo u okviru političkog braka. Isto tako sjajno deluju i nisu bez svežine i Vitezovićeva kazivanja drevne legende – iz 1018. godine – koja se plete oko kralja Vladimira i Kosare. Uglavnom, Vitezović hronike uzima doslovno ali najčudnija je njegova metoda etimologijâ – puna naivnosti i proizvoljnosti koje danas deluju i smešno – on po metodi svoje etimologije izvodi ime Srbin od »svrab za vlašću«. U toj etimologiji ne raspoznaje se koren reči, pa se toponimi mešaju i Vitezovićevo kazivanje postaje usiljeno. To ne umanjuje zanimanje za ovo delo koje je slika doba evropskih humanista iz XVII veka – na koje se naslanjao. Nije ipak teško odvojiti sve to – posebno zahvaljujući solidnim napomenama prevodioca – i naći ono »zrnce« istine koje iz ovog dela i danas sjaji. Naravno, Vitezovićevo delo nema veliku istoriografsku vrednost – što je davno zapaženo – ali ima nesumnjivu kulturnu i kulturološku vrednost kao spomenik vezan za istoriju civilizacije južnoslovenskih naroda, a posebno Srba i Hrvata. Vitezović ne krije svoje divljenje kada govori o Srbima – »narod ovaj voli slobodu iznad svega«. Posebne pohvale zaslužuje prevodilac koji je našao rešenja smela i savremena jer u naslovu samom »sadržani su poklič i klanjanje, trijumf i divljenje i željeni ishod«. U tome je Vitezović uspeo – da »ilustruje« često naivno ono čemu je bio odan. On je svoje delo započeo 1690. kada seobe postaju sudbina jednog naroda – odslikava se kod Vitezovića vreme pada Smedereva 1459, samo šest godina nakon pada Carigrada. Vitezović ima još jednu vrlinu – imao je sluha za »tok vremena« koji odnosi narode i države. Sve naivnosti mu se u tom smislu lako mogu oprostiti – ili barem razumeti.

Događaj je kada se jedno tri stotine godina staro ogledalo ovako predstavi kako je to učinio izdavač.
 
Бечлија заљубљен у српску веру

Аустријски легендарни радио водитељ и најпознатији глас бечке радиофоније, Дитер Дорнер (1943-2012) , прешао је у православље пре неколико деценија, после боравка у Хиландару. Рођен је у Бечу, студирао глуму и режију, али се бавио новинарством. Годинама је водио најпознатију аустријску радио емисију "Буђење", а оснивач је и посебне станице "Аустрија 3".

dorner-2-apa.jpg726.jpg
oest_dorner_tot_box_o.5054135.jpg


..... godinama posećuje Hilandar i propagira Pravoslavlje po svim evropskim državama. Prilikom velike nesreće za Hilandar, kada je marta 2004. požar uništio polovinu manastira Dorner je od tada svake godine organizovao humanitarne akcije za pomoć ovom srpskom manastiru. U Austriji je poznat kao vrhunski stručnjak za manastire na Atosu, gde je godinama provodio uskršnje praznike. Tako je i ovog Uskrsa stigao na Atos.
Kliknite za proširenje...

http://www.stajerska.eu/diter-dorner-nasao-svoj-mir-u-hilandaru/
http://steiermark.orf.at/news/stories/2529483/
 
Srebrena:
Бечлија заљубљен у српску веру

Аустријски легендарни радио водитељ и најпознатији глас бечке радиофоније, Дитер Дорнер (1943-2012) , прешао је у православље пре неколико деценија, после боравка у Хиландару. Рођен је у Бечу, студирао глуму и режију, али се бавио новинарством. Годинама је водио најпознатију аустријску радио емисију "Буђење", а оснивач је и посебне станице "Аустрија 3".

dorner-2-apa.jpg726.jpg
oest_dorner_tot_box_o.5054135.jpg




http://www.stajerska.eu/diter-dorner-nasao-svoj-mir-u-hilandaru/
http://steiermark.orf.at/news/stories/2529483/
Kliknite za proširenje...

Вѣчнаја памѧт!
 
Ђорђе Вајферт

Ђорђе Вајферт (нем. Georg Weifert; Панчево, 15. јун 1850 – Београд, 12. јануар 1937) је био српски индустријалац немачког порекла, гувернер Народне банке.
djordjevajfert.jpg


....Вајфертов деда се доселио у Панчево почетком 19. века, тражећи своју срећу прво као трговац а затим и као произвођач пива....
Ђорђе Вајферт је у Панчеву похађао немачку основну школу и мађарску средњу школу, после чега га отац шаље у Будимпешту у ...Трговачку академију на даљње школовање. После тога Ђорђе одлази на усавршавање у Вајенштофен, поред Минхена, где апсолвира Велику пиварску школу...
http://sr.wikipedia.org/sr/Ђорђе_Вајферт.

serbiapnew1000dinara200.jpg


Наши велики добротвори – Ђорђе Вајферт
„НЕЋЕ СВЕ ШТО САМ ЈА УМРЕТИ”
„Дубоко верујем да сва моја браћа морају чинити напоре на свом усавршавању, а радећи тако, усавршавају наше друштво. Тај труд, тај богомдани дар да изграђујемо сами себе и сопствени карактер је снага у коју ја верујем”, говорио је чувени српски индустријалац и добротвор.

0201os.jpg


Немац по пореклу, свом народу, како је називао српски народ с којим је живео и радио, подарио је небројена добра. Осим великог прегалачког рада, који му је обезбедио место једног од најбогатијих људи свог доба, Ђорђе Вајферт био је велики добротвор и задужбинар, отац српске индустријализације, банкарства, али и зачетник многих рудника у Србији. Оно по чему је најпознатији било је пиво „вајферт”, које се и данас производи.
Забележено је да је за живота био и богат и сиромашан, али никада одвојен од свог народа. Градио је болнице, школе, амбуланте, радничке станове, цркве, помагао културне установе..
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2998/02.php?pismo=

Ђорђе Вајферт - пореклом Немац, а душом Србин.
http://sloboda.snd-us.com/index.php...mac-a-dusom-srbin&catid=9:istorija&Itemid=123

KO JE ĐORĐE VAJFERT, PRVI VLASNIK BORSKOG RUDNIKA BAKRA.
http://www.mc.kcbor.net/2010/07/03/ko-je-dorde-vajfert-prvi-vlasnik-borskog-rudnika-bakra/.
 
Srbi u misiji „Apolo 11"
pronadenidjeloviapolla1.jpg

Misija „Apolo 11“, u kojoj se pored Armstronga i Oldrina nalazio i Majkl Kolins, nikada ne bi stigla do jedinog Zemljinog prirodnog satelita da nije bilo tima srpskih stručnjaka koji su tada radili za NASA, a koji su činili Milojko - Majk Vučelić, Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša - Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i Dejvid Vujić.
http://www.alo.rs/vesti/45201/Srbi_poslali_Apolo_11_na_Mesec

Najpoznatiji od njih je Majk Vučelić, koji je bio projekt menadžer te misije, a od 1966. do 1978. i jedan od direktora čitavog programa „Apolo“. Za te zasluge je od američkog predsednika Lindona Džonsona odlikovan Medaljom slobode. Dejvid Vujić je bio zvanični portparol NASA i programa „Apolo 11“. Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta „Apolo 11“, Milisav Šurbatović, koji je u vreme Drugog svetskog rata bio šef šifrantskog odeljenja pri četničkom štabu na Ravnoj gori, bio je šef inženjerijske ekipe te misije, a Danilo Bojić kreator šatla „Orao“ za šetnju po Mesecu. Dragiša - Giš Jovanović i Petar Gajić su bili inženjeri, a Veljko Gašić savetnik, ali istovremeno i dizajner čuvenih američkih bombardera „T-38 trainer“, „F-5 fighter“ i „B-2“.

Bez Srba ne bi bilo leta na Mesec
 Sanja Lubardić.
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1022/tekst/bez-srba-ne-bi-bilo-leta-na-mesec/print/lat

Posle uspešnog sletanja ljudske posade na Mesec, njih osmorica, društvo „ćelavih orlova“, kako su se duhovito nazvali, napravili su malo slavlje u Kaliforniji i uspešno nastavili svoje sjajne karijere.
Kako je moguće da za takve ljude u Srbiji nismo znali? Odgovor, na primer, može biti životni put inženjera i fabrikanta Petra Gajića, koji je bio i vlasnik velike kompanije Alva Radio u Los Anđelesu. Pre emigriranja u Ameriku bio je oficir Kraljevske vojske, sin čuvenog predratnog generala Joakima Gajića, i uvek veliki dobrotvor Srpske Pravoslavne Crkve i dinastije Karaćorćevića. Iako je Josip Broz primio američkog astronauta Frenka Bormana, koji ga je lično informisao o tome da značajan deo Apolo tima čine i „Jugosloveni“, o tome se ćutalo. Možda i zato što Milojko Vučelić, u kasnijem direktnom razgovoru sa Titom, na njegov poziv, nije hteo da podrži suludu i skupu ideju razvijanja svemirskog programa tadašnje SFRJ, nego je inicirao posredovanje između tadašnjih supersila SAD i SSSR u njihovom potonjem zajdničkom programu Apolo–Sojuz. Srpski inženjeri bili su, dakle, emigranti, kojima bivša država nije rado otvorila vrata ni za posete.

Osmorica Srba napravila "Apolo 11"
N. S. - M. L | 18. jul 2009

Ekskluzivno - Vasionski brod koji je na Mesec leteo sa Armstrongom, Oldrinom i Kolinsom projektovao Milojko Majk Vučelić u saradnji sa još sedmoricom američkih Srba. Vučelić je kasnije radio i na brodu „Apolo 13“.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:245638-Osmorica-Srba-napravila-Apolo-11

Један од чланова мисије Милојко Вучелић.
milojkovueli.jpg

„Име Мајка Вучелића неће бити познато као оно Армстронга, Олдрина и Колинса, али је управо он, као и стотине инжињера, права снага програма Аполло.“
Текст Асошијетед преса „Неопевани хероји подухвата Апола“, објављен након слијетања Апола 11.
http://sr.wikipedia.org/sr/Милојко_Вучелић
Поријекло

Године 1704. послије Велике сеобе Срба по вођством патријарха Арсенија III Царнојевића Вућечићи су се преселили из Колашина у данашњој Црној Гори у село Дубрава поред Огулина у тадашњој Хабзбуршкој монархији.[1][11] Милојков прадјед, официр Слуњске пуковније, Рафаел Вучелић је од цара Франца Јозефа добио племићку титулу.[1][11] Вучелић је члан Хрватског племићког збора.[11]
Ожењен је Њемицом Инге из Минхена, докторком психологије, с којом има два сина, Александра и Николу. Има петоро унучади и живи у Менсфилду у Охају.

Srbi u projektu Apolo 11
http://korenisrpskognaroda.blogspot.com/2009/12/srbi-u-projektu-apolo-11.html
Kada su Nil Armstrong, Majkl Kolinsi Edvin Oldrin poleteli ka Mesecu 20. jula 1969. godine bio je to događaj veka. U šumadiji je prvi korak čoveka "po mesečini" izazvao veliku dilemu. Ima li boga gore - pitali su se srpski seljaci. I shvatili da ima i čoveka i Boga.

Srbi u NASA programu.
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Društvo/193121/Srbi+u+NASA+programu.html

Apolo 11.
http://sr.wikipedia.org/sr/Apolo_11

posadaapola11slevanades.jpg

Posada Apola 11 (sleva na desno Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Buz Oldrin).
 
Poslednja izmena:
Val Lewton ( Владимир Иванович Левентон) / Cat people

185px-Val_Lewton_photo.jpg


Catpeople1942.jpg
tt0083722


Film je prvi put ekranizovan 1942. prema pripoveci The Bagheeta istoimenog autora iz 1930. godine. Druga ekranizacija je iz 1982. godine u koju je umešao prste scenarista DeWitt Bodeen (koji je radio i na prvoj ekranizaciji, a ovde je Irenu prekrstio u Irena Gallier) sa Nastasjom Kinski ( u prvom filmu Simona Simon) koja glumi srpkinju Irenu. ( inače. i prvi i drugi film su doživeli ogromnu popularnost i doneli veliki novac producentima)


220px-Cat_People_1982_movie.jpg


Originalni scenario i okosnica priče:


At the Central Park Zoo in Manhattan, New York City, Serbian-born fashion designer Irena Dubrovna makes sketches of a black panther. She catches the attention of marine engineer Oliver Reed, who strikes up a conversation. Irena invites him to her apartment for tea. As they walk away, one of Irena's discarded sketches is revealed as a panther impaled by a sword.

At her apartment, Oliver is intrigued by a statue of a medieval warrior on horseback impaling a large cat with his sword. Irena informs Oliver that the figure is King John of Serbia and that the cat represents evil. According to legend, long ago the Christian residents of her home village gradually turned to witchcraft and devil worship after being enslaved by the Mameluks. When King John drove the Mameluks out and saw what the villagers had become, he had them killed. However, "the wisest and the most wicked" escaped into the mountains. Oliver buys her a kitten, but upon meeting her it hisses. They go to the pet shop to exchange it as they enter the animals go wild in her presence. The shopkeeper says that animals can sense things about people.

It gradually becomes clear that Irena believes she is descended from them, and that she fears that she will transform into a panther if aroused to passion. While she was growing up, the other children had called her mother a cat person and her father had died mysteriously.

Despite her odd beliefs, Oliver persuades her to marry him. However, during the dinner after their wedding at a Serbian restaurant, a woman walks over and asks Irena if she is "мојa сестрa" (moya sestra, "my sister"). Fearing something evil within her and dreading what could happen, Irena avoids sleeping with her husband. He persuades her to see a psychiatrist, Dr. Louis Judd, who tries to convince her that her fears are of a more mundane nature. When she discovers that Oliver has confided their marital problems to his attractive assistant, Alice Moore, she feels betrayed. At work, Alice confesses to Oliver that she loves him.

One night, Irena sees Oliver and Alice seated together at a restaurant. She follows Alice as she walks home alone through one of the Central Park transverses (a very recognizable stone wall that is typical of the crosstown routes along the park). Alice becomes increasingly uneasy, sensing an unseen someone or something behind her. Just as she hears a menacing sound, a bus pulls up, and she hastily boards it. Soon after, several sheep are killed. The bloodied pawprints leading away turn into imprints of a woman's shoes.

Later, when Alice decides to take a dip in the basement swimming pool of her apartment building, she is stalked by an animal shown only by its shadow. She jumps into the pool, using the water to keep the creature at bay. When Alice screams for help, Irena turns on the lights and claims to be looking for Oliver. Alice emerges, wondering if she had imagined the whole thing, until she finds her robe torn to shreds.

After a talk with Dr. Judd, Irena tells Oliver she is no longer afraid, but it is too late; Oliver has realized that he loves Alice and is getting a divorce. Later, at work, he and Alice are cornered by a ferocious animal. Thinking quickly, he grabs his T-square (which is in the shape of a cross) and tells Irena to go away.

After it leaves, Alice calls Dr. Judd to warn him to stay away from Irena, but he hangs up when the woman shows up. Attracted to her, he makes the fatal mistake of kissing her. She transforms into a panther and kills him, though he manages to wound her in the shoulder with the sword concealed in his cane. Oliver and Alice arrive a few minutes too late. Irena slips away, back in her human shape, and goes to the zoo. There, she opens the panther's cage and allows herself to be killed.
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
Из пера швајцарског књижевника Оскара Фрајцингера у времену садашњем:
Срби - храбрији од вука

Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio..
U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje nebeskim podijumom..

Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za unapred izgubljene stvari i negativce poput mene, ne hajući za potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja koja pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da postanem član Udruženja književnika Srbije.


oskar-frajzinger.jpg

Otad, Srbija i ja činimo jedan neobičan par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.

http://www.pecat.co.rs/2010/11/oskar-frajcinger-ako-jednog-dana-srbija/
Kliknite za proširenje...
Веома је лијепо рекао
 
1.Генерал Немачке војске Алфред Вон Макенсен 1912-1915 "Срби су најбољи војници балкана,опасан и ратоборан народ,храбри борци и поносни људи"

2.Хитлер 1937 "Србе не волим,али их ценим и поштујем јер су храбар народ"

3.Турски султан Сулејман 1495-1566 "не дај Боже да се Срби сложе"

4.Немачки цар Вилхем други у првом светском рату "Дајте ми Српску војску и ја ћу победити овај рат"!

5.Садам Хусени:"Дајте ми 1 000 000 Срба и освојићу свет"!

- избрисано -
 
Poslednja izmena od moderatora:
28-smi Americki predsednik Woodrow Wilson,posle 1-vog svetskog rata izjavio je sledece : SRBI su izuzetno hrabar i ponosan narod,dosta su doprineli ovom ratu,ali su duplo toliko izgubili.
Zbog njihovog doprinosa u ovom ratu od danas ce se na beloj kuci pored nase zastve (Americke) vioriti i SRPSKA zastava. Naravno to se nije dogodilo zbog pritiska Britanije i Francuske na Ameriku.
Ovo sam gledao pre neki dan na History channel-u.Mislim da se zove Secret War ili Secrets of War
 
Mexico was just the beginning of Wilson's entanglement in foreign affairs. On June 28, 1914, Archduke Franz Ferdinand of Austria was assassinated by a Serbian nationalist.

Austria and Germany mobilized their armies to punish the Serbs. To defend them, Russia and France called up their armies. It was clear to all that the great powers of Europe were on the verge of a catastrophic war.

Deeply influenced by his boyhood experience of the civil war, Wilson believed that such a conflict offered nothing but heartache for all caught up in it. And yet, there were powerful forces pushing him to get involved.

Historian: Jay Winter
Wilson has a problem on his hands. He is committed as an American President to defend the national interest, which interest is to stay out of that European war. At the same time, he has a multi-ethnic population in which there are millions of people whose families are fighting on both sides of a conflict at the same time as the United States becomes neutral. He therefore has an impossible political task, which is to keep the country out of the war and at the same time respond to major pulls of public opinion to get involved on one side or the other.

For a president who was knew little about foreign affairs, it was the greatest challenge imaginable. And yet, in July of 1914, the impending disaster in Europe was by no means the first thing on Woodrow Wilson's mind.
 
"The Serbs have only two friends, God and the Greeks."
Former Republic of Srpska President Dr. Radovan Karadzic

Srbi imaju samo dva prijatelja "Boga i Grke"
Bivsi predsednik Republike Srpske Dr. Radovan Karadzic


"The Serbs are our true friends [...]"
Former Prime Minister Constantine Mitsotakis

Srbi su nasi Pravi (istinski) prijatelji
Bivsi predsednik Grcke konstantin Mitsotakis


"The Greeks have always been friends of our people [...]"
Serbian Patriarch Pavle


"May the traditional Greek – Serbian friendship flourish!"
Serbian Patriarch Pavle


"As a Greek I swear eternal friendship with the Serb people."
Former Foreign Minister George Papandreou
15 March 2003
Belgrade


"Greece and Serbia are two countries linked by ancient and inextricable bonds. Our relationship is lost in the depths of time. Serbian culture and religion were greatly influenced by our common roots in the great civilisation of Byzantium."
Secretary General for European Affairs Dimitrios K. Katsoudas
3 May 2007


"I am among friends. And this friendship of ours [between Greeks and Serbs] has been proved in practice. And we shall do this in the future as well with words and with deeds."
Former President of Greece Konstantinos Stephanopoulos
October 2003


"As Hellenic Nationalists, we express complete support with our Serb brothers, which was genuinely expressed in the past and we declare our solidarity in the common struggle for National Dignity and Sovereignty. Kosovo is Serbia!"
Golden Dawn Statement [posted on the Serbian Consulate in Thessaloniki]
1 March 2008
Thessaloniki
 
Lesandar:
Grci su nam bili duže neprijatelji nego Nemci. Pa su u vreme najvećeg ropstva srpskog naroda došli da se naslađuju na lešini. Konačno , pri zaokruživanju samobitnosti proteraše 300.000 Srba i njihovu zemlju dadoše pravoslavnim crncima. Sad su nam prijatelji kad nemaju snage da prdnu.
Kliknite za proširenje...

нисмо се ни ми показали као нарочити пријатељи. Душанова освајања нису донела неку трајну корист српској држави (осим што су убрзала њен распад), али су свакако Грцима нанели ударац од кога се нису опоравили.

а да смо ми протерали неке (и на њихово место населили те што су замењени ''црнцима'') и послали их тамо одакле су ''црнци'' дошли, силних би мука били поштеђени.. ал ето.
 
Poslednja izmena:

Vincent Price i Orson Welles u radio drami "The Chetniks", 1942




Орсон Велс у „Четницима“


Један хрватски историчар открио је занимљив детаљ из биографије славног америчког глумца Орсона Велса. Велс је, уз Винсента Прајса, 1942. године глумио у америчкој радио-драми „Четници“ где је глас давао четничком вођи Душану.


Загребачки историчар филма Даниел Рафаелић је, припремајући документарац Друга страна Велса, о америчком глумцу Орсону Велсу, открио занимљив детаљ из његове биографије.

136649_031432c1_if.jpg

Инсерт из емисије "The Chetniks", Treasury Star Parade



Иако је намера Рафаелића била да се усредсреди на његове улоге у филмовима југословенско-америчке коопродукције, као што су Давид и Голијат и Битка на Неретви, нашао је податак да је Велс 1942. године, уз познатог глумца Винсента Прајса, учествовао у америчкој радио емисији Четници, пише загребачки Јутарњи лист.


Четници су били део серијала Трежури стар парејд (Тreasury Star Parade), финансијски помогнутом од стране америчке владе, која је покушавала да упозори слушаоце да се у Европи одигравају важна збивања, јер се тамо Велика Британија, Совјетски Савез и различити покрети отпора боре против Хитлерових трупа.


Четници су се 1942. године нашли у серијалу, јер су почетком те године, из визуре савезника, Дража Михаиловић и његови четници били најважнији покрет отпора који се након слома Југославије формирао на том простору. Његовој репутацији је помогло то што није био комуниста, што га је подржавао краљ Петар Карађорђевић у Лондону и што је начелно био антифашистички, пише Јутарњи.


У емисији Четници, која је трајала 15 минута, наратор је Винсент Прајс, а има и играних делова у којима доминира Велсов глас. Након Прајсових упозоравајућих порука о ситуацији у Југославији, почиње радња: четници полажу заклетву свом вођи који се зове Душан, а глуми га Орсон Велс.

Његови борци су напаћени мушкарци и жене којима је Хитлер узео све, али су им остали пушка, нож и отров, који ће прогутати у случају да их зароби непријатељ. У једном тренутку Душан се исповеда да се још као дечак заљубио у вршњакињу Јовану, а затим се као младић њоме оженио, па су се заједно преселили у Београд, где су отворили малу радњу.


Јована је требало да му роди сина, али је у том тренутку Хитлер бомбардовао југославенску престоницу и она је погинула.


Душан (Орсон Велс) се пред четницима обраћа самом Хитлеру, замера му је што је раскомадао Југославију, побио толике људе, порушио градове, а говор завршава похвално по Дражу Михаиловића.


Јутарњи је текст о Велсу објавио под насловом Велика заблуда Орсона Велса: 1942. у радиоемисији пријетио је Хитлеру и славио антифашисте четнике.


Текст је, иначе, илустрован Велсовом фотографијом из филма Битка на Неретви (1969) у којм је славни глумаци играо - четника.


orson_377960S1.jpg
 
Poslednja izmena:
mihailoviciz2.jpg

General Dragoljub Mihailović na naslovnici ''Time'' magazina

Krajem maja 1942. godine magazin „Tajm“ na naslovnoj strani objavio je portret-crtež Draže Mihailovića i veliki tekst o njemu i njegovim četnicima pod naslovom „Orao Jugoslavije“. Tu je Draža predstavljen kao vođa antifašističkog pokreta koji je najzaslužniji što Hitler značajan deo svojih snaga mora da drži na Balkanu, umesto na Istočnom frontu. Loznica je bila prvi grad oslobođen u okupiranoj Evropi. Dogodilo se to 31. avgusta 1941. godine, a oslobodioci su bili četnici pod komandom potpukovnika Veselina Misite.
28. jula 1946. godine, posle streljanja generala Mihajlovića, „Tajms“ je objavio: „Svet se trese iz temelja. Mihajlović, časni rodoljub, pao je kao žrtva i mučenik pod noge pobednika komunističke invazije sa istoka“.




459pxblackcat01rt2.jpg

Strip o četnicima


postanskemarkesacetnicimc7.jpg

Poštanske marke sa likom generala Dragoljuba Mihailovića izdate u SAD-u



Šarl de Gol, komandant francuskog Pokreta otpora, odlikovao je 1943. godine generala Dragoljuba Mihailovića „Ratnim krstom“. Tim povodom pred francuskim jedinicama čitana je pohvalna naredba u kojoj De Gol Dragoljuba Dražu Mihailovića naziva „legendarnim junakom“ i simbolom najčistijeg rodoljublja.

Američki predsednik Hari Truman, posthumno, 1948. godine, odlikovao je generala Dragoljuba Mihailovića ordenom „Legije zasluga“.

2V.jpg

Trumanov orden „Legije zasluga“ i De Golov „Ratni krst“ kojima je odlikovan Dragoljub Mihailović

Gradonačelnik Los Anđelesa Tom Bredli, 1986. godine potpisao Ukaz kojim se 17. jul proglašava za „Dan sećanja na generala Dragoljuba D. Mihailovića“.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Krštena Srbija i Bosna
Odgovora
6
Pregleda
418
leki1
leki1
P
General Mihail Černjajev kao deo ruske propagande
Odgovora
17
Pregleda
422
Povijest
P
Nina
Zašto se kaže - lupa kao Maksim po diviziji?
Odgovora
4
Pregleda
297
Mrkalj
Mrkalj

Back
Top