Деца су једнако везана и за оца и за мајку.
Сваки родитељ гради СВОЈ однос са дететом! Не може мајка бити та која ће формирати однос оца и детета, нити може отац бити тај који ће формирати однос мајке и детета... Сваки родитељ је једнако одговоран за свој однос са дететом и пребацивање одговорности на другог за сопствени однос са сопственим дететом је кукавичлук, линија мањег отпора, ниподаштавање сопствене родитељске улоге и умањивање кривице за сопствени родитељски неуспех!!!
Od nekih stotinu osnovnih pokazatelja dobrog ili loseg roditeljstva navodis jedan jedini, taj da je otac finansijski pomagao svoje dete i njegovu majku i onda se cudom iscudjavas kako dete ne voli oca.
Da li je otac s njim razgovarao, da li su provodili vreme zajedno, da li je imao strpljenja, da li pamte zajednicka putovanja, da li je isao na roditeljske sastanke, da li... Sve to gradi odnos deteta i roditelja.
Sad na osnovu finansijske podrske i toga da se nije zenio a zgodan je (zaboga kakav je ovo podatak i sta je trebao pokazati) dete je DUZNO postovati ga i voleti. Svasta. Niko ne zna sta je u "zavezanoj vreci" i zbog toga ne treba da osudjuje pa ni komentarise takve stvari.
Za Helen znamo da je razvedena,a za tebe prtpostavljam, obzirom kako reagujete.
Moj odgovor je više bio odgovor gospodi koja su odgovorila neposredno pre mene.
Ukratko sam hteo napomenuti da je prilično besmisleno finansirati ženu koja je napustila bračnu zajednicu,ali da one(ne sve, razume se) to koriste zaklanjajući se za decu, a da normalan čovek ne žali to što daje deci.
Kraći opis ujaka je samo štura skica njegove situacije.
75 godina, nemoćan, napušten, zaboravljen. Problem je nazvati telefonom i razmeniti nekoliko reči? Ja bih, u toj situaciji, pomislio da živim u njegovoj kući, da sam jeo njegov hleb i da je moja obaveza(ako nije želja) da se javim svom ocu. Ponašenje njegovog sina smatram, najblaže rečeno, nekorektnim.
Naravno,znam da zajedniči trenutci čine ljude bliskima, i da sam biološka bliskost nije ključna. Moj prijatelj je od oca Angolca, i makje Srpkinje,oboje su ga napustili,nije emotivno vezan za njih,ali bi, ipak, želeo da ih pronađe.
Žalosno je, ali istinito, da žene (bar ove koje poznajem) sasvim otvoreno odvraćaju decu od očeva. Možda to rade u strahu od napuštanja, ili zbog revolta, osvete, ne znam.Posle dve godine od razvoda očevi, u velikom broju slučajeva, gube "trku" za naklonost deteta.
Ja nisam otac,ne znam ni da li ću biti,a sasvim sigurno nikada neću biti majka.Mislim da su deca više vezana za majku,to mi se čini prirodno, i ne mislim to osuđivati.
Ipak, znao sam jednu ženu što se udala za opasnog švalera koji je posle napustio i ostavio da se pati sa materijalnim troškovima i ćerkom koju je jedva izdržavala.Ta žena je, uprkos svemu govorila: " Nemoj da ga mrziš, idi , obiđi ga, otac ti je....jer,ako ja umrem ti ostaješ na svetu sama." Retko sam zapažao taj svetli primer majke.
Mislite o tome.