Ovo je tema pre svega za filozofiju a mozda u nekom povrsnijem smislu i za psihologiju ali mislim da nije za ovaj forum ovde.
Bilo kako bilo na tvoje pitanje sam vec odgvorio na svom blogu pa cu nesto od toga preneti i ovde jer mislim da je to znanje sustinsko za svakog ko uspe da ga pojmi:
Ko sam ja?
Posmatram albume na ovom forumu i skoro uvek naidjem na opis albuma " Ovo sam ja" pri cemu taj misli na svoje telo. Da li se neko ikada zapitao sta je zapravo to "JA" ?
Ovde se susrecemo sa velikim filozofskim ucenjem o nemogucnosti saznanja subjekta .
1)Subjekat je jedno kada tu rec uzimamo u logici gde imamo subjekat suda sa svojim predikatima.
2)Subjekat je drugo kada ga uzimamo kao vrsioca radnje u recenici
3)On je trece kada se u uobicajenoj upotrebi za subjekat uzima neka osoba ,tj njeno telo.
"SUBJEKAT"nije nista od ovoga kada ga uzmemo u smislu korelacije sa objektom .Kada ga uzmemo kao ono sto opaza opazaje u svesti a sto je najblize znacenju reci "JA".
Pa sta je to "Ja" ?
Njega niko nikada nije video ,niti ce ga videti, jer bi sam taj dogadjaj bio protivurecnost.. Telo je takodje objekat u svesti subjekta, dok on sam nikada nije bio opazen, bas kao sto oko ne moze samo sebe da vidi.
Da si rodjen u pustinji i da nikada nisi izasao iz nje, da li bi znao koje su boje tvoje oci ?
Ne bi, jer oko ne moze samo sebe da vidi !
Isto tako ako bi neko opazio svoj subjekat ,ono sto bi tako opazio, ne bi bio subjekat vec objekat nekog drugog subjekta koji bi i dalje ostao izvan mogucnosti opazanja.
U jednoj recenici:
Ono sto sve saznaje a ni od koga nije saznato jeste subjekat.
Dakle ja ne znam ko sam. To ne znate ni vi. To ne zna niko jer je "Ja" nedostupno ljudskom saznanju.Do njega moramo doci drugim putevima nego sto je opazanje i misljenje.
ČOVEK I ORAO
Šiva rece: O, ti sa lotosovim ocima , ciji je dodir tako sladak, budi svestan da jesi. kad pevas , kad gledas, kad probas i otkri vecno zivoga"
Radi se o tome da zamislite neku scenu u svojoj predstavi na svom "unutrasnjem platnu". Najpogodnije je da scena bude dinamicna. Recimo zamislite orla kako napada coveka.
Ovde imamo:
1) Unutrasnje "platno" ispred nas (ne naseg tela) ...nesto kao u bioskopu
2) Imamo scenu coveka koji mase rukama dok ga orao napada.
Dakle imamo i prostor i vreme, i objekte, stvari , coveka , orla, kretanje. I nista od toga nije spolja vec "unutar nase svesti.
Ali sada sledi prosto pitanje. Ko tu scenu posmatra?
Ko sedi u "bioskopu" ? I kojim "ocima" on posmatra ovog coveka i ovog orla? Nikakvih ociju tu nema. Oci su spolja i gledaju u monitor. Pa ko je taj onda sto posmatra tog orla i coveka, ako to nisam ja telo, sa svojim ocima?
Odgovor je subjekat. Ono sto saznaje a sto nikada nije saznato a sto nalazimo u sebi kao samosvest i kao svedoka , kao gledaoca ... a to nije telo, vec ono sto sve saznaje a nikada nije saznato. To je subjekat kao korelat objekta!
