SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
Od našeg dopisnika:
izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t51810.lt.html
Bukurešt, 21. decembra – Decembar je, kraj godine, i po ovde već ustaljenom običaju, objavljuju se rezultati svakojakih merenja javnog mnjenja. Proglašavaju se najbolji sportisti godine, najbolji političari, pevači, parlamentarci, novinari, ministri... "Barometar javnog mnjenja" (BOP), koji je upravo lansirala Fondacija Soros, izazvao je najveće interesovanje i uskomešao strasti. Taj BOP po drugi put od Rumuna je tražio da kažu ko je, po njihovom mišljenju, najbolji rumunski državnik u poslednjih sto godina. Na neskriveno iznenađenje konstatovano je da se, kao i prvi put 1999., na čelu "najboljih" opet našao "crveni despot" Nikolaje Čaušesku, svrgnut sa vlasti tačno pre 18 godina (22. decembra 1989) i streljan na sam dan Božića, 25. decembra.
Sa 24 procenta Čaušesku je, po oceni savremenih Rumuna, daleko ispred svih drugih "konkurenata". Prednost sadašnjem rumunskom predsedniku Trajanu Baseskuu dalo je svega 15 odsto onih koji su se izjasnili, dok je Jon Ilijesku, "vođa decembarske revolucije", na trećem mestu sa svega sedam odsto "poverenja".
Na spisku "najboljih državnika" slede dalje bivši predsednik Emil Konstantinesku, zatim kralj Ferdinand, maršal Antonesku, kralj Karol Prvi, kao i kralj Karol Drugi.
Pored ovog redosleda, ovdašnji politički i sociološki analitičari posebno izdvajaju još dve konstatacije. Prva, koja se posebno naglašava, jeste to da je Čaušeskuova pozitivna ocena ove godine porasla za jedan odsto u odnosu na 1999. To jest, veli se, da se sa protokom vremena njegov oreol širi među Rumunima. S druge strane je brojka koja govori da se, u isto vreme, Čaušesku nalazi i na prvom mestu među najomraženijim domaćim državnicima u poslednjih sto godina.
Jasno je da se rumunsko društvo još "prelama" oko toga kako gledati na čoveka koji je ovde vladao više od dve decenije. Ocena ima raznih i one idu od ružičastih do crnih boja. Dosta njih se slaže da "Čaušeskua ne treba ocenjivati u celini". Jer, navodno, on je prošao tri faze razvoja. Bar tako tvrdi ovih dana na TV Antena-3 njegov savremenik i potčinjeni, bivši ministar inostranih poslova Štefan Andrej. Najpre je Čaušesku igrao "veoma naprednu ulogu", zatim je "stagnirao", da bi na kraju postao "ogavan".
Za sociologa Mirču Kivua "ustanovljena hijerarhija je normalna". Pošto, "bez obzira na to da li oni koji su odgovorili na upitnik veruju da je Čaušesku činio dobro ili zlo, ipak on je obeležio egzistenciju većine današnjih žitelja i zato imamo ove rezultate".
S druge strane, politolog Kristijan Prvulesku veruje da "procenti koje je sakupio Čaušesku nisu baš toliko veliki i da zato stvari ne treba da se uopštavaju". On dodaje da ono što je konstatovano "nije nešto novo". Po njemu, činjenica da se Čaušesku istovremeno proglašava i za najboljeg i za najgoreg državnika govori o tome da se "mentaliteti i politička kultura ne menjaju baš lako".
Psihoterapeut Bogdan Lukaču se bavi "ulogom mita". "Sa protokom vremena nostalgija i mit koji ga obavija pokrivaju sve Čaušeskuove hrapavosti. Nostalgija za Čaušeskuom je reakcija ljudi na sadašnju političku učmalost."
U članku sa prve stranice "Ko se boji Čaušeskua?", nedeljnik "Naciunea", inače nacionalistički raspoložen, piše: "Kada kažemo da je Čaušesku bio više dobar nego loš, mi ga, u stvari, brkamo sa čitavim društvenim sistemom koji je predvodio i kada je nametnuo svoj kult ličnosti i nepotizam staljinističkog tipa, kada je sprovodio forsiranu industrijalizaciju i izazvao teške ekonomske poremećaje, kulminisane dugotrajnom agroprehrambenom krizom."
Autor Aleksandru Paduraru tvrdi da je "Čaušesku bio interesantna ličnost prvih godina svoje vladavine. On je tada ostavljao utisak da ga je privukao titoistički model i da računa na zbližavanje sa zapadnom demokratijom. Taj mu je imidž doneo simpatije stanovništva i pohvale od strane kapitalističke štampe".
Tako se činilo da je u početku, tamo negde 1965–1968, Čaušesku smatran za "reformatora komunizma", da bi potom "žalosno završio u jednom društvu koje nije moglo više da trpi autoritarizam".
izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t51810.lt.html
Bukurešt, 21. decembra – Decembar je, kraj godine, i po ovde već ustaljenom običaju, objavljuju se rezultati svakojakih merenja javnog mnjenja. Proglašavaju se najbolji sportisti godine, najbolji političari, pevači, parlamentarci, novinari, ministri... "Barometar javnog mnjenja" (BOP), koji je upravo lansirala Fondacija Soros, izazvao je najveće interesovanje i uskomešao strasti. Taj BOP po drugi put od Rumuna je tražio da kažu ko je, po njihovom mišljenju, najbolji rumunski državnik u poslednjih sto godina. Na neskriveno iznenađenje konstatovano je da se, kao i prvi put 1999., na čelu "najboljih" opet našao "crveni despot" Nikolaje Čaušesku, svrgnut sa vlasti tačno pre 18 godina (22. decembra 1989) i streljan na sam dan Božića, 25. decembra.
Sa 24 procenta Čaušesku je, po oceni savremenih Rumuna, daleko ispred svih drugih "konkurenata". Prednost sadašnjem rumunskom predsedniku Trajanu Baseskuu dalo je svega 15 odsto onih koji su se izjasnili, dok je Jon Ilijesku, "vođa decembarske revolucije", na trećem mestu sa svega sedam odsto "poverenja".
Na spisku "najboljih državnika" slede dalje bivši predsednik Emil Konstantinesku, zatim kralj Ferdinand, maršal Antonesku, kralj Karol Prvi, kao i kralj Karol Drugi.
Pored ovog redosleda, ovdašnji politički i sociološki analitičari posebno izdvajaju još dve konstatacije. Prva, koja se posebno naglašava, jeste to da je Čaušeskuova pozitivna ocena ove godine porasla za jedan odsto u odnosu na 1999. To jest, veli se, da se sa protokom vremena njegov oreol širi među Rumunima. S druge strane je brojka koja govori da se, u isto vreme, Čaušesku nalazi i na prvom mestu među najomraženijim domaćim državnicima u poslednjih sto godina.
Jasno je da se rumunsko društvo još "prelama" oko toga kako gledati na čoveka koji je ovde vladao više od dve decenije. Ocena ima raznih i one idu od ružičastih do crnih boja. Dosta njih se slaže da "Čaušeskua ne treba ocenjivati u celini". Jer, navodno, on je prošao tri faze razvoja. Bar tako tvrdi ovih dana na TV Antena-3 njegov savremenik i potčinjeni, bivši ministar inostranih poslova Štefan Andrej. Najpre je Čaušesku igrao "veoma naprednu ulogu", zatim je "stagnirao", da bi na kraju postao "ogavan".
Za sociologa Mirču Kivua "ustanovljena hijerarhija je normalna". Pošto, "bez obzira na to da li oni koji su odgovorili na upitnik veruju da je Čaušesku činio dobro ili zlo, ipak on je obeležio egzistenciju većine današnjih žitelja i zato imamo ove rezultate".
S druge strane, politolog Kristijan Prvulesku veruje da "procenti koje je sakupio Čaušesku nisu baš toliko veliki i da zato stvari ne treba da se uopštavaju". On dodaje da ono što je konstatovano "nije nešto novo". Po njemu, činjenica da se Čaušesku istovremeno proglašava i za najboljeg i za najgoreg državnika govori o tome da se "mentaliteti i politička kultura ne menjaju baš lako".
Psihoterapeut Bogdan Lukaču se bavi "ulogom mita". "Sa protokom vremena nostalgija i mit koji ga obavija pokrivaju sve Čaušeskuove hrapavosti. Nostalgija za Čaušeskuom je reakcija ljudi na sadašnju političku učmalost."
U članku sa prve stranice "Ko se boji Čaušeskua?", nedeljnik "Naciunea", inače nacionalistički raspoložen, piše: "Kada kažemo da je Čaušesku bio više dobar nego loš, mi ga, u stvari, brkamo sa čitavim društvenim sistemom koji je predvodio i kada je nametnuo svoj kult ličnosti i nepotizam staljinističkog tipa, kada je sprovodio forsiranu industrijalizaciju i izazvao teške ekonomske poremećaje, kulminisane dugotrajnom agroprehrambenom krizom."
Autor Aleksandru Paduraru tvrdi da je "Čaušesku bio interesantna ličnost prvih godina svoje vladavine. On je tada ostavljao utisak da ga je privukao titoistički model i da računa na zbližavanje sa zapadnom demokratijom. Taj mu je imidž doneo simpatije stanovništva i pohvale od strane kapitalističke štampe".
Tako se činilo da je u početku, tamo negde 1965–1968, Čaušesku smatran za "reformatora komunizma", da bi potom "žalosno završio u jednom društvu koje nije moglo više da trpi autoritarizam".
Previse je demagoga i raznih ideologija,svi mlate neki krasni,a narod trazi samo konkretne poteze.I Tito i Caush su pravili konkretne poteze: zajmili su se sa svih strana,drpali,ali i davali narodu.Ovi danas se zajme,drpisu,al' nista ne daju narodu,vec samo u svoj dzep,a *****ju o evropskim integracijama i nekim imaginarnim parama.I zato ce Titova,Causheva i Sakijeva popularnost da raste,ma koliko oni bili kontraverzni i surovi vladari.Lepo kaze Cane(Partibrejkers):"Sloboda ili nista".Mi,Rumuni i ostali iz regiona dobismo ta dva u paketu 
Naravucenije: sve sto je lose,moz' da bude i gore 
