SRBIJA

Takodje u okolini Vranja se nalazi josh par manastira

Manastir Sv.Oca Prohora Pčinjskog - Klenike

Manastir Gornje Žapsko sa crkvom Sv. Arhiđakona Stefana - Gornje Žapsko

Manastir Lepčince sa crkvom Sv. Velikomučenika Pantelejmona - Vranje

Manastir Palja sa crkvom Presvete Bogorodice - Klisura

Manastir Kacapun sa crkvom Sv. Proroka Ilije - Lepenica

Manastir Bresnica - sa crkvom Sv. Proroka Ilije - Bosilegrad

Manastir Milevci sa rkvom Sv. Apostola Pavla i Petra - Bosilegrad

Manastir Sv.Simeona Stolpnika - Stropsko - Vranje
 
mapa sa manastirima

mapa.jpg
 
VALJEVO

GRADAC




Gradac_karta.jpg



Клисура реке Градац, са његовим притокама, по изу-зетним одликама и по степену очуваности, припада мање познатим, природним вредностима Србије. Међу познаваоцима и заступницима идеје заштите природе, овај локалитет је веома познат и врло високо оцењен. Иначе, он лежи јужно од Ваљева и улива се непосредно у њему у Kолубару као десна притока.

Мало је река у Србији са тако интересантним хидро-графским обележјима свог водотока, хидрогеолошким особеностима сливног подрјучја и непосредним, живот-ним значајем за становништво у својој околини, као што је река Градац.

Градац је алогени, понорски водоток са одликама периодске сушице. Изворишни део реке, односно сливо-ви његових саставница Забаве, Клокочевца и Буковске реке су изграђени од вододрживих стена са нормалном хидрографском мрежом и претежно површинским отица-јем. Међутим. непосредно низводно од саставка тих ре-ка, долина Граца је усечена у кречњачке стене, тако да је процесом карстификације, дошло до формирања сис-тема подземних канала и шупљина испод нивоа речног корита. Воде Граца пониру у отвореним пукотинама или наносном материјалу у речном кориту.

На сектору долине од саставка до Грачанских врела, дужине 14 км, Градац пресушује у потпуности, односно на краћим и дужим деоницама, све у зависности од протицаја реке. Овај део долине зато се назива Суваја.

Грачанска врела се јављају у две зоне истицања. Пр-ва, узводнија, изворишта (Црна и Велика врела) пред-стављена су са седам извора на левој обали реке, рас-поређених на дужини од стотинак метара на надморској висини 263-265 м. Најјачи је други извор, који избија из нешто издигнутијег гротла-пећине на левој обали.

Половином осамдесетих година прошлог века, због те-шкоћа у водоснабдевању града Ваљева, посебно у суш-ним периодима, пришло се реализацији предложеног прелазног решења тј. захвату воде из реке Градца.


Gradac_1.jpg
Gradac_2.jpg
Gradac_5.jpg
Gradac_3.jpg
Gradac_6.jpg
Gradac_4.jpg
 
Valjevske planine

medvednik.jpg

Медведник (1247 м) је добио име по великој слично-сти силуете планине са медведом који лежи. Удаљен је 25 км западно од Ваљева. Међутим, недовољна посећеност туриста и планинара учинила су да Медведник представља добро очуване природе са свим њеним лепотама и тајанственостима. На овој планини налази се планинарски дом-исходиште за многе туре излета по ваљевским планинама. ).

medvednik1.jpg








jablanik.jpg


Јабланик (1247 м) налази се на изворишту реке Јабланице, удаљен је 35 км од Ваљева. Планинарски дом на Дебелом брду представља састајалиште тури-ста и планинара. Од овог дома се за 2 сата може стићи на Медведник. У долини реке Јабланице налази се манастир Пустиња, посвећен Ваведењу пресвете Богородице. (

jablanik1.jpg










povlen.jpg

Повлен (1346 м) је највиша од ваљевских планина и извориште реке Сушице. Планина је шумовита, али има и доста ливада, пропланака. Необично лепа природа ове планине чине је најлепшом од свих околних.

povlen1.jpg







magles.jpg


Маглеш (1036 м) је планинапланина удаљена 23 км од Ваљева. Представља североисточни огранак знатно већег и познатијег Повлена. Маглеш је присту-пачан али неоправдано мање познат. Падине Магле-ша су необично лепе са наизменично поређаним врта-чама и ливадама, шумама црногорице и прекрасним видицима.

magles1.jpg





maljen.jpg


Маљен (1108 м) је планина која се простире јужно од Ваљева. Поред шума Маљен је познат и по својим цветним ливадама. Посебни украс маљенских ливада је прекрасан бели цвет који цвета у мају, бели нарцис. Овај предео је веома леп, посебно зими где постоје сви услови за зимске спортове. Најпознатије излети-ште и ваздушна бања на овој планини је висораван Дивчибаре. (

maljen1.jpg
 
BRANKOVINA


Brankovina1.jpg


Надомак Ваљева (12 км) налази се село Бранковина. Са правим називом “село пуно историје“ Бранковина је своју славу стекла током драматичних збивања у 19. веку, а посебно као родно место и завичај низа личности значајних за српску историју и културу.

Brankovina3.jpg
Brankovina4.jpg


Амбијентална вредност и историски значај овог места допринеле су да Бранковина стекне званичан статус “знаменитог места“. Аутентичност амбијента, историја и културни значај учинио је овај простор привлачним за посетиоце, за различита културна догађања и манифестације

Brankovina5.jpg
Brankovina2.jpg


Просторна културно-историска целина Бранковини у потпуности је уклопљена у природно окружење. Чини је велики зелени парк, природно оформљен и потоком подељен на два дела. Смештен је у питомој долини и веома је приступачан. Бранковина својом ненаме-тљивом лепотом, духом и миром који зрачи није оставила никог равнодушним, па су многи попут нобе-ловца Иве Андрића писали о том предивном споју историје, културе и природе.
 
ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ БРАНКОВИНЕ

Aleksa.jpg

Кнез Алекса Ненадовић је био један од најугледнијих људи пртд Први српски устанак. У аустро-угар-ском-турском рату се истакао по му-дрости и одважности. Као кнез По-савско-тамнавске кнежевине спре-мао је устанак против Турака заје-дно са кнежевима Илијом Бирчанин и Николом Грбовић. Алекса и Илија су ухваћени и погубљени на Колубари 1804. године што је био повод за подизање Првог српског устанка у ваљевском крају.




Jakov.jpg


Војвода Јаков Ненадовић, млађи брат кнеза Ачлексе, био је војсковођа у Првом српском уста-нку. 1811. је постао први министар унутрашњих послова Србије





Mateja.jpg


Прота Матеја Ненадовић, син кнеза Алексе, учествовао је у организовању Првог српског уста-нка. Посебан таленат је испољио у дипломатским председник Прави-тељствујушћег совјета. Био је држа-вни саветник и преговарач у разним поверљивим мисијама. Свој живот и историске догађаје описао је у чувеним “Мемоарима“ (обухватају период од 1787. до 1806. а донекле 1813. годину).




Sima.jpg


Сима Ненадовић, најмлађи син кнеза Алексе, је био један од ретких школованих ратника тог доба. Уче-ствовао је у Првом и Другом српс-ком устанку а постао војвода у својој двадесетој години.




Jevrem.jpg


Војвода Јеврем Ненадовић, син Јакова Ненадовића, био је војник, официр, образован човек и пред-седник суда. Његова ћерка Перси-да се удала за кнеза Александра Карађорђевића и родила сина Пе-тра, будућег краља. Одатле потиче породична веза Ненадовића са ди-настијом Карађорђевића.



Ljuba.jpg


Љуба Ненадовић, син Проте Матеје, образовао се у Берлину, Прагу и другим европским универ-зитетским центрима. Много је путо-вао и на тим путовањима су настали његови чувени путописи са којима је стекао значајно место у српској књи-жевности 19 века. Био је начелник министарства просвете и један од првих чланова Српске краљевске академије


Desanka.jpg


Бранковина је нераскидиво везана са именом једне од највећих српских песникиња Десанком Макси-мовић. Детињство проведено у Бранковини остави-ло је неизбрисив траг у дубоко емотивној и мисаоној поезији песникиње. У својим стиховима стално се враћала мирисима, бојоама, звуковима свог завича-ја-Бранковини. По својој жељи сахрањена је у пор-ти бранковачке цркве.
 
СПОМЕНИЦИ ИСТОРИЈЕ, ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ


Porta.jpg


Културно-историска целина или Спомен комплекс у Бранковини, ћчини скуп историских, културних, про-светних и меморијалних споменика. Они се могу груписати и као скрални, фолклорни и институционални или пак по физичкој распоређености на објекте у Црквеној порти и оне у Школском дворишту.


ЦРКВЕНА ПОРТА


Crkva.jpg


Црква Светих Арханђела, која је завршена 1830 године, задужбина је Проте Матеје ненадовића. Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсное музејске збирке. Њу чине црквене предмети богослужбене књиге и историски докумени из 18. и 19. века.

grob_Desankin.jpg


У непосредној близини цркве је група надгроних споменика из 19. века, њих око двадесетак. Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић, али и виђеније личности неких других породица из Бран-ковине. У црквеној порти, нешто даље од саме цркве налази се гроб Десанке Максимовић. Ретки при-мерци народног градитељства, собрашице, којих има 5. сачу-вани су таклође у порти цркве. Потичу из 19. века, грађене су у близини цркава или манастира. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора, црквених празника. Једноставног су облика, право-угаоне основе, са ниским, каменом озиданим теме-љом и четвороводним кровом. Некада су биле покри-вене шиндром, а данас бибер црепом



У ШКОЛСКОМ ДВОРИШТУ




Skola.jpg
Sudnica.jpg



Vajat.jpg
Djaci.jpg



школском дворишту, другом делу културно-историјског комплекса, које раздваја Школски поток, наилазимо на још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића. У њему је 1826.године рођен књижевник Љуба Ненадовић. 1836. године сазидана је прва државна школа у Бранковини. То је масивна приземна грађевина правоугаоне основе. У складу са народном градитељском традицијом и изгледа као нешто већа сеоска кућа. Њен унутрашњи распоред је прилагођен школској намени. Ова стара школа се назива “Протина“. Данас је у овој згради постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Посебно је интересантан реконструисани ентериер једне учионице с краја 19. века. Нова школска зграда је подигнута 1894. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић. Њен отац је био учитељ у тој школи. “Десанкина школа“ је обновљена 1985. год. У новоуређеном протору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека. Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, текође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.

Maline.jpg
Kolo.jpg



Бранковина је данас познато излетничко-туристичко место. Преко 60.000 гостију годишње (првенствено школске деце) посети ово место. Ту се одржава неколико значајних манифестација. Неке од њих су посве-ћене Десанки Максимовић и поезији “Десанкини мајски разговори“ и “Октобарски сусрет писаца“.

Најстарија манифестација, “Дан малине“ одржава се у Бранковини 40 година. Она има привредно-туристи-чки карактер и одржава се сваке године крајем јуна. Посвећена је малини, познатом воћу овога краја и него-вању народног стваралаштва.
 
PETNICA

1.jpg



2.jpg



Петница је на левој обали реке Бање која извире из Петничке Пећине која је због археолошко палеонто-лошких особености проглашена за природни споменик. Ту је и Истраживачка станица , Спортко рекреативни центар са базенима и стара црква која је много пута харана пљачкана и паљена, сада каменом озидана, Петничко језеро је богато рибом. Удаљеност од Ваљева 5 км.


3.jpg


4.jpg
 
VIRGINIJA:
@Strelo,svaka chast za Vranje!Lepe uspomene me vezuju za taj grad.Samo par kilometara od Vranja sa nalazi i

Manastir Sv.PROHOR PCINJSKI

Вирџинија, нешто ми је говорило да ћеш ти да представиш манастир Св. Прохор Пчињски на најбољи могући начин. :wink:
 
north:
Ова тема није само лепа, она је и племенита. Хвала свима, а посебно постављачу теме, што нас на овај начин мотивишу да упознамо лепоте своје земље. Тужно је што се становници Србије осећају као у затвору јер нису у могућности да као "други нормалан свет" путују где желе и кад желе, без да пре тога прођу сито и решето због папирологије, да не помињем финансијску страну. Због тога се сви још више упињу и труде да "оду негде и виде нешто", а ни не помишљају на све лепоте које су око њих, у њиховој властитој земљи. Сада, кад више не живим у Србији, са тугом кажем да сам пропустила много тога. Али, исто тако, обећавам да неће остати на томе! Још једном, браво за тему! :)


Хвала North, на лепим речима! Ти си уочила, осим лепоте и едукативног момента и племенитост ове теме, што ми је веома драго. :-)
Вирџинија и ја чинимо добар (комплементаран) тандем, и то не само на овој теми...
Наравно, сви они који желе да се прикључе и представе свој, или неки крај који добро познају и имају добре фотографије су добродошли.

П.С. По нику бих рекла, да си негде на северу? :wink:
 
Управо тема форума је била и инспирација да се покрене туристички часопис ХОРИЗОНТ. Часопис који се бави тематиком везаном ѕа путовања у Србији. Ако вас интересују места које можете обићи за викенд, обавезно купите часопис или посетите сајт www.casopishorizont.com. Доста тога је представљено на самом сајту.
 
ДВОРАЦ БОГДАНА ДУНЂЕРСКОГ - ФАНТАСТ

2004120050623336349_rs.jpg


Кад путник - намерник у непрегледној војвођанској равници угледа дворац "Фантаст", недалеко од Бечеја, одмах му је јасно да је залутао у једну од некадашњих грофовија која крије судбине многих породица- успоне, падове, мржње и љубави. Једна од тих породица били су Дунђерски који су почетком 19. века из Херцеговине дошли у, тада аустроугарску, Војводину.

Богдан Дунђерски био је, без сумње, најзанимљивија личност поменуте породице и власник чувеног дворца "Фантаст" који је у том времену одсликавао његову моћ и богатство. Никада се није женио и имао је три велике љубави- жене, коње и вино. Био је један од ретких људи који је успео да оствари снове саградивши дворац из маште.

На имању, које се простирало на 2.600 јутара земље, пре једног века подигао је дворац "Фантаст". Грађен је по његовој замисли инспирисаном љубављу према лепој али туђој жени, Мари Дињачки која је била супруга Богдановог ковача. Често је овај занатлија боравио на имању у пратњи супруге и Дунђерски се загледао у њу. Када је ковач схватио шта се догађа, почео је да грди жену, али је Богдан нашао решење. Дао је ковачу 21 јутро земље и нешто новца. Тако је настала ковачка радионица у Србобрану. Мара је годинама водила читаво имање јер је Богдан често био одсутан. Иако млађа, умрла је пре њега у педесетим годинама , док је Богдан, како кажу, дуго поживео. Дочекао је осму деценију али, како није имао законите потомке, желео је да дворац постане пољопривредна академија намењена сиромашним студентима од Барање до Срема.

Прича о боему, велепоседнику Богдану Дунђерском, живи још само у причи кустоса Маје Деканић која свакодневно води туристе у разгледање овог здања.

- Једино су зидови и врата остали аутентични у дворцу. Од раскошног намештаја, уметничких слика, накита није остало ништа. После ослобођења 1945. године, теписи, кристални лустери и сребрњаци, однети су у непознатом правцу, а у дворац су, намерно или не, пуштене овце. Тако је под и део зида био потпуно уништен. На улазу у дворац налазила се велика табла са натписом да КПЈ Бечеја дворац поклања народу. Неко је недавно јавио телефоном да дођемо по клавир који датира из 1863. године и верујем да је припадао Ленки Дунђерски, Богдановој сестри од стрица.

Често је друговао са Урошем Предићем и, као врло религиозан, одлучио је да сагради на свом имању капелу Св. Ђорђа јер је сазнао да се некада на том простору налазила црква. Предић је осликао иконостас велике уметничке вредности, а Богдан Дунђерски је имао само један услов - да Богородица добије Марин лик. Туристи који данас посете капелу и виде њен портрет, тврде да је Богдан, без сумње, имао укуса. На том месту је и сахрањен 1943. године.

У послератним годинама цркви је била намењена судбина електричне централе али је Урош Предић упутио једно значајно писмо Моши Пијаде након чега је црквено здање било "само" закључано. Данас је капела поново освештана, где се организују крштења и бројна венчања која су посебно омиљена на овом романтичном месту.
Више од половине целокупног имања припадало је ергели која је пре рата бројала око 1. 400 расних коња. По ослобођењу, преостали коњи продати су Италијанима по кланичној цени. Данас се на имању налази око 80 грла у шест коњушница, а постоји и стаза за тренинг галопера.

Могу се видети и чувена грла, као што су "Ремеди фор лав" што у преводу значи "лек за љубав", затим Јална и Бест Ветпром. На ергели се може видети и гроб чувеног коња Инквизитора, Казановиног наследника, иначе најтрофејнијег пастува који је, како кажу, умро слатком смрћу, приликом скока на кобилу.
Данас је дворац реновиран у луксузни хотел где долазе бројни домаћи и страни туристи.

Пре две године, према речима Душана Јовановића, директора "ПИК - Бечеј" коме је дворац дат на управљање, почела је комплетна реконструкција дворца. До сада је завршена фасада и кров што је већ донекле здању повратило стари сјај. Објекат је отвореног типа и има врло богату туристичку понуду. У пространом парку француско - енглеског типа налазе се бројне стазе за шетњу, туристима су намењени и тениски терени а ради се и на уређењу оближњег језера.

За многе друге дворце у Војводини време гламура је давно минуло, запуштени и оронули, претворени су у магацине и пољопривредне школе. Такву судбину доживели су дворци у Бајши, на Хоргошу, у Соколцу код Новог Бечеја.
 
ДВОРАЦ БОГДАНА ДУНЂЕРСКОГ - ФАНТАСТ

2004164591003259119_rs.jpg


2004146290587193954_rs.jpg


2004167224804395150_rs.jpg


Сертификат за "вештице"

Дунђерски, најбогатија породица у Војводини с краја 19. и почетком 20. века, имала је у свом власништву и многе друге дворце на овим просторима које су углавном откупљивали од осиромашених племића. Тако се дворац у Челареву причом везује за златокосу лепотицу Ленку Дунђерски која је освојила срце чувеног поете Лазе Костића. Грофовској породици је припадао и дворац у Кулпину, недалеко од Бачког Петровца, поред кога се данас налази и први пољопривредни музеј са најстаријим алаткама. Посебна атракција је збирка метли где жене, уколико испуне одређене услове, званично могу добити сертификат да нису вештице.

Легенде о богатству

Постоје две легенде о пореклу богатства породице Дунђерски. Према једној причи, Аврам Дунђерски је, копајући туђу земљу да би преживео, пронашао ћуп са златом који је штедљиво користио све док му син Гедеон није стасао. Тада су сав новац уложили у посао који се, на њихову велику срећу, вишеструко исплатио и почели су куповину имања.

Према другој легенди, за време аустро - турског рата 1711. године Дунђерски је, не знајући, превезао неког турског главешину преко Тисе и спасао му живот. Турчин се, како легенда каже, одужио кесом злата са којом је касније, успешно трговао.

У "Каштелу" свирао Лист

Занимљива је историја и дворца "Каштел" у Ечкој грофа Лазара Дунђерског који се налази недалеко од Зрењанина. Када је било свечано отварање овог велелепног здања, 30. августа 1820 године, међу угледним гостима био је и гроф Естерхази. Са собом је повео и деветогодишњег дечака који је имао свој први концерт на клавиру. "Чудо од детета" био је млади Франц Лист.
 
Najpre su ga zvali srpskom Bastiljom. U memli Gurgusovačke kule, na bregu iznad varoši, vekovima je tamnovalo srpsko roblje. I kada su Turci odlazili, Srbi su u kuli ostajali. Međutim, tada su se međusobno hapsili. Dok su jedni u Skupštini sedeli, drugi su, po pravilu, u tamnici ležali. Bio je to prvi zatvor za političke protivnike. Trajalo je to sve do sredine devetnaestog veka kada se knez Miloš, po drugi put, obreo među Srbima. Kulu je razrušio, a tamnicu zatvorio. Zahvalni građani tada promeniše i ime grada. Umesto Gurgusovca, u slavu knjaza, Knjaževcem ga nazvaše.

Šetnja kroz vekove

Još od Rimljana i njihovog utvrđenja Timacum Minusa, preko Gurgusovca i današnjeg Knjaževca, pitomina pored Timoka je vazda bila pogodna za život ljudi. Osim brojnih tragova prošlosti, pažnju putnika će privući i tradicija koja se ovde čuva i neguje na sasvim osoben način...

http://www.casopishorizont.com/knjazevac.html
 

Prilozi

  • knjazevac.jpg
    knjazevac.jpg
    24,4 KB · Pregleda: 40
  • knjazevac 1.jpg
    knjazevac 1.jpg
    20 KB · Pregleda: 2
Пронађено девет римских храмова код Костолца -Блиц

Пантеон у Виминацијуму


kostolac_v.jpg


Виминацијум… Беше то некад блистав град. Богати храмови, широке улице, луксузне виле, велике терме, амфитеатар… Похараше га варвари и мало остаде од његовог пређашњег сјаја. Тако се бар мислило док „град мртвих“ нису оживели наши археолози откривши аквадукте, грнчарију, накит, некрополу са 13.000 гробова, маузолеј цара Хостелијана и, наравно, обиље кованог новца, а ових дана пред њиховим очима блеснуло је чак девет монументалних објеката који највероватније представљају девет римских храмова.

- Грађевине су правилно груписане, зидане од камених блокова тешких више тона, са каменом пластиком која такође говори о луксузној репрезентативности - објашњава нам археолог Миомир Кораћ, директор пројекта „Виминацијум“. - Ископавања се настављају. На појединим фрагментима разазнали смо људске фигуре, као на пример јахача на коњу огрнутог плаштом, као и представе појединих римских божанства. Не може се рећи која су, јер пластику најпре треба да очистимо. Утисак је да су објекти груписани у тријаде што одговара римском пантеону, на простору сто пута сто метара. Објекти су „виђени“ захваљујући најсавременијој технологији, тј. анализи дигиталног модела терена, применом георадара и магнетометра. На изузетност целог простора указује и ограда око објеката која је у једном сегменту дужине један километар и 400 метара. Читав комплекс би могао бити опасан репрезентативним зидом, што би такође доказало његову важност.

Простор некадашњег римског града и војног логора Виминацијума (више од 450 хектара шире градске и 220 хектара уже градске територије) налази се данас испод обрадивих површина, а предмети и фрагменти предмета из римског периода расути су у ораничним браздама. Пројекат „Виминацијум“, поред археолога, окупља математичаре, електроинжењере, геофизичаре, геологе, петрологе, истраживаче који се баве даљинском детекцијом, 3Д моделовањем и препознавањем облика, али и вештачком интелигенцијом. Њихова жеља је да тргови и храмови, позоришта и хиподром, купатила, улице и четврти града изроне из ораница у којима су се вековима налазили и постану део светске и наше културне баштине, али и симбол препознатљивости Дунавског ареала.

Виминацијум као значајно војно седиште и главни град римске провинције Горње Мезије поникао је на територији келтског племена Скордиска. Крајем XIX и почетком XX века Михајло Валтровић и Милоје Васић су на десној обали Млаве, на локалитету Чаир, обавили археолошка истраживања која су показала да је логор имао правоугаону основу, и да се недалеко од његових западних бедема налазило цивилно насеље.

Виминацијум је данас свакодневно отворен за посете. У Виминацијуму их чекају - видели смо у недавној „Ноћи музеја“ - седам римских двоколица, таверна, соба са сувенирима (за сада их има 115), виминацијумско вино у амфорама и особље обучено у римске тоге, како би што веродостојније дочарало слику из II и III века велике римске владавине.

- За даље истраживање овог у нас најзначајнијег римског археолошког локалитета (поред царске палате у Гамзиграду), издвојена су средства из националног инвестиционог плана. Стижу и донације, међу којима је импозантна она америчке владе. За који дан, 13. септембра, нови амерички амбасадор Камерон Мантер уручиће грант за истраживање првог и јединог античког амфитеатра на територији Србије - објашњава Кораћ и додаје да одмах потом, 20 септембра почиње акција „Хиљаду војника“ у оквиру „Дунав арт Виминацијума“ током које ће уметници из Европе израдити фигуре 17 римских императора које ће у другој великој акцији, названој „Путевима римских императора“, бити постављене у местима у Србији где су они боравили. Следе нам припреме за рок концерт који ће догодине овде окупити сто хиљада посетилаца и најпознатије светске музичке групе, а на иницијативу америчког продуцент Стена, познатог по организовању турнеја Џона Ленона и Мадоне.

Према Кораћевим речима, 22. септембра, у оквиру „Дана европске баштине“, у виминацијумску луку упловиће два велика туристичка брода, а до краја месеца и наша војска ће се укључити у површинско рашчишћавање терена како би ископавање Виминацијума, који је до сада истражен само три одсто, што брже напредовало.

- Посебно важан податак је да се од свих легијских логора који су се налазили на територији некадашње Римске империје, од Велике Британије до Ирака, само два данас налазе на ненасељеним просторима. То су наш Виминацијум и Карнунтум недалеко од Беча. (Локалитет у Аустрији је детаљно истражен још пре једног века.) Будући да је после хунског разарања све остало како је и било пре 1.700 година, за Виминацијум волим да кажем да су то балкански Помпеји - истиче наш саговорник поносан што ће применом метода природних наука коначно доћи крај фалсификовању археологије.

О величини и значају Виминацијума говори податак да се у депоима пожаревачког Народног музеја налази више од 40.000 предмета са овог налазишта од којих је око 700 израђено од злата. Многи од ових предмета представљају европске, па и светске раритете, те самим тим имају непроцењиву вредност.
 
PIROT

Tvrdjava

Kale

stripes7.gif


Nakon viševekovne zapuštenosti pirotski grad, obnavljanjem vizantijske vlasti početkom XI veka, ponovo dobija na značaju. Na istočnoj padini izdvojene stene, na desnoj obali Bistrice otkriveno je 80 grobova datiranih od kraja XI do sredine XIV veka. Naseobina koja je koristila ovaj prostor za sahranjivanje nalazila se na drugoj obali reke na južnoj padini Sarlaha. U poslednjim decenijama XIV veka se javila velika opasnost od napada Turaka, pa je zato na prostoru groblja podignuto utvrđenje, kako za obezbedjenje samog naselja, tako i za odbranu cele oblasti. Međutim, u iste svrhe je služilo i utvrđenje Temsko koje je štitilo put kroz kanjon reke Temštice. Današnje utvđenje u Pirotu je verovatno podignuto u vreme kad je knez Lazar tokom sedamdesetih i osamdesetih godina gospodario oblastima oko Nišave. Utvrđenje je u narednih pola veka trpelo stalne napade i razaranja i turske i srpske vojske.

stripes7.gif


Gornji grad, gde se nalazilo sedište lokalnog upravitelja, je dimenzija 50x35m, a ojačano je visokim kulama i nazubljenim zidinama. Srednj grad nepravilnog oblika, dimenzija 70x60m je od Gornjeg grada odvojen malim vratima, a lučno zasvođenom kapijom od Donjeg grada izgrađenog na zaravni okruženoj zidanim vodenim kanalom. Tvrđava je korišćena u vojne svrhe neprestano od srednjeg veka do Drugog svetskog rata, pa i nekoliko godina kasnije.
 
MANASTIRI

Mali Jerusalim


manastiri.gif


Pirot i okolina široj javnosti su poznati i pod nazivom "mali Jerusalim". Da je to zaista tako govori podatak koji je za sobom ostavio mitropolit Evstatije. Po popisu manastira i crkava sačinjenom posle oslobodenja od Turaka bilo je 13 manastira i 72 crkve. U ovim objektima bilo je 137 mirskih i 11 manastirskih sveštenika. Među manastire koje je popisao mitropolit Evstatije nalazili su se sledeći objekti: manastir Svete Bogorodice u Sukovu (Sukovski manastir), manastir Sveti Đorde u Temskoj (Temački manastir), manastir Sveti Jovan Bogoslov u Poganovu (Poganovski manastir), Manastir Svete Bogorodice u Visočkoj Ržani (Ržanski manastir ili Vavedenje), manastir Sveti Arhandel u Izatovcima, manastir Sveti velikomucenik u Divljani (Divljanski manastir), Kurdžilovski manastir, manastir Sveti Nikola u Planinici, manastir Sveti Nikola u Sinjcu, manastir Vavedenje presvete Bogorodice u Sićevu, manastir Sveti Kirik i Julita u Smilovcima, manastir Mislovštički i manastir Trnski. Neki od ovih manastira ne nalaze se na sadašnjoj teritoriji opštine Pirot, ali su se u vreme mitropolita Evstatija nalazili u njegovoj mitropoliji.
 
Manastir u Sukovu

suko.jpg


Na 18 km istočno od Pirota, na desnoj obali reke Jerme, u blizini sela Sukovo, u podnožju brda Carev kamen, smešten je manastir posvećen Uspenju Svete Bogorodice, u narodu poznatiji pod imenom Sukovski manastir.

Gradnja manastira trajala je od 1857. do 1859. godine, o čemu svedoči natpis iznad prozora na zapadnoj fasadi.

Crkva Sukovskog manastira je trikonhos sa tri polukruzne apside. Zidana je sivim tesanim kamenom naizmenično sa vrućim krečom, a pokrivena ćeramidom. Na vrhu je kube kružne osnove sa krstom. Priprata crkve je obnovljena 1947.godine.

Sama crkva živopisana je 1869. godine. Zidna dekoracija predstavlja hronološki presek istorije Starog zaveta, hrišćanske i srpske crkve.

O postanku manastira postoji zanimljivo narodno predanje sa karakterističnom folklornom notom:

Današnje celokupno manastirsko imanje pripadalo je Turčinu Sali-begu iz Pirota, koji je imao sina jedinca po imenu Emin tako da je on ovde često boravio.Jednom, šetajući imanjem, Sali-beg sretne Velju, siroče iz Velikog Sela, koji je na mestu današnje crkve nešto kopao.Za Velju su meštani govorili da sniva zagonetne snove i da u snu čuje nepoznate glasove. A u snovima mu se često, kao i tada, javljala Bogorodica okružena andjelima i naredila mu da na mestu zvanom "Crkvište" otkopa manastir. Velja, sa jos nekoliko meštana, a pod nadzorom krupačkog jereja Jovana Madića na tom mestu poče da kopa i nadjoše kandilo i ikonu, sto je upućivalo na postojanje predjašnjih temelja hrama bozijeg. Kada je Emin video šta Srbi na njegovom imanju rade, počeo je da ih grdi i vredja, pokušavajući da obesčasti sveto mesto. Tog momenta oduze mu se telo i izgubi pamet, a roditelji, izbezumljeni od brige, pozvaše popa Jovana u pomoć. On očita molitvu Bogorodici pred svim prisutnim meštanima, a Eminu odmah bi lakše. Nakon što se Sali-beg pokloni ovom svetom mestu, te poljubi Veljinu ruku, njegov sin ustade i potpuno ozdravi. Tada se beg obaveza da ce pomoći gradnju hrama, pa uskoro pop Jovan dobi i carski ferman kojim se dozvoljava obnova manastira. Pop Jovan se iz Krupca preseli, zajedno sa Veljom u Sukovo, a uskoro vladika Antim zamonaši Velju u Staroj crkvi u Pirotu. Velja, u monaštvu narečen Venijamin i monahinja Efimija skupiše dovoljno priloga, te se tako i završi gradnja manastirske crkve.

U priprati levo od ulaza nalazi se zajednička grobnica pronalazača i osnivača manastira, monaha Venijamina i popa Jovana.

Kada je 1974. godine započeta rekonstrukcija krova crkve, oko kubeta je, na opšte iznenadjenje pronadjeno stotinak predmeta od gline raznih oblika i stepena očuvanosti. Ovi predmeti se mogu videti u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.

Manastir je pod zaštitom države od 1968. godine
 
Manastir sv. Đorđa-Temska


temska--.jpg


U vreme obnovljene Pećke patrijaršije (1557-1766) mnogo crkvenih objekata je popravljeno, a još više izgrađeno. Manastir sa crkvom sv. Đorđa nalazi se nedaleko od sela Temske, na samom početku kanjona reke Temštice. Crkva je delo preduzimljivih monaha i pobožnih seljaka iz okoline. Hram je malih dimenzija, sastoji se od naosa, priprate i trema. Glavni deo crkve sagrađen je pre 1576. godine, a zidovi su prekriveni freskama tokom maja i juna te godine.


TemskaUspenije.jpg


Ktitorski natpis glasi: "Izvoljenjem Oca i pospešenjem Sina i svšenjem sv. Duha oslika se ovaj bogompostavljeni hram pobedonosca Hristova Georgija. Oslika se godine 1576. Poče se slikati meseca maja 15. i svrši se meseca jula 21. Nastojatelj, iguman Zaharije".

TemskaBogorodica.jpg


Osnova crkve je sažet upisan krst, sa tri polukružne apside iznad kojih dominira kupola. Priprata je dozidana 1654. godine kad je i živopisana od 5. septembra do 15. oktobra. Po freskama se vidi da naručioci građevine nisu raspolagali sa mnogo novaca i da im je jedini cilj bio da kompletiraju svoju zadužbinu. Slikari su bili veoma niske likovne i pisane kulture što se vidi po njihovom delu. Izgradnja crkve je, sa jedne strane dokaz da se narod u to vreme malo oporavio, u ekonomskom smislu, a sa druge, da je imao čvrstu svest o potrebi održanja srpskog nacionalnog identiteta o čemu svedoče freske sa likovima cara Uroša, despotice Angeline Branković u naosu i Stefana Nemanje i sv. Save u priprati.
Crkva sv.Đorđa sa zapada


У храму се данас налази предивни иконостас, украшен дуборезом, а израђен 1735. г. у време игумана Висариона. Поседује велику историјску и уметничку вредност.

Поред цркве, на лепо уређеном монашком гробљу, налази се и гроб капетана Карановића, познатог из боја на Нишору 1877. г. На његовом споменику остао је сачуван веома леп епиграф.

П очетком 20. века у Темску је дошло четрдесетак руских монахиња које су собом донеле изобиље књига и икона. Сачуван је само мањи број покретних драгоцености.


Ruska_Ikona.gif

Чудотворна руска икона
 
Manastir Poganovo

poganovo.jpg


U malom i skrovitom proširenju, usred kanjona reke Jerme, dovoljno zabačeno i daleko od velikih naselja i prometnih puteva, gotovo potpuno srastao sa divljom, ali primamljivom, prirodom, smešten je manastir Poganovo sa crkvom posvećenom sv. Jovanu Bogoslovu. Hram je izgrađen u Moravskom stilu, ali sa znatno skromnijim materijalom i bez ukrasa na fasadi. Osnova naosa je trikonhos: sažet upisan krst sa tri polukružne apside i veoma malim prozorima koji više liče na proreze u zidu. Iznad glavnog dela crkve uzdiže se kupola, a nešto viša kula-zvonara nadvisuje pripratu na koju se nadovezuje trem

Pog_Stolpnici.jpg


Ktitori manastira su Konstantin, vlastelin despota Stefana Lazarevića, i njegova žena Jelena. Na zapadnom zidu, iznad krova trema, nalaze se tri kamena medaljona sa uklesanim imenima patrona crkve, Jovana Bogoslova, Konstantina sa titulom "gospodin" i Jelene sa titulom "gospođa". Na prozorskom stubiću južne apside-pevnice uklesano je grčkim alfabetom Jovan Teolog, dok je na stubiću severne apside-pevnice uklesano Konstantin. Jedini ostaci prvobitnih pratećih građevina su pola metra visoki zidovi malih monaških ćelija povezanih u niz severno od crkve. Sve ostale građevine su iz kasnijih vremena. Današnji trem je izgrađen u drugoj polovini XIX, ali su pre njega postojala dva: prvi je građen u vreme kad i crkva, a drugi u XVI veku na njegovim temeljima.

Ne postoje istorijski izvori koji neposredno govore o vremenu zidanja crkve, međutim, na osnovu raspoloživih znanja iz sporednih izvora, može se zaključiti da su građevinski radovi morali biti izvedeni u desetleću posle 1413. godine. I pre i posle ovoga pirotski kraj je bio duže pod vlašću Turaka tako da se podizanje ovakve građevine nije moglo ni zamisliti. O tome da su ktitori imali malo vremena da se posvete svojoj zadužbini svedoči i činjenica da da su zidovi prekriveni freskama znatno kasnije.

Na uobičajenom mestu, na zapadnom zidu naosa, iznad ulaznih vrata, stoji savršeno očuvan natpis kome nisu potrebni dodatni komentari. U prevodu na savremeni srpski jezik tekst glasi: " Izvoljenjem Oca i pospešenjem Sina i svršenjem sv. Duha, oslika se ovaj bogompostavljeni hram svetoga i svehvaljenoga, ljubljenoga naprsnika, apostola Jovana Bogoslova, godine 1499. meseca oktobra 24. (po julijanskom kalendaru) ."

Slikari iz Poganova pripadaju skupini majstora koji su radili na širokom balkanskom prostoru od Tesalije i sverne Grčke, preko Makedonije do istočne Srbije i zapadne Bugarske. Stil ovih živopisaca koji su ukrašavali crkvu Preobraženja na Meteorima (1483), sv. Nikolu u Kosturu (1486), sv. Nikitu u Skopskoj Crnoj Gori (1483-84), Treskavac (1480-90), Poganovo (1499) odlikuju se veoma sličnim izborom tema i rasporedom scena. Ciklus Velikih praznika smeštali su u najviše zone, ispod njih scene Hristovih muka, a u najnižem pojasu poređan je veliki niz svetitelja u stojećem stavu. Kao i kod ostalih spomenika istog stila i u Poganovu se oseća jak uticaj zapadne, prvenstveno italijanske, umetnosti kasnog srednjeg veka. To se ogleda u susretu istočnopravoslavne duhovnosti sa kasnogotskim naturalitmom. Umetnost Poganova predstavlja poslednji stadijum u opadanju kvaliteta ovog stila: crtež je uočljivo grub, ali su sačuvani stari idejni sadržaji; naglašena je ralnost formi, ali se se uvek sledila stroga pravoslavna ideja. Ova slikarska škola radila je u vreme sultanije Mare na teritoriji na kojoj je ona imala veliki uticaj među hrišćanima u Turskom carstvu. Ova Srpkinja iz dinastije Branković, majka znamenitog sultana Mehmeda II Osvajača, kao veoma omiljena i uvažavana, uspela je da sa svog dvora u Ježevu zaštiti i pomogne hrišćansku kulturu u središnjim oblastima Balkana. Jedna o njenih zasluga je možda i pružanje podrške kaluđerima Poganova, da u vremenu koje nije bilo naklonjeno bogougodnim hrišćanskim delima konačno, svojoj crkvi dodaju i freske bez kojih je nemoguće zamisliti pravoslavni hram.
Ulaz sa južne strane
 
Manastir sv. Nikole

Mala i neugledna građevina crkve sv. Nikole kod sela Planinice je dugačka 4.7m, široka nešto manje od 3m i visoka 3.7m. Ima osnovu sažetog upisanog krsta sa polukružnim apsidama i bez kupole je. Živopis je dosta oštećen, ali ono što je ostalo predstavlja zanimliv primer provincijskog slikarstva sa početka XVII veka. Sačuvan je ktitorski natpis koji kaže: "Izvoljenjem Oca i pospešenjem Sina i svršenjem sv. Duha, ovaj harm čudotvorca Nikole poče se slikati meseca apila 8. i svrši se aprila 22. kod duhovnika Stefana godine 1606. "
 
Kuca Porodice Hristic

ponisavlje.jpg


Jedno od najvrednijih dela balkanske varoške arhitekture nalazi se u Pirotu, a nastalo je 1848. godine kao zamisao marvenog trgovca Hriste Jovanovića i nepoznatog neimara. Kuća se nalazi u slepom sokaku u delu Pirota nazvanom Tijabara, na rubu velikog dvorišta omeđanog pomoćnim zgradama i visokim zidom. Zdanje se sastoji od tri nivoa: podruma, gde se prvenstveno čuvala rakija i vino; prizemlja koje se koristilo za stanovanje, svakodnevne poslove, pripremanje hrane i obedovanje i sprata namenjenog za svetkovine, smeštaj gostiju i druženje sa prijateljima. Kuća je izgrađena od opeke, a kao armatura korišćene su debele drvene grede. Zdanje nije samo veoma vredan arhitektonski spomnik, umetničko ostvarenje koje je po proceni UNESKO od svetskog značaja, već i odraz kulture stanovanja i življenja svog vremena. Konak Malog Riste, kako ga Piroćanci zovu, nije menjao svoje vlasnike, ostao je dom porodice Hristić do 1953. godine kad je zgrada postala svojina Muzeja Ponišavlja.
 

Back
Top