ДВОРАЦ БОГДАНА ДУНЂЕРСКОГ - ФАНТАСТ
Кад путник - намерник у непрегледној војвођанској равници угледа дворац "Фантаст", недалеко од Бечеја, одмах му је јасно да је залутао у једну од некадашњих грофовија која крије судбине многих породица- успоне, падове, мржње и љубави. Једна од тих породица били су Дунђерски који су почетком 19. века из Херцеговине дошли у, тада аустроугарску, Војводину.
Богдан Дунђерски био је, без сумње, најзанимљивија личност поменуте породице и власник чувеног дворца "Фантаст" који је у том времену одсликавао његову моћ и богатство. Никада се није женио и имао је три велике љубави- жене, коње и вино. Био је један од ретких људи који је успео да оствари снове саградивши дворац из маште.
На имању, које се простирало на 2.600 јутара земље, пре једног века подигао је дворац "Фантаст". Грађен је по његовој замисли инспирисаном љубављу према лепој али туђој жени, Мари Дињачки која је била супруга Богдановог ковача. Често је овај занатлија боравио на имању у пратњи супруге и Дунђерски се загледао у њу. Када је ковач схватио шта се догађа, почео је да грди жену, али је Богдан нашао решење. Дао је ковачу 21 јутро земље и нешто новца. Тако је настала ковачка радионица у Србобрану. Мара је годинама водила читаво имање јер је Богдан често био одсутан. Иако млађа, умрла је пре њега у педесетим годинама , док је Богдан, како кажу, дуго поживео. Дочекао је осму деценију али, како није имао законите потомке, желео је да дворац постане пољопривредна академија намењена сиромашним студентима од Барање до Срема.
Прича о боему, велепоседнику Богдану Дунђерском, живи још само у причи кустоса Маје Деканић која свакодневно води туристе у разгледање овог здања.
- Једино су зидови и врата остали аутентични у дворцу. Од раскошног намештаја, уметничких слика, накита није остало ништа. После ослобођења 1945. године, теписи, кристални лустери и сребрњаци, однети су у непознатом правцу, а у дворац су, намерно или не, пуштене овце. Тако је под и део зида био потпуно уништен. На улазу у дворац налазила се велика табла са натписом да КПЈ Бечеја дворац поклања народу. Неко је недавно јавио телефоном да дођемо по клавир који датира из 1863. године и верујем да је припадао Ленки Дунђерски, Богдановој сестри од стрица.
Често је друговао са Урошем Предићем и, као врло религиозан, одлучио је да сагради на свом имању капелу Св. Ђорђа јер је сазнао да се некада на том простору налазила црква. Предић је осликао иконостас велике уметничке вредности, а Богдан Дунђерски је имао само један услов - да Богородица добије Марин лик. Туристи који данас посете капелу и виде њен портрет, тврде да је Богдан, без сумње, имао укуса. На том месту је и сахрањен 1943. године.
У послератним годинама цркви је била намењена судбина електричне централе али је Урош Предић упутио једно значајно писмо Моши Пијаде након чега је црквено здање било "само" закључано. Данас је капела поново освештана, где се организују крштења и бројна венчања која су посебно омиљена на овом романтичном месту.
Више од половине целокупног имања припадало је ергели која је пре рата бројала око 1. 400 расних коња. По ослобођењу, преостали коњи продати су Италијанима по кланичној цени. Данас се на имању налази око 80 грла у шест коњушница, а постоји и стаза за тренинг галопера.
Могу се видети и чувена грла, као што су "Ремеди фор лав" што у преводу значи "лек за љубав", затим Јална и Бест Ветпром. На ергели се може видети и гроб чувеног коња Инквизитора, Казановиног наследника, иначе најтрофејнијег пастува који је, како кажу, умро слатком смрћу, приликом скока на кобилу.
Данас је дворац реновиран у луксузни хотел где долазе бројни домаћи и страни туристи.
Пре две године, према речима Душана Јовановића, директора "ПИК - Бечеј" коме је дворац дат на управљање, почела је комплетна реконструкција дворца. До сада је завршена фасада и кров што је већ донекле здању повратило стари сјај. Објекат је отвореног типа и има врло богату туристичку понуду. У пространом парку француско - енглеског типа налазе се бројне стазе за шетњу, туристима су намењени и тениски терени а ради се и на уређењу оближњег језера.
За многе друге дворце у Војводини време гламура је давно минуло, запуштени и оронули, претворени су у магацине и пољопривредне школе. Такву судбину доживели су дворци у Бајши, на Хоргошу, у Соколцу код Новог Бечеја.
.Ok
