SRBIJA

[Strela]

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Сремски Карловци панорама

Споменик Бранку Радичевићу

Ој, Карловци, место моје драго

Ој, Карловци, место моје драго,
К'о детенце дошао сам амо,
Игра беше једино ми благо,
Слатко звах ја мед и смокву само.
Дете мало-голушаво тиче,
Дође тиче, па се ту навиче,
Овде, овде, где криоце мало
Први пут је сретно огледало,
Испочетка од гране до гране,
Од дрвета једног до другога,
Док је смело сетити се стране,
Сетити се неба високога,
Док је могло крила своја лака
Небу дићи, тамо под облака.
Под небо се диг'о птић и сада,
Ал' весео није к'о некада;
Гледа доле, реку, врело, луга,
Дрва, жбуне, горе и врлети,
Па му с'чине до толико друга,
До толико успомена свети',
С киме дане прелепо пробави,
Па их сада мора да остави.
Тешко му се, тешко раставити,
Али шта ће када мора бити!
За њих срце њему младо туче,
Али нешто на далеко вуче,
Он не може одолети,
Па се вине и у свет полети.
Ој, Карловци, лепо л' живех туде,
Ал' шта мора бити - нека буде,
Та и мене нешто даље вуче,
Ево, пружам свога раја кључе.
Па када бих им'о каку жељу,
Једну б' им'о само, али вељу;
Кад би тако смањио се туди
Да те могу притиснут' на груди,
Та на груди и на своја уста
Ох, жељице, ала си ми пуста!
(Ђачки расранак, 1844)

Патријаршијски двор

Патријаршијски двор са дворишне стране

На обронцима Фрушке Горе и на обали Дунава простире се територија општине Сремски Карловци укупне површине 5054 ха и са 8839 становника.

Типичан град XVIII века са низом културно-историјских споменика, богате културне баштине, град који већ на први поглед асоцира на давно прохујала времена.
Сремски Карловци су лоцирани на крајњем северо-истоку Срема, удаљени свега десетак километара од Новог Сада и 57 километара од Београда.

Налазе се на путу Београд-Суботица и међународној прузи Истанбул-Варшава.
Аеродром Београд удаљен је непуних 70 км од Карловаца, а обала Дунава омогућава долазак путника и воденим путем.

Општина је идеално лоцирана, са разноврсним могућностима да привуче туристе, пословне људе и потенцијалне инвеститоре капитала.

 

[Tamigo]

Odlilcna tema, toliko se vrtimo po inostranstvu, a da nismo obisli ni nase, stavise nismo ni svesni sta mi sve imamo. Samo nastavi tako. Pozdrav

Stvarno divna tema

 

[Strela]

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

Гимназија "Бранко Радичевић"

Грдаски музеј

Саборна црква Светог Николе

Градска кућа

Чесма четири лава

Стефанеум

Трг ноћу

БОГАТА ПРОШЛОСТ КОЈА НАГРАЂУЈЕ БУДУЋНОСТ

Смештен на Фрушкој Гори, поред самог Дунава Сремски Карловци представљају живописан град богате прошлости и центар српске културе и духовности.
Трагови људског живота на овом подручју сежу чак до млађег каменог доба. У римском периоду град је поседовао утврђење у Лимесу, а најстарији писани документ иѕ 1308. године помиње Карловце као каштел под именом Карон. Из периода турске владавине, тачније 1553. године, датира писани документ у коме се први пут спомиње име Карловци. Свој велики културно-духовни успон Сремски Карловци доживљавају у XVIII и XIX веку.

Године 1713. постају седиште српске православне Митрополије. 1726. оснива се прва средња школа. 1734. године изводи се прва позоришна представа, почињ са радом прва бакарна штампарија, 1791. године отвара се прва српска гимназија, а 1794. и Богословија. Саборна црква Светог Николе подигнута је 1762. године, а Патријаршијски двор 1894. године. Мало изван центра града налази се и капела Госпе од Мира коју су подигли карловачки католици 1817. године на месту где се налазилакућа у којој је 1699. године потписан Карловачки мир. Из 1811. године потиче градска кућа, познатија као Магистрат са које је 1848. године проглашена Одлука мајске скупштине о стварању Војводине Србије.

У Сремским Карловцима данас делује читав низ значајних културно-образовних институција:Карловачка гимназија, Богословија "Св. Арсеније", одељење архива САНУ, Градски музеј, Карловачка уметничка радионица, Институт српског народа, Центар за Механизацију и др. Поред библиотеке постоји неколико издавачких предузећа и књижара. Најпознатије манифестације су "Бранково коло", прослава грожђа и вина "Карловачка берба", Ликовна колонија акварела, летња школа и сл.
На Стражилову, удаљеном свега 4 километра од Карловаца налази се и гроб Бранка Радичевића, једног од највећих песника романтизма код нас. Привлачну туристичку оазу представљају манастири надомак Сремских Карловаца међу којима су Крушедол, Ремета и Хопово. Живописно окружење, богата флора и фауна као и близина Дунава омогућавају ловцима и риболовцима добар улов, а туристима пријатан боравак у великом броју атрактивних угоститељских објеката.

Слику успешног развоја општине употпуњују индустрија грађевинског материјала, производња производа од печене глине и самосталне занатске и трговинске делатности.

Веома дугу традицију на Фрушкој Гори има и виноградарство. Датира још из 273. године када је римски цар Пробус засадио прве чокоте винове лозе на падинама Главице недалеко од Манастира Бешеново. Годинама су се ови засади ширили, а нарочито у локалитету атара Сремских Карловаца. Од 1993. године усталиле су се површине винограда на око 125 ха. Програмом развоја општине предвиђено је подизање нових стотинак хектара где би доминантне сорте биле Талијански ризлинг и новостворене сорте као што су Сила, Злата, Ризани ризлинг. У нови производни асортиман укључиће се Совињон, Семијон и Рајнски Ризлинг, а од црних вина Каберне Совињон, Португизер и Вранац.

Ако сте једном посетили Сремске Карловце увек ћете се тамо враћати.
Вратићете се у прошлост и на место где се рађала историја.

 

[Mld]

Моје честитке и за тему и за избор писма.

 

[Strela]

СТРАЖИЛОВО

Споменик Бранку Радичевићу на Стражилову

Гроб Бранка Радичевића на Стражилову

Кад млидијах умрети

Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жути доле веће пада;
Зеленога више ја никада
Видет нећу!
Глава клону, лице потавнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.
Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом бели данче!
Збогом свете, некадашњи рају, -
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко,
Слушо грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
Твојој руци и твојем извору -
Мог живота вир је на увиру!
О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади'!
Хтедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајним звездама,
Да обасјам сунчаним лучама...
Дуга била, па се изгубила,
Звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огрејало,
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља -
У траљама отац вас оставља.

Стражилово је најпознатије фрушкогорско излетиште. Сви ђаци су чули за песника Бранка Радичевића и готово да нема ђачке екскурзије која не обиђе Сремске Карловце и Стражилово.

За назив овог места постоји легенда, која је вероватно и истинита. Стражилово и околне шуме били су некада власништво неког властелина. Шуме и пропланци тада су били пуни разноврсне дивљачи и властелин је овамо често долазио у лов. Пошто је и у то доба постојао криволов, властелин је организовао ловочуварску службу. Људи који су чували ловиште били су “стражари лова”. Одатле потиче данашњи назив - Стражилово.

Стражилово је само пет километара удаљено од Сремских Карловаца. Од центра места - трга испред Саборне цркве и зграде Патријаршије, на којем је позната чесма Четири лава - прође се поред зграде Карловачке гимназије и пође ка западу, Стражиловском улицом. Пре Ешиковачког потока (Стражиловског), десно је улазак у Дворску башту, тачније парк, запуштен, али пун ретких и егзотичних биљака. Чим се пређе мостић на Стражиловском потоку, са десне стране је чувено Белило, где су у Бранково доба жене и девојке прале рубље. Одатле пут води поред новог карловачког насеља, које је са леве стране пута, све до поновног преласка Стражиловског потока и доласка до паркинга и рампе за возила. Ту је већ шума са свих страна.

На проширењу где се спајају два потока налази се бронзана фигура неумрлог песника “Ђачког растанка” - Бранка Радичевића. Са леве стране је ресторан “Бранков чардак”, са пространом терасом на стубовима. Од њега лево, стрмо води планинарска стаза ка манастирима Великој Ремети и Гргетегу. Испод зграде је некада био извор, али га више нема. Иза “Бранковог чардака” су излетничке камп-кућице. Ту почиње широка, на доста места подзидана стаза, која уз више серпентина води ка завршетку једне од фрушкогорских коса - на Стражилово. На заравњеном платоу је споменик великом песнику, са уграђеним камењем са Авале, Велебита, Ловћена, Динаре, Пљешевице, Клека, Фрушке горе - са свих места где живи српски народ. Бранко је најпре био сахрањен у Бечу, јер је тамо као студент умро. По сопственој жељи, посмртни остаци су му пренети, уз велике почасти, 1883. године на Стражилово, које је опевао и волео.

У подножју брда, код “Бранковог чардака”, где је сада његова бронзана фигура, постојао је до шездесетих година планинарски дом, који је изгорео. Нови дом је изграђен северније, насупрот Бранковом споменику, на другом брду, и удаљен је 15 минута хода од потока и бронзане фигуре. До дома постоји макадамски прилаз серпентинама, а и пешачки, маркиран, стрмији, кроз шуму. Дом је ван главних стражиловских саобраћајница, али близу је споменику и “Бранковом чардаку”.

 

[Strela]

@Tamigo и Mld, хвала, укључите се и ви, занимљивим прилозима.

 

[milanica]

Obisla sam celu Srbiju osim Kosova (zao mi je sto i njega nisam vedela). zemlja nam je prelepa. Ko nije video Zagubicu i Homolje ne zna sta je propustio, tamo je priroda prelepa. Ljudi prvo upoznajte svoju zemlju pa potom putujte u druge zemlje.
S. Karlovci zaista lepo izgledaju na slikama, ali su mnogo lepsi kada se proseta kroz njih i popije kafica na Dunavu.

 

[Strela]

Obisla sam celu Srbiju osim Kosova (zao mi je sto i njega nisam vedela). zemlja nam je prelepa. Ko nije video Zagubicu i Homolje ne zna sta je propustio, tamo je priroda prelepa. Ljudi prvo upoznajte svoju zemlju pa potom putujte u druge zemlje.
S. Karlovci zaista lepo izgledaju na slikama, ali su mnogo lepsi kada se proseta kroz njih i popije kafica na Dunavu.

Слажем се с тобом. Прво треба добро упознати своју земљу,
јер стварно има шта да се види, па онда кренути и у друге земље.

Имаш ли можда фотографије Жагубице и Хомоља?
Ако имаш, представи нам тај крај у слици и речи.

 

[milanica]

Слажем се с тобом. Прво треба добро упознати своју земљу,
јер стварно има шта да се види, па онда кренути и у друге земље.

Имаш ли можда фотографије Жагубице и Хомоља?
Ако имаш, представи нам тај крај у слици и речи.

Imam, ali nisu digitalne, prebacicu ih ovih dana kod fotografa na CD pa cu ih proslediti da svi vide sta mi lepo imamo.
Ljudi, kupite turisticki vodic "Srbija na dlanu" i odaberite gde cete otputovati.

 

[Strela]

Imam, ali nisu digitalne, prebacicu ih ovih dana kod fotografa na CD pa cu ih proslediti da svi vide sta mi lepo imamo.
Ljudi, kupite turisticki vodic "Srbija na dlanu" i odaberite gde cete otputovati.

Значи ти ћеш да представиш Жагубицу и Хомоље?
Мислим, питам да се не би дуплирали. Јесу ли ти добре фотке, атрактивне?

 

[Strela]

Р А Ј А Ц

Рајац

Планинарски дом

Косидба на Рајцу (одржава се сваке године средином јула)

Рајачка чесма

Једну од најатрактивнијих планина у комплексу Ваљевских представља Рајац. Ова планина, коју су стари путописци због лепоте њене природе проткане шумарцима и цветним ливадама назвали РАЈЕМ НА ЗЕМЉИ налази се у северозападном делу Србије, у близини живописног градића Љиг.

Иако мање висине, ова планина својим, природним и антропогеним туристичким вредностима, а пре свега амбијенталним квалитетима и положајем има све услове да се развије као други по рангу центар Ваљевских планина. Најближе веће градско насеље и веза Сувоборског Рајца са светом, Љиг, налази се на прометној Ибарској магистрали. Преко Љига Сувоборски Рајац повезан је са Београдом (90 км), Ваљевом (50 км), Горњим Милановцем (45 км) и осталим већим градовима наше Републике, као потенцијалним туристичким дисперзивима.

Сувоборски Рајац захвата делове трију општина - Љига, Мионице и Горњег Милановца. Тако са северне стране Рајца налази се веће село Славковица, које припада општини Љиг и од кога је удаљено 12 км. Оно својим положајем и развијеношћу има све услове да постане главни приступни центар из правца Београда, посебно стога што се из Славковице веома брзо стиже до самог врха Рајца асфалтним путем у дужини око 6 км. Са западне стране, на путу који преко Сувобора води према Чачку је село Планиница, које припада општини Мионица. Са јузне стране село Горњи Бањани представља приступни пункт Рајцу из правца Горњег Милановца.

На раскрсници ових путева и са обећавајућом развојном перспективом на овим просторима могуће је развијати различите видове туризма. Пре свега спортско-рекреативни, боравишни, манифестациони и сеоски туризам. Богатство природних и антропогених туристичких мотива управо чини основу оваквих планова будућег развоја.

----------------------------------------------------------
Једна моја напомена. Наиме, никада нисам видела толико свитаца увече, као на ливадама на Рајцу.То је стварно незабораван призор!
И још нешто, била сам са породицом у сред јула, по најгорим врућинама, али ноћи су тамо веома свеже, тако да нам је било потребно по три ћебета.

 

[VIRGINIJA]

МАНАСТИР ЦРНА РЕКА





Mанастир Црна Река је монашка испосница усред планина Јужне Србије, смештена у клисури Црне Реке. Окружена је високим стенама и бујним столетним шумама. Потиче из тринаестог века када је саграђена једна омања црква у једној великој пећини изнад корита Црне реке. Ускоро су монаси испосници сазидали своје келије око цркве, озидали пећину и подигли мали дрвени покретни мост преко сувог корита реке. Великим чудом Божјим река понире непосредно изнад манастира и поново израња из земље након неколико стотина метара свог подводног тока. У петнаестом веку у манастиру је живео чувени подвижник Св. Јоаникије са својим монасима. Светитељ је касније прешао у подручје Дренице где се данас налази манастир Девич. Црна Река је била дуго времена напуштена. Тек 1979. године данашњи Епископ рашкопризренски г. Артемије настанио се у пустом манастиру и око себе убрзо окупио младо братство. После свог избора за епископа владика Артемије је уз помоћ црноречких монаха постепено обновио и остале мушке манастире рашкопризренске Епархије. Данас у манастиру живи 8 монаха који се баве молитвом, иконописом и дуборезом.

ИСТОРИЈА МАНАСТИРА ЦРНЕ РЕКЕ

МАНАСТИР ЦРНА РЕКА налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Удаљен је од Рибарића око добар сат пешачког хода или 15-ак минута колима. Подигнут у пећини кањона Црне Реке на обронцима Мокре Горе, манастир је јединствена архитектонска целина у нашој земљи, па и шире.

Приљубљен уз сурову литицу леве обале реке, изнад кога се дижу огромни гребени огранака Мокре Горе, мост преко кога се у манастир улази, суровост остале природе, чисти, ничим загађен ваздух, кристално чиста планинска вода "испод букових жила", и апсолутна тишина, нарушавана једино цвркутом по неке птице или јутарњом песмом славуја освајају око и срце сваког посетиоца

Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности, сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља и задужбинара. Зна се пак сигурно да је пећина, у којој је манастир смештен освећена подвизима и молитвама нашег великог чудотворца – светог Јоаникија Девичког, који се најпре подвизавао овде у Црној Реци, па кад је пронађен и откривен, он, смирен монах, да би избегао људску славу и поштовање, побегне и сакрије се у непроходне шуме Дренице, где је продужио свој богоугодни подвижнички живот, и где је скончао у Господу, на месту где се сада налази Девич.

Манастир кроз векове није никако рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног оца нашег Петра Коришког, подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Коришу, где и до данас постоји његова испосница недалеко од Марковог манастира. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно као у скровитије место.

другој половини XVII века, кад су настала тешка и несигурна времена турске одмазде, из манастира Сопоћана пренете су у манастир Црну Реку и мошти светог Краља Стевана Првовенчаног, одакле су после девет година враћене назад у Студеницу.

У манастиру је почетком XVIII века постојала писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за школовање монаха. Улога манастира у животу народа овога краја кроз векове била је огромна. И раније и данас манастир је био као нека духовна оаза где се тражило олакшање и утеха у многим невољама и болестима покрај моштију светог Петра чудотворца. Болесници су и данас најчешћи посетиоци ове изузетне светиње.

Овде у манастиру је у турско време (почетком овог века) отворена прва основна школа за српску децу на територији читавог Ибарског Колашина. Школа је била смештена у специјално за то подигнутом манастирском конаку, који и данас, после више од 80 година служи потребама манастира који се у задње време детаљно реновира. У околним селима (као у околини Тутина, Брњаку, Оклацима и др.) још се може срести по неки старац који је овде учио и завршио школу која је у то време била интернатског типа.

И ПОРЕД све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек данас, изградњом моста на језеру у Рибарићу и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ наше средњевековне културе, по први пут излази из анонимности у којој тавори већ пуних 700 година.


[IMG]http://www.kosovo.net/crnreka2_y.jpg
Унутрашњост цркве Св. Ахангела Михаила са кивотом Св. Петра Коришког

манастир саграђен у стени

 

[Strela]

СОКО БАЊА

Конак кнеза Милоша, у самом центру Соко Бање...

...повезан подземним пролазом са Амамом (турским купатилом)

Музеј, са амфитеатром, на коме се одржавају културне манифестације

Главна улица, лети

Главна улица, зими

“Соко Бања са Озреном је била и остала за мене предео у који сам често долазио и налазио мира и освежења, наилазио на добар пријем код људи разних звања и занимања, од сељака до угоститеља, лекара и уметника.
Дани проведени у овим крајевима спадају у боља и лепша сећања мога живота”.
Иво Андрић - добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године.

Соко Бања се налази ујугоисточној Србији у котлини, измедју планина Озрен /1117м/ и Ртањ /1560м/ на обалама реке Моравице, на надморској висини од 400 метара. Сокобања је аутопутем удаљена од Београда 230 километара, од Ниша 60. Једно је од најпосећенијих места у земљи и спада у ред реномираних туристичких центара са најдужом традицијом организованог туризма од пуних 168 година /1837-2005/.

Клима Соко Бање је умерено-континентална. Посебне одлике климе су умерена влажност, умерене падавине, нема великих магли и јаких ветрова. Ваздушне струје доносе пријатан мирис озона са оближњих сума. Све ово чини климу Соко Бање седативом и нарочито погодном за лечење и боравак оболелих од неспецифичних обољења дисајних органа.

Један од најзначајнијих туристичко - здравствених центара и прва еколошка општина Србије, смештена у питомој котлини, на обалама бистре реке Моравице, испуњена је зеленилом и окружена планинама богатим шумом из којих благи поветарац стално доноси пријатан мирис четинара или липа.

Као природно лечилиште позната је још од доба Римљана, а први писани подаци о њеној лековитости датирају из 1672. године.

Соко Бања има умирујуће дејство својом умерено континенталном климом, високом концентрацијом кисеоника, озона и негативних јона у ваздуху, одсуством аерозагадења, мало магле и ветровитих дана као и повољаним атмосферским притисаком, умереним падавинама, присуством специфичних елемената у ваздуху и олигоминералним водама.

 

[Strela]

СОКО БАЊА

Купање у Моравици

Пецање на Моравици

 

[Strela]

СОКО БАЊА

Излетиште Лептерија

Пешачење до Лептерије

Ресторан Пећина, на путу до Лептерије,
са изванредним печењем и лепињама

 

[Strela]

СОКО БАЊА

Соко Град

Подножје Соко Града, кањон Моравице

 

[Strela]

СОКО БАЊА

Базен на Озрену

Језерце на Озрену

Водопад на Озрену

Пропланак на Озрену

 

[MisTix]

http://mina.3-hosting.net/forum/index.php?sid=c5770699f5207326439228ea9691f18e

 

[milanica]

Иѕвињавам се што због обавеза нисам још ставила слике жагубице и хомоља, али на овим интернет сајтовима можете добити доста информација о том крају:
www.homolje-tourist.com
www.zagubica.org.yu
www.ciklonaut.com

 

[Strela]

Тара очекује милионитог госта
Политика - Пре сат и 18 минута

ТАРА - Војна установа "Тара", која на истоименој планини већ три деценије газдује објектима са око 620 лежаја, очекује крајем августа или почетком септембра, свог милионитог госта, који ће по речима Ивана Нешовића, шефа маркетинга, бити награђен.

Јубиларни-милионити гост биће награђен десетодневним боравком за четири особе у пресидент апартману од 120 квадрата, у којем је некада боравио Јосип Броз Тито, доживотни председник СФРЈ, а седмодневним бесплатним боравком у хотелима "Таре" биће обрадовани 999.999. и 1.000.001. гост.

Војна установа "Тара" основана је 7. јула 1977.године и била је намењена искључиво за рекреацију и одмор припадника ЈНА, међутим, како су године пролазиле тако су и врата ове установе била отворене и за друге кориснике из земље и иностранства.

 

[north]

Ова тема није само лепа, она је и племенита. Хвала свима, а посебно постављачу теме, што нас на овај начин мотивишу да упознамо лепоте своје земље. Тужно је што се становници Србије осећају као у затвору јер нису у могућности да као "други нормалан свет" путују где желе и кад желе, без да пре тога прођу сито и решето због папирологије, да не помињем финансијску страну. Због тога се сви још више упињу и труде да "оду негде и виде нешто", а ни не помишљају на све лепоте које су око њих, у њиховој властитој земљи. Сада, кад више не живим у Србији, са тугом кажем да сам пропустила много тога. Али, исто тако, обећавам да неће остати на томе! Још једном, браво за тему!

 

[Strela]

В Р А Њ Е

Врање, панорама

Зграда општине Врање

Саборна црква Свете Тројице

Центар града

Хотел "Врање"

Библиотека "Бора Станковић"

Врањска речица

Први писани траг о Врању датира из 1093. године.

Врање је економски, административни, здравствени, образовни и културни центар Пчињског округа. Општина Врање се простире на површини од 860 квадратних километара, и спада у ред већих у Србији. Има 105 насеља, 32 Месне заједнице и 21 Месну канцеларију.

Просечна надморска висина износи 480 метара, а клима је умерено-континентална.
Град се налази у средишту комуникационих праваца (коридор Е-10), који представљају саобраћајне артерије изузетног међународног значаја. На три километра од града пролазе аутопут и железничка пруга Будимпешта-Београд-Скопље-Атина, који повезују Србију са суседном Македонијом, а тако и средњу Европу са Балканом.
Удаљеност Врања од главних привредних центара у земљи и непосредном окружењу је:
- Београд - 347км
- Приштина - 115км
- Ниш - 120км
- Скопље - 91км
- Солун - 354км.
Гранични прелази са Македонијом налазе се на 35км (Прохор Пчињски) и 48км (Чукарка), а са Бугарском 74км (Стрезимировце) и
115км (Рибарце).
Општина Врање према последњем попису има 87.288 становника.

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ

Кроз територију општине протичу реке: Јужна Морава, Бањштица, Корбевачка река, Вртогошка река, Ветерница, Коћурица, а у самом граду Врањска и Собинска река. Од планина и планинских врхова издвајају се: Бесна Кобила (Бесна Кобила 1.922м и Патарица 1.806м), Зладовска планина (Коћурица 1.568м), Кукавица (Влајна 1.442м), Грот 1.325м, Облик 1.310м, Китка 1.295м, Пљачковица 1.231м, Крстиловица 1.154м и Пржар 731м. На осам километара од центра града налази се и Александровачко језеро (вештачко). По природним ресурсима се истиче и Пољанички крај, и предео у захвату планине Мотина (Барелић са околним селима), као и Првонечки крај са акумулационим језером и браном "Првонек".

Бесна Кобила пружа изузетне погодности за развој зимског, рекреативног и планинског туризма.

Врањска Бања, као посебна целина, са заступљеним разноврсним природним ресурсима и то: земљишним, пољопривредним, шумским, водопривредним, минералним, као и туристичким, представља изузетно значајан потенцијал.

ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА

Од културних објеката Врање има: два музеја, позориште, концертни простор, библиотеку, галерије, Дом културе. У Врању постоји петнаест основних школа и седам средњих школа (Гимназија, Економска, Медицинска, Хемијска, Техничка, Пољопривредна и Школа за децу ометену у развоју). Основно образовање похађа тренутно 9.065 ученика у 460 одељења, а средње 4.366 ученика у 165 одељења (редовна настава). Ученика ромске популације у основним школама има 905, а у средњим 11.Почели су радови на изградњи средње стручне школе у Врању и основне у Александровцу.

 

[Strela]

СТАРО ВРАЊЕ

МАРКОВО КАЛЕ, остаци средњовековног утврђења, на античким темељима. Претпоставља се да га је подигао византијски цар Јустиан I у VI веку. (Северно од Врања, 3 - 4 км).

ПАШИН КОНАК је саградио моћни Раиф-бег Џинић 1765 год. У првој згради (Народни Музеј) био је селамук за боравак мушкараца, а у другој (пословни центар СИМПО) харемлук за пашине жене. (Улица Краља Стефана Првовенчаног)

ХАМАМ је старо турско купатило, саграђено крајем XVII века. Књижевник Бора Станковић га често помиње у својим делима.

БЕЛИ МОСТ је подигнут 1844. године. Зову га и "мост љубави", јер је, по легенди, подигнут у помен несрећне љубави Туркиње Ајсе и српског пастира Стојана.

ЧЕСМА ЂЕРЕНКА: Легенда каже да су је Турци подигли као споменик свом омиљеном Ђерделезу, који није успео да освоји срце лепе црнооке Српкиње, којој је, по њему, било намењено име - Ђеренка

СПОМЕНИК ОСЛОБОДИОЦИМА ВРАЊА из 1878. године, познатији као Чика Митке, откривен је 1903. године. Дело познатог београдског вајара Симеона Роксандића.

СПОМЕНИК ЖРТВАМА ЗВЕРСТАВА БУГАРСКОГ ОКУПАТОРА подигнут је почетком 1922. године.

СПОМЕНИК РЕВОЛУЦИЈИ откривен је 1985. године, на 41. рођендан слободе, дело је београдског вајара Анта Грзетица.

"Врање, мала, некада погранична србијанска варош,
била је до Станковићевог времена, једва позната
и по свом имену, а савршено непозната по свом људству.
Откривши Врање, Станковић је одиста открио
један наш потпуно нов морални континент".
Јован Дучић, књижевник

Нема поузданих података када и где је формирано насеље на чијим темељима је изникао град Врање. Претпоставка је да се то догодило у време Траколира (Римљана), Византије (Грка) или Словена, који су ове просторе населили у VI и VII веку. Једно је међутим сасвим извесно: ово је изузетно важно геостратешко подручје на коме су се од памтивека укрштали каравански путеви тако да је "најлакши пут ка једноме и ка другоме, освајаче водио преко врањског поморавља".

Први писани траг о Врању, још у XI веку , оставила нам је Ана Комнина, Гркиња царског рода. Пишући о владавини свога оца Алексија Комнина, она у књизи "Алексијада" каже да је рашки жупан Вукан, 1093. године, у свом освајачком походу, стигао у Врање и освојио га. Не задуго, он се пред моћном Византијом морао повући.

Други пут Врање је, 1193. године, од Византије привремено преотео велики рашки жупан Стефан Немања и припојио га средњевековној српској држави. Ипак, у састав српске државе Врање је дефинитивно ушло 1207. године када га је освојио Стефан Првовенчани. Градом и истовремено жупом, током средњег века, господарили су властелини краљ Стефан Дечански и Цар Душан.

Распадом српске средњевековне Државе, Турци су Врање освојили 14. јуна 1455. године , и држали га у својим рукама све до 31. јануара 1878. године, на светог Антанаса, када је варош освојила српска војска под командом Ђенерала Јована Белимарковића. Врање је под Турцима било 422 године. Град је, у Кнежевини Србији, дочекао слободу са нешто више од 8.000 становника.

У Балканским и два светска рата, Врање и овај крај поново су били на мети освајача. У Првом балканском рату 1912. године, операцијама против Турака, одавде су лично командовали краљ Петар I Карађорђевић, председник владе Никола Пашић са више министара и Ђенералштаб са начелником штаба Врховне команде војводом Радомиром Путником.

Но, ови простори су, посебно у новијој историји, били честа мета бугарских освајача који су овде починили нечувене злочине. У Првом светском рату Бугари су окупирали Врање 16/17. октобра 1915. а ослободили су га српски ратници са Солунског фронта 4. октобра 1918. године. Слобода је тада плаћена са 514 живота на фронту и 335 недужно стрељаних.

У Другом светском рату Немци су у овај град ушли 9. априла 1941. године, да би га 22. априла предали у руке бугарским фашистима. Они су у Врању, за четири године, направили права зверства - стрељали су око 700, а интернирали 4.000 родољуба. У борбама је учествовало око 12.000 бораца, од којих 956 није дочекало слободу 7. септембра 1944. године.

 

[Strela]

БОРИНО ВРАЊЕ

Бора Станковић, 1876.-1927.

МУЗЕЈ КУЋА БОРЕ СТАНКОВИЋА изградена око 1850. године. У музеј је претворена 18. јуна 1967. године.

Бунар

Порта Борине куће

СПОМЕНИК БОРИ СТАНКОВИЋУ дело вајара Славка Сосе, откривен је 7. септембра 1954. у Градском парку.

Коштана као старица, сликана 1930.

Врање из Бориног времена

 

[VIRGINIJA]

@Strelo,svaka chast za Vranje!Lepe uspomene me vezuju za taj grad.Samo par kilometara od Vranja sa nalazi i

Manastir Sv.PROHOR PCINJSKI

-Istorijat i opste karakteristike slikanog programa-

Manastirski kompleks Sv.Prohora Pcinjskog nalazi se na levoj obali reke Pcinje,u podnoziju planine Kozjak.Nedaleko od Manastira danas se nalazi granicni prelaz prema BJR Makedoniji.
Istorija:Legenda o osnivacu Manastiru govori da je on podignut u XI veku.Njegov ktitor je bio vizantijski vasivles Roman IV Diogen(1067-1071).Podaci o podizanju manastira Sv.oca Prohora nalaze se u njegovom zitiju.Jedan od najvecih balkanskih i slovenskih anahoreta sv.Prohora Pcinjskog pripoveda o njegovom susretu sa mladim cobaninom koji je lovio ne planinama planine Kozjak.Tom prilikom Svetac je cobaninu rekao da treba da ode u prestonicu viz.carstva gde ce postati vasiles.Nekoliko gog kasnije kad je car Ronan IV (nekadasnji coban) saznao da se pustinjak upokojio,on je na mestu njihovog susreta podigao Manastir posvecen Sv.Prohoru Pcinjskom.
Roman IV je neslavno zavrsio svoj zivot.
Manastir Sv.Prohora Pcinjskog pripada Milutinovoj zaduzbini,jer ga je on najverovatnije obnovio.

-Slikarstvo danasnjeg oltarskog prostora-
Danasnji oltarski prostor crkve obuhvata ostatke crkve iz Milutinovog perioda.Na zidovima su sacuvana dva sloja zivopisa.Ispod ostecenih delova novijeg sloja slikarstva,u najnizim zonama zidova vide se ostaci starijeg zivopisa.Stariji sloj se datuje(1309 i 1316)XIV vek,a novije slikarstvo (1488/89) XV vek.


KAPELA SVETE BOGORODICE(Kripta)

Slikarstvo bogorodicine kapele se datuje u XVI vek,najverovatnije oko 1589 god. kada je izvrsena velika obnova Manastira.Smatra se da je ona u ovo vreme sagradjena uz juzni zid crkve.Sv.Prohora Pcinjskog.
Slikarstvo Bogorodicine kapele je veoma postradalo.