-
- Popularno:
- Sa čime volite da jedete palačinke?
- Sve je jasno – ovo je prava meta
- Ko će biti premijer ako "studentska...
- Ljigavost i susret sa istom
- Hrvati su mnogo veći vernici od Srba
- Небо изнад Ниша брани најјаче кинеско...
- Muškarac koji ima ovih pet osobina...
- Sa ciljem da sebe "izmeri", Đilas je...
- У Хрватској и Румунији појавили су се...
- Crkva Svetog Marka....prve stolice do...
SRBIJA
- Začetnik teme Strela
- Datum pokretanja
gost 36952
Elita
- Poruka
- 17.066
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Pećine i špilje su najstarije ljudske naseobine. Dalekim precima su pružale utočište i pouzdanu zaštitu od kiše, vetra i raznih zverinja. Čovek je kasnije počeo sam da pravi kuće, ali ni pećine nisu zaboravljane. Posebno u teškim vremenima kada je pretilo zlo i kada se trebalo sakriti, pritajiti i sačekati da nevolja prođe. U njima su se krila čitava sela, hajduci i drugi odmetnici od vlasti. I danas privlače pažnju putnika, arheologa, speleologa i drugih ljubitelja podzemnog sveta. Ima ih puno, a međusobno se razlikuju po načinu nastanka, veličini, dužini hodnika, ukrasima i sačuvanim istorijskim tragovima. I uređenosti. Mnoga vrata su još zatvorena, a duh praistorije dostupan je samo slepim miševima i retkim avanturistima. Srećom ima i drugačijih primera...
Pogledajte jedan takav...
http://www.casopishorizont.com/potpecka_pecina.html
Pogledajte jedan takav...
http://www.casopishorizont.com/potpecka_pecina.html
- Poruka
- 38
Evo jedne slike sa Stare planine. Vise informacija i slika mozete dobiti na linku http://www.tt-group.net
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Поздрав и теби! Надам се да ће бити још лепих слика.:-)
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
Korisnice bakyy evo ti direktan link pa uzivaj
http://www.zlatibor.org/slike zlatibor/slike Zlatibor.htm
Pozdrav !!!
http://www.zlatibor.org/slike zlatibor/slike Zlatibor.htm
Pozdrav !!!
bakyy
Aktivan član
- Poruka
- 1.787
reklama je odlicna ali ipak je bolje da sam slikam.Ako ti se slike svidjaju (bice ih jos)
mozes slobodno da ih koristis po sopstvenoj zelji.Za uzvrat cu valjda popiti kafu i rakiju
na Zlatiboru.
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Крш у срцу Шумадије
Шумовита и питома Шумадија, веровали или не, има свој камени крш и то у свом срцу, недалеко од Кнића
Борачки крш
(Снимила М. Мајсторовић)
Од Крагујевца ка Книћу и селу Борач пут вијуга час кроз села са старим и новим кућама, вајатима, качарама, бунарима и лепо уређеним двориштима, час кроз зелена поља и шумарке. После неких тридесетак километара, као фатаморгана, уздиже се борачки крш.
Ветар, киша и топлота од стена вулканског порекла с оштрим литицама направили су најнеобичније облике – купе, стубове, пирамиде… Овај јединствени природни феномен у Шумадији многе подсећа на црногорски крш.
До врха се тешко стиже, али ко то успе биће награђен јединственим погледом на Кнић, Гружу и Гружанско језеро, шуме, пропланке, реке, потоке… А у даљини, као рам на слици, поглед заокружују Гледићке планине.
Некада је на највишем врху (515 м) био средњовековни град из доба Стефана Лазаревића. Списи кажу да га је подигао на римским темељима. По предању, Стефан је имао обичај да гостима показује руком на поља и оранице и каже: „Има ли још негде такве лепоте? Кад дођосте видесте само камен, а кад стадосте на камен видесте и родне њиве, и шљиве, и жито. Бог све даде граду Борчу?”
Млетачки картограф фра Мауро је Борач уцртао у мапу познатих светских градова. Легенда каже да је име некадашњег града, а данашњег села, потекло од речи „борити се”.
Рушили су га и време и ратови, да би га, на крају, дефинитивно порушио Мурат II 1438. године, тако да је данас од њега мало шта остало.
У подножју крша окружена столетним липама је камена црква светог архангела Гаврила из 14. века. По предању, пре Косовског боја, у њој су се причестили кнез Лазар и кнегиња Милица.
Мима Мајсторовић
[објављено: 07.10.2007.]
Шумовита и питома Шумадија, веровали или не, има свој камени крш и то у свом срцу, недалеко од Кнића
Борачки крш
(Снимила М. Мајсторовић)
Од Крагујевца ка Книћу и селу Борач пут вијуга час кроз села са старим и новим кућама, вајатима, качарама, бунарима и лепо уређеним двориштима, час кроз зелена поља и шумарке. После неких тридесетак километара, као фатаморгана, уздиже се борачки крш.
Ветар, киша и топлота од стена вулканског порекла с оштрим литицама направили су најнеобичније облике – купе, стубове, пирамиде… Овај јединствени природни феномен у Шумадији многе подсећа на црногорски крш.
До врха се тешко стиже, али ко то успе биће награђен јединственим погледом на Кнић, Гружу и Гружанско језеро, шуме, пропланке, реке, потоке… А у даљини, као рам на слици, поглед заокружују Гледићке планине.
Некада је на највишем врху (515 м) био средњовековни град из доба Стефана Лазаревића. Списи кажу да га је подигао на римским темељима. По предању, Стефан је имао обичај да гостима показује руком на поља и оранице и каже: „Има ли још негде такве лепоте? Кад дођосте видесте само камен, а кад стадосте на камен видесте и родне њиве, и шљиве, и жито. Бог све даде граду Борчу?”
Млетачки картограф фра Мауро је Борач уцртао у мапу познатих светских градова. Легенда каже да је име некадашњег града, а данашњег села, потекло од речи „борити се”.
Рушили су га и време и ратови, да би га, на крају, дефинитивно порушио Мурат II 1438. године, тако да је данас од њега мало шта остало.
У подножју крша окружена столетним липама је камена црква светог архангела Гаврила из 14. века. По предању, пре Косовског боја, у њој су се причестили кнез Лазар и кнегиња Милица.
Мима Мајсторовић
[објављено: 07.10.2007.]
domacin_uzice
Domaćin
- Poruka
- 3.643
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
U njemu su sklapani važni istorijski dogovori
Tridesetak kilometara jugozapadno od Kragujevca, na samom obodu Gruže, smestilo se selo Borač. I verovatno bi se malo razlikovalo od drugih šumadijskih sela da se u njemu ne nalazi i čuveni srednjovekovni grad Borač. Svojim visokim stenama i hridima se nadvio nad samu varošicu. Doduše, od samog srednjovekovnog grada je malo šta ostalo. Rušilo ga je vreme, ratovi i borbe. Ipak, svaki kamen ovog krša bi i danas mogao da priča kako se nekada ovde živelo, kako se za Srbiju nekad borilo.
Borač su tokom vekova posećivali i u njemu živeli brojni vlastelini, carevi i kraljevi. U njemu su sklapani važni istorijski dogovori, potpisivani paktovi, a za sam grad su se otimali Bugari, Mađari, Turci i Srbi. I sama legenda kaže da je ime nekadašnjeg grada, a današnjeg sela, poteklo od reči „boriti se“. Voleli su Borač i u njemu često boravili i despot Stefan Visoki, Đurađ Branković, Jerina...
http://www.casopishorizont.com/borac.html
Tridesetak kilometara jugozapadno od Kragujevca, na samom obodu Gruže, smestilo se selo Borač. I verovatno bi se malo razlikovalo od drugih šumadijskih sela da se u njemu ne nalazi i čuveni srednjovekovni grad Borač. Svojim visokim stenama i hridima se nadvio nad samu varošicu. Doduše, od samog srednjovekovnog grada je malo šta ostalo. Rušilo ga je vreme, ratovi i borbe. Ipak, svaki kamen ovog krša bi i danas mogao da priča kako se nekada ovde živelo, kako se za Srbiju nekad borilo.
Borač su tokom vekova posećivali i u njemu živeli brojni vlastelini, carevi i kraljevi. U njemu su sklapani važni istorijski dogovori, potpisivani paktovi, a za sam grad su se otimali Bugari, Mađari, Turci i Srbi. I sama legenda kaže da je ime nekadašnjeg grada, a današnjeg sela, poteklo od reči „boriti se“. Voleli su Borač i u njemu često boravili i despot Stefan Visoki, Đurađ Branković, Jerina...
http://www.casopishorizont.com/borac.html
Strela
Elita
- Poruka
- 17.244
Читаоци пишу
Благо реке Замне
Испод Дели Јована налази се римски царски маузолеј, а прерасти (тунели с водом) и чудне пећине у долини реке Замне вековима су инспирација за магијске бајке
Магијски чиста вода
Замна извире на Дели Јовану а улива се у Дунав код села Михајловац. Многи кажу да лепше природе надалеко нема. Зеленило, крупна стока на пашњацима... У даљини је Дели Јован, са супротне стране прелепи Мироч. Ове крајеве први је описао Феликс Каниц: „Сретали смо људе побожног изгледа, настањене на подбрежју Дели Јована, који се уздиже у четири терасе. Шумарци су претежно букови и храстови, зарасли у леску и друго жбуње, а могу се видети усамљени ораси”.
Замна на свом току од стотинак километра код села Плавне прави стрму клисуру. Река пролази кроз огроман природни тунел у стени – прераст. Код локалног становништва прерасти важе за мистична места где се обављају магијске радње.
Постоје приче и предања да се ту дешавају чудни догађаји и појављују фантастични ликови. Вода која пролази преко камена или кроз камен је магијски чиста. Приче о закопаном хајдучком благу у клисури и дан-данас живе и проносе се. Делови клисуре су због тога прокопани, а, у ствари, највеће благо је природа, река и стене клисуре. Љубитељи екстремних спортова у то могу да се увере у клисури Замне.
Авантура је у откривању пећина, пентрању по оштрим стенама, риболову, лову и ходању кроз Замну. На потесу села Јабуковац је старо корито Замне, дугачко неколико стотина метара и богато рибом. Ту су и неистражене Медвеђе пећине. У клисури Замне вегетација је бујна, са богатим шумама. Ту расту буква, граб, цер, папрати, маховине. Близина природног резервата у Вратни обогаћује ове терене јеленима и дивљим свињама. Клисура је станиште птица грабљиваца, а чисте реке и многобројни потоци су богати рибом и раковима.
У рејону Замне има десетак пећина. Код села Плавне је Дудићева пећина, дуга два километра. Богата је спелеолошким накитом.
Некада је Замна била позната по воденицама. Било их је десетак. Од кукурузног брашна правио се кукурузни хлеб „малај”, по коме је оближње село названо Малајница. Приче воденичара о „воденом духу” и згодама приликом доласка у воденице остале су у сећању старијих.
Овај део Србије је прави музеј у природи. На кратком растојању је тајанствени свет археологије, историје дивљине и Дунава. Шаркамен је између Лепенског вира и Гамзиграда. У Штубику и Малајници стварала се српска историја. Река Замна се клисурама и прерастима „наслања” на Вратну и њене прерасте и заједно чине јединствени природни резерват природе.
Римски императори су градили многе објекте у овим крајевима јер су били очарани природом. Код села Шаркамен налази се археолошки локалитет Врело. Простире се на 24 хектара.
Слободан Т. Петровић
[објављено: 03.10.2007.]
Благо реке Замне
Испод Дели Јована налази се римски царски маузолеј, а прерасти (тунели с водом) и чудне пећине у долини реке Замне вековима су инспирација за магијске бајке
Магијски чиста вода
Замна извире на Дели Јовану а улива се у Дунав код села Михајловац. Многи кажу да лепше природе надалеко нема. Зеленило, крупна стока на пашњацима... У даљини је Дели Јован, са супротне стране прелепи Мироч. Ове крајеве први је описао Феликс Каниц: „Сретали смо људе побожног изгледа, настањене на подбрежју Дели Јована, који се уздиже у четири терасе. Шумарци су претежно букови и храстови, зарасли у леску и друго жбуње, а могу се видети усамљени ораси”.
Замна на свом току од стотинак километра код села Плавне прави стрму клисуру. Река пролази кроз огроман природни тунел у стени – прераст. Код локалног становништва прерасти важе за мистична места где се обављају магијске радње.
Постоје приче и предања да се ту дешавају чудни догађаји и појављују фантастични ликови. Вода која пролази преко камена или кроз камен је магијски чиста. Приче о закопаном хајдучком благу у клисури и дан-данас живе и проносе се. Делови клисуре су због тога прокопани, а, у ствари, највеће благо је природа, река и стене клисуре. Љубитељи екстремних спортова у то могу да се увере у клисури Замне.
Авантура је у откривању пећина, пентрању по оштрим стенама, риболову, лову и ходању кроз Замну. На потесу села Јабуковац је старо корито Замне, дугачко неколико стотина метара и богато рибом. Ту су и неистражене Медвеђе пећине. У клисури Замне вегетација је бујна, са богатим шумама. Ту расту буква, граб, цер, папрати, маховине. Близина природног резервата у Вратни обогаћује ове терене јеленима и дивљим свињама. Клисура је станиште птица грабљиваца, а чисте реке и многобројни потоци су богати рибом и раковима.
У рејону Замне има десетак пећина. Код села Плавне је Дудићева пећина, дуга два километра. Богата је спелеолошким накитом.
Некада је Замна била позната по воденицама. Било их је десетак. Од кукурузног брашна правио се кукурузни хлеб „малај”, по коме је оближње село названо Малајница. Приче воденичара о „воденом духу” и згодама приликом доласка у воденице остале су у сећању старијих.
Овај део Србије је прави музеј у природи. На кратком растојању је тајанствени свет археологије, историје дивљине и Дунава. Шаркамен је између Лепенског вира и Гамзиграда. У Штубику и Малајници стварала се српска историја. Река Замна се клисурама и прерастима „наслања” на Вратну и њене прерасте и заједно чине јединствени природни резерват природе.
Римски императори су градили многе објекте у овим крајевима јер су били очарани природом. Код села Шаркамен налази се археолошки локалитет Врело. Простире се на 24 хектара.
Слободан Т. Петровић
[објављено: 03.10.2007.]
Casopis Horizont
Obećava
- Poruka
- 64
Putovanje u Srpski Sibir
Priroda je veoma surova, zime su duge i hladne, a temperatura se ponekad spusti i do minus 39 stepeni, koliko je zabeleženo krajem januara ove godine. Ni leta nisu previše prijatna. Jutra su hladna i maglovita, a dnevna temperatura od tridesetak stepeni se noću spusti za dvadesetak podeljaka
Surova priroda
Kada od Tutina krenete strmim putem uzbrdo ka prostranoj visoravni, već na šesnaestom kilometru prestaje asfalt i počinje makadam. Osim puta, menja se i pejzaž. Sa svakim pređenim kilometrom, lepe četinarske šume polako smenjuju brojni proplanci sa niskim rastinjem, a kada se uz dosta napora stigne do prvog prevoja, počinje „praznik za oči“. Svuda u nedogled se pruža jedan od najlepših predela u zemlji – Pešterska visoravan!
http://www.casopishorizont.com/pester.html
Priroda je veoma surova, zime su duge i hladne, a temperatura se ponekad spusti i do minus 39 stepeni, koliko je zabeleženo krajem januara ove godine. Ni leta nisu previše prijatna. Jutra su hladna i maglovita, a dnevna temperatura od tridesetak stepeni se noću spusti za dvadesetak podeljaka
Surova priroda
Kada od Tutina krenete strmim putem uzbrdo ka prostranoj visoravni, već na šesnaestom kilometru prestaje asfalt i počinje makadam. Osim puta, menja se i pejzaž. Sa svakim pređenim kilometrom, lepe četinarske šume polako smenjuju brojni proplanci sa niskim rastinjem, a kada se uz dosta napora stigne do prvog prevoja, počinje „praznik za oči“. Svuda u nedogled se pruža jedan od najlepših predela u zemlji – Pešterska visoravan!
http://www.casopishorizont.com/pester.html
