Mitteleuropa i stvaranje Velike Hrvatske

Mitteleuropa i stvaranje Velike Hrvatske

------------------------------------------

Prva faza je završena 1995. godine u Vojno-redarstvenoj akciji Oluja.

------------------------------------------

Prva faza je započeta još u Drugom svetskom ratu kosmickim zločinom ustaškog genocida nad Srbima, kojim je trebalo definitivno rešiti pitanje Srba u Hrvatskoj. Veliki deo posla bio je obavljen za vreme rata, ali zadatak je stajao još neispunjen. Hrvatska je po okoncanju rata nastavila da egzistira kao federalna jedinica federalne Jugoslavije, sto je bio nesporan politicki profit u odnosu na stanje pre rata, kada je Hrvatska postojala kao banska uprava sa znantno nizim stepenom suverenosti nego sto ga je imala federalna jedinica u saveznoj državi. Znaci, genocid se isplatio! Toga je bio svestan i Ante Pavelic kada je u emigraciji u Argentini, sada kao hrvatski vrhovnik, formirao Hrvatsku državotvornu stranku i hrvatsku emigrantsku vladu. U zborniku „Hrvatska” 1949. godine objavio je obimnu esejisticku raspravu politicko-memoarskog karaktera „Država Hrvatska živi”. Tu, između ostalog, raspreda na sledeći način: „Hrvatska država i danas postoji! Zar i sad ne postoji Republika Hrvatska, i zar nisu zapadne sile, kada su pod izvjesnim okolnostima priznale takozvanu Narodnu Federativnu Republiku Jugoslaviju, priznale i opstojnost Republike Hrvatske, koja se u toj federaciji sada nalazi? I zar je ta republika manje država, nego sto je Ukrajina ili Bijelo-Rusija? Ne pita se, kada se o ovom govori, kakav je danas rezim tamo. Rezim danas jest a sutra nije, kao i svi rezimi na ovome svijetu i zar će – kad taj rezim jednom prestane – zato prestati egzistencija ove republike? A što se ta republika casovito nalazi u jednom izvjesnom odnosu prema izvjesnom broju drugih republika, zar ona ne može u danom casu i u danim prilikama reći da ne želi u tom odnosu biti? Država Hrvatska uspostavljena je godine 1941., a godine 1945. nije ona ni brisana ni nestala, tek je dobila drugacije oznake i drugi rezim: dok se prije zvala Nezavisna Država Hrvatska, danas se zove Narodna Republika Hrvatska. Zašto, dakle, nijekati opstojnost Države Hrvatske, kad ona postoji i zašto praviti pitanje od nečega, sto uopce nije u pitanju. Ili, zar su zapadne sile mogle priznati jednu federaciju država, a da ne priznaju egzistenciju država, u ovom slučaju republika, pa i Republike Hrvatske, koje tu federaciju momentalno sacinjavaju? ... Hrvatski se narod jamacno ne bori danas u domovini, i isto tako i njegovi sinovi u inozemstvu, proti Republici Hrvatskoj, nego proti boljsevickoj vladavini, koja u njoj vlada, i koja ju je stavila u federativni odnos s izvjesnim drugim republikama, a koga odnosa on neće, i koja je vladavina prekrojila granice toj hrvatskoj republici na stetu njezinu i hrvatskoga naroda.”

Politicke slutnje Pavelica o jednostranoj secesiji Hrvatske od savezne države obistinile su se pola veka kasnije, uz svesrdnu podrsku Vatikana i Nemacke. Epilog tog procesa bio je najvece etnicko ciscenje na tlu Evrope polse Drugog svetskog rata. Izgon 300 000 krajiskih Srba sa teritorije RSK 1995. znacio je ostvarenje nedosanjanog ustaškog sna iz Drugog svetskog rata o etnicki čistoj Hrvatskoj. Ono sto nisu uspeli Hitler i Pavelic, uspeo je Tudjman uz logistiku Nemacke, Vatikana i SAD. Mogli bismo reći da je time učinjen najznacajniji korak u realizaciji velikohrvatskog projekta.

------------------------------------------

Druga faza je upravo danas ušla u, nazovimo, srědnji stepen intenziteta kada postaje vidljiva za široku javnost. To je faza otvorenog neprijateljstva Zagreba prema Běogradu.

To je faza u kojoj Republika Srpska i Vojvodina (a věrovatno i Stara Srbija) trěba da budu izvučene ispod uticaja Běograda.

------------------------------------------

Ovde bih obradio i pitanje Crne Gore. Ideoloska logistika i koreni crnogorskog suverenizma crpu snagu iz pamfleta proustaskih pisaca Savica-Markovica Stedimlije, Sekule Drljevica i Jevrema Brkovica. Sa hrvatske strane najuticajniji propagator crnogorske nezavisnosti bio je Fra Dominik Mandic, koji je dobar deo svog znastveno-povijesnog rada posvetio dokazivanju fantasticne teze o sinonimiji stare Duklje i tzv. Crvene Hrvatske. Pogledajmo na jednom islustrativom primeru koliko je odbrana crnogorske samobitnosti nadahnuta znanstvenim metodama ustaških ideologa. Na sajtu Cafe del Montenegro, adresa http://forum.cafemontenegro.com/showthread.php?t=20158 , imamo sistematizovan pregled navodnih istorijskih izvora o nesrpskom karakteru Duklje-Crne Gore, pa su toboz i Nemanjici znali da Duklja nije srpska zemlja. Svi ti argumenti zasnivaju se na hipertrofiranju ociglednog odnosa konjukcije u nabrajanju srednjevekovnih srpskih oblasti, pa je to dovoljan dokaz za navodnu ociglednu razliku u pogledu etnickog identiteta i teritorijalnog integriteta tih oblasti. Pogledajmo sada kroz delo Relje Novakovica „Gde se nalazila Srbija od VII do XII veka” da identican metod u dokazivanju svojih crvenohrvatskih fantazmagorija koristi i fra Dominik Mandic: Nastojeci da i iz titula pojedinih srpskih vladara izvuce zakljucak da se srpska država nije prostirala zapadno i jugozapadno od Raske, Mandic, navodeci titule nekih vladara od Stefana Prvovencanog do cara Dusana zakljucuje: Srpske su zemlje sredovjecna Rasa i krajevi njoj na istok i sjever. Te se zemlje u srpskim kraljevskim titulama nabrajaju pod imenom „srpske zemlje” ili „raske zemlje” te, sve ’raske’ ili te sve ’srpske’ zemlje. Nesrpske zemlje, koje su srpski vladari osvojili od drugih naroda, navode se u kratkom naslovu pod opcim imenom ’pomorske’ zemlje, a u drugom naslovu se izbrajaju poimenicno, a to su: Duklja, Dalmacija,Ttravunija i Zahumlje, a u carskim naslovima i Grcka… Prvi dakle srpski kralj iz ribnicke porodice Nemanjica jasno priznaje da pomorske zemlje njegova kraljevstva: Duklja, Travunija i Zahumlje nijesu srpske zemlje nego nešto posebno i ralicito od „vse srpske zemlje”… jer su oni dobro znali, da u Duklji, Travuniji i Zahumlju ne žive Srbi nego Hrvati, i prema tome da te zemlje nijesu srpske nego hrvatske, sto nepobitno dokazuje toliki niz prvorazrednih svjedocanstava, koje donosimo u ovoj radnji.„

Ovo je samo jedan od primera izvorista ideologije crnogorskog suverenizma iz kvazinaučnih, proustaski intoniranih, pamfleta hrvatske povijesnice. Da se ne radi o ekstremizmu opsenih kvazipovijesnicara i projektovanju atavizama proslosti u realne politicke snage dovoljno govori izjava aktuelnog premijera Hrvatske Ive Sanadera data neposredno posle crnogorskog referenduma 2006. godine.

”Postoji šansa da Hrvatska prizna samostalnost Crne Gore i pre EU, piše zagrebački Jutarnji list pozivajući se na izjavu portparola Vlade Hrvatske Ratka Mačeka. Maček je prokomentarisao izjavu premijera Ive Sanadera, koji je u nedelju rekao da se pripremaju dokumenta za priznanje Crne Gore i da će to priznanje uslediti u nekoliko sledećih dana. Sanader je tada nagovestio da bi Hrvatska, nezavisno o danu kada će EU priznati Crnu Goru, mogla samostalno doneti istu odluku.„( http://www.b92.net/info/vesti/u_fokusu.php?id=87&start=0&nav_id=199955 ). S druge strane predsednik republike Hrvatske, Stijepan Mesic, kao priznanje za svoju aktivnu politicku podrsku crnogorskom secesionizmu, nepunih godinu dana po održavanju referenduma za nezavisnost, dobio je status pocasnog gradjanina Podgorice (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=03&dd=01&nav_id=234649 ). Istovremeno, Jevrem Brkovic, najznacajniji ideolog crnogorskog suverenizma, o srpskom premijeru Vojislavu Koštunici govori kao o politicaru ”podlijem od Baje Pasica, a prljavijem od Milosevica„.

Nemacka kao tradicionalni patron Hrvatske preko svojih diplomatskih agentura nezvanicno, ali agresivno, najavljuje slican scenarijo i za Srbiju kao univerzalnog sukcesora drzavne zajednice, jer ne samo da moraju nestati politicki recidivi nemackog poraza iz WWII, nego s politicke mape Balkana mora nestati celokupno nasledje Prvog svetskog rata poniklo na razvalinama Drugog Rajha: Sta je rekao ambasador Cobel .

------------------------------------------

Treća faza nastupa u momentu formiranja Velike Hrvatske, a četvrta „reorganizacijom” institucija Evropske Unije i njihovim punim i nedvosmislenim vezivanjem za Berlin.

------------------------------------------

Velika Hrvatska kao instrument velikonemackog mitteleuropskog projekta nije istorijska nepoznanica. Tradicije nacistickog satelita NDH i danas su prisutne u svesti nekih nemackih politicara. Setimo se Kolove izjave o tome da „postoji naročito intezivni odnos između Nemaca i Hrvata koji ima mnogo veze sa istorijom” O kakvim istorijskim vezama se radi pojasnjava clanak Klausa Kinkela, naslovljen „Nemacka spoljna politika u svetlu novog poretka”, objavljen u „FRANKFURTER ALGEMAJNE CAJTUNGU” 19. marta 1993. U tom clanku je zadatak nemacke spoljne politike izrazen sledećim rečima: „Prema spolja treba ostvariti nešto u cemu smo ranije dva puta pretrpeli neuspeh.”

Vekovni nemacki san o prodoru na Istok, Drang nah osten, je sveti cilj koji ne gubi legitimitet ma kakvim sredstvima da se pokusava ispuniti. Prvi koji je teorijski sistematizovao ideologiju Drang nah Osten u Nemackoj bio je politicar i clan nemackog Rajhstaga Fridrih Nauman. Nauman je 1915. objavio knjigu „Mittel-Europa” u kojoj je izneo projekat preuredjivanja Evrope. Tada se, naravno, ocekivalo da će Nemci da pobede u ratu, a preuredjenje Evrope bi podrazumevlao stvaranje velike Nemacke koja bi obuhvatala čitav srednjoevropski prostor Nemacke i koja bi bila okruzena slabim i malim državama - Nauman ih u knjizi „trabantskim državama”. Nauman Srbiju ne pominje kao „trabantsku državu” jer je Srbija po njemu „kao tvrdjava koja smeta na ovom prostoru i mora biti izbrisana sa njega”. Evo šta o tome kaže austrijski istoricar prof. Hanes Hofbauer u svojoj knjizi „Proširenje EU na Istok” – Od drang nah Osten do periferije EU integracije: Usred Prvog svetskog rata Fridrih Nauman, politicar i clan nemackog Rajhstaga, napisao je program za uspostavljanje srednjoevropske ekonomske zajednice pod naslovom „Mitteleuropa”. On je, međutmi, bio svestan opasnosti koja se u toj ideji skrivala: Dok ovo pišem, ratuje se na Istoku i na Zapadu. Nemerno pišem usred ratnih zbivanja, jer samo u ratu duhovi su spremni da prime u sebe velike prevratnicke ideje.„ Naumanova Srednja Evropa (Mitteleuropa) bila je zamišljena kao nemacka, dakle, sa Nemcima na celu. On je govorio o ”srastanju onih država koje niti pripadaju englesko-francuskom zapadnom savezu, niti ruskom carstvu„, pre svega međutim o ”sjedinjenju Nemackog rajha sa Austrougarskom dvojnom monarhijom„. ” Za ovaj nadolazeci period istorije … Pruska je suvise mala, Nemacka je suvise mala, Austrija je suvise mala, Madjarska je suvise mala„. Ono sto je Bizmark propustio, da pronadje veliko nemacko rešenje Nauman je propagirao: dve carevine treba da se ujedine sa svojim oblastima na obodu do duboko na istok i postave zastavu Mitteleuropa. ”Mitteleuropa će u svom jezgru biti Nemacka. Upotrebljavace se, samo se po sebi razume nemacki, jezik kao svetski, ako jezik posredovanja, ali od prvog dana mora se pokazati popustljivost prema svim jezicima suseda koji u njoj ucestvuju, jer samo na taj način može izrasti velika harmonija potrebna za svestrano veliku državu za koju se borimo. Tako su još tada odjekivale, usred bitaka među narodima, reci o modernoj verziji multikulturalizma. „

Slično, takođe, usred ratnickog procesa proširenja na Istok, Herman Jozef Abs, clan uprave Nemacke banke, govorio je 25. Oktobra 1940: ”Danas evropski prostor pruza nasoj politickoj sferi uticaj i bogate i isplative mogućnosti da ispunimo okvire naše sposobnosti za efikasnost. Zadaci koji iziskuju rešenje toliko su veliki da pored nas i nasi viskorazvijeni susedi mogu naći polje za izvoz svog kapitala. Treba samo pomisliti na izgradnju saobracjane mreze potrebne za ispunjenje svih ovih zahteva i potreba velikog prostora.„ Herman Jozef Abs i posle Hitlerovog poraza je i dalje aktivno radio, sve do 1976. bio je predsednik nadzornog saveta Nemacke banke, a od 1976. njen dozivotni pocasni predsednik.

”Na najvisem politickom nivou propagirana navodna evropska opredeljenost donosila je namackoj industrijivelike dobitke. Ministar privrede Rajha, Valter Funk, pisao je u vez s tim Rajhsmarsalu velikonemackog rajha, Hermanu Geringu, 6.avgusta 1940:„Što se tiče privrede kontinentalnog i velikog prostora , polazim od toga da se uclanjenje zauzetih oblasti u velikonemacku privredu i nova izgradnja evropske kontinentalne privrede pod nemackim vodjstvom... mora se izvesti nizom pojedinacnih mera. Pritom kao merodavno mora biti sto sire i dublje povezivanje evropskih narodnih privreda sa velikonemackom privredom”.

Još jedan od modernih analiticara koji istrajava u tezi da je koncept EU izvorno ponikao u velikonemackim krugovima, a da je razvijen u nacistickom establismentu je i britanski konzervativac Rodni Etkinson. U prilog te teze on navodi dosta indikativnih argumenata i verodostojinih svedocanstava u svojoj knjizi „Zacarani evropski krug – Korporativne elite i novi fasizam”. Tako, npr. Etkinson navodi deo studije objavljene pedesetih godina XX veka, posvecene delovanju i publikacijama pronacistickih organizacija posle WWII u kojoj americki novinar T. H. Titens iznosi sledeći zakljucak: „Poratna nacisticka teorija je zastupala glediste da bi bilo pametno u slučaju da Nemacka izgubi suverenitet, nagovoriti i ostale države da se svog suvereniteta odreknu... I pored toga sto je izgubila teritoriju i prestiz, Nemacka bi imala koristi od evropske unije.” Sledeću zanimljivu analizu koju bi trebalo navesti je zabrinjavajuce svedocenje americkog senatora Hikenlupera pred odborom Kongresom 1952. u kom on kaže: „ ... ako bi se Nemackoj dozvolilo da postane deo relativno homogene evropske celine , njena industrija bi potpuno zagospoodarila evropskom privredom, i u roku od oko 10 godina, ostale zemlje bi se pretvorile u nemacke ekonomske satelte. Nemackoj ne treba vise od 10 godina da mirnim putem ostvari ono sto joj je izmaklo u dva rata.” Jedino u cemu se, rekli bismo, Hikenluper prevario je rok za uspostavljanje dominacije nemacke industrije u evropskoj privredi. Fragmentiranost Nemacke na istocni i zapadni deo, kao i globalne okolnosti Hladnog rata onemogućili su ovako vrtoglavu ekonomsku okupaciju, prvenstveno srednje i istocne Evrope. Međutim, posle pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemacke svi uslovi za jednu takvu misiju bili su ispinjeni. Zato danas u Ekonomistu čitamo: „OECD u svojoj analizi navodi da dolazi do postepenog smanjivanja stope rasta u zemljama članicama i to pre svega kao refleksija američkog kočenja. S druge strane za neočekivani rast u Evropi zaslužna je pre svega Nemačka, pa njoj treba vatiti naziv makar ”evropske lokomotive„. Evo kakve su njene karakteristike: u prošloj godini nemački BDP iznosio je 2.250 milijardi evra, što je 28,3 odsto BDP cele evro zone. Iste te godine nemački je izvoz porastao po stopi od 9,4 odsto i time je zauzela prvo mesto ispred Amerike (8,7) i Kine (7,4). Što se zdravlja spoljnotrgovinskog bilansa tiče opet je Nemačka u prednosti nad Amerikom. Uvoz u SAD porastao je za 16 odsto a u Nemačku za 7,2 odsto. Na svetskom tržištu udeo Nemačke porastao je sa 8,6 na 9,4 odsto.” ( http://www.ekonomist.co.yu/magazin11/broj_327/reg/reg3.htm ) Na kraju ove analize navodi se da je na svetskom planu nemacka ekonomija ipak ranjivija i slabija od americke, ali je zato u evropskim okvirima neprikosnoveni lider i lokomotiva EU. U proceni buduceg razvoja Evrope na celu sa Nemackom, u sklopu odluke saveznika da ojacaju posleratnu Nemacku, Volter Lipman je bio nešto prcizniji i u Herald Tribjunu 1947. napisao je sledeće: „To bi znacilo da Nemci, za koje je dominacija nad Evropm od prvorazrednog značaja, nisu uzalud ratovali. Ukoliko se dogodi da za 30 godina Nemacka postane vodeca evropska sila koja održava ravnotezu snaga između Rusije i anglo-americkog bloka, nemacki istoricari ishod ovog rata neće nazivati porazom”.

Da se obistinio i da se danas zahuhtalo obistinjava dobar deo ovih prognoza dovoljno je navesti neke podatke o udelu nemacke ekonomije u srednje-istocnim evropskim zemljama. „Skoro tri četvrtine poljskog izvoza i uvoza otpadalo je 2000. godine na Evropsku uniju. Lavovski deo sa 35% izvoza i 24% uvoza otpadao je na Nemacku. Tačno u godini početka promena i tranzicije 1989. Nemacka je zamenila Sovjetski Savez na mestu najveceg trgovinskog partnera Poljske, a deset godina kasnije Rusija je tek na devetom mestu u poljskoj spoljnotrgovinskoj razmeni.” Uz ekonomsko potcinjavanje paralelno se radi na fabrikovanju potencijalnih zarista etnickih sukoba, od kojih bi opet trebalo da profitira Nemacka. Poljska je 1998. Godine sprovela veliku administrativnu reoragnizaciju svoje teritorije. Od 49 vojvodstava sirom Poljske stvoreno je 16 novih administrativnih jedinica. „Kao jedini izuzetak od ove nove strukture, odredjene na osnovu velicine i ekonomske snage, predstavlaj malo vojvodstvo Opole. Ovaj region koji obuhvata povrsinu od samo 9400km2 sa nešto više od milion stanovnika otcepio se na pritisak dela stanovnistva (i nemacke ambasade) od katovicke oblasti u posebno vojvodstvo u kojem 25% stanovnistva cine Nemci. Zahvaljujuci ovom udelu nemackog stanovnistva posebno oko Opola (Oppolen), uspela je da se ucvrsti posebna, vlastita administartivna jedinica, u kojo su u sest od jedanaest okruga na vlasti kandidati nemacke stranke.” U poglavlju Hofbaureove knjige koje nosi naslov „Ceska: Privredno ponemcenje” čitamo: „Volkswagen AG je 1991. poceo da postepeno preuzima delove proizvodnje automobila (fabrike ”Skoda„) tako da je 1996. Nemacki koncern drzao 70% fabriker automobila osnovane 1895. Ovo preuzimanje Skode od VW nije predstavljalo samo najveci prodor u privatizaciji u Ceskoj, već je sve do danas najveci posao u spoljnoj trgovini ove male zemlje. Jer, tačno 10% ceskog izvoza pociva na tome da Skoda isporucuje automobile i autodelove svetskom trzistu...
Krajem 2002. koncern Volkswagena iz Volfsburga odlucio je da još jedan deo svog proizvodnog lanca premesti iz Spanije u blizinu glavnog grada Slovacke. Tako sada slovacki radnici sklapaju i dovrsavaju automobile marke ”Ibica„... fabrika VW u Bratislavi određuje sudbinu slovacke spoljen trgovine za skoro jednu četvrtinu.”

Situacija nije bolja ni sa zemljama našeg okruzenja: „U zimu 1996/97. zaostrila se ekonomska kriza u Bugarskoj do razmere socijalne katastrofe... Najpre je hiperinflacija 1997. progutala celokupnu utedjevinu tako što ju je svela na 0... U ovakovoj situaciji MMf, Svetska banka i nemacka Bundesnbanka preuzimaju 1. jula 1997. u svoje ruke sudbinu ove zemlje. U Sofiji je osnovan tzv. ”Curency board„ (Monetarni savet). Pre toga ovakva politika koja se zasniva na potpunoj zvisnosti od starne valute isprobavan je – sa velikim uspehom – u Argentini(1991), u Estoniji (od 1992) i Litvaniji (od 1994). ”Ovaj sistem Monetarnog saveta u stvari predstavlja najstrozu formu rezima odredjivanja kursa valute jedne zemlje cija se banka potpuno odrekla samostalne monetarne politike i (skoro) potpuno se prepustila na milost i nemilost stranoj monetarnoj sili i samovolji snaga na finasiskijim trzistima„ Upravo ovim rečima nemacki finansijski list Handelsblatt objašnjava funkcionisanje kvazi-kolonijalnog polozaja i vezanosti jedne zemlje za monetarnu politiku SAD (slučaj Argentine) ili vezu sa Nemackom, odnosno EU- Evropom (Estonija, Litvanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina).”

Paralelno sa ekonomskom okupaciom srednje-istocnih zemalja, odvija se proces politickog i ekonomskog obesanazivanja Rusije pod dirigentskom palicom Nemacke, odnosno EU. To ćemo najbolje videti na primeru ruske enklave Kalinjingrada, Kantovog rodnog mesta, nekadasnjeg istocnopruskog Kenigsberga.
„U aprilu 2001. najavili su Varsava i Viljnus jednoglasno da će uvesti obavezne vize za proputovanje do kalinjingradske oblasti. Na taj način su obe zemlje, koje leze između ruskog kopnenog jezgra i kalinjingrada, popustile pred zahtevom Brisela da uvede sengenski rezim viza za sve zemlje koje se nalaze dalje prema Istoku... Neposredno pred sastanak na vrhu EU u Kopenhagenu, sa kojeg je upucen poziv baltickim republikama i Poljskoj da prihvate zahteve koje moraju da ispune da bi postale clanice EU (Acquis communitare), 11.novembra 2002. godine ruski predsednik Vladimir Putin je morao da prihvati da deo ruskog suvereniteta na Kalinjingradom ubuduce pripada Viljnusu i Varsavi, a preko njih i Evropskoj uniji” (čitaj Berlinu).

Mesić: Hrvatska će priznati nezavisno Kosovo


Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je radiju Frans enternasional da će Hrvatska priznati eventualnu nezavisnost Kosova i Metohije u slučaju da to učini Evropska unija.

„Mi smo uvek smatrali da treba priznati realitete u svetu, Evropi, pa onda sigurno i u našoj regiji. Ukoliko svet i Evropa budu priznali samostalno Kosovo, Hrvatska će deliti taj stav”, izjavio je Mesić, koji od ponedeljka boravi u službenoj poseti Francuskoj.

Odgovarajući na pitanje francuskog radija kako vidi budući status srpske pokrajine, Mesić je rekao da bi osnova za rešenje tog pitanja trebalo da bude Ahtisarijev plan.

„Ja sam uvek smatrao da je Ahtisarijev plan solidna podloga. (...) Mislim i sada da će međunarodna zajednica na takvoj podlozi naći rešenje za status Kosova”, rekao je Mesić.

Hrvatski predsednik je, istovremeno, ocenio da se eventualno osamostaljenje Kosova neće negativno odraziti na druge regione sveta, koji čekaju na kosovski presedan da bi i sami pošli tim putem.

„Mislim da neće doći nidokakvih prenosa osamostaljenja na neke druge regije ili neke druge pokrajine, jer je reč o različitim slučajevima. Kod ruskih autonomija (...), sve te regije su bile konstitutivni elementi sovjetskih republika, a ne Sovjetskog Saveza, a Kosovo je bilo konstitutivni element jugoslovenske federacije”, rekao je Mesić, dodavši da „jugoslovenske federacije sada nema” i da je stoga razumljlivo što se sada „mora utvrditi nov status Kosova”.

„Da li će to biti nadzirana samostalnost, nadzirano osamostaljenje ili, pak, ostanak u Srbiji u nekoj formalnoj vezi - to je teško reći, ali očito je da svet, ipak, preferira samostalnost”, rekao je hrvatski predsednik.

http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=80570

Mesić je pragmatičan političar.

"Ukoliko svet i Evropa budu priznali samostalno Kosovo, Hrvatska će deliti taj stav"



Što je tu sporno!!! Bez velike filozofije, biti će kako oni odluče.

Za zemlju koja nastoji ući u EU i NATO nema drugog izbora.
Sviđalo se to vama ili ne.....




TEMA : Mitteleuropa i stvaranje Velike Hrvatske je totalni promašaj

"Velika Hrvatska" ha,ha .......

Jedino je inozemni dug velik!! OK ,možda i neki sportski rezultati.

dakako, Inozemni dug je 2x veći od srpskog i više...
i skoro isti kao i cela bivša SFRJ (koja je po nekima bila "toooooooliko prezadužena" )

sportski rezultati. pih. imamo ih više i na reprezentativnom i na klubskom nivou.

piciginx:

Mesić je pragmatičan političar.

"Ukoliko svet i Evropa budu priznali samostalno Kosovo, Hrvatska će deliti taj stav"



Što je tu sporno!!! Bez velike filozofije, biti će kako oni odluče.

Za zemlju koja nastoji ući u EU i NATO nema drugog izbora.
Sviđalo se to vama ili ne.....




TEMA : Mitteleuropa i stvaranje Velike Hrvatske je totalni promašaj

"Velika Hrvatska" ha,ha .......

Jedino je inozemni dug velik!! OK ,možda i neki sportski rezultati.

Kliknite za proširenje...

Najveca prevara koju je Necastivi izveo jeste kada je ljude ubedio da ne postoji!

Elementarna logika i ovlasan pogled na istoriju dvadesetog veka govori nam da kad god su Hrvati pocinili neki veliki zlocin nad Srbima profitirali su na njihov racun. U Prvom svetskom ratu bili su na strani neprijateljske Austrougarske, a posle rata od trecerazrednog naroda Austrougarske monarhije postali su ravnopravan, konstitutivni, narod Kraljevine SHS. Za vreme WWII Hrvati su nad Srbima pocinili jedan od najstrasnijih zlocina evropske istorije, a posle rata dobili su u okviru savezne drzave federalni status sa znatno visim stepenom suverenosti od predratnog banskog! Hrvatska je 1995. nad Srbima pocinila najvece etnicko ciscenje na tlu Evrope posle WWII, da bi po tom u potpunosti verifikovala svoju nezavisnost i drzavnu suverenost. U svakoj etapi drzavnog konstituisanja u XX veku, posutog srpskom krvlju, Hrvatska je uzmicala za korak dalje, i tako za manje od jednog veka od trecerazrednog naroda AU Monarhije stigla u predvorje EU. Samo slep covek ne vidi sad vec vekovni proces formiranja Velike Hrvatske gde se od nulte drzavotvornosti zlocinima i prekrajanjem istorije doslo da najviseg oblika politicke nezavisnosti i drzavne suverenosti nad, najvecim delom, neistorijskim teritorijama.

U Prvom svetskom ratu bili su na strani neprijateljske Austrougarske, a posle rata od trecerazrednog naroda Austrougarske monarhije postali su ravnopravan, konstitutivni, narod Kraljevine SHS.
__________________________________
Na strani neprijatelja??
Bili su u Austrougarskoj kao Srbi i Slovenci, i što onda. Trećerazredni narod??? Ima toga?




Za vreme WWII Hrvati su nad Srbima pocinili jedan od najstrasnijih zlocina evropske istorije, a posle rata dobili su u okviru savezne drzave federalni status sa znatno visim stepenom suverenosti od predratnog banskog!


Koji Hrvati su počinili zločine??? Svi Hrvati?? Hrvati partizani ?? Njih nema u tvojoj priči.
Postajao je i jedan Blaiburg. Valjda ste izravnali račune. Što su Slovenci dobili u FNRJ poslije WW2??



Hrvatska je 1995. nad Srbima pocinila najvece etnicko ciscenje na tlu Evrope posle WWII, da bi po tom u potpunosti verifikovala svoju nezavisnost i drzavnu suverenost.


Više evakuacija stanovništva, ne plansko etničko čišćenje.



U svakoj etapi drzavnog konstituisanja u XX veku, posutog srpskom krvlju, Hrvatska je uzmicala za korak dalje, i tako za manje od jednog veka od trecerazrednog naroda AU Monarhije stigla u predvorje EU.



Bilo je tu puno krvi,hrvatske i srpske. Ti si croatofob izgleda..



Samo slep covek ne vidi sad vec vekovni proces formiranja Velike Hrvatske gde se od nulte drzavotvornosti zlocinima i prekrajanjem istorije doslo da najviseg oblika politicke nezavisnosti i drzavne suverenosti nad, najvecim delom, neistorijskim teritorijama.

Dokazao si samo svoju patološku mržnju prema Hrvatima!!

Copy-paste nauka......

Slavic Land:

sportski rezultati. pih. imamo ih više i na reprezentativnom i na klubskom nivou.

Kliknite za proširenje...

Nije tema,ali sportu imao bolje rezultate. Razmisli malo!!!

Na strani neprijatelja??
Bili su u Austrougarskoj kao Srbi i Slovenci, i što onda. Trećerazredni narod??? Ima toga?

Kliknite za proširenje...

Momak, takvih kao ti ja sam na forumima sirom Mreze prevalio na tone i te fazone mozes svom tati da prodajes. Hrvati su u AU bili trecerezredni narod i kao takvi bili su udarna pesnica austrougarskog agresora protiv nezavisne i medjunarodno priznate Srbije jos od 1878. Imade li kakve nezavisne i medjunarodno priznate Hrvatske tog doba? Bese li tada hrvatskog drzavljanstva u okvirima Monarhije? Ko bese Josip Stadler? Daj deckonjo ne balavi...

Koji Hrvati su počinili zločine??? Svi Hrvati?? Hrvati partizani ?? Njih nema u tvojoj priči.
Postajao je i jedan Blaiburg. Valjda ste izravnali račune. Što su Slovenci dobili u FNRJ poslije WW2??

Kliknite za proširenje...

Koji Hrvati partizani? Po zvanicnom popisu iz 1963. u partizanima je poginulo 31.000 Hrvata s područja SR Hrvatske. Medjutim, mozes li da mi navedes jednu bitku izmedju tih hrvatskih partizana i ustasa? Molim? Gde su ti hrvatski partizani, protiv koga su se oni borili? Ne, momcov, nema tih partizana iz vise razloga. Prvi je taj sto se radilo o vojno-politickoj saci jada koja u okrsaju sa omasovljenim ustaškim pokretom nije imala nikakvih sansi, te je bilo neracionalno stupati u bilo kakve borbene aktivnosti. Omasovljenje hrvatskog partizanskog pokreta dolazi tek polovinom 1943. kada je Musolini kapitulirao i kada je postalo jasno da Hitler gubi rat. Tada ustaski konvertiti masovno prelaze u partizane pa je i logico zasto nije bilo bitaka izmedju ovih formacija jer se nisu mogli boriti sami protiv sebe. Veselin Djuretic (''Saveznici i jugoslovenska ratna drama') je sakupio obilje dokaza da je autenticni partizanski pokret sa teritorije SR Hrvatske u razmeri vecoj od 90% bio sastavljen od pravoslavnih Srba, a da je mit o "hrvatskim partizanima" nastao kao plod britanske propagande, jer su Britanci vec bili odlucili da u Jugoslaviji na vlasti budu komunisti. Ako britanska dokumenta nisu sadrzavala odrednicu ''hrvatski partizani'', onda su nosila oznaku o ''kordunaskim'', ''banijskim'', ''lickim'', ''dalmatinskim'', ''slavonskim'', ''krajiskim''... partizanima, pa se pod tim, takodje, podrazumevalo da su to partizani Hrvati, jer su teritorije pripadale Banovini Hrvatskoj iz 1939. godine.

Ovo za Blajburg i Jasenovac, evakuaciju stanovnistva, jedan veliki zeeeeeeev...

P.S. Razrada teme izuzev boldovanih podnaslova delova topica je apsolutno autenticna, tako da... Vise citanja, manje malcenja.!

Prvo,
hrvati su već formirali veliku hrvatsku jer je ovo njihova najveća teritorija u istoriji.

Drugo,
bilo je možda nekih manjih koškanja ali do WW I hrvati i srbi su živeli skladnim životom
drugim rečima
nisu se mnogo opterećivali jedni drugima ali su se ipak smatrali "braćom"

Treće,
verujem da je bilo onih koji su i među hrvatima zagovarali zajedničku državu
doduše mnogo manje nego kod srba ali ih je bilo.

Četvrto,
velika greška Srbije je što je "priznala" za srbe tokom građanskog rata "samo" srbe pravoslavce. takav je bio marketing i loše je uticao.
Mnogi srbi katolici su digli ruke od srpstva i priklonili se u par godina a posle više vekova hrvatskom narodu.