ВЕЗИЉА

Удевам себе кроз ушице Смисла
да уткам кончић у плашт неба,
када већ нисам звезда, Нова,
макар да будем нит снова,
да њоме закачим, ко удицом, јаву,
да живот свој покрстицом извезем
и спремно га пред Смрт изнесем.
 
163f69d943d4a2f566de0f7.jpg
 
Svi se trudimo da Smislom zaokruzimo svoje postojanje koje nam je Tvorac poklonio.
Da spremni krocimo pred njim na Sudnji dan i opravdamo njegovo poverenje..
Tvoja "Vezilja" je to rekla na drugaciji,lepsi,pesnicki nacin..
 

Back
Top