Put od istine do istine i dalje po istinama iznosi tacno 2rπ, gde je r domen rasudjivanja svakog pojedinca.
Uceci istine covek na kraju zivota shvati da je uceci dosao na pocetak i da tek sad nista ne zna.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Rodjenje i zivot
Po milosti Bozjoj snezne hladne noci
ovom sam svetu poklonila prvi plac.
Nije se tada znalo hocu li ikad moci
da izbegnem ostricu da izbegnem mac.
Po milosti Bozjoj ugledah ipak novi dan
bljestavog jutra svanuce, usnih svoj san.
Po milosti Bozjoj zacuh majcin mio glas
osetih beskrajnu neznost i duse lepotu.
Osecajim snaznim shvatih da moj je spas.
U bolu me bolna radjala, poklonila zivotu.
Po milosti Bozjoj, plima me ljubavi uzela
kolevka cvecem posuta, sreca me htela.
Po milosti Bozjoj ja koracam ociju otvorenih
po svetu ovom cudnom, veselom i tuznom.
Pesme sam nezne slusala dlanova rasirenih
ne dajuc na dlan icem tuznom zlom il' ruznom..
Po milosti Bozjoj sreca me ljubavlju obukla
jos haljine takve nosim, ne...
(ili Lilin svet – šaren cvet)
DŽEM ŽURKICA
Mama, mamaaaaaa
Ajde pravi
Šta da pravim milo moje?
Palačinkeeee
Pa da zovem ja drugare
Kao skoro .....znaš, kod Vesne
Njena mama napravila puuuuuno palačinki
Sa euro kremom
Ajde mama i ti pravi.....’oćeš?
Dobro Lili, ali s džemom
Neću mama......hoću s kremom
Ali Lili, džem je bolji
I zdraviji, ukusniji
Mamaaaaa.....tužno lice govorilo
I nožicom udaralo
Vidi Lili.......sad ovako
Reče mama ne gledajuć
U nožice što trupkaju
Otvorila mati plakar
A u njemu tegli mnogo.
Ajde sada da biramo
Vidi kakvih boja ima
Ajde da se sad igramo
Ti pogadjaj od čega je
Svaki džemić od kog voća
Neeeee znaaaaam ljuto kaže mala Lili
Ma znaš Lili, kako ne znaš
Kada smo ih sve pravile
Nas tri...nana, ti i ja...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
MOJ NAČIN DA POSTOJIM
Cveće u vazni ispod slike flamingosa svakog jutra me dočeka kada otključam kancelariju. Vaznu je naprvila ćerka naše prijateljice koja je diplomirala keramiku, cveće je moje, iz mog dvorišta, sada sušene ruže, a slika je rad jednog mladog slikara.....to oko moje umorno od brojki vidi kada okrenem glavu od monitora. Stvaralaštvo na delu medju svim ovim kolonama. Medju registratorima i šarenim fasciklama su sitnice meni drage.....ovo sam kupila tamo i tamo, sitni pokloni koje mi po neki klijent donese sa odmora u znak pažnje, razgednice....podsećanje da su u registratorima ljudi i njihovo stvaralaštvo. S druge strane, iz polumrtvih može da me podigne...
(ili neka moja razmišljanja o životu isnpirisana ko zna čime)
DIRECTOR'S POEM
Nedelja, 07.03.2010. godine. Sunčan i samim tim svetao dan. Mami ovo zubato sunce da se izadje, da se udahne......hladan vazduh para pluća, ali nekako prija. Još ima snega po travnjaku...ostaci zime koja se još uvek koprca. Tako bih rado otišla na Savu sa onom poluludom nemačkom džukelom (a polulud je, sa ozbiljnom tendencijom ka totalnom ludilu, zato što su devojke u teranju, kao i uvek u paketu), onako fino natrontana ali slobodne duše, misli i pogleda. Ipak, sedam u kola da me sin doveze u kancelariju. Mobilnim pozovem obezbedjenje, udjem, zaključaju me.....i ostajem sama sa kompjuterima, papirima i suvom hranom za tri dana, tj.ostajemo same nas dve...
.. ima jedna situacija .. koja se tako može nazvati .. ako je velika suša i vrač nije sposoban prizvati kišu .. krajnje je rješenje ubiti vrača ..
.. stručnjaci bi rekli ovako .. komšiluk i vođa su .. dinamični sistem .. vođa izgleda kao onaj koji više dobiva .. ali .. vođa treba komšiluku i da bi na njega .. iskrcao .. razna sranja .. kada nešto ne valja ..
.. raja diže tuđmana ili miloševića .. ali .. ako krene krivo .. oni trebaju na sebe preuzeti i govna raje ..
.. to mi je od turaka .. najbliže ..
.. ako znate derviš i smrt onda znate situaciju .. nurudin pokreće situaciju nekim govorom u crkvi .. ali čaršija već prije čeka .. neki efendija ne vidi ahmeta s kim je u društvu .. govori mu .. kao .. ti si ***** .... čaršija se...
Mass Merchanditis
The hazy feeling one gets after spending too much time shopping at large chain stores,... headache, dry eyes, blurred vision, blank stare, sore feet.
cheese and rice
less offensive way of saying "Jesus Christ"
manicorn
a mythical male creature who is successful (read: pursuing his passion and can pay his electric bills/rent), funny, chivalrous, masculine (read: not chauvinistic), adventurous, artistic (read: not suicidal).
politiclone
A political pundit or commentator who is unable to think for her/himself.
poopular
Adjective. Popular on the outside, poopy on the inside.
flirtationship
When you regularly flirt with an acquaintance or friend but do no more.
Frisbeetarianism
The philosophy that when you...
Justinijan moćni car na Istoku beše
Pola Rimskog carstva vlast mu poštovaše
Dok na zapadu Rim bande pljačkaše
Justinijan na Bosforu Aja Sofiju zidaše
Sa njim zajedno Teodora na prestolu sedeše
Carica po volji njegovoj;zajedno vlast deliše
Poreklom niskog roda,kurtizana i glumica je bila
U pozorištu Justinijan je spazi
I odmah njene lepote zapazi
Podiže je uza se i presto i njoj dade
A ona se pokaza dostojno i dvoru se dopade
Ali u vladanju zemljom nema uvek mira
Uskoro dodje do velikih nemira
Na hipodromu trka konja je bila
Svetina što beše prisutna bučno navijala
U trenutku jednom dali sličajno se desi
il neki spletkar vešto to udesi
Tek narod podivlja i poče da ruši
sve što mu se na putu nadje
a onda gnevno cara da traži podje...
.. postoji jednostavan put .. od laži do smrti .. koji iz prve izgleda kao opereta ..
..ovo je slijed .. laž .. strah .. osjećaj .. postojanje .. nepostojanje .. smrt ..
.. laž unosi nemir u svijet .. nered ..
.. u svijetu uređenom zakonima i pravilima nije potrebno muljati .. i nije dozvoljeno muljati ..
.. u svijetu laži čovjek se ne može postaviti .. jasno i otvoreno .. .. njegovo djelovanje ne može biti .. planirano i unaprijed poznato .. njegova .. napetost je obavezna .. njegov grč .. stres ..
.. ne može .. raditi i odmarati se ..
.. strah je logična posljedica ..
.. nema nikoga ko može računati na svoju sigurnost .. čak ni najmoćniji .. .. pogotovo obični ljudi najebu .. praktično nije više dovoljan rad da bi preživio ...
.. gotovo je nemoguće .. da bi neko mogao pomisliti .. da je čovjek važan ..
.. sustav ljudi toliko ulazi u suštinu .. u srce života čovjeka .. da on niti hoće niti može .. uopće misliti .. o slobodi .. za čovjeka je smrt prihvatljivija od slobode ..
.. čovječanstvo kao košnica .. ili kao zajednica mrava .. čovjek kao stanica tijela .. kao kamenčić u mozaiku .. kao kap vode koja pomaže .. tkati dugu ..
.. ali i .. veza mozgova .. u sistem svijeta mozgova .. kao u internet .. u veliki svjetski razum .. .. ista stvar ..
.. i komunizam .. organizirane jedinke .. koje svaka nije ništa .. a koje su zajedno .. jedan .. jak i velik .. organizam ..
.. a demokracija isto .. zajednica ljudi .. čiji je krvotok novac .. organizacije .. udruge...
.. znači .. uzimamo da je komšiluk stvarni organizam .. ne zato što mu trebaju pojedinci kao stanice koje ga grade .. nego i zato što su osjećaji .. zajednički .. tako ljubav postaje sila vezivanja .. mržnja razdvajanja .. postoje humanosti ljepote dobrote poštenja vjere nacije .. kao stanja svijesti komšiluka .. koja zahvataju žikane .. a tako životinja i živi .. usklađenim radom i osjećajima .. svojih stanica ..
.. mislim da čovjek sanja o slobodi od te životinje .. ali mu strah od smrti zabranjuje san ..
.. i mislim da je misao o slobodi mnogo jednostavnija nego što se pokazuje .. jer životinja isto ima mozak krvotok osjećaje .. i djeluje jebeno centralizirano ..
.. kao međunarodni monetarni fond .. kao novac .. kao američki...
Zamisli samo
svaku grančicu koju zasadiš sad
kako će jednog dana
da se razgrana
i poraste visoko
na njoj će moći
krila da odmore
i vrabac i soko
Zamisli tu grančicu
kao drvo razgranato
prepunu zvezda
i zelenog lišća
koje krije nebrojena gnezda
i ko zna kolko
goluždravih ptića
Zamisli samo
tu grančicu kao drvo
sa krošnjom visokom
kad nema sunca
i svuda zebe oko tebe
a tebi toplo oko srca
Zamisli samo
svaku grančicu koju zasadiš sad
kako će ti trebati
njene krošnje hlad
kad ne budeš više mlad
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
U narednim danima ću vam objasniti kako se koristi Facebook. Kao vrhunski stručnjak u korišćenju i vođenju Facebook naloga, uz moje savete će vaš profil delovati neodoljivo privlačno. Da krenemo od samog početka… Videvši u kom smeru se kreću dešavanja na domaćoj online sceni, rešio sam da preuzmem primat i da postanem glavni za Facebook. To podrazumeva da bi u budućnosti, ukoliko ste početnik, bilo poželjno da posetita moj sajt, na kojem će vam sve biti detaljno objašnjeno. Ukoliko ste već duže vremena korisnik Facebook-a, takođe vam predlažem da posetite ovaj sajt, gde će vam biti otkrivene vrhunske tajne korišćenja globalne socijalne mreže, zvane Facebook. Prvi, i osnovni korak je da nikome ne priznate da uopšte želite da imate svoj...
Posle zanimljivih životnih iskustvava, Luda je imala potrebu da zastane; da više oslušne šta se dešava unutar nje. Shvatila je - da bi išli napred, potrebno je da neko vreme odvojimo za introspekciju, samoposmatranje, čak iako će nas saznanja i zaključci krajnje iznenaditi!
Ova Arkana sadrži mudrost koja se dobija iz odvojenog posmatranja stvari, iz povlačenja iz života i uranjanja u svoju suštinu. Ona predstavlja i poruku koju nam donose viši autoriteti, i koja nas inspiriše da potražimo dublji smisao u svemu.
Kaže se, kada stupimo na stazu tragaoca za istinom, naša čula su suviše zagađena materijalnim svetom, i - kao da smo okruženi senkom neznanja. Preciznije, orkužuje nas tmina neznanja, dok smo željni otkrivanja vrhunskih tajni...
Ja sam danima razmisljala o ovoj emisiji i o tome sta je sve ovaj covek ispricao.Moje postovanje njemu.
Poslusajte ako imate vremena.
*Napomena: ovaj interju radjen je nakon počinjenog samoubistva
Novinar: Prije svega, hvala Vam što ste pristali da razgovarate za naš medij. Kako objašnjavate činjenicu da Vaše kolege uporno izbjegavaju predstavnike "sedme sile"?
Samoubica: Griješite. Moje kolege i ja pokušavamo, koliko nam prilike dozvole,da redovno budemo na raspolaganju medijima. Cijenimo da bez kvalitetnog novinarstva ne postoje preduslovi za razvoj demokratskog i progresivnog javnog mnijenja, a to nam je, složićete se, zajednički cilj.
Novinar: Da, svakako, ali ja imam, iskreno, velike poteškoće da se sjetim kad je neko iz Vašeg staleža dao neki intervju, ili makar kraću izjavu za...
Samoubica: Kako, pa baš je skoro Elvis...
Novinar: Ne, ne, to je bila...
Nazdravi mi nocas
vinom
onim mojim, crvenim.
Digni casu visoko
za propast ili spas,
svejedno.
Kad' ciganin zapeva, o ljubavi,
tuzno, iz srca duboko,
nasmej se
za zenu koja te znala voleti.
Plati jos jednu pesmu,
onu moju
nek' sviraju za mene
iako nisam kraj tebe.
Samo jos nocas me pomeni
pa zaboravi
ako mozes.
Samo jos nocas nazdravi zeni
koja te znala voleti
Помислих:она ће насмајати Арлекина,
види јој маслачке како се злате у очима,
светлости украла је зрак,
стручић дечји носи, Коломбина,
црвенилом руже образе је обојила...
А она стаде и речи му украде
што душу чежњиву скриваше,
размаза сузе које му лице покриваше
и одскакута весела, шарена,
ко лоптица дечија, гумена...
Nostalgično Jedno Veče
Pa kroz filmove i serije je praćen
da ostane zapažen sa šampitom negde na usni,
poštar je Bosancu pesnik uloga tragu tu,
a Srbinu zalutalo crno oko španske višnje,
neke sredovečne glumice.
Matičar sam im večeras,
jer za večeru imamo zubatac
koji sam doneo iz Crne Gore
išao sam vozom polako,
i ako karta beše avionska
u nekom od dzepova kofera,
Pred stanom njihovim koza, vezana
pitah klince pred basketom u igralištu,
“Srećni ste, imate i tablu pa čak i mrežicu”!
Smeju mi se, eh ti balavi Novo Beogradjani,
čekaju kada ću i za njene mlade rogove i vime da pitam
a ražanj skoro svaki balkon ima.
Košava je jaka u jeseni,
u proleću ponekada samo prošapuće
ako si dovoljno lud i udrvenišeš joj se,
podići će i spustiti...
Da kada me pogledas
bas svaki put, htela ili ne
razvucem usne u osmeh...
Da me najneznije pomilujes,
najlepse poljubis, najdraze zagrlis,
osmeh uzvratis...
Nema te.
A uz tebe....
mogla sam sve.
Setala sam svemirom, letela morem
umesto klikerima igrala se zvezdama,
plivala medju sirenama....
Uz tebe
svaka casa bila je do pola puna.
Svaka misao ziva
svaka zora za nas je svitala.
Bilo je dovoljno samo sto si tu.
Nema te.
A ja bez tebe....
Napola ziva.
Svaka casa je poluprazna.
Nijedan tren nije vise sjajan,
nijedan osmeh nasmejan.
Bez tebe, svaka melodija je utihnula
nijedna zora nije mi svanula.
Nema te.
A niti jedna suza nije pala.
I svaki bol je dobrodosao.
Da osetim da sam ziva,
da me jos uvek ima....
SAN
Imala sam nocas
Zvezde u ocima…
Imala sam snove o tebi.
Nisam spavala dugo, vec nocima
Da tebe sanjala ne bi…
Tiho, ko lopov
Mesec mi udje u stan…
On mi je vec dugo prijatelj drag.
Ugasio mi je ovaj dan
A onda je snove odneo vrag…
Imala sam nocas
U ocima sjaj…
Videla sam te potpuno jasno.
Kao da nikad nije dosao kraj
I kao da za nas nije kasno…
Probudila sam se sama
S rukama u kosi…
A mislila sam da me tvoje miluju.
Sunce mi novi dan nosi
A tvoje usne me ne dodiruju…
STREPNJA
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prici! Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva!
Kada se ponovo nadjem pred Bogom,
Pitacu ga sta misli o meni...
Da li je tuga sudjena
Jednoj ovakvoj zeni?
Kada se nadjem sa Njim,
Pogledacu ga u oci,
Mozda ce u mojim videti sve,
Da nisam ona zena od pre.
Kada se ponovo nadjem pred Bogom,
Zamolicu ga nesto jos samo,
Ako me ponovo bude stvarao
Da se ti i ja nikad ne upoznamo.
Ivan Glisic...pesnik iz Sapca
Neugasli si zar
u mojim ocima.
(sagorecu od prizivanja tvog lika)
Neugasli si zar
na mojim usnama.
(sagorecu od prizivanja tvog imena)
Neugasli si zar
na mojim rukama.
(sagorecu od prizivanja tvog dodira)
Kad dodjes
rodicu se iz pepela
svoje ceznje
i sagorecu opet u plamu
nase ljubavi.
Cutim
Tisina nema me obavija
Slutim
Kako me vetar njise
I povija
Cutim
Misli su moje tamo
Slutim
Da ce nebo tek biti
Tamno
Cutim
I gledam u jedno slovo
Slutim
Nece me dugo proci
Ovo
Cutim
A srce mi ludo bije
Slutim
Da hoce mene celu
Da ubije
Cutim
I pisem neka slova
Lupam
Kako me ceka sreca
Nova
Cutim
I osecam jos srce jedno
Slutim
Nikad mi nece biti
Svejedno
Cutim
Mrtvo je sve u meni
Slutim
Sliku o nekoj drugoj
Zeni
Пустићу да моје жеље
као свици блистају неко време
око моје главе и одлете заувек,
разочаране мојом непопустљивошћу коју немам,
коју тек треба да зачнем и родим,
а не знам како ни где.
Зато ћу се сакрити крај завесе
испод које Бесмртни шапућу
своје поуке Питачима,
да научим како да постављам питања
чије одговоре слутим,
да бих научила оно што сам одувек знала
и скинула себе као змија свлак
да бих се обавила око иконе на којој сам ја.
Више не бројим.
Само по која успомена као облутак севне
и потоне на дно језера моје душе,
замрешкавши њену површину лагано,
као струна лире кад затрепери звуком.
Више не чекам.
Пустила сма да модро лишће
одсликава своје гране као ехо,
одзвањајући смене доба далеко,
у неком другом времену.
Више не сањам.
Само пуштам иње да стакли призоре
који се смењују у еонима неким другим људима,
у далеким галаксијама,
ледећи моје сузе које су престале да теку,
бескрајно безначајне и ничије
по пепелу мога срца.
Кажу
кажу да сам шарлатан
варалица, манипулатор
лак и опак
лешинар који чека
ратник без земље и части
илузија
и још много тога
ништа лепо
тако кажу
Не верују ми
трпе ме
не воле ме
презиру
неки и мрзе
не желе ме,
а требам им
јер,
да нисам ја тако лош
неко од њих морао би да буде ту
уместо мене
А ти?
Верујеш ли у то што кажу
или верујеш мом
осмеху у очима
кад те видим
и мом погледу
којим те гледам
кад помислим да ти мене
не гледаш
А ти?
Шта ти кажеш?
Драге моје,
најдраже,
неправедан сам
према вама
стока и неваспитан,
не помињем вас
нити у једној од
мојих песама,
а ви сте ту
увек кад је тешко
моји стубови
и тврђаве,
моја вера,
снага и радост
и још много тога
што речи
не могу да искажу
осим, можда, једне
сестре,
да, ви сте моје
сестре
А ја сам ваш
више него лош
брат
И,
не замерите ми
што не пишем бар три песме
за сваку
већ само ову једну лошу
за све
Знате да ме муче
сумње и наде
изговорене и прећутане речи
река живота окрутна и брза
и све ми то из срца извире
и тражи своје редове
А ви?
Ви сте ту,
увек ту
Ви сте мој ваздух,
а оваздуху мало ко говори
све док га има довљно.
Знам
знам да то није оправдање
али је истина.
И, опет кажем
не замерите
Зато ја сад певам о вама
лоше, кратко и...